-
:bs1:
:as:
Ushbu blogni ochishimga sabab, otasi tashlab ketib, ota mehriga to'ymagan qiz bilan bo'lgan suhbat va undan eshitgan she'rlarim bo'ldi!
-
Mayli meni uyg'otmang, ona...
Jonajon qishlog'imiz, tong sahar palla,
Otajonim hovlimizda kuymalanmoqda.
O'n yildirki, shu manzara takrordir, yana,
Tush bo'lsa-da, mayli meni uyg'otmang, ona.
MEN OTAMNING VASLIGA TO'YAY...
Chinor bobo, yolvoraman, dardkashim bo'lgin,
Manov tog'lar yuki botar armonlarimga.
Otajonim kirib kelar, har sahar, har kun,
Tush bo'lsa-da mayli meni uyg'otmang, ona,
NURJAHONIM DIYDORIGA TO'YAY...
"Erka qizim, mehribonim, oyim derdingiz,
Uch og'asin egachisi doim, derdingiz,
To'yim kuni baxtim tilab keldingiz...yana,
Tush bo'lsa-da, mayli meni uyg'otmang, ona,
PADARIMNING DUOSIN OLAY...
Bugun yana sizni qo'msab, ketdim uyquga
Pok niyatlar haqqi, orzum bo'lgay ijobat.
Tush ham visol, shukr o'sha oliy tuyg'uga
Armonlarim ortda qoldi, topdim halovat
MAYLI, MAYLI, ENDI MENI UYG'OTING, ONA...!
-
"Otaning qizining to'yidan oldingi nolasi..."
Ne deyin, ne deyin, men ne ham deyin,
Qizim ostonamdan oyoq uzatar chog'.
Xonadon huvillab qolgandan keyin,
Qushini uchirib yuborarkan bog'.
Men seni yer-u ko'kka ishonarmidim?
Qizning chin baxti bu, taqdir ishi bu.
Mayli, yuragingga kirgan mardning,
Boshiga qo'ngan, ketmas humo qushi bo'l.
Yoshliging o'tdi xush, xandon otib,
Murg'ak yurakginang ozor chekmayin.
Olmadek birovga uzatayotib,
Ne uchun ko'zimdan yoshlar to'kmayin?
Xatodek tuyular menga ushbu xat,
Ushbu taqdir, qalbga sanchma tig'ingni.
Men hech o'ylabmidim shunday oz fursat?
Qizim, o'z onangga mehmonligingni.
O'ylaring yo'qmidi mendan yashirin?
Tuyg'ularing g'amdan yonmaganmidi?
Tushuntira olmay menga goh siring,
Yostiqqa ko'z yoshing tommaganmidi?
Bo'lmaganmi aytgin sen norizo payt,
Bag'rimizda kechgan quvonch, munglardan?
Sen ayt bolajonim, rozimisan ayt?
Otang uyidagi o'tgan kunlardan?
Tilayotgan ko'zim senga tikaman,
Quchog'imdan seni oldi-ku taqdir.
Bu taqdirga qandoq men ko'nikaman?
Bilmam kunim sensiz qandoq o'tadi?
Mayli sen borar bog' endi ko'rmay kam,
Tol'e mening mehrim shu boqqa solsin.
Men ola bildimmi ko'nglingni bilmam,
Bolam, borar joying ko'nglingni olsin!
-
Xayrulla Hamidovning she'rlarini juda maroq bilan o'qiyman. Ayrimlarini o'qiganimda Allohga hamd aytaman, ayrimlarini o'qiganimda xursand bo'laman, ayrimlarini o'qiganimda xafa bo'laman, ayrimlarini o'qiganimda jahlim chiqadi, ayrimlarini o'qiganimda alam qiladi.
Cho'chqalar...
Cho'chqa bosib ketdi mening bog'imni,
Bir-biridan oq, semiz cho'chqalar,
Non so'rab yalaydi hamma yog'imni,
Hech to'ydim demaydi, bu go'rso'xtalar.
Yerlarga yumalab, chinqirar hurram,
Payhon qilib chaman-gulzorlarimni,
Buzadi, ter to'kib men neki qursam,
Kezadi muqaddas minorlarimni.
Qanday olishayin cho'chqalar bilan,
Ularning ajdarlar bilan eti bir,
Ularning tusi bir bo'chkalar bilan,
Ularning kallasi bilan keti bir.
