forum.ziyouz.com

Umumiy bo'lim => Umumiy => Mavzu boshlandi: AbdulAziz 30 Avgust 2009, 21:54:28

Nom: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 30 Avgust 2009, 21:54:28
Assalomu alaykum!
Ba'zida matbuotda www.ziyouz.com portali haqida ham maqolalar chiqib qolmoqda  : )

(http://ziyouz.com/images/ziyouz_haqida.jpg)

"Kelajak ovozi" gazetasi, 2009 yil, yanvar.
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 30 Avgust 2009, 21:55:33
(http://ziyouz.com/images/ziyouz_haqida2.jpg)

"Ishonch" gazetasi, 2009 yil, iyul
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: _B_E_K_ 01 Oktyabr 2009, 15:23:14
Хакикатда схши сайт скан. Манга купинча сайтдаги адабиёт ва хикматлар тугрисидаги маълумотлар манзур булди.
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 09 Noyabr 2009, 15:00:46
(http://ziyouz.com/images/jannatmakon1.jpg)

(http://ziyouz.com/images/jannatmakon2.jpg)

"œJANNATMAKON" журналининг 2009 йил, октсбрь сони.
Интервьни Аазокат Азим тайёрлаган.
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 09 Noyabr 2009, 15:03:49
Давронбек ТОЖИАЛИЕВ
www.ziyouz.com портали асосчиси ва бош муҳаррири

Интернет мақолалари сркинроқ ёзилиши табиий.
Бироқ адабий тил меъёрларини бузиб, шева ва жаргонлардан фойдаланиш кишини ранжитади. Баъзи Интернет саҳифаларидаги суҳбатлар ҳеч қандай таҳрирсиз ҳавола стилспти, натижада, тушунарсиз, тсмтоқ услуб юзага келспти. Бу, аввало, тилимизнинг бузилишига олиб келса, иккинчи томондан, сқувчида интервью берувчи шахс ҳақида ёмон таассурот уйғотади. Барчаси сайт муҳаррирларининг ишига бслган муносабатидан далолатдир.

www.ziyouz.com сайти ва форумида имкон қадар адабий тил меъёрларини сақлашга ҳаракат қиламиз. Сичқончанинг снг тугмаси ёрдамида саҳифаларимиздаги хато ҳақида сайт маъмуристига хабар жснатиш хизматини йслга қсймоқчимиз. Форумимизда сса адабий тил қоидаларини қспол равишда бузган юзерлар аввал огоҳлантирилади, бу ҳолат сна такрорланса, унга маълум муддат форумда қатнашмаслик жазоси берилади. Шунингдек, администратор, модераторлар томонидан хатолар имкон қадар тсғриланади.

Интернет тили учун снг катта муаммолардан бири имло қоидаларига риос қилинмаслигидир. Кирилл алифбосидаги с, қ, ғ, ҳ ҳарфлари билан боғлиқ техник муаммо аллақачон бартараф стилган бслса-да, ҳамон бу ҳарфларга сътиборсиз мақолаларни учратамиз. Лотин алифбосидаги матнларда сса тутуқ белгиси ва апостроф билан боғлиқ чалкашликлар ксп учрайди.

Интернетдаги ютуқлар ҳақида гапирсак, снгилик тарқатувчи сайтлардан бири тилимиздаги интернаяионал ссзларнинг, назаримда, муқобилларини топишга муваффақ бслган. Масалан, жамлоқ - лагерь, маҳкама - суд, бслга - сектор, бслгинчи - сепаратист, учоқ -самолёт, гуржи - грузин, можар - венгер ва ҳоказо.

Қисқа хабарлар хизматидан ксп фойдаланаман.
Одатда, инсоннинг юзига айтиш қийин бслган мулоҳазаларни, табрик ва дил ссзларини, факт ва рақамлар ҳақидаги ссровни SMS орқали ёзиб юбориш осонроқ. Масалан, онамни схши ксришимни ҳар доим ҳам у кишининг сзларига айтолмаганим ҳолда, қисқа хабарлар хизмати орқали бу туйғумни мудом ифода стиб тураман. Унча сқин бслмаган танишларимга, доимо банд дсстларимга, аёл ҳамкасбларимга SMS ёзишни афзал ксраман.

Чеховнинг «Қисқалик - истеъдоднинг синглиси» приняипига амал қилган ҳолда SMS ёзаман. Ссзлар миқдорини камайтириб, қисқа ифодалар топишга ҳаракат қиламан. Жузъий қисқартиришлардан фойдаланмайман (масалан, ч ҳарфи срнига 4, ш ҳарфи срнига 4 дан фойдаланиш, б-н, к-к каби), стенографик слементларни ҳам қслламайман. SMSнинг қисқа, тушунарли ва таъсирли бслиши мен учун муҳим.

Оний Интернет алоқа воситалари орқали танишлар билан гаплашиб тураман. Вақтни тежаш мақсадида қуйидаги қисқартмалардан фойдаланаман: AA (ассалому алайкум), VAA (ваалайкум ассалом), MHK (мен  ҳозир  келаман),   MQB (менга қснғироқ бслспти), ? (тушунмадим, бу билан нима демоқчисиз?), !10m (10 минутга бандман), МSB (майли, соғ бслинг),  krk (керак),  hoz (мен ҳозир), tskr (ташаккур), xbr (ахборот, снгиликлар) ва ҳоказо. «Смайл»лар орқали баъзи ҳиссиётларни ифода стиш мумкин (хурсандлик, кулги, ним кулги, хафалик, йиғи"¦). SMS хабарида ҳам, оний Интернет алоқа воситаларида ҳам киши номларини қисқартирмайман. Исмларни қисқартириш бошқаларга ҳурматсизлик.

Чат ҳеч қачон жонли мулоқот срнини босолмайди. Унда суҳбатдошингизнинг на асл юзини ксрасиз, на мақсадини биласиз. Аотаниш кимсанинг сзини ҳар томонлама ақлли, одобли ксрсатиши, сзида йсқ хусусистларни виртуал оламда намоён стиши жуда осон. Шу боис ҳам ёшларнинг чатларга қизиқиши кундан-кун ссиб бормоқда. Одатда, чатларнинг 80-90 фоиз мавзуси танишувдан иборат. Қизиқувчан ссмирлар учун сса бу - кснгил очиш маскани. Чат мен учун бекорчилар мажлисидир. Кимдир ундан ҳам қандайдир маърифий фойда олса бслади, дейиши мумкин. Лекин мен бундай хулосага келганларни учратмадим. Чат - оний мулоқот тизими. Жиддий мулоҳазалар, фойдали суҳбатлар учун форумлар қсл келади.

Оригинал SMSларни хуш ксраман. Уларни бировга жснатиш ҳам, бировдан олиш ҳам бирдай мароқли. Масалан, мана бундай: «Muhabbati-la muhib ko‘nglingizni muazzamlik ichra munavvar, mukarramlik ichra muatta r manzillarga musofir o‘lmog‘ini muvaffaq aylasin!»

"œJANNATMAKON" журналининг 2009 йил, октсбрь сони.
Интервьни Аазокат Азим тайёрлаган.
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 09 Noyabr 2009, 15:20:29
Ushbu intervyuni eng birinchilardan bo'lib ko'rgan insonlardan biri men bo'laman. Ux-xu, ux-xu (tomoq qiqirb qo'ydim)...

Ajoyib chiqibdi, bundayin muvaffaqiyatlardan juda ham xursandman. Marg'ilonda o'quvdim, xuddi o'zim jurnalga chiqqanday bo'ldim ("Muzeyga boruvdim, butun dunyoni ko'rganday bo'ldim" degan iboradan ko'chirma)

Ijodingizga baraka...
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: Jalol Ahmad 10 Noyabr 2009, 07:19:36
 :as:
 Bundanda ziyoda qilsin Allohu Taolo Bundanda davomli qilsin InshaAllohu Rahmon amin.
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 17 Sentyabr 2010, 15:32:51
АЙБ ФАҚАТ АШЛАА ДАМИ?

Ш.Ж.: - Ҳар замонга бир замон, дейдилар. Ғафур Ғуломнинг машҳур шеъридаги «Eтимлик нимадир бизлардан ссра"¦» сатрлари ёдингиздами? Бугун сизларнинг наздингиздаги қийинчиликлар 30-40 йил ва ундан олдинги даврдаги қийинчиликлар олдида нима бспти? Халқимиз узоқ йиллар слектр чироғисиз сшагани, снги пайдо бслган техникадан чексиз ҳайратга тушгани бизнинг ёдимиздан кстарилгани йсқ. Умуман, инсон зоти машаққат чеккандагина қслга киритган неъматнинг таъмини схшироқ ҳис қилади. Бундан уч йил муқаддам сғлим ишлаётган идора раҳбарларидан бир нарсани илтимос қилдим: менинг фарзандим ҳамма шарт-шароит муҳайё стилган пойтахтда смас, бу срдан анча узоқда, нисбатан қийинроқ шароитда ишласа дегандим. Ҳозир ҳам у бошқа вилостда ижарадаги уйда туриб ишлайди. Аолигани сайин ичимда мамнун бсламан. Ахир шундай ноқулай шароитлардагина одам ҳаётнинг қадрига стади. Амалда бунинг тескарисини ҳам ксрганмиз. Фарзандига барча «комфорт»ларни сунъий равишда сратиб берадиган меҳрибонлар қанча"¦

Б.Ғ.: - Аммо ёшлар орасида ҳеч нарсага қарамай, таъбир жоиз бслса, «ёриб чиқаётганлар» ҳам борлигини тан олсангиз керак. Улар спорт, санъат, илм-фан соҳасида илгари сгалланмаган марраларни забт стмоқда. Ва бу ёшлар мумтоз қсшиқларимизни ҳам, миллий сзбек адабиётини ҳам, замонавий фанларни ҳам, интернет технологисларини ҳам схши билади. Битта мисол келтираман. Давронбек Тожиалиев исмли бир талаба ташкил қилган www.ziyo-uz.narod.ru интернет-сайти бор. Бугунга келиб кирувчилар сони 27 минг 800 нафарга стган бу сайтга Умар Ҳайём, Ҳофиз Шерозий, Абдулла Орипов, А­ркин Воҳидов, Шавкат А аҳмон каби шоирларнинг барча шеърлари, мумтоз адабиётимиз намосндаларининг шоҳ асарлари слектрон ксринишда киритилган. Сайтдаги миллий маънавистга бағишланган форум саҳифаларда сса ҳар куни 200 дан зиёд ёшлар қатнашади.

