forum.ziyouz.com
Jamiyat va inson => Oila va jamiyat => Mavzu boshlandi: biarr 14 Yanvar 2007, 13:40:12
-
Муҳаммад Саид А амазон Бутий аёлининг вафотидан кейин олти ой давомида кечқурунлари марҳуманинг соғинчи билан мижжа қоқмаганликларини ёзганлар. Кейин завжаи муҳтарамалари ҳақида бир марсис ёзган сдилар.
«А афиқамнинг вафотига бағишлаб марсис ёзишга ёздим-у, шундай катта муҳаддис, муфассиб одам ҳам муҳаббати ҳақида ошкор гапирадими деган андиша мени марсисни ошкор стишдан, чоп стишдан тийди, — дейди у. — Лекин аёлимга вафо слароқ уни китоб қилиб чоп стишга мажбур бслдим».
«Минал фикри ва-ал қалб» деб номланган китобда у аёл тақвоси, мусулмоннинг хотини қандай бслиши керак, сша аёлда топиладиган хислатларнинг қайсилари аёлида топилгани ва шу сингариларнинг ҳаммасини жуда ҳам гсзал тарзда гапирган.
Ушбу китобнинг қисқача мазмуни билан боғлиқ бир-иккита гапларни ёзишга қарор қилдим. А амазон Бутий аёлининг вафотидан сснг унга мурожаатан бундай деган скан:
«Ай Амира, сен ёруғ дунёни тарк стганингдан кейин ҳам қуёш аввалгидек сзининг жойидан чиқспти. Сен билан мен Лайғамбар алайҳи вассаломнинг ҳадислари ҳақида ссзлашиб стирадиган уйимизнинг дарчасидан сша ёруғлик ҳалисм тушспти.
Биз ёз вақтида салқин излаб, чиқиб анорнинг соссида стирардик, сша анор бу йил ҳам мева қилди. Ўша сен билан мен танийдиган одамлар ҳали ҳам бизнинг уйимизга келиб-кетиб турибди. Сен билан қариндош бслган одамларнинг ҳаммаси сен вафот қилганингдан кейин уй-уйига қайтиб кетди-ю, илло мен сзим ғариб бслиб қолдим.
Сенинг қошу камонингдан ксра гсзалроқ қошу камонларни ксрдим. Сендан ксра чиройлироқ аёллар дунёда борлиги ҳам рост. Илло, мен тахажжудга туриб ибодат қилганимда, орқамда туриб омин дейишларингни соғиндим.
Қуръон сқиганимда орқамда йиғлаб тинглашларингни соғиндим. Сендай аёлни снди мен тополмайман деб қсрқаман.
Сен қачон гап бошласанг, гапнинг аввалида илоҳим охиратда ҳам исмингиз шундай бслсин дердинг (Саид дегани бахтли дегани) — шу гапларингни соғиндим. Илоҳим охиратда ҳам исмингиз Саид бслсин дейишдан ҳеч қачон сринмаслигингни соғиндим.»
Илоҳим, ҳаммамизнинг аёлимиз шундай бслсин. Уйланмаганларга Аллох субҳана ва таоло шунақасини насиб қилсин. Омин!
Арқинжон қори.
http://www.muslima.uz saytidan olindi (http://muslima.uz/index.php?name=News&file=article&sid=46)
-
ALLOH kechalari yolg'izgina o'zi un ibodat qilguvchi mo'min ba mo'mina bandalarni jannatlariiiiiiiiii bn siylasin.
-
Subhanalloh!
-
Alloh rozi bo'lsin.
-
Judayam ta'sirli , kotta rahmat. :)
-
Juda ta'siriliii rahmat
-
Haqiqatan judaham ta'sirli!Subhanalloh,Alhamdulillah shunaqa ayollarimiz ham bor!!!Katta rahmat sizga <<biarr>>....
-
:ms:
Qalbni yumshatib yubordi.
-
:ms:
o'qib , ko'zlarimga yosh keldi......
bu bizlarga ibrat....
-
:'( :'( :'( :'( :'( :'( :'( :'( :'( :'( hammamizaga shunday vafoli qadrimizaga yetadigan inson uchrasin zero bu dunyoda boy ham kambag'al ham mehrga zor....
-
:bsm:
Oldinlari Olloh yo'lida bandasini sevish degan tushunchasini hech
ham aqlimga sig'dirib anglay olmasdim.Yuqoridagi muhaddis
insoning o'z jufti haloliga bo'lgan tuyg'ularini o'qib aslida bu
nimaligini baholi qudrat tushunganday bo'lyapman.
Menimcha Olloh yo'lida sevmoqlik bu ikki insoning Ollohga
bo'lgan muhabbatining birlashishidir. VaAllohu a'lam.
Bu mening hozirgina anglagan narsam. Olloh barchamizni chiroyli,
ibratli hayot yo'lli bilan siylasin.......
-
бир мумтоз шоиримизнинг
"Мухаббатсиз одам-одам смасдир,
Гар одамсан мухаббат ихтиёр ст." деган сатрлари бор.
-
:ms:
Avvalo shunaqa juftga munosip bulishni Allohdan suriman
-
Assalamu alaykum varohmatulloh
Masha Alloh judayam ta'sirli yig'latvoradigan hikoyekan, ayniqsa ohiri.
-
Manda kurinmadi yozuvla uqiyolmadim. boshqa yerda bormi shu yozilganla chaplaship ketipti. juda kup mavzula shunday bub ketkan.