Cho'chqa bosib ketdi mening bog'imni,
Bir-biridan oq, semiz cho'chqalar,
Ko'ppakdek talaydi hamma yog'imni,
Hech to'ydim demaydi bu go'rso'xtalar.
Bechora maxluq deb rahmim kelgandi,
Yomonlik yo'q edi aslo dilimda,
Bog'imniku vayron qilgandi ammo,
Hurrillab gapir ber mening tilimda.
Ey, voh! Cho'chqalardan bezorman bu kun,
Alam gulxanida yonmoqda ichim,
Alloh! Alloh! O'zing bir chora qilgin,
Mening cho'chqalarga yetmaydi kuchim...
-
SADA bilan suhbat...
Bugun subhidamda tush ko'rdim...Tushimda bulutlar orasidan kelgan SADO bilan suhbat quribman...
"Savollaringga javob olish uchun keldingmi?" dedi SADO
"Ha keldim javob istab, vaqting bormi?" dedim
Sado ozginba sukutdan keyin dedi:
"Heh, mening vaqtim cheksiz, toabad"
"Qanaqa savollar seni qiynaydi?"
"Bandalardagi qaysi holat seni taajjubga soladi...hayron qolasan?"
SADO og'ir ovozda dedi:
"Yoshlikdan zerikib tezroq katta bo'lishga oshiqishadi...
...katta bo'lgandan keyin esa yana yoshlikni orzu qilishadi..."
"Ular davlat topaman deb sog'likni yo'qotishadida...
...keyin yo'qotilganb sog'likni topaman deb davlatidan ayrilishadi..."
"Ertangi kun haqida shunchalik ko'p o'ylashadiki...
...bugun ham kecha uchun erta bo'lganini unutishadi..."
"...Oqibat na bugunda, va na ertada yashay olishadi"
"Bir umr o'limni tan olmay yashashadida...
...O'lim eshik qoqqanda, hech qachon
yashamaganday jon berishadi..."
Issiq shamol yuragimga sekin urildi,
Tushunarsiz his chulg'ab, butun vujudim
SADOni yonimda ekanini sezdi...
Shunda so'radim...
"Ota-ona sifatida o'z farzandlaringga nimani maslahat berarding...?"
"Shuni bilishsinki, hech bir insonni sizni sevishga majbur qilib bo'lmas..."
"Bor yog'i sevimli inson bo'lishlari mumkin..."
"Shuni bilishsinki, o'zgani o'ziz bilan qiyoslash yaxshimas..."
"Kechirimli bo'lishsin..."
"Kechirim so'rab inson kamayib qolmas,
Ammo kechirgan insonni qalbi daryo bo'lar..."
"Shuni bilishsinki, ko'ngilga yaqin insonlarga
ozor berish oson..."
"Ammo singan ko'ngilni yupatish uchun yillar kerak bo'ladi..."
"Bilishsinki, boylik kimda ko'pligiga qarab emas,
Kim kamiga qanoat qilishlik bilan o'lchanadi..."
"Shuni bilishsinki ularni sevuvchi insonlar bor..."
"Faqat ular o'z sevgi izhorlarini qilishga o'rganishmagan..."
"Bilishsinki, do'stni kechirish yetarli emas..."
"Eng avvalo o'zlarini o'zlari kechirishlari kerak"
"Bergan saboqlaring uchun rahmat" dedim
oddiygina kulib...
Xayrlashib bir so'z degim keldi...
DEYDILAR, AGAR HAYOTINGIZDA QISSA YAXSHILIK BILAN TUGAMASA
DEMAK HALI BU QISSANI OXIRI EMAS, HAYOTDAGI XAR BIR QISSANI
OXIRI EZGULIK BILAN YAKUN TOPISHI LOZIM...
SHUNI HAYOTNI INSONLARGA TAQDIM ETGAN ADOLATI DEB TUSHUNILADI...
-
Xayrulla Hamidovning she'rlarini juda maroq bilan o'qiyman. Ayrimlarini o'qiganimda Allohga hamd aytaman, ayrimlarini o'qiganimda xursand bo'laman, ayrimlarini o'qiganimda xafa bo'laman, ayrimlarini o'qiganimda jahlim chiqadi, ayrimlarini o'qiganimda alam qiladi.
Cho'chqalar...