Ш.Ж.: - Сиз келтирган мисолдан шу пайтгача бехабар сканман. Албатта, бундай ҳоллар ҳар бир юртдошимизни қувонтиради. Лекин, таассуфки, бунақа ижобий мисоллар оммавий тарзда учрамайди, аҳён-аҳёнда срқ стиб чиққан истеъдодлар ой сайин, кун сайин кспайса айни муддао бсларди. Сизнинг завқингизни келтирган интернет айрим ҳолларда маънавий оламимизга кушанда бслаётганидан ҳам хабарингиз борми? Мендаги маълумотларга ксра, бугунга келиб танишув сайтларида сзбекистонлик 10 мингдан зиёд қиз, 24 минг нафар йигит рсйхатдан стибди. Ашлар бу замонавий алоқа воситаси орқали танишиб, бир-бирларига маърифат тарқатса майли сди. Аммо уларнинг десрли барчаси шунчаки «дсстлашиш», ҳуда-беҳуда ёзишмалар, баъзан ҳатто тилга олиб бслмайдиган бемаза нистларни ксзлаётганига нима дейсиз?

Б.Ғ.: - Миллий менталитетимизга, маънавий оламимизга зарар келтираспти, деб тсивилизатсиснинг снг катта ютуқларидан бслган интернетни чеклаб бслмайди-да. Ҳар қандай кашфиётдан, снгиликдан фойдали жиҳатни ажратиб олиш мумкин. Ш.Ж.: - Йсқ, мен унақа демоқчи смасман. Апирилиб келаётган ахборот оқимини тақиқлаш, ёшларимизни ундан холи сақлашга уриниш беҳуда машғулот. Фақат бизнинг замондошимиз интернет саҳифаларига кирадими, телеканалларни бурайдими - сз халқи руҳига мос, сзгуликка, бунёдкорликка, хайрли ишларнинг рсёбга чиқишига бағишланган материалларни сзига олсин, шунга ички сҳтиёж сезсин.

Қисқартириб олинди.
«Халқ ссзи» газетаси, 25.01.2006
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAzim 18 Sentyabr 2010, 01:03:21
Assalomu alaykum

Ancha oldin bbcuzbek.com da bir maqola o'qigandim. Unda ziyouz.com to'g'risida ham fikrlar bor edi, izlab ko'rsam hali ham turgan ekan. Maqola sarlavhasi: "O'zbekistonda internet va media", 2010 yil, martda yozilgan. Unda ziyouz to'g'risida quyidagi fikrlar bildirilgan:
""Hudoga shkur Arbuz joyida. Hali juda ko'pchiliyni motam kuyini chalishgayam ulgursa kerey.... Shu O'zbekistondan pryamoy kiradigan qilish kereyde shu saytga. A to hadeb proksi bilan cheklov qip qo'yishgandan beri, odam qiynalvotti. A tak ziyoni bonusiyam shu bo'sa kerey. Dostup bemalolchiligi," деб ёзади тошкентлик арбуз мухлисларидан бири ziyouz.com вебсайтида.

Мазкур иқтибосда айтилган ziyouz.com вебсаҳифаси зиёлилар ва талабалар орасида машҳур бслиб, жуда ксп фойдали манбаларга сга. Лавҳамиз бошида тилга олинган Восит ҳам қиёмат-қойим ҳақидаги миш-мишларга ziyouz.com вебсаҳифасидан жавоб топганини айтади". 
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 17 Dekabr 2010, 16:48:30
(http://www.ziyouz.com/images/Ziyouz-uzas.jpg)

«ХАМСА» ИАТЕА АЕТДА

Чинакам адабиёт ихлосмандлари Алишер Аавоийнинг «Хамса» асарини интернетда www.ziyouz.com маънавий портали орқали тслиғича сқиш имконига сга бслди. Мазкур асарни интернетга жойлаш ишлари шу йилнинг аввалида бошланган сди. Бугунга келиб бешта достон тслиқ шаклга келтирилди.

Адабиётимиз гултожи саналган "Хамса"га у ёзилган даврдан бошлаб қизиқиш ва талаб катта бслган. Бугунга келиб ахборот технологисларининг ривож топиши онлайн кутубхона аталмиш зиё манбаини вужудга келтирди. Бу ерда сзбек мумтоз адабиётига сҳтиёж сезилмоқда. Интернет орқали снг ксп қидириладиган етакчи асарлар сирасига Алишер Аавоийнинг мазкур достонлари ҳам киради.

Интернетдаги ана шу бсшлиқни тслдириш мақсадида www.ziyouz.com маънавий портали қатор ижобий ишларни амалга оширмоқда. Ҳозирда порталда бадиий ва ҳужжатли мавзулардаги 1000 дан ортиқ слектрон китоб, 4900 мақола ва снгиликлар, сзбек ва жаҳон адабиётидан 1000 дан зиёд насрий асар, 500 дан ортиқ муаллифларнинг шеърлари, шунингдек, халқ оғзаки ижоди намуналари (мақоллар, топишмоқлар, ҳикматлар), юртимиз шаҳарларини акс сттирувчи 900 дан ортиқ фотосурат мавжуд.

Ўз ахборотимиз

«Ўзбекистон адабиёти ва санъати» газетаси, 17.12.2010
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: azizbek_mx 18 Dekabr 2010, 20:21:08
Ollohim bardavom qilsin. Bundan ham yuqori marralarni egallash nasib qilsin. Davronbek aka, ishlarizga omad. Yutug'larizi ko'rib, vatayt!, deb xursan bo'laveraylik! ;)
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 27 Iyul 2011, 18:55:20
(http://davronbek.ziyouz.com/wp-content/uploads/2011/07/jamiyat_22_aprel_2011-707x1024.jpg)

ИАТЕА АЕТДА ИЖОД ИСТИҚБОЛИ

Адабиёт инсонист ижодиёти ва тафаккурининг чинакам ҳайратомуз маҳсулидир. Унда стмиш тажрибаси ва бугуннинг нафаси, ақл-идрок ва заковат мужассам. Шунинг учун у инсон туйғуларини жонлантиради, одамни фикрлашга ундайди, баҳс-мунозараларга чорлайди.

Шу маънода бугун юртимизда адабиётга сътибор ҳар қачонгидан ксра ортмоқда, сзбек адабиёти намуналарини кенг жамоатчиликка етказишга алоҳида аҳамист берилмоқда. Бунинг самараси слароқ, сндиликда севимли ижодкорларимиз ҳаёти ва ижоди, қолаверса, уларнинг снг сара асарлари бшан нафақат снги нашрдаги китоблар орқали, балки бутун дунё «сргимчак тсри» — интернет воситасида ҳам бемалол танишиш имконига сга бслмоқдамиз.

Айни пайтда сзбек адабиёти намуналарини интернетда жойлаштириш борасида амалга оширилаётган ишлар, бу борада келгусидаги мақсад ва вазифалар хусусида бевосита мазкур соҳада самарали фаолист олиб бораётган «ZiyoNET» ахборот-ресурс тармоғи ходими Аигора Умарованинг фикр-мулоҳазалари билан қизиқдик.


— Бундан беш-олти йил аввал мактабда она тили ва адабиёт фани сқитувчиси бслиб ишлаётган пайтларимда дарсларни инноваяион технологислар асосида ташкил стиш мақсадида пойтахтимизнинг Сергели тумани халқ таълими бслими томонидан ташкил стилган «Компьютер саводхонлигини ошириш» қурсида сқидим, — дейди Аигора Умарова. — Ўшанда медиа-дарслар ташкил стиш учун она тилимизда сзбек адабиётини ёритадиган сайтларнинг етарли смаслиги туфайли айрим муаммоларга дуч келдим. У пайтда фақатгина www.ziyouz.com, www.student.hs-mittweida.de/~truziboy/uzbek.html хамда Ўзбекистон Миллий университети томонидан ташкил стилган www.literature.uz сингари сайтлардан фойдаланган ҳолда медиа-дарслар стиш мумкин сди. Бироқ мактаб дастурини сқувчиларга тслиқ етказиш учун уларда маълумотлар етарлича смасди. Шунда муайсн мавзу юзасидан сзим тсплаган маълумотларни умумлаштирган ҳолда ҳар бир мавзу бсйича алоҳида сайт сратиш ғосси туғилди. 2005 йилнинг май ойида сзбек шоираси Зулфисхоним ижоди бсйича сқув муассасаларига мслжалланган илк сайтимни сратишга муваффақ бслдим. Биласиз, бу шоиранинг ҳаёти ва ижоди асосан 6-7-синфларда сргатилади. Сайт сратиш жараёнида шу жиҳатга алоҳида сътибор қаратдим. Хусусан, сайт орқали нафақат сқувчилар, балки сқитувчилар, қолаверса, адабиёт ихлосмандлари ҳам Зулфиснинг ҳаёти ва ижоди, унинг рус тилига таржима қилинган асарлари, шунингдек, мавзуга оид аудиофайллар ва фотоальбом билан сқиндан танишиши мумкин. Бундан ташқари, сайтда Зулфис номидаги Давлат мукофоти ҳақидаги маълумотлар ҳам срин олган.

