forum.ziyouz.com
Umumiy bo'lim => Islom => Mavzu boshlandi: Munira xonim 24 Noyabr 2007, 13:53:10
-
Assalamu alaykum wa rahmatullohi wa barakatuh!!!
Biz sizlar bilan indamaslar olamiz haqida fikr yuritmoqchimiz.
Hamma o'z fikrlari bilan yohud shu haqdagi hadislar va hikmatli so'zlar bilan ishtirok etishi mumkin.
Har birimizni borar yerimiz bu joy...
Bizning oxirgi uymiz, oxirgi qarorgohimiz, oxirgi boshpanamiz bo'ladigan joy bu...
Siz qabrisotinga borganmizsiz?
Qabriston siz uchun qanday joy?
U yerga qadam bosganingizda o'zingizni qanday his qilasiz?
U yer siz uchun buyuk hikmatlar makonimi yoki snunchaki jasadlarni bag'riga joylagan kattakon bir "bino"mi?
U yerga nima uchun borasiz?
Biror kishingizni ziyorati uchunmi, xuddi uni ko'radigandek yoki o'zingiz ham bir kun shu binoning a'zosi bolishingiz mumkinlgi haqida o'ylaysizmi?
Siz qabristonga borganingizda qo'rqasizmi yoki yo'q? Qabrga kirishingizni hech tasavvur qilganmisiz?
-
Индамаслар оламин сайр айладим.
Сайр стиб мен бериё хайр айладим.
Анг ажаб олам скан бу олами,
Сайр қилсин бслса ҳар кимнинг ғами.
Унда беравзан скан ҳар бир бино,
Ул биноларнинг ичида йсқ ҳаво.
Ссриси йсқ, саҳни йсқ, айвони йсқ.
Ақраболар йсқ, азиз меҳмони йсқ.
Бе счоғу бе палосу бе танур,
Бе таому бе либосу қайда нур?
Аксарин томин босибдур хору хас,
Соҳиби бор-ку валекин бе нафас.
Томи ҳам, девори ҳам туфроқ срур,
Аски ғордан ҳам қоронғуроқ срур.
Устида сонсиз чумоли йсрғалар,
Турли-турли қурту қснғиз срмалар.
Қору ёмғир томларин қилмиш хароб,
Лойга айланмиш тани олижаноб.
Бу бинолар ёнма-ён, катта-кичик,
Баъзиси кимнинг уйи, номи битик.
Баъзисин устида нақшинкорлик,
Санги мармарга битик ёдгорлик.
Арми, хотинми, қарими, ёшми,
АКИ жодуксзми қиғоч қошми?
Камбағалми, бойми, ё олиммиди,
Аки ҳоким, ё ҳаким, ул ким сди?
А гадоми, ё ҳалим, ёки чапан,
Ким таниб олгай сускнинг рангидан!
Бир-биридан фарқи йсқ ҳеч кимсанинг,
Лссти йсқ, сснгак фақат жисми анинг.
-
Минг такаббур бслса ҳам даъвоси йсқ,
Аозанинлар нозу истиғноси йсқ,
Макр стишга ҳоли йсқ маккорнинг,
Ҳоли йсқ тоат учун диндорнинг.
Бир нафар ҳам оғзи сассиқ маст йсқ,
Ссккучи тил, ургучи зср даст йсқ.
Қсйди-чиқди йсқ бунинг рсзғорида,
Урди-йиқди йсқ бунинг бозорида.
Бирни юзга, юзни мингга сотгучи,
Ажралиб сармосдан жим ётгучи.
Ални беҳуда маломат айлаган
Оғзидан гул срнига чиқмиш тикан.
Кимсада йсқ мадҳу васфу лофу қоф,
Йсқ ғараз ҳам дағдага, жангу масоф.
Ксзгу йсқ деворида, ксрмас сзин,
Қанча кир бслсун юволмайдур юзин.
Беш қслин оғзига тиққан нафси бад,
Комига туфроқ тслибдур то абад.
Ким риёкору мунофиқ, беҳаё,
Қолмиш слнинг лаънатига доимо.
Беадаб безорию хулқи ёмон,
Улфати бслмиш у манзилда илон.
Бунда мансаб йсқ, хушомадгсй йсқ,
Зебу зийнат бирла рангу бсй йсқ.
Бунда йсқ ҳеч кимга таҳқири назар,
Хор кимдур билмадим, ким мсътабар.
-
Балки майгул лабдан унмиш лолалар,
Лола юзлар қайда, йсқдур волалар.