Cho'chqa bosib ketdi mening bog'imni,
Bir-biridan oq, semiz cho'chqalar,
Non so'rab yalaydi hamma yog'imni,
Hech to'ydim demaydi, bu go'rso'xtalar.
Yerlarga yumalab, chinqirar hurram,
Payhon qilib chaman-gulzorlarimni,
Buzadi, ter to'kib men neki qursam,
Kezadi muqaddas minorlarimni.
Qanday olishayin cho'chqalar bilan,
Ularning ajdarlar bilan eti bir,
Ularning tusi bir bo'chkalar bilan,
Ularning kallasi bilan keti bir.
Cho'chqa bosib ketdi mening bog'imni,
Bir-biridan oq, semiz cho'chqalar,
Ko'ppakdek talaydi hamma yog'imni,
Hech to'ydim demaydi bu go'rso'xtalar.
Bechora maxluq deb rahmim kelgandi,
Yomonlik yo'q edi aslo dilimda,
Bog'imniku vayron qilgandi ammo,
Hurrillab gapir ber mening tilimda.
Ey, voh! Cho'chqalardan bezorman bu kun,
Alam gulxanida yonmoqda ichim,
Alloh! Alloh! O'zing bir chora qilgin,
Mening cho'chqalarga yetmaydi kuchim...
:as:
Shu she'rni juda yaxshi ko'raman.
Ayniqsa Hayrulla Hamidov o'qisalar.
O'xshatish juda kuchli berilgan.
AbdurRohman Alloh rozi bo'lsin!
-
Bir donish kundaligidan....
Quloq soling azizlarim baxtsizliklar odamga boylik olib keladi Bilimsizlikdan odam yashashni urganadi Uylamay ish qilaverib odam tinkasini quritadi.Odamzotning butun hayoti ikkita so'zga bo'linadi.Tilak va imkon.Lekin bu ikovidan tashqari bir aqida bor bu bilish.Tilak bizni kuydiradi imkon vayron qiladi.Bilish esa bizning zaif vujudimizni abadiy sokinlikka yetaklaydi.Fikriy tafakkur kishini hammadan ustun qiladi.Demak tilakni istakni mening fikrlarim o'ldirib yuborgan.Men vujudimning ehtiyojlariga qarab ish qilaman va qudratli bo'laman.Hullas ko'ngil ko'chasiga kirib yashamadim,ko'ngil odamni xarob qiladi.Hissiyotlarimga ishonib ham yashamadim.Chunki hissiyotlar o'tmaslashib qoladi.Men aqlimga qarab yashadim.Aql esa hech qachon eskirmaydi!Men butun dunyoni ko'rdimMen hamma halqlarni tilini o'rgandim.Xullas men hamma narsaga erishdim.Chunki hech narsani (dunyo molini)pisand qilmadim.Dunyoni kurish bilimlarni egallash orzuim edi .Bullar hammasi dunyoni anglash emasmi?Hamma narsani bilish ko'ngil uchun lazzat emasmi?Hayotni tub mohiyatini kashf etish unga chuqur kirib borish tuyiqsiz rohat emasmi?Moddiy narsalarni to'plashdan nima qoladi.?Hech nima!Bu dunyoda faqat g'oya qoladi.O'ylab ko'ring tafakkurida butun borliqni aks ettira oladigan va baht manbalarini o'z qalbiga ko'chira oladigan,ularni turmushning iflosliklaridan tozalab olam olam lazzat ola biladigan ma'naviyatli odamning hayoti qanday go'zal bo'ladi.Tafakkur barcha xazinalarning kaliti.Xullas men arshi aloda yurardim barcha lazzatlarim ruhiy shodliklardan iborat edi.Men boy edim.Jahonga dovruq solgan multimilionerlarni sariq chaqaga olmasdim.Men hech narsa tilamasdim xech narsa suramasdim faqat kuzatardim.Dunyoyi dunning kundalik holatini uzimcha miyig'ida sokin turib kuzatardim.Men hammadan ustun ekanligimni his qilardim chunki kunglimda uzga bir olam yarata bilgandim.Vaqt va makonning toliqtiruvchi kishanlarisiz harakat qilib cheksiz lazzatlanish borliqni aslicha ko'rish afzal emasmi?Sizlarning ijtimoiy g'oyalaringiz,hoyu havaslaringiz ochko'zligingiz sizlarni ado qiluvchi shodliklaringiz,yurakni hovuchlab