Кейинчалик сзбек хотин-қизлари, жумладан, шоир ва адиблари ҳақидаги www.ayel.edunet.uz, шунингдек, Абдулла Қодирий, Абдулла Қаҳҳор, Ўткир Ҳошимов, Сирожиддин Саййид каби адибларимиз ҳаёти ва ижодига бағишланган бир қатор сайтларни сратдим.

ZIYONET — А­А КИА МУЛОҚОТ МАЙДОАИ

Суҳбатдошимиз сътироф стганидек, интернет имконистларидан унумли фойдаланган ҳолда етук бадиий асарларни китобхонлар оммасига, айниқса, ёшларга етказиб бериш муҳим масалалардан бири саналади. Бу борада сзбек тилидаги Интернет адабиётини шакллантириш, шоир ва ёзувчиларимизнинг сз веб-сайтига сга бслишига сришиш нафақат адабий жараёнга, балки маънавий-маърифий ҳаётимизга ҳим кучли ижобий таъсир стказишини алоҳида таъкидлаш жоиз.

— Мамлакатимиз раҳбарининг 2005 йил 28 сентсбрда қабул қилинган «ZiyoNET» ахборот-ресурс тармоғини тузиш тсғрисида»ги Қарори сзбек адабиётига оид снги сайтлар сратиш борасидаги ишларда сна бир катта туртки, таъбир жоиз бслса, рағбат бслди, — дейди суҳбатдошимиз. — «ZiyoNET» ахборот-ресурс тармоғидаги www.uforum.uz сайтида «Ижод хусусида ссз» бслими ташкил стилган бслиб, айни пайтда унда бугунги кундаги адабий жараён, шунингдек, ёзувчилар, шоирлар, журналистлар, адабиётшунос олимлар, санъаткорлар ижоди борасида ссз юритилиб, улар билан доимий равишда онлайн-мулоқот уюштирилиб келинмоқда.

А­ътиборли жиҳати, мазкур тармоқ нафақат таълим тизими соҳасининг вакиллари, балки, олимлар, сқитувчи ва сқувчилар, талаба-ёшларга, умуман, кенг оммага ҳам хизмат ксрсатади. Хусусан, тармоқнинг www.utube.uz (видеопортал), www.fikr.uz (ижтимоий тармоқ), www.tanlov.uz (танлов ва грантлар ҳақидаги сайт), www.uforum.uz (сркин мулоқот майдони) каби лойиҳаларидан барча фуқаролар сркин фойдаланиши, шунингдек, ресурсни бойитиш учун у ерга сз маълумотлари ёхуд фикр-мулоҳазаларини жойлаштиришлари мумкин.

ДУАА «ЎА ГИМЧАК ТЎА И»ДА ЎЗБЕК АДАБИАТИ

Айтиш жоизки, бугунги кунда сзбек ва жаҳон адабиётини тарғиб стишда www.e-adabiyot.uz сайти ҳамда www.ziyouz.com портали самарали ишламоқда. Хусусан, www.ziyouz.com порталида 500 дан ортиқ ижодкорларнинг фаолистига оид маълумотлар срин олган. Мазкур портал, шунингдек 5196 та мақола, 1152 та слектрон китоблар, 214 та аудио китоблар, жаҳон ва сзбек халқ оғзаки ижодиёти намуналари, жумладан, турли мақол ва топишмоқлари билан бойитилган.

— Давлатимиз раҳбарининг 2010 йил 26 февралда қабул қилинган «Ўзбекистон Азувчилар уюшмаси ҳузурида «Ижод» фондини ташкил стиш тсғрисида»ги Қарорида халқимизнинг қадимий тарихи, бой маданисти, асрий анъана ва қадристлари тараннум стилган, миллий маънавистимизнинг мазмун-моҳисти теран бадиий ифодасини топган мумтоз, замонавий адабиётимиз намуналарининг хорижий тилларга таржима қилинишини ҳамда интернетда кенг тарғиб стишни молислаштириш масаласига алоҳида сътибор қаратилди, — дейди Аигора Умарова. — Айни пайтда бу борада, хусусан, сзбек ва жаҳон адабиётидаги бугунги адабий жараённи ёритиб бориш борасида кенг ксламли ишлар амалга оширилмоқда. Бироқ ушбу соҳада қилиниши лозим бслган вазифаларимиз ҳам анча. Масалан, Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети ҳамда Ўзбекистон Азувчилар уюшмаси томонидан сратилган www.literature.uz сайти сзбек адабиётига оид маълумотларни даврлаштириш орқали кенг аудиторисга тақдим стиб келаётган етакчи веб-сайтлардан бири сди. Бироқ ушбу сайт фаолисти кейинги йилларда муайсн сабабларга ксра тсхтаб қолган. 2002 йилда Ўзбекистоннинг маданий ҳаётини ёритиб беришга қаратилган www.student.hs-mittweida.de/~truziboy/uzbek.html сайти бутун ҳам сз фаолистини давом сттираётган бслса-да, унга 2004 йилдан буён снгиликлар киритилмагани афсусланарли. Сайтнинг саҳифаларини кузатган киши унинг сз сқувчилари, мухлислари бор сканига гувоҳ бслади. Шундай скан, сайтни тез-тез снги маълумотлар билан бойитиб бориш, имконистини снада кенгайтириш мақсадга мувофиқдир.

Бундан ташқари, бугунги кунда халқ сътиборини қозонган кспгина шоир ва ёзувчиларимизнинг 2005 йилда сайти сратилиб, уларнинг айримлари сзбек-рус тилларида, баъзилари сса фақат сзбек тилида фаолист ксрсатади. Афсуски, бундай сайтлар сратилтандан буён уларга снгилик ва ёки сзгартиришлар кам киритилган.

А­АªТИА ОФ ВА МАҚСАД

Бу борада алоҳида сътирофга лойиқ жиҳатлар ҳам йсқ смас, албатта. Масалан, бир қатор адиблар, жумладан, Абдулла Ориповнинг www.aoripov.uz, Тоҳир Маликнинг www.tohirmalik.uz Анвар Обиджоннинг http://anvarobidjon.narod.ru, Улуғбек Ҳамдамнинг www.ulugbekhamdam.uz сайтлари, шунингдек Аусрат А аҳматнинг www.nusratrahmat.ru блоги доимий равишда снгиликлар, адабий-танқидий мақолалар, снги ижод намуналари билан бойитилиб борилади. Дарҳақиқат, бугунги глобаллашув жараёнида мавжуд имконистлардан фойдаланган ҳолда сқувчини тезкор ва изчил равишда санъат даражасидаги бадий асарлар билан таништириб бориш мақсадга мувофиқ.

А­ътибор қаратишимиз лозим бслган сна бир жиҳат, юқоридаги сайтларнинг халқаро мулоқот тили ҳисобланган инглиз тилидаги варианти сратилиши зарур. Айни пайтда сзбек адабиётини инглиз тилида ёритувчи сгона сайт, бу таржимон Аъзам Обид томонидан сратилган www.navoigarden.com сайти саналади. Фикримизча, ушбу сайтни ҳам сна снги маълумотлар билан бойитиш, айрим сзгартиришлар киритиш лозим. Бу борада Ўзбекистон Азувчилар уюшмаси қошида фаолист олиб бораётган «Аш таржимонлар мактаби» билан ҳамкорликда иш олиб борилса, мақсадта мувофиқ бсларди, назаримизда.

Айни пайтда бой маънавий меросимиздан муносиб срин сгаллаган мумтоз адабиётимизнинг ноёб дурдоналари, етук намосндаларининг ҳаёти ва ижодини келажак авлодларга муносиб тарзда етказиш, бу слмас хазинадан жаҳон аҳлини снада кспроқ баҳраманд стишга қарагилган сайтларни сратишга катта сътибор қаратилмоқда. Бу борада Алишер Аавоий номидаги Ўзбекистон миллий кутубхонаси томонидан Алишер Аавоийнинг 20 томлик асарлари интернет саҳифаларига тслиқ жойлаштирилгани алоҳида сътирофга лойиқдир. Айни пайтда www.navoi.natlib.uz орқали ҳазрат Ааdjийнинг «Хамса»си, шеърий девонлари, маънавий-маърифий асарлари билан тслиқ танишиш мумкин. Бундан ташқари, www.uforum.uz нинг «Ижод хусусида ссз» бслимида Фаридиддин Аттор, Абдураҳмон Жомий, Алишер Аавоий, Заҳириддин Муҳаммад Бобур, Машраб, Огаҳий каби адабиётимиз намосндаларининг ижодидан намуналар, шунингдек, уларнинг асарлари бсйича адабиётшунос олимларнинг таҳлили бериб борилмоқда.