Жим ётур ман-ман деган боз-бозлар,
Бетида туфроқ срур пардозлар.
Тадбиру пуркорлик қсл келмамиш,
Ҳийлаю айёрлик қсл келмамиш.
Ишлатолмай тилни иғвогар хомуш,
Қолмамиш оқилда ҳам бир ақлу ҳуш.
Қсл узатмайдур тамаъ бирлан гадо,
Йсқ сахий аҳлида ҳам лутфу сахо.
Лора-пора порахсрлар жисми ҳам,
Ал аро буткул йсқолмиш исми ҳам.
Аоилож золим ётибдур бемажол,
Аотавон мазлумда ҳам йсқ қийлу қол.
Оғзида туфроқ хасис, очксз, бахил,
Ҳаммасин ер ебди қсймай йилма-йил.
Алдаёлмасдан ётур алдоқчилар,
Комга қум тслган ётур айғоқчилар.
Қсйнида йсқдур қаламкаш дафтари,
Йсқ срур қонхср қслида ханжари.
Йсқ уларда ихтиёру иқтидор,
Қишми, кузми, бехабар ёзми, баҳор.
Қанча минг йиллар срур ким кун ботур,
Қанча минг йиллар срур ким тонг отур.
Кеча-кундуздан хабарсиздур улар,
Буткул срмас бу тасаввур мухтасар.
-
Тек ётур, хомуш ётур, жим-жит ётур,
Туфроғин баъзан шамол бир қсзғотур.
Ота-она бирла фарзанд бир-бирин
Чеҳрасига ташлаёлмас ксз қирин.
Ару хотун бирла хешу ақрабо,
Бир-биридан бехабардур мутлақо.
Бу ссзум срмас хурофотдан дарак,
Бу ҳақиқат олами, ибрат демак.
Соате бунда саёҳат айладим,
Ае саёҳат, минг надомат айладим.
Ксзда ёшим бслган срди пардадор,
Йиғлади дил парда ичра зор-зор.
Ваҳмдан лекин тетик тутдим сзим,
Бир томонга ногаҳон тушди ксзим.
Бир маконки, менга бслди жилвагар,
Устидан унмиш гсиё найшакар.
Ксрдиму кснглимга етди бир сурур,
Жилваси қалбим аро бахш стди нур.
"Кел" дегандай бслди менга шул замон,
Бу нидони тинглади жисмимда жон.
Ксз юмиб шул дам дедим: "Ай найнавоз,
Аай рамузидан хабар бергил бир оз.
Ае сабаб жойингда сзга файз бор,
Бу маконинг нега гсё лолазор.
Сен ким срдинг, бунда келмасдан бурун,
Бир хабар бер менга ҳолингдан бу кун.
-
Деб ксзим юмдим қилиб бошимни хам,
Келди гсё менга бир овоз шу дам.
Айди: "Ай фарзанд, мен айтай, тинглағил,
Ае десам мен зарра шак келтирмағил.
Аввало мен поку беозор сдим,
Ални шод стгучи парҳезкор сдим.
Умр сткардим ҳалол меҳнат билан,
Ални хурсанд айладим санъат билан.
Доимо қилдим бахилликдан ҳазар,
Яхшиликни сйладим шому саҳар.
Ота-она дилларин шод айладим,
А уҳларин ҳар лаҳзада ёд айладим.
Яхши нист срди қалбимда чироқ,
Мен сдим кина-кудуратдан йироқ.
Ҳеч бир инсонга хиёнат қилмадим,
Ҳеч ёмон ишларга одат қилмадим.
Ал учун ҳар ишда қилдим мардлик,
Қилмадим нокаслигу номардлик.
Тсғри йсл бирлан кечирдим мен ҳаёт,
Юрт-у халқим менга қилди илтифот.
Менда ҳаргиз йсқ сди кибру ҳаво,
Шул сабабдан бслди сл мендан ризо.
Шул сабаблардан маконим файзлик,
Қил амал сенда агар бслса билик.
Бу рамузни най тили бирла деди,
Индамаслар олами хомуш сди.
-
Аогаҳон келди бир овозе ҳазин,
"Тут қулоқ бир лаҳзае мен ҳам дейин.
Бор сди севган қатор фарзандларим,
Ксзларимнинг нурию дилбандларим.
Аркалатдим-, меҳрибонлик айладим,
Сизладим, ширинзабонлик айладим.
Бир совуқ шаббода ҳам ксрмай раво
Хасталанса тинмай истардим даво.