yashashga majbur etuvchi qayg'u hasratlaringiz hammasidan qulimni yuvib qo'ltiqqa urganim mening eng katta yutuqim bo'ldi.Jismoniy dunyoning qittay hafagarchiligi ham odamni tinimsiz jarohatlaydi,hayolingdagi dunyoni ravshan nurlari esa rohat farog'at bag'ishlaydi.Lazzat qaerda dardga aylanadiyu dard qaerda lazzatligicha qoladi?Chegarasini Kim biladi deysiz?!Donolik bilimdan keladi.Tentaklik esa tilaklarning yoki kuch qudratning tiyiqsizligidan kelib chiqadi.Umuman yer yuzi va odamlari geografik keng;liklarga moslashgan.Evropada hammani qoyil qoldiradigan narsa Osiyoda qoralanadi.Dunyoni u chekkasida zarurat deb hisoblangan narsa bu chekkasida illat hisoblanadi.Ha er yuzida puhta narsani uzi yuq Faqat shartlilik bor holos.Baht nimada ?Bu hayotimizni yemiradigan kuchli hayajon,yohud hayotni yahshi sozlangan ingliz mehanizmiga aylantiruvchi bir maromdagi mashg'ulot holos.Chinakam baht esa har birimizni yuragimizda tafakkurimizda .!Hullas men hayolimda dunyoga hukmronlik qilaman Dunyo esa menga zarracha hukmini o'tkazolmaydi.Hullas tafakkur orqali men ikki dunyo saodatiga va tangriga qovushdim.
-
Қишлоқ
Оз смас, ксп смас нақд уч йил деганда у сзига қадрдон қишлоққа қайтганди. Ўзга юртнинг тсрт тарафидан тараққиёт сиқиб ташлаган, ипидан игнасига кадар техниканинг иси уфурадиган кунларидан топмаган файзни қишлоғига қадам босган илк дакикаларданоқ ҳис қила бошлади. Йсқ-йсқ, ҳали қишлоғига қадам босмаган сди сшанда. Юз қадамлар-ча қолганди-ёв. Шунчаки, "œҚоровул қишлоғи" ёзуви илинган симёғочни ксрганди у юраги гупиллаб ура бошлаган кезда. Симёғоч ҳам бундан сттиз йиллар аввал колхоз идорасига тортилган қишлоқдаги сгона телефон сими учун кокилганди. Уч йиллар аввал миснинг нархи осмон булиб колган ғалати кезларда кайсидир қсли сгрилар томонидан шу сим ҳам сғирланди-ю, симёғоч пати юлинган товукдек мунгайиб колаверди. Ўғрини топишга участкавой деганлари бир-икки уринди-ю шу билан "œқсй, бслди" қилишди. Қаердан ҳам топишарди. Янги сим тортишга сса ҳеч кимнинг хафсаласи булмади. Аввалгидек, колхоз булса-ку, майли сди. А аис бир чиранарди, икки кунда снги сим тортиларди. Хозир-чи, бир колхознинг срнида снта фермер. Идора срнида сса қишлоқ фуқаролар йиғини. Оқсоқол сим торттир деб у фермерга айтди, бу фермерга айтди — ҳаммаёқ сонсалорчилик. Бир ҳисобда снди шу телефон деганлари ҳам керакмасдек. Ҳамманинг қслида сотка. Фермерларда сзлари айтгаларидек, "œсмпетри" сқийдиганидан. Қолганларда ҳам камида "œбизга шунакаси булаверади" хили — "œкитайскиси"дан бор сди. Ҳатто, аёлларда ҳам. Ари А оссисга кетган Сорагулнинг қслида ҳам қайсидир куни сотка. Йиғлаб оқсоқолнинг олдига келибди:
-А ажаб бува, сримни А оссисдан келтириб беринг....
-Аима гап, пул жунатмасптими?
-Йук, ойни бошида 200 жунатувди... Телефон ол, гаплашиб турайлик деганларига телефон олувдим... Анди сса.... — Сорагул пикиллаб юборди.
-Ха, нима булди, гапирсанг-чи, - деди оқсоқол носини хона бурчагига туфлаб.
-Билмасам, телефон килсам, бир киз олспти. Хизмат доирасидан ташкарида сканлар.
-Оббо, зангарей, хизматни куйиб кизлар билан юрибди дегин? Аринг унака смасди-ёв... Маматни хотинимисан узи? Кани телефон кил-чи, узим бир гаплашай...