Гап шундаки, сайтга жойлаштирилган аксарист китоб ва адабий журналлардан нафақат халқимиз, балки сзбек тилини билувчи ёки уни срганишга киришган барча инсонлар дунёнинг исталган нуқтасидан туриб осонгина излаб топиш, сқиш имконига сга бслади. Бундан ташқари, интернет орқали бирор адибнинг снги асари ҳақида қисқача аннотаяис берилиши сқувчини снгиликлардан хабардор қилиш билан бирга, унда қизиқишни кучайтиради. Шунинг учун бу борада слектрон китоб савдоси йслга қсйилиши ҳам мақсадга мувофиқ, фикримизча.

Дарҳақиқат, интернет тармоғи билим олиш, манбалар билан сқиндан танишишнинг снги воситаси скан, биз бу глобал тармоқ имконистларидан самарали фойдаланишимиз ҳамда тарихимиз, маданий-маънавий меросимиз, бугунги кунимиз ҳақида ҳикос қилувчи сайтларнинг сони ва сифатини ошириш орқали ёш авлодни, қолаверса, жаҳон аҳлини миллий маънавий бойлигимиздан баҳраманд стишга муносиб ҳисса қсшишимиз лозим.

Феруза МИА ЗАКОМИЛОВА,
«Жамист» мухбири

«Жамист» газетаси, 22.04.2011
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 05 Sentyabr 2011, 21:49:59
(http://davronbek.ziyouz.com/wp-content/uploads/2011/09/vatandosh_8_2011-1024x287.jpg)

- Фойдали сайт -

www.ziyouz.com

 Ўзбек тилида мунтазам маданий-маърифий мақолалар, бадиий-адабий асарлар ҳамда китоблар қсйиб борадиган веб-саҳифа. Сайт сзбек тилидаги бадиий китобларни жамлаган "œонлайн" кутубхонаси билан машҳур. Шеърист, наср, тарих, жаҳон адабиёти дурдоналари ва диний мавзуларда Ўзбекистонда чоп стилган юзлаб китобларни "œPDF" шаклида "œКутубхона" бслимидан топиб сқишингиз мумкин.

Сайтнинг "œИслом" бслимида сара исломий мақолалар ва китоблар бериб борилади. Аудио маърузалар бслимидан домла Ҳиндистоний, Абдуллажон махсум, Арқинжон қори, А аҳматулло қори каби сзбекистонлик таниқли уламолар маърузаларини ҳамда "œХолисли сари" туркум сшиттиришларини тинглашингиз мумкин.

Булардан ташқари, сайтда ҳажвислар, топишмоқлар, рейтинглар, кроссвордлар каби дам олиш саҳифалари ҳам мавжуд.

«Vatandosh» газетаси, 15.08.2011
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: Ansora 07 Sentyabr 2011, 14:06:59
Alloh yomon ko'zlardan asrasin iloyim...
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 04 Iyun 2012, 17:28:21
Давронбек Тожиалиев:"Аега кутубхоналаримиз бозорларимиздай гавжум смас?" (BBC. 30.04.2012)

(http://davronbek.ziyouz.com/wp-content/uploads/2012/05/bbc.jpg)

Замонавий сзбек ёзувчиларидан бири www.ziyouz.comга "œсҳтимолки, сзбек адабиёти учун мустақиллик йилларида қилинган снг йирик савоб иш", деб таъриф берган сди.

"œЗиё истаган қалблар учун"œ деган сзига хос шиор билан www.ziyouz.com 2004 йилда иш бошлаган.

Айни интернет лойиҳа муаллифи Давронбек Тожиалиев 1984 йилда Марғилон шаҳрида туғилган.

2005 йили Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университетининг халқаро журналистика факультетини, 2007 йили Ўзбекистон Миллий университетининг журналистика факультетини тамомлаган.

2001-2010 йилларда Тошкентдаги газета ва нашриётларда фаолист юритган.

АҚШдаги биринчи сзбек газетаси — «Ватандош»нинг биринчи Бош муҳаррири, ҳозирда бош муҳаррир сринбосари.

Лольша, Германис, Қозоғистон давлатларида журналистика соҳасида малака оширган.

100 га сқин мақола ва таржималари матбуотда, 300 дан ортиқ материаллари интернетда чоп стилган.

Ташкил топганидан бери бугун саккиз йилдан ортиқроқ вақт стиб,www.ziyouz.comсзбек тилидаги снг йирик маърифий порталга айланди.

Айни пайтда www.ziyouz.com порталида 8646 та илмий-оммабоп, маърифий мақолалар, 1726 та слектрон китоб, сзбек адабиётидан 800 та ҳикос, 280 та ҳажвис, жаҳон адабиётидан 220 та ҳикос, 600 дан ортиқ ижодкорнинг фаолистига оид маълумотлар, сзбек мумтоз шеъристидан намуналар (66 ижодкор), замонавий сзбек шеъристи намуналари (168 ижодкор), жаҳон шеъристи намуналари (206 ижодкор), 10000 дан ортиқ сзбек мақоллари, 5000 га сқин жаҳон халқлари мақоллари, 265 та ҳикост, 30000 га сқин ҳикматли ссз ва афоризмлар, 1500 та топишмоқ, 100 га сқин халқ сртаклари, Ўзбекистон ҳақида 900 дан ортиқ фотосуратлар, 200 га сқин расмли табрикномалар срин олган.

Лорталга кунига 3500-4000 киши ташриф буюради, 22000 саҳифа сқилади.


Феруза, Лондон: Аима учун айнан адабиётни танладингиз? 2004 йилда бошқа соҳа, масалан, шоуни бошлаганингизда ҳозир ҳам машҳур, ҳам бадавлат бсп кетардингиз"¦

Давронбек Тожиалиев: Агар портални кузатган бслсангиз, унда фақатгина адабиёт қамраб олинган смас. «Маънавий портал» деб номлаганим ушбу интернет ресурсини инсон маънавий камолотига хизмат қилувчи манбалар билан тслдиришга ҳаракат қилдим. Албатта унда адабиётнинг ҳам срни алоҳида. Бундан ташқари матбуот, тарих, илм-фан, маданист соҳалари, жамистимиздаги учраб турадиган маънавий муаммоларга катта срин ажратганман. Аега шоу-бизнесни танламадим? Тсғриси, мен шоу-бизнесга қизиқмайман. Шоу-бизнес бу сткинчи нарса. Бугун бор, сртага йсқ. Ва шоу-бизнес орқали халққа етук бир маънавий фойда келтирган инсонни ҳам билмайман. Мен танлаган соҳа сса сскирмайдиган, доимо инсонларга фойда келтирадиган, вақтлар стиб, «сҳ, сша маънисиз қсшиққа муккамдан кетгунча, бирон нарса сргансам бслмасмиди» деган надомат келтирмайдиган йслдир. Инсон бу дунёга келдими, шу ҳаводан нафас олиб, шу тупроқдан неъматлар еб, шу халқнинг тарбиссини ксрдими, снди сзи ҳам шу халққа нимадир хизмат қилиши керак, деб сйлайман. Мен портални ташкил стаётганимда шу нарсани нист қилгандим.

— Асарларни сайтга жойлаштиришда муаллифлик ҳуқуқлари қандай бслади?

Давронбек Тожиалиев: Лорталга киритилаётган китобларни жойлашда муаллифлик ҳуқуқига амал қилишга ҳаракат қилспман. Аксарист китоблар муаллифларнинг рухсати билан жойланспти. Муаллифларнинг сзлари ҳам китобларини юбориб, сайтда сълон қилишимни истасптилар. Бундан ташқари айнан муаллифлик ҳуқуқини ҳимос қилиш мақсадида ҳар бир китоб юкланадиган саҳифага «Ушбу китобдан фақатгина шахсий мутолаа мақсадида фойдаланиш мумкин. Тижорий мақсадларда фойдаланиш (сотиш, кспайтириш, тарқатиш) қонунан тақиқланади» деган огоҳлантиришни ёзиб қсйганман. Оригинал китоб шаклидаги слектрон китобларни сса техник жиҳатдан фақатгина компьютерда сқиш учун мслжаллаганман, уларни принтерда чоп стиш техник жиҳатдан мумкин смас.

— Бошқа тилда, масалан франяуз ёки инглизча саҳифалар очиб, асарлар таржимасини йслга қуйиш нисти йсқми?

Давронбек Тожиалиев: Ҳозирча сзбек адабиётининг русча таржималари ҳақида саҳифа очганман. Унга 150 ка сқин китоблар киритилган. Ўзбек адабиётининг инглизча, туркча, уйғурча таржималари ҳақида манбалар йиғспман. Худо хоҳласа, ушбу тилларда ҳам саҳифа очиш нистим бор.

Даврон Ҳотам: Биз сиз билан адаш сканмиз. Биринчидан, сизга бу ишингиз учун раҳмат. Шахсан мен бу сайтдан ксп фойдаланаман. Сиздан бир масалада фикрингизни билмоқчиман. Биз Тожикистон, Қозоғистон, Қирғизистондаги сзбек ижодкорларининг асарлари учун www.ziyouz.com каби сайт сратмоқчи сдик. Шунга нима дейсиз, қандай маслаҳат берасиз? А аҳмат.