Ўстирардим минг машаққатлар билан,
Қслларим бошида шафқатлар билан.
Гоҳи озғин, гоҳи тсзғин мен сзим,
Янги қийсин деб жигарбандим, қсзим
Гоҳи пулдор, гоҳи бслдим қарздор,
Юз берарди турли ташвишлар қатор.
Восга етгунча у ксз қоралар,
Қоматим хам бслди, бағрим поралар.
Қолдирарман деб уларга боғу роғ,
Мен олиб келдим дилимда қанча доғ
Қолди унда зарнигор кошона ҳам,
Қолди ёру ошино, бегона ҳам.
А изқ учун ёлғон-сшиқ ссз ишлатиб,
Баъзида бир пул учун бошим қотиб.
Дсмпайиб турган шу туфроқ пастида
Мен ётибдурман оёқлар остида.
Келмади йилдур ксзимнинг равшани,
Яъни, у фарзанди дилбандлар қани?
-
Бу маконим устига бир йсл қара,
Борми айт, қатто, ёғочдан панжара.
Бу мени ҳайрону лол айлар сди,
Бу тасаввур поймол сйлар сди.
Ўзга ёндан келди-шул дам бир нидо,
Айди менга, тут қулоғинг мутлақо:
"Бу садо жондан келур, инсон сшит,
Ай тирик юрган, тирик қадрига ет.
Асласин руҳимни авлодим десанг,
Ўтган аждодингни сен қам ҳурмат ст."
Мен бу маънони сшитдим жон билан,
Ҳам қабул стдим буни виждон билан.
Алга ҳам бул ссзни изҳор айладим,
Бир смас, такрор-такрор айладим.
Индамаслар оламига сол назар,
Сен сзингдан қил уларни баҳравар.
Ота-она руҳин ссла, шод қил,
Яъни ётган масканин обод қил.
Ксз очиб бу сю бу фикрат билан,
Ташқари қсйдим қадам ҳайрат билан.
Мен дедим: Кел, Чустиё, ҳушёр бсл,
Яхши нист бирла беозор бсл..
Тсғри бсл, қилғил ёмонликдан ҳазар,
Ал мозоринг лавҳига раҳмат ёзар.
-
Assalomu alaykum!
Qabriston o'limni xaq ekanini isboti.Bir kun kelib berchmiz o'zimizga ajratilgan xonaga kiramiz. Daxshatlisi shuki kimga qanday oqibat bo'ladi? A'zob yoki Alloh(swa)ning marhamati?
Manimcha har bir inson qabristonga ziyorat qilgan paytda bir seskanib tushishi aniq!
Bu aniq bir kun kelib barchamiz xoxlaylik xoxlamaylik baribir shu qabrga kiramiz!
Manashu kunga toyyorlanaylik!
Men qabr a'zobini eslasam chiday olmayman,dunyo ostun ustun bo'lib ketayotgandek guyo nazarimda!
Inson hozirgi hayotida bir o'zi bo'lmaydi,mahshargorda ham, hatto jannat va jaxannamda ham yonida odamlar bo'ladi!
Ammo qabrda bir o'zi bo'ladi.
Hammasiz bir o'zimizga ajratilgan honada salomat bo'laylik!
Allohni o'zi qabrlarimizni nurga ,yo'limizni jannatga olib boradigan Solih amallar qilishlikni nasib aylasin.
Mo'min va Musilmon holimizda foniy dunyodan boqiy dinyoga safar qilaylik!
-
Qabristonga borgan kezlarimda o'lim daqiqalariga juda yaqin qolgandek his qilaman o'zimni... Qabrdagilar baxtlidek tuyuladi menga. Chunki, bu yolg'onchi dunyoning yolg'onlaridan qutulib qo'ya qolishgan. Yashash degan azobdan ular juda juda olisda
-
"ЎЛИМ"
Ўлим қалбда счмас из қолдиради. Уни ссга олиш кснгилни юмшатади, инсонни тарбислайди ва уни Аллоҳ таъолога тавба қилиб, юзланишга чорлайди. Шу боис Қуръони Каримда слим қайта-қайта зикр стилади. Ундаги остлар кофир ва осийларни азоб билан қсрқитса, мсминларга, съни, слимга ҳозирлик ксриб, амалларини тахт қилиб қсйган кишиларга хушхабар беради.
www.islom.uz dan parcha olindi
-
Қабр ҳаёти - азобми ё роҳат?
Ushbu kitobni yozib olish uchun bu erga bosing ! http://islom.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=542&Itemid=50