-
Assalomu alaykum.
Iltimos kimdur shu mavzuni to'g'irlab bera oladimi?
-
МУҲАББАТНИНГ ТАСДИҒИ
Қайси биримиздан “Сен Муҳаммад саллаллоҳу алайҳи ва салламни яхши кўрасанми?” деб сўраса, деярли ҳаммамиз “Ҳа” деб жавоб берамиз. Бироқ ҳақиқатан пайғамбаримиз саллаллоҳу алайҳи ва салламни яхши кўрамизми? Агар яхши кўрсак, муҳаббатимизнинг исботи борми?
Пайғамбар саллаллоҳу алайҳи ва саллам айтадилар:
“Муҳаббатнинг тасдиғи уч хислатдадир:
- ҳабибининг сўзини бошқанинг сўзидан афзал кўрмоқ;
- ҳабибининг суҳбатини бошқанинг суҳбатидан афзал кўрмоқ;
- ҳабибининг розилигини бошқанинг розилигидан афзал кўрмоқ”.
Ҳотамул-Асом раҳматуллоҳи алайҳи айтади:
“Ким Пайғамбар саллаллоҳу алайҳи ва салламни яхши кўришни даъво қилсаю, фақир ва мискинларни ёқтирмаса, даъвоси ёлғон”.
Иброҳим ибн Адҳам раҳматуллоҳи алайҳи айтади:
“Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва салламни яхши кўраман деб даъво қиласизлару, суннат ва одатларини тарк қиласиз”. (Асқалоний. “Мунаббиҳот”)
Ибратланарли даражадаги ҳақиқий муҳаббат саҳобаларда бўлган.
Ривоят қилинишича Уҳуд жангида бир ансория аёлнинг отаси, акаси ва эри шаҳид бўлдилар. Аёлга бу ҳақда хабар бердилар. Шунда ансория аёл сўради:
- Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва салламга нима бўлди?
- Алҳамдулиллоҳки, у зот омонликда, – дедилар.
- Кўрсатинглар-чи, мен бир кўрай. – Аёлга Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва салламни кўрсатдилар. Шунда аёл қалбининг тубидан ҳайқириб юборди: - Эй Аллоҳнинг расули! Сиз омон бўлсангиз, мен учун ҳар қандай мусибат ҳам писанд эмас!
Ҳусанбой СОТВОЛДИЕВ
Улуғбек қори ЙЎЛДОШЕВ
-
АВВАЛ МАЖОЗ
Ҳазрат Алишер Навоийнинг бир қитъаси бор:
Мажоздин манга мақсуд эрур ҳақиқий ишқ,
Нединки, аҳли ҳақиқатқа бу тариқат эрур.
Мажоздин чу ҳақиқатқа йўл топар ошиқ,
Қилур мажозни нафйи улки, беҳақиқат эрур.
Бундан англанадики, ҳақиқий ишқ Аллоҳ таолога бўлган муҳаббат эрур. Бироқ банда ҳақиқий ишққа мажозий ишқ орқали борур.
Банда қалбида Аллоҳни севишга лойиқ муҳаббатни шакллантириш учун ўзи каби бир бандани севишига тўғри келади. Ахир, кўзи билан кўриб турган гўзалликка ошиқ бўла олмаган инсон қандай қилиб бирдан кўзи билан кўрмаган Тангрисига ҳақиқий муҳаббат соҳиби бўлсин. Ҳаётда оддийгина бошланган севгининг энг олий даражаси ишқ дейилади.
Ривоят қилибдиларки, Зулайҳо Юсуф алайҳис саломни шунчалик қаттиқ севган эдики, шу ишқ йўлида бор молу мулкини, ҳатто гўзаллигини ҳам йўқотди. Унинг етмишта туяга юк бўладиган инжу ва жавоҳирлари бор эди. Бебаҳо зарларини ҳазрат Юсуфга бўлган ишқи йўлида сарф этди. Бирор кимса «Мен бугун Юсуфни кўрдим!» — деса, унга қимматли маржонларидан бирини берарди. Шу тариқа, совға қилиб тарқатиб ҳеч бир нарсаси қолмади.
Ҳар нарсани «Юсуф!» деб чақирарди. Унга бўлган чексиз ишқи туфайли «Юсуф» калимасидан бошқа ҳамма сўзларни унутганди. Бош кўтариб кўкка қараса, юлдузлар маржондай тизилиб, «Юсуф» исмини ёзгандай бўлиб кўринардилар.
Ниҳоят, йиллар ўтиб вақти-соати етиб Зулайҳо. Юсуф алайҳис саломнинг висолига етганидан кейин, ўзини ул зотдан олиб қоча бошлади. Тоат-ибодатга берилиб, узлат қилди. Энди бу ишқ - ҳақиқий ишқ Аллоҳга қаратилган эди.
Юсуф уни тунда ётоққа даъват этса, у висол онини кундузга сурар, кундуз даъват этса, тунга сурар эди. Охири Юсуф алайҳис салом бунинг сирини сўраганида шундай жавоб берди:
- Эй Юсуф, мен сени Аллоҳни танимасдан олдин севгандим. Лекин уни танигандан кейин унга бўлган муҳаббатдан бошқасига ўрин қолмади. Аллоҳга бўлган бу муҳаббатимга бошқани шерик қила олмайман.
Улуғбек қори Йўлдошев