Давронбек Тожиалиев: А аҳмат, Даврон ака. Мухлисларингиз Сизнинг ижод намуналарингизни менга юбориб, сайтга жойлашимни илтимос қилишган сди. Лорталдаги «замонавий сзбек шеъристи» бслимида Сизнинг ҳам ижодингизни халқимизга тақдим стганман. Яхши таклиф. Амалга оширсангиз хурсанд бсламиз. Лекин мен бошқа бир таклифни айтмоқчиман. www.ziyouz.com сзбек тилида ссзлашувчи, ушбу тилга мухлис бслган ҳамма учун очиқдир. Сайтдаги шеърист ва наср бслимларида Қирғизистон, Тожикистон, Шарқий Туркистон, Туркис каби давлатларда сшайдиган миллатдошларимизнинг ижод намуналарини берганман. Менимча, алоҳида ажралмасдан бир манбада ижод намуналари тспланса, срганувчи ва қизиқувчилар учун ҳам фойдали бслади. Зеро, адабиёт, маънавист чегара танламайди.

Сарвар, Корес: Ассалому алайкум! «Ватандош» газетасидаги иш фаолистингиз хусусида тсхталиб стсангиз. Газетанинг тез орада оммабоп бслиб кетишига қандай омиллар асос бслди дес оласиз?!

Давронбек Тожиалиев:Ваалайкум ассалом. «Ватандош» газетаси кспчилик кутган газета сди. Чунки сз тилингда, сз маданистинг, тарихинг ҳақида сқиш, айниқса, чет-слдагилар учун айни муддаодир. Шу кунгача ҳорижда сзбек тилида мунтазам нашр очишга ксп ҳаракатлар бслган, лекин улар кспинча самарасиз скунланган. Аммо АҚШдаги биринчи сзбек газетаси, мана бир йилдан кспроқ муддат бслди, чоп стилспти. Ватандошларимизнинг хонадонига етиб борспти. «Ватандош»нинг муваффақистларидан сна бири у Америкада сз ссзини айта олди, ватандошларимизга Ватанни сслатди. Шунингдек, нафақат сзбеклар, сна Марказий Осиё, А оссисдан АҚШга келганлар орасида ҳам сз аудиториссини топа олди. Газетани танитадиган асосий омил унинг номи ҳам смас, биринчи чоп стилгани ҳам смас. Асосий омил — унда чоп стилган мақолалар. Аафақат АҚШда, бошқа давлатларда ҳам мусофирликда юрган ватандошларимиз ҳаётида фойдали бсладиган юридик маслаҳатлар, таҳлилий мақолалар, Ўзбекистон ва ҳориждаги сзбеклар ҳаётидан снгиликларни газета ва интернет сайти орқали бериб борилдики, бу албатта кспчиликнинг сътирофига сабаб бслди.

А амазон: Ассалому алайкум, www.ziyouz.com порталини ташкил қилиш жараёни ҳақида ссзлаб берсангиз. Бу портални очиш фикри сизда қандай пайдо бслган?

Давронбек Тожиалиев:Ва алайкум ассалом. www.ziyouz.com маърифий порталига 2004 йили асос солинган. Лорталдаги маълумотлар каминанинг 14-15 йиллик меҳнати самарасидир. Ашлигимдан турли хил ажойибу-ғаройиботларга қизиқишим боис, даставвал кичик дафтарлар, сснгра кундаликларга маълумотлар йиғиб юрардим. Интернетнинг ривожланиши сайин, сзимда бор бслган маълумотларни ҳам айнан шу тармоқ орқали, бошқаларга ҳам улашгим келди. Ҳозирги замонда айрим ёшларимизнинг илм-маърифатдан оғиб кетаётганлари, сткинчи орзу-ҳавасларга берилиб, асл ҳақиқатни унутаёзганлари ҳам — бор гап. Ахборотлашаётган дунёда технологислар маълум маънода инсонни дангаса қилиб қссспти. Шунданми, ота-боболаримиз сришган илмий-маърифий ютуқларга етишиш бугун сртакдек туюлади.

Илм-маърифатнинг орамиздан кстарилиши даҳшат смасми? Аега ёшлар орасида кучли тафаккур сгалари кам? Аавоийлар, Улуғбеклар бизнинг ёшимизда сришган илм чсққиларининг 10 дан бирига етдикми? Аима учун 10 ёшгача Қуръони каримни ёдлаб мукаммал билган, минг-минг мисра шеърни ёддан айтган, ёш бслатуриб улкан кашфиётларни амалга оширган, жуда ксп тилларни мукаммал билган, ижодда катта рутбаларга сришган аждодларимизга муносиб бслиш учун етарли ҳаракат қилмаспмиз? Аега уйимизда кутубхоналаримиз йсқ? Аега илм, китоб талаш смас? Аима учун кутубхоналаримиз бозорларимиздек гавжум смас? Олган кийимимиз билан мақтанамиз-у, снги сқиган китобимиз, олган билимимиз ҳақида ссз қотмаймиз? Биз — ёшлар нега дангаса бслиб қолдик? Турли-туман компьютер сйинлари, видео ва турли кснгилочар сайтлар билан ҳамнафас ссаётган кичик ёшлилардан кейин нимани кутиш мумкин? Аима учун илмга рағбат ссниб бормоқда? Бу каби минглаб саволлар зиё истаган кснгилларни доимо безовта қилиши аниқ. Зеро, менинг мақсадим ҳам ёшларимизни илмга, зиёга чорлашдир.

— Сиз ҳам бирор бир танқидга учраганмисиз?

Давронбек Тожиалиев: Ҳа, албатта, танқидсиз келажак йсқ. Ҳар бир танқид остида гарчи сизнинг наздингизда у асоссиз бслса-да, бир фойда ётади. www.ziyouz.comнинг шу даражага етишида танқидларнинг срни катта. Зеро, фақатгина мақтов сшитавериш инсонни дангаса қилиб қссди, у ссишдан тсхтайди. Лортални дастлаб ташкил стган йилларим «бекорга вақтингни сарфласпсан, ундан ксра пуллик иш қилсанг бслмайдими», деганлар ксп бслди. «Сен тенгилар аллақачон машина олиб, участка қурди. Сен бслганг қопдек сумкангни кстариб, ҳалисм кутубхонанинг чангини тозаласпсан"¦» дейдиганлар ҳозир ҳам бор. Лекин мен бундай гапларга сътибор бермайман. 4-5 йиллар олдин баъзи ижодкорлар орасида асарларини интернетга жойлаш унинг савдосини слдиради деган фикр мавжуд сди. Бу борада ҳам анча танқидга учрагандим. Ўша пайтларда мен Лаоло Кослонинг «Асарларимни интернетда чоп стилиши китобларимни бестселлер қилди» деган фикрини тушунтиришга ҳаракат қилардим. Лекин ҳозир ундай смас. Жуда ксп ижодкорлар асарларини сайтда чоп стиб, халққа тақдим стганим учун миннатдорлик билдирсптилар.

— «Ватандош» нега фақат АҚШ ва Европада машҳур? Аима учун А оссисдаги сзбек муҳожирлари бу ҳақида билишмайди?

Давронбек Тожиалиев: Аега снди? «Ватандош»га А оссисдаги миллатдошларимиздан ҳам мактублар келади. У ердаги ватандошларимизнинг маданий тадбирлари ҳақида ҳам газета ёритилган, А оссисдаги юртдошларимиз билан боғлиқ снгиликларни сайтдан ҳам сқиш мумкин. Ўз Ватани ҳақида интернетдан бирон снгилик қидирган ҳар бир фойдаланувчининг «Ватандош»дан хабари борлигига ишончим комил.

Бсстон, Ўзбекистон: Ассалому Алайкум Давронбек! Ишларингизга Аллоҳ барака берсин. Лорталингиздан файдаланамиз, ва шу фурсатдан фойдаланиб сизга миннатдорчилигимни изҳор стишга рухсат бергайсиз. Қайси шамоллар сизни АҚШга йсллади?

Давронбек Тожиалиев: Ваалайкум ассалом. Ташаккур. Гарчи газета АҚШда чоп стилса-да, мен Ўзбекистондаман. Ҳозир интернет асри. Қаерда бслишингиздан қатъи назар бу тармоқ орқали журналистик фаолист билан шуғулланишингиз мумкин.

— Ҳозирги фаолистингиз ҳақида"¦

Давронбек Тожиалиев: Асосий фаолистим www.ziyouz.comда. Бу порталда ҳали ксп лойиҳаларни амалга оширмоқчиман.

— Ziyouz порталига молисвий ёки бошқа ксмакни қандай берса бслади ва ҳозир бу ксмак қаердан?

Давронбек Тожиалиев: Лорталда ишлаш мен учун — сзим ёқтирган машғулот. Шу боис 8 йилдан бери портал ҳаражатлари учун ҳеч кимдан молисвий ксмак олмаганман. Бос айтганимдек, бу мени тарбислаган шу халқ учун холис хизматимдир. Лекин молис сабаб бслиб битмай қолган лойиҳаларим ҳам бслган. Чунки, бир сзим ишлаганим боис ксп нарсаларга улгуролмаспман. Лекин аста-секинлик билан бслса-да, битмай қолган лойиҳаларни амалга ошириб, тақдим стишга ҳаракат қилспман. Бу йил www.ziyouz.uz учун давлат грантини олдим. Шу грант асосида порталнинг бир бслаги ziyouz.uz домени остида TAS-IX ҳудудида фаолист юритмоқда.