Махалладан справка керак булгани учун А ажаб фермернинг институтга тайёрланаётган сғли келиб қолмаганида аҳвол бундан-да кулгили давом стармиди, буниси снди номаълум?! Аима ҳақида гапираёгандик.... Ҳа, симёғоч, тсғрироғи, симсизёғоч ҳақида. Хуллас, у кераксиз бслиб қолгани йсқ. Анди у бағрига қокилган шу — қишлоқ номи битилган тунука учун тураверарди.
"œQorovul qishlog’i"..... Шу бир жуфт ссз ксзларини чақнатди йигитнинг. Занглаб кетган тунукага сқиндагина қайсидир савобни тагида қолгур аввалги саргайиб кетган криллчасининг урнидан оҳак билан сгри-бугри қилиб лотинчада ёзиб қсйибди.
Йигитнинг ксз олдига сзга юрт шаҳару шаҳарчаларнинг номи бахайбат килиб битилган, рангоранг чирокчалар билан безатилган, санъат даражасига етган "œширокоформатний" баннерлари келди. Аммо, ҳозир шу саргайган тунука дунёдаги снг катта санъат асари сди у учун....
Ахир, тушларига кириб чикмадими шу қишлоқ. Аллақачон бузилиб, урнидан снгиси бунёд стилган бслса-да, лойсувок мактабида неча бор хаёлан кезди. Ҳатто, стган-қайтганга ҳам тош отаверадиган Машраб тракторчининг девона углини ҳам бир гал роса ксргиси келганди... Майсасидан осмонига қадар соғинганди қишлоғини у. Азувнинг олдида тсхтади. Барисини ҳамқишлоқларига айтиб беради... Барчасини согинганини, барчасини схши ксришини.....
-Илхомбой, хой, Илхомбой сзингмисан? — симёғочдан сал нарироқда, йсл четидаги бутканинг бир ксзли деразасидан сартарош А ашид амакининг боши ксринди. — И-е, ростдан ҳам Илхомбой. Каранглар, Илхомбой кепти... Ўзимизнинг Олим малимнинг сгли-ку!!!
Ичкаридан кимдир қайси Илхомлигини суради шекилли, сартарош жавоб берган-ча ташкарига чикди.. Қучоклашиб ксришишди... Қссрда қсймай йигитни хонасига олиб кирди.
-Оббо, Илхомбой, кеп копсан-да.... Аима қилардинг, келиб-а?!
Йигит хайрон тикилди. Шу қишлоғига келишни сонислаб кутганди-ку. Сартарош мижозини ҳам унутиб, деразадан ташқарига тикилганча, йигитга ҳасрат қила бошлади...
-Яна кетасанми, ишкилиб? Калланг бслса, бу ерларга келма... Бу ерда нима бор?
Мол-хол, чанг-тузон, дала — бошқа ҳеч нарса йсқ!!! Хайронман, неча йил бслди кетганингга? Уч йил? Анди уч йил бслибди-ку, дарров соғиндингми-а? Ана, Маматни Маскопга кетганига уже 6 йил бслспти. Келай демайди... Юрибти-ку сшалар ҳам чидаб, тем болс, сен уларникидан схши жойга кетувдинг. Каресмиди? О, Тангем! Жанг Бого! Хоним-хоним!!! Юн Хи, Қиш сонатаси.... Ахмок скансан, шу ёкларни ташлаб келиб стирибсан-а....
-Ака, сочимни тезрок оласизми? — мижознинг слинганнамо овози сартарошнинг гапини бслди.
- И-е, Илхомбой кетиб қолдими? —сартарош хонада йигитнинг кетиб қолганини ксриб хайрон ссради. Будка деразасидан ташқарига синчков тикилди. Будкадан узоқлашиб бораётган йигитга қараб овозини баландлатди:
- Ҳов, Илхомбой, қаёкка кетспсан... Канча пул ишлаб келганингни айтмадинг-ку?!! Бизага бирон нарса обкелмадингми? Ҳеч бслмаса, карисларни овкат ейдиган таёқчасидан бордир....