Шоҳруҳ, Шотландис: Давронбек, бу бир ойда камида тсрт беш марта кираман! А аҳмат сизга. Ziyouzда сзбек ва жаҳон адабиётини тсплаш фикри қандай пайдо бслган?

Давронбек Тожиалиев: Ашлигимдан адабиётга қизиқаман. Ота-онам, бобом олий маълумотли кишилар бслгани боис, болалигимдан китобга меҳр уйғотишган. Мактаб пайтида муаллимларимнинг фидойиликлари боис адабиётга меҳр снада ошди. Сурайё опа деган муаллимимиз «сзингиз сқиган китоблар рсйхати, унинг қисқача мазмуни ҳақида кундалик ёзиб боринг», дердилар. Ҳар дарс аввалида изоҳли луғатдан биз билмаган камида иккита ссзни ёдлаб келишимизни талаб қилардилар. Бир куни муаллимамиз бир сқувчи билан уйларидан икки қоп китобни сзлари кстариб келиб, сқувчиларга тақдим стгандилар"¦

У пайтларда интернет нималигини билмас сдим. Тошкентга сқишга келиб, интернет ҳақида срганиб, унда сзбекча манбалар, айниқса, инсонни сзгуликка етаклайдиган бадиий адабиётлар десрли йсқлиги билдим. «Зиё истаган қалблар учун» лойиҳасида сзбек ва жаҳон адабиёти намуналарини илк бор интернетда тақдим стдим.

— Сайтдаги китобларни Киндл ва Айфон учун махсус шаклларини чиқариш нистингиз йсқми? Айниқса ёшлар учун фойдали бслар сди.

Давронбек Тожиалиев:Ҳозир бир укамиз шу лойиҳа устида иш олиб бормоқда. Мен ксмаклашспман. Худо хоҳласа, баҳраманд бсласизлар.

— Шундай йирик бир лойиҳани ишлатиш молисвий томондан осон бслмаса керак?

Давронбек Тожиалиев: Аллоҳ қодир қилганча ҳаракат қилспман"¦

А­ркинжон, Татаристон, Қозон: Ассалому Алайкум Давронбек ака. Аллоҳ сиздан рози бслсин, шундай сзбек адабиётини, ҳам диний ёзувчию, шоирларни танийдиган сайт ташкил қилганингиз учун! Мен ксп китобларни телефонимга ташлаб фақат йслда сқиб юраман. Шуларнинг ичида снг ёққанлари «Юлдузли тунлар», «Ўткан кунлар», «Шайтанат» асарларидур! Сиз ҳам шу китобларни укигансиз, лекин қайси бири сизнинг фикрингизча снг гсзал ва ҳақиқий сзбекона асардир? Ишларингизга омад, Аллоҳ ҳамиша сз паноҳида сақласин!

Давронбек Тожиалиев: Ва алайкум ассалом. Ташаккур. Сиз ёқтирган асарлар кспчиликка манзур бслган китоблардир. Ҳар бирининг сзига хос жиҳатлари мавжуд. Ўзим ёшликдан севиб мутолаа қилганим учунми, асар воқеалари сз шаҳримда юз бергани, ксп жойлари таниш манзиллар сканлиги боисми, «Ўткан кунлар» романи менда катта таассурот уйғотган. «Ўткан кунлар» гарчи муаллиф ёзганидек, снги замон рсмончилиғи билан танишиш йслида кичкина бир тажриба, сна тсғриси бир хавас бслса-да, ҳали шу кунга қадар сзбек адабиётида унга етадиган асар сратилмади"¦

Анвар, Швеяис: Ассалому алайкум, Давронбек! Ziyouz.com орқали сзбек адабиёти бошқа тилларга ҳам таржима қилиндими?

Давронбек Тожиалиев: 2009 йили ziyouz.com билан ҳамкорликда Хожа Аҳмад Яссавийнинг снги топилган ҳикматлари ҳамда сски ҳикматлар йиғилиб, турк тилига таржима қилиниб, "œDivan-i Hikmet" номи остида (Доктор Ҳасти Биже тайёрлаган, 520 саҳифа) Анқарада чоп стилди. Айни китоб 2011 йили ҳам 6-марта босмадан чиқди. Шунингдек, порталимиз билан ҳамкорликда Аажмиддин Кубро, Абдухолиқ Ғиждувоний, Юсуф Ҳамадоний асарлари ҳам турк тилига таржима қилинди.

Жанубий Кореснинг Лусан шаҳрида "œОна Ватан сртаклари" номли китоб сзбек ва корейс тилларида чоп стилди.

Ziyouz.com билан ҳамкорликда Шарқий Туркистонда бирқанча сзбек асарлари таржима қилинди. Шунингдек, жаҳон адабиёти асарлари ҳам сзбек тили орқали уйғурчага таржима қилинди.

Афғонистонда ҳам бирқанча сзбек ҳикос ва қиссалари сски сзбек лаҳжасида, сски ёзувда чоп стилди. Шунингдек, жаҳон адабиётидан ҳикослар ҳам сзбек тили орқали Афғонистондаги сзбеклар учун сски сзбек тилида тайёрланди.

Туркисда илмий иш слароқ Ўткир Ҳошимовнинг "œДунёнинг ишлари" романи, Худойберди Тсхтабоевнинг "œЖаннати одамлар" романи, Ойбекнинг "œҚутлуғ қон", "œУлуғ йсл" романлари таржима қилинди. Шунингдек, сайтимиз тақдим стган бир қанча шеър ва ҳикослар дунёнинг турли тилларига таржима қилиниб, анталогисларга киритилди.

Санжар, Японис: Ассалому алайкум! Сайтингизнинг географисси ҳақида маълумот берсангиз.

Давронбек Тожиалиев: www.ziyouz.com порталига бевосита обуна бслганлар сони 20000 нафардан ошади. Ўтган муддат давомида полталда 81 миллиондан ортиқ саҳифа сқилган. Кунига 3500-4000 фойдаланувчи портал маълумотларидан баҳраманд бслади. Ўзбекистондаги давлат тилида фаолист юритувчи сайтлар орасида www.ziyouz.com юқори сринларда туради. Ташриф буюрувчиларнинг асосий қисми Ўзбекистондан, А оссис, АҚШ, Хитой, Корес давлатларидан ҳам сайтга снг ксп фойдаланувчи ташриф буюради. Сайтга кирувчиларнинг 35 %и интернетдаги қидирув тизимлари, асосан Google орқали ташриф буюришади.

— Келажакда сна қандай лойиҳаларни режалаштирспсиз?

Давронбек Тожиалиев: Лойиҳалар ксп. Аудиокитоблар лойиҳаси учун ҳам бир қанча китоблар тайёрлаб қсйганман. Имконистга қараб, секин-аста жойлаб борспман. Яна сзбек шоир ва ёзувчиларининг фотожамланмаси учун ҳам манбаларни йиғиб қсйганман. Яқинда, иншааллоҳ, тақдим стишга чоғланаётганим «Ўзбек насри онлайн анталогисси»дир. Ҳозирча бу анталогисга 169 нафар адибнинг 1110 та асари киритилди. Ундан сзбек адабиётидаги снг биринчи ҳикос, қисса, роман ва драмалардан тортиб, севимли ёзувчиларимизнинг снг сара асарларигача срин олган. Ҳар бир ижодкорнинг таржимаи ҳоли, асарлари киритилган. Яна озроқ ишлари қолди. Уларни битириб олгач, худо хоҳласа, тақдим стаман. Шунингдек, «Жаҳон насри», «Ўзбек мумтоз шеъристи», «Замонавий сзбек шеъристи», «Жаҳон шеъристи» онлайн анталогисларини ҳам тузиб, халқимизга тақдим стиш нистим бор. Яна «Адабий суҳбатлар», «Дастхат», «Китоб жавони» лойиҳаларини сйлаб қсйганман. Аллоҳ насиб қилса, ушбу лойиҳалар ҳам халқимиз учун фойдали манбага айланади, деган умиддаман.


www.bbc.co.uk/uzbek/interactivity/2012/04/120430_cy_talkingpoint_ziyouz.shtml
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: Ummu Muslima 04 Iyun 2012, 21:43:02
 :asl3:
AbdulAziz ijodingiz bundanda gullab yashnayversin
manam  ko'p kitoblardan foydalanaman,rahmat aytish ham esga kelmaydi  :)

Alloh rozi bo'lsin sizdan,haqqingizga chin dildan duodamiz
Nom: Re: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 03 Iyul 2012, 19:16:30
(http://ziyouz.com/images/review1.jpg) (http://ziyouz.com/images/review2.jpg)

УЗАЕТ: ЎЗБЕКЧА ГАЛИА АМИЗ
О перспективах и проблемах ориентаяии на узбекскоговорсс‰ую аудиторию

Уже совсем скоро Узнету придетсс  массово переключатьсс на узбекский сзс‹к, вслед за подрастаюс‰ей аудиторией. Какие подводнс‹е камни на стом пути ожидают отечественное Интернет сообс‰ество?
   
В стом году узбекскому сегменту интернета исполнитсс 17 лет, которс‹е  во много бс‹ли периодом становленис. Ло-настосс‰ему, стап развитис только начинаетсс. Сегоднс ежемессчно в отечественной части всемирной паутинс‹ посвлсютсс в среднем 100 новс‹х интернет-сайтов. Всего в Узнете чуть более 14 тс‹с. сайтов, однако узбекскосзс‹чнс‹е сайтс‹  составлсют менее 10% от обс‰его числа. Такое свление можно охарактеризовать несколькими проблемами, которс‹е сдерживают развитию качественнс‹х Интернет ресурсов на узбекском сзс‹ке. Давайте рассмотрим их по порсдку.

Кто успел, то и съел"¦

Как уже сказано, абсолютное большинство сайтов Узнета — на русском сзс‹ке. А­тому есть логическое объсснение: мс‹ открс‹ли Интернет через русский сзс‹к, которс‹й стал своеобразнс‹м мостом в Сеть и до сих пор продолжает им оставатьсс. Лостому исторически сложилось так, что доменнас зона UZ создавалась и прирастала ресурсами на «великом и могучем». А­тому способствовало и то, что первоначальнас Интернет аудиторис бс‹ла в основном городскас и хорошо знала русский. Да и  ИТ-спеяиалистс‹, начинавшие Узнет, бс‹ли русскоговорсс‰ими.
Интернет ресурсс‹ на узбекском сзс‹ке начали более ли менее активно посвлстьсс только год-два назад. Естественно, что пользователи, которс‹е уже привс‹кли к поиску информаяии на русском сзс‹ке, продолжают искать ее в зоне RU и посес‰ать в основном русскосзс‹чнс‹е сайтс‹ даже в зоне UZ. Ао дело не только в стом.
Ло мнению Дильшода Музаффарова, директора рекламного агентства Ledokol, проблемс‹ узбекскосзс‹чного Интернета вписс‹ваютсс в обс‰ие тенденяии развитис Интернета вообс‰е. Узбекскосзс‹чнс‹й сегмент отстает потому, что начинал позднее, чем другие. Ло словам Д. Музаффарова, в ближайшие два-три года стоит ожидать резкого роста количества ресурсов на узбекском сзс‹ке. А­тому будут способствовать рост числа Интернет пользователей за счет регионов, удешевление Интернет доступа и развитие самих технологий. 
А­ти слова отчасти подтверждаютсс последними тенденяисми в Узнете. С увеличением числа пользователей Интернета  наблюдаетсс рост количества сайтов на узбекском сзс‹ке. Аапример, сто чисто узбекскосзс‹чнс‹й сайт любителей футбола www.uff.uz, которс‹й из обс‹чного чата перерос за 5 лет в один из наиболее посес‰аемс‹х ресурсов Узнета. Также начали посвлстьсс первс‹е узбекскосзс‹чнс‹е Интернет-СМИ, порталс‹ (www.olam.uz ), образовательнс‹е ресурсс‹ (www.ZiyoNET.uz - Информаяионнас образовательнас сеть), блоги (www.fikr.uz), сояиальнс‹е сети (www.muloqot.uz, www.sinfdosh.uz). Активно создаютсс спеяиализированнс‹е порталс‹ длс студентов, учителей, врачей и многие другие. Уже сегоднс все госведомства имеют версии сайтов на узбекском сзс‹ке. Медленно, но верно, растет число и качество статей сняиклопедии Wikipedia на узбекском сзс‹ке (http://uz.wikipedia.org/). Созданнас в снваре 2004 года узбекскас Википедис содержит пока 8157 статей, 23338 стр. (121 место). 

Content is a king"¦ (Все дело в содержании"¦) 
 
А­то известное в сети вс‹ражение как нельзс более подходит и длс узбекскосзс‹чнс‹х сайтов, в малой популсрности которс‹х отчасти виновнс‹ и сами создатели. Дело в том, что ресурсс‹ на узбекском сзс‹ке не блес‰ут оригинальнс‹м контентом.
Так, если попс‹татьсс проанализировать рейтинг наиболее посес‰аемс‹х в узбекской доменной зоне, то почти половина - 20 из 50 сайтов, занимаюс‰их верхнюю строчку рейтинга www.uz  - составлсют развлекательнс‹е ресурсс‹ про кино, шоу-бизнес, музс‹ку и т.д.
Как известно, одну из основ успеха сайта в Интернете составлсет регулсрное обновление. Даже беглс‹й анализ ресурсов Узнета показс‹вает, что регулсрно обновлсютсс только небольшое количество русскосзс‹чнс‹х новостнс‹х сайтов, за несколькими исключенисми. Узбекскас версис, как правило, отстает на день, а иногда и на большее времс.  Ао даже регулсрно обновлсемс‹е узбекские версии сайтов Интернет СМИ свлсютсс переводнс‹ми кописми русских версий. Лостому в узбекской версии трудно найти какой-либо информаяионнс‹й сксклюзив, если вообс‰е возможно.
Ло мнению Давронбека Тожиалиева, создателс самого крупного слектронного образовательного портала Ziyouz.com, узбекскосзс‹чнс‹й Интернет непопулсрен из-за малого количества информаяии на узбекском сзс‹ке. Лрос‰е найти какое либо стихотворение узбекского поста на русском сзс‹ке, чем на узбекском. «Когда есть возможность без труда найти любую информаяию на русском сзс‹ке, никто не будет искать сту же информаяию на узбекском сзс‹ке», резюмирует он. К тому же нет никакой пропагандс‹ узбекских сайтов,  молодежь массово увлекаетсс зарубежнс‹ми соясетсми, такими как Одноклассники, ВКонтакте и др. Ает единого сояиального ресурса на узбекском, которс‹й мог бс‹ собрать всю молодежь, отмечает Д. Тожиалиев. 
Ло словам Е. Склсревского, ведус‰его спеяиалиста А¦ентра Узинфоком, в отечественном сегменте интернет, в том числе и на узбекском сзс‹ке, не хватает локальнс‹х информаяионнс‹х ресурсов, например, о расписании врачей в поликлинике, планируемс‹х работах на улияах города, меропристий в том или ином месте. Кроме того, есть необходимость во всеобс‰ей соясети, объединсюс‰ей всех и чтобс‹ люди сами постили новости — о той же поликлинике, например.

Аа одном снтузиазме долго не протснешь

Финансовас сторона вопроса также свлсетсс одной из причин медленного развитис ресурсов на узбекском сзс‹ке. Как известно, большинство Интернет проектов сначала начинаютсс на голом снтузиазме, но со временем требуютсс средства на развитие: сто может бс‹ть поддержка государства или поступленис от рекламс‹, исходс из направленности ресурса.
Аапример, самс‹й крупнс‹й на даннс‹й момент узбекскосзс‹чнс‹й ресурс в Сети  Ziyouz.com бс‹л создан в 2004 году и  начинал свою работу как бесплатнас библиотека литературнс‹х произведений на узбекском сзс‹ке. Основнс‹е темс‹ сайта — нравственность, просвес‰ение, культура, образование, узбекскас литература, семьс и обс‰ество. Имеетсс большой оживленнс‹й форум. В настосс‰ее времс на портале собрано 8646 научно-популсрнс‹х, образовательнс‹х статей, 1726 слектроннс‹х книг, более 1300 рассказов, творческас биографис более 600 писателей и постов, более 15 тс‹с. пословия, 900 фотоснимков по историю Узбекистана и много другое. До 2012 года Ziyouz.сом развивалсс исключительно на средства создателей, лишь в стом году удалось получить государственнс‹й грант на развитие. Ао таких проектов — единияс‹.
Ло мнению Давронбека Тожиалиева из портала Ziyouz.com, чтобс‹ развивать Узнет, сначала необходимо наладить работу и постоснное обновление сайтов всех государственнс‹х органов на государственном сзс‹ке. Они зададут тон.
Во-вторс‹х, требуетсс составить онлайн каталог всех библиотек, музеев в стране, чтобс‹ читатели без труда могли получить доступ ко всем источникам по Узбекистану.
В-третьих, принсть спеяиальную программу по развитию узбекской Википедии. Лока мс‹ сами не начнем размес‰ать правильную информаяию про Узбекистан, сто поле будет заполнено неверной информаяией. Кроме того, надо срочно создавать слектроннс‹е версии всех словарей и сняиклопедий на узбекском сзс‹ке, а также архивс‹ всех СМИ.
Другас причина пассивного развитис узбекскосзс‹чнс‹х ресурсов заключаетсс в том, что создатели контента не знают друг друга, их действис по продвижению, переводу и инияиативе разрозненнс‹. Отсутствие консолидаяии усилий государства и обс‰ества не позволсет узбекскосзс‹чнс‹м ресурсам вс‹йти на новс‹й качественнс‹й уровень развитис.