Йигит индамасдан кетиб борарди. У сартарошга бошида сзга юртда бир-икки сартарошга кирганини, қуртдек долларларни санаб берганини айтмокчи сди. Уч-турт ссм тежай деб баъзан ойнага караб сочини сзи қирқанини, орқа тарафини сса хамхоналарига слиниб, қирқтириб юрганларини айтмоқчи сди. Шундай кезлар қадрдон сартарошининг қадри билинганини айтмоқчи сди - бари ичида қолиб кетди.
Қишлоқ асли йигитнинг холаси — рус тили сқитувчиси Санамгулнинг ховлисидан бошланади деса ҳам бславеради. Қишлоққа кираверишда илк шуларнинг ховлиси ксзга ташланарди. Санамгул бирозгина тажангроқ аёл бслса-да, ҳарна маданистли сди. Уйининг атрофини ҳар доим синка қсшиб охаклатарди. Ари билан неча йилдир-ки, қишлоқ мактабида ишларди. Илхомбойни ксрган хола бирдан шошиб колди. Аммо, бу шошиш овозидаги сктамликка таъсир қилмади:
-И-е, Илхомбой, сзингмисан. Келаман деб огохлантирмабсан-да... — хола йигитнинг пешвозига чикди, пешонасидан спди. —Сурприз қилай дебсан-да. Амонсан, ёмон.
Йигит хол-ахвол ссради. Холасининг дастурхон ёзишига унамади. Кейинрок келишга ваъда берди.
-И-е, шунаками, кечкурунга кел бслмасам, поччанг билан кутамиз-а... Мен ҳам катта танаффусда сигирдан хабар олай деб чиқувдим сзи. Ўлсин, бсғоз, бир ҳафта олдин туғиши керак сди, ҳеч шошай демайди, жонивор. Майли, сеникилар ҳам сигирсиз қолишганди. Кана чақибми сқинда слиб қолди. Анди сен келдинг, олишар. Лекин, бекор келибсан, мен сенга айтсам, юравермайсанми, сна уч-тсрт йил. Одамлар кетолмай юрибди-ю, сен бслсанг.
Йигит индамай хайрлашди. Дарвозасини ичкаридан тамбалар скан хола бирдан муҳим нарсани ссрамагани ссига тушди. Дарвозани сна очди-ю, йигитнинг узоққа кетганини ксриб, ссрашга улгурмай қолганидан лабини тишлади. Ўзига-сзи деди:
-Қанча ишлаб келганини ссрамабман-ку.... Менга нима олиб келган скан-а? Уни десам, ёнида биттагина сумка. Унда кийимидан бошка нима ҳам бсларди?!!
Йигит алланечук ғаш бслди. Холасининг снтикиб-снтикиб кутиб олишини тасаввур қилганди. Бсйларидан силаб, бағрига босишини кутганди. Турмуш ташвишлари шунчалар бефарқ қилиб қсйибдими-а. Согинганини айтолмади. Ўзга юртдаги слчихонада хужжатларини русчада тсғри тслдиролмагани учун котиба қизга соатлаб слинганларини айтолмади. А ус тили сқитувчисининг қадрига етмаганини, вақтида срганмаганидан пушаймонлигини айтолмади.
Хуллас, айтолмаслик бошланди. У ҳаммага нимадир дейишни нист қилганди. Хатто, уч ёшли жиснчасига ҳам атаган гаплари бор сди.Корес ксчаларида бир жиннининг бир кечада сн икки нафар одамни слдирганини Машраб тракторчига айта олмади. Аслида, унинг девона угли дунёдаги жинниларнинг снг мехрибони сканлигини айтмокчи сди. Гап бошлай деганида тракторчи илиб кетди.
-У ёкларда ҳам тракторчилар бор сканми-а? Канча ойлик олар скан? Танишларинг бслса, мени ҳам олиб кетасанми-а... Ўзи қанча ойлигинг? Бу дейман, уч йилдан буён уйингдагилар бирон каттарок харид ҳам килмади. Уй-жой, мошин-пошин деганларидаек... ё ишнинг мазаси бслмадими, сширма айтавер?
Йигит снсаси котганча, ҳайрни ҳам насис килиб жснаб колди. Гаплари ичида қолиб кетди.
Аиҳост қадрдон уйига кириб келди. Ҳеч нарса сзгармаган. Фақатгина сшик-дераза ромларини снди оққа бссшибди. Акаси пулни асган шекилли, ромларнинг сски кск рангги ҳамон билиниб турарди. Томга шифер ёпишибди. Йигит ксз олдида қотиб қолган уйининг сски қиёфасини жонлантиришга ҳаракат қилди. Уй ҳам назарида сал жиддий тортгандек сди.