Леревод CMS

Координатор сообс‰ества программистов www.joomla.uz  Михаил Иванов считает, что немаловажнас роль в развитии Узнета на узбекском сзс‹ке принадлежит технической составлсюс‰ей вопроса. Лока все популсрнс‹е в мире «движки» сайтов не будут переведенс‹ на узбекский сзс‹к и распространстьсс на бесплатной основе, трудно говорить о росте числа сайтов на узбекском сзс‹ке.
Как известно, в мире сус‰ествует несколько популсрнс‹х так назс‹ваемс‹х «движков» (оболочек), сайтов, на которс‹х и строитсс сайт. А­то такие движки как WordPres, Joomla, Drupal. Они первоначально написанс‹ на английском сзс‹ке и уже давно переведенс‹ на русский. Трудность заключаетсс в том, что отсутствуют стандартнс‹е переводс‹ стих движков на узбекском сзс‹ке. И каждс‹й раз создатели по-своему и заново переводст их узбекский сзс‹к, так как отсутствует стандартнас версис на узбекском сзс‹ке. А­то приводит к потерсм времени, сил и, как следствие, к удорожанию разработки. Кроме стого, что в переводе всех сайтов есть разночтенис в части использованис терминов.
«В других странах группа разработчиков, как правило, вс‹полнсет создание сзс‹ковой локализаяии и вс‹кладс‹вает в свободное пользование. У нас же если какас-то группа разработчиков или веб студис создает своими силами сзс‹ковую локализаяию, то использует ее как преимус‰ество в создании сайтов на узбекском сзс‹ке перед конкурентами и не спешит делитсс и вс‹кладс‹вать в свободнс‹й доступ свои наработки. Лостому могут сус‰ествовать множество версий и разновидностей локализаяий длс популсрнс‹х CMS у разнс‹х веб студий, и мало того разного уровнс качества и степени готовности. А­то касаетсс и сайтов длс гос структур. Каждс‹й раз при создании сайта длс гос учрежденис вс‹делсютсс денежнс‹е средства на переводс‹ и разработку локализаяий сайтов, и по сути разработка сайта на опенсорс(бесплатной) CMS вливаетсс в копеечку», отмечает М. Иванов.
А¦ентрализованнс‹й перевод сус‰ественно повс‹сил бс‹ популсризаяию созданис сайтов на узбекском сзс‹ке  и снизил бс‹ порога входа длс начинаюс‰их веб-мастеров. Также сто значительно упростило бс‹ перевод уже сус‰ествуюс‰их сайтов на государственнс‹й сзс‹к, Лока стим занимаютсс только снтузиастс‹.       

Лроблема кириллияа/латинияа

Обс‹чно перед создателсми ресурса возникает вопрос: на каком шрифте делать интерфейс сайта: на кириллияе или латинияе? Как известно, страна постепенно переходит на латинский алфавит. Дело в том, что старшее поколение (кому за 30 лет) привс‹кли к кириллияе, и длс них текстс‹ на латинияе вс‹зс‹вает определенную трудность при чтении. В свою очередь, длс молодого поколенис, которое учитсс на латинском алфавите, воспристие текстов на кириллияе также вс‹зс‹вает определеннс‹е неудобства.
Сейчас большинство узбекскосзс‹чнс‹х ресурсов представленс‹ на кириллияе, но постепенно они должнс‹ будут перейти на латинияу  вслед за аудиторией. Уже вс‹росло яелое поколение, не знаюс‰ее русского сзс‹ка. Соответственно они не могут получать информаяию из интернета на русском сзс‹ке и нуждаютсс в ресурсах на узбекском сзс‹ке. Лричем, на латинской графике. В отсутствии таковс‹х их приобс‰ение к Интернету начинаетсс и заканчиваетсс обс‰ением в чатах, сотсетсх «Одноклассники», «В контакте» и др.       
Ло сути, проблема кириллияс‹ и латинияс‹ длс интерента — сто сугубо техническас проблема, которас могла бс‹ решитсс созданием программс‹ по транслитераяии шрифтов в режиме онлайн. Ао такой программс‹ пока нет, и стим никто не занимаетсс.   
 
IT-грамотность оставлсет желать"¦

Ес‰е один немаловажнс‹й момент - низкий уровень IT-грамотности и пользователей и создателей ресурсов на узбекском сзс‹ке.
 Большинство пользователей считают, что если они могут работать в Word, играть в пасьснс, заходст в почту и соясети, то они уже подкованс‹ в вопросах информаяионнс‹х технологий. Ао сто, конечно же, не так.
Сплошнс‹е ошибки в написании текстов у авторов сайтов, кривс‹е фотографии, неработаюс‰ие ссс‹лки — встречаютсс сплошь и рсдом. Дизайн многих узбекскосзс‹чнс‹х сайтов в большинстве своем оставлсет желать лучшего.
Отдельно стоит отметить вопрос корректности копирайта. Обс‹чно в большинстве отечественнс‹х узбекскосзс‹чнс‹х сайтов не указс‹ваютсс источники информаяии и фотографий, что также в итоге не способствует росту аудитории на узбекском сзс‹ке.

Ес‰е не поздно, уже не рано

Ло словам Сурена Сапова, руководителс интернет-компании Afisha Media, сегоднс многие все час‰е присматриваютсс к узбекскосзс‹чной аудитории. «Как только у нас будет больше статистики и пониманис того, что нужно узбекскосзс‹чной аудитории с учётом наших возможностей - мс‹ будем работать в стом направлении». 
А тем временем, пока инвесторс‹ и прочие отечественнс‹е игроки присматриваютсс к Узнету на узбекском сзс‹ке, зарубежнс‹е соясети активно стараютсс привлечь отечественнс‹х пользователей. Так, в апреле российскас соясеть «Одноклассники» впервс‹е в странах САГ запустила мобильную версию сайта на узбекском сзс‹ке. Аа подходе версис на узбекском сзс‹ке длс ЛК. Ло последним даннс‹м, максимальнас мессчнас аудиторис «Одноклассников» в Узбекистане составлсет около 1 млн. пользователей, а более половинс‹ из них — пользователи, которс‹е заходст в сеть с мобильнс‹х телефонов.   
Без сомненис, узбекскосзс‹чнс‹й интернет - сто потеняиально огромнс‹й рс‹нок, которс‹й имеет тенденяию к замес‰ению собой русскосзс‹чного Узнета. Важность развитис наяионального сегмента Интернет понимает и правительство А еспублики. Лодтверждение тому — принстас недавно Лрограмма дальнейшего внедренис и развитис информаяионно-коммуникаяионнс‹х технологий в А еспублике Узбекистан на 2012—2014 годс‹, которой предусмотрено развитие наяиональной информаяионно-поисковой системс‹, отечественнс‹х сояиальнс‹х сетей, и других современнс‹х информаяионнс‹х ресурсов широкого пользованис, дальнейшее развитие наяионального сегмента сети Интернет.
Многое делаетсс Ааяиональной образовательной сетью Ziyonet.uz, к которой подключенс‹ все средние и вс‹сшие образовательнс‹е учрежденис в стране. Как сообс‰или «А­О» в яентре  Uzinfocom, на даннс‹й момент здесь собранс‹ 37313 информаяионно-образовательнс‹х статей, 5779 сайтов-сателлитов, 6200 записей на блоге Fikr.uz, 7,300 видеороликов на uTube.uz, 140 коллективнс‹х блогов, 540 персональнс‹х блогов.
Из перечисленнс‹х ресурсов более половинс‹ на узбекском сзс‹ке. Аапример, не менее чем на 90% ресурсов библиотеки на узбекском сзс‹ке, блоги на Fikr’e тоже в большинстве на узбекском. Ао стого свно не достаточно. Узбекскосзс‹чному интернету нужно срочно нарас‰ивать ресурсную информаяионную базу, создавать слектроннс‹е библиотеки, онлайн каталоги, образовательнс‹е порталс‹ на государственном сзс‹ке. Аеобходимо искать новс‹е способс‹ популсризаяии контента на государственном сзс‹ке. Ло мнению большинства опрошеннс‹х «А­О» скспертов, в узбекском сегменте Интернета не хватает серьезнс‹х аналитических ресурсов и ресурсов скономической направленности.   

***

А езюмирус все сказанное, нужно отметить, что узбекский интернет вступает в стадию активного роста. И успешность многих сегоднсшних игроков в будус‰ем будет определстьсс тем, насколько бс‹стро они смогут сориентироватьсс и начать инвестировать в узбекские ресурсс‹ и проектс‹. Уже в самом скором времени узбекскосзс‹чнс‹й интернет уже не будет занстием только длс патриотов, радетелей сзс‹ка и культурс‹. И чем бс‹стрее он перейдет сту стадию, тем лучше.

5 «за», чтобс‹ делать сайтс‹ на узбекском сзс‹ке:

- практическое отсутствие конкуреняии в узбекскосзс‹чной среде;
- потеняиально большас аудиторис в Узбекистане и за его пределами;
- крупнейшие мировс‹е и русскосзс‹чнс‹е поисковики хорошо индексируют узбекскосзс‹чнс‹е сайтс‹;
 - возможность создать местнс‹е аналоги популсрнс‹х сервисов и сайтов;
- возможность застолбить «место под солняем». 

Джамолиддин Турдимов
«А­кономическое обозрение», â„– 5, 2012

Лримечании:
Ло даннс‹м газетс‹ «Хабар», обс‰ее количество интернет-пользователей в Узбекистане по итогам первого квартала текус‰его года составило 9,1 миллиона. 3,85 миллиона из обс‰его количества пользователей вс‹ходст в интернет традияионнс‹м способом (по итогам первого квартала 2011 года — 3,362 миллиона, рост год к году — 14,6%), а 5,2 миллиона свлсютсс пользователсми мобильного интернета (4,185 миллиона, рост — 24,2%), пишет газета. Аапомним, что на начало текус‰его года в стране, по даннс‹м УзАСИ, насчитс‹валось более 8,827 миллиона интернет-пользователей. Число абонентов мобильной свсзи составлсло свс‹ше 25,441 миллиона.
Nom: Javob: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 02 Yanvar 2013, 21:46:10
اوزبیک تیلینی رواجلنتیریش اوچون ینگی قدملر کوتریلماقده

حبیب الرحمن قویاش
بی بی سی
افغانستانلیک بیر قنچه اوزبیک یازووچیلری، اوزبیکستانده یازیلیب باسیمدن چیققن بیش تاملیک «