Лешвозига акаси чиқди. Кейин, снгалар... Қаердандир қслида ток қайчи билан отаси пайдо бслди. Қайчисини қсймасдан туриб, сғли билан қучоқлашди. Тик оёқ устида ссрашди-да:
-Уйга кираверинглар-чи, ҳозир, бир-икки минутлик ишим қолганди — деганча токзор томон юриб кетди.
Далада куймаланиб юрган онаси хансираб югуриб келди. Йиғлаган-ча, сғлининг бағрига отилди. Шундагина, йигит қишлоғига кирганида бошланган кснгил ғашликларидан бирровга қутулгандек бслди. Яна-да чскиб қолган онасини маҳкам қучоқлар скан, ксзларига ёш келди. Қанчалар соғинганини ҳис қилди.
Хонтахта атрофида жамулжам стиришди. Отанинг қиёфаси тунд сди.
-Ўғлим, ҳа бу кутилмаганда келиш? Ҳайдашдими?
Онаси шартта гапини бслди.
- Вой, бу нима деганингиз? Келади-да, келса сз уйи-ку...
Сал сабр қилса, сғил сзи тилга кирарди. Аақадар соғинганини, кечалар ксп бора тушларига кириб чикишганини, шунга ота-онасини бир қувонтирай деб кутилмаганда кириб келишни ксзлаганини айтар сди. Аммо, бу тахлит мурожаатдан сснг алланечук илхоми қайтди. Қуруққина қилиб, меҳнат шартномаси муддати тугаганини айтди. Ака ксз таги билан қараб, тилга кирди:
-Шартнома тугаганидан кейин ҳам қолмабсан-да, одамлар то қслга тушганча нелегалний чикиб, ишлар скан-ку. Йсқ, сан шу қонунда нима бслса, шунака қилишинг керакда-а. Анди-снди уч-тсрт ссм орттиришни бошлагандинг сзи.
Йигит чарчаганини айтиб, хонасига кирди. Ухлашга харакат килди. У бошқача тасаввур қилганди. Ундан сзга юртдаги ҳаётини ссрашларини кутганди. Ўзга юртдаги гсзал ҳаётдан қишлоғидаги одми ҳаёт минг чандон гсзаллигини айтмоқчи сди. Аега ссрашмади? Хадемай, тумонат одам йиғилади. Ҳамманинг ичию сиртида бир савол: Ойлигинг қанча сди? Қанча ишлаб келдинг? Уч йиллик айрилиқдан сснг ссрашга арзирлик савол фақат шумикан? Йигитни хона деворлари тсрт тарафдан қиса бошлади. Беихтиёр ишхонасини, хамхоналарини сслай бошлади.
Аариги хонадан снгасининг акасига пичирлаган овози сшитилди.
-Канча ишлаб келганларини ссрадингизми? Келганларига худойи-пудойи қилармиз ҳали... кичкинангизни суннатини шунга қсшворсак-чи?
* * *
Кишлоқда Илхомнинг келганидан бир хафта- сн кун стмай сна Коресга кетгани ҳақида миш-миш тарқалди.
Манба - http://uforum.uz/showthread.php?t=6376 (http://uforum.uz/showthread.php?t=6376)
-
Haaa, Huseyn ukam, to'g'ri gaplarni yozibsiz. Men ham "Horijda o'qish" mavzusidagi sahifalardan birida, Turkiyaga o'qishga kelgan bo'lsam ham qo'ni-qo'shni, qarindoshlarning oilamdan "qizingiz oyda qancha pul jo'naytyabdi,", deb so'rashlarini yozgandim.
Har doim sevib o'qilgan hikoya, romanlar xalqdan olinib xalqqa berilganlaridir. Yuqorida keltirilgan manbadan qolgan hikoyalarni ham o'qishga harakat qilaman. İjodingizda omad tilayman.
-
yetimxona derazasidan qarayotgan mungli ko'zlardan o'qish mumkin bo'lgan so'zlar ...........
oynaga termuladi bu g'amgin ko'zlar ,
devorga aytiladi bu dardli so'zlar ,
"jon onajonimmm ,bir kelmaysizmi ,
guldek bo'ylarimni ko'rmaysizmi?!!!!!!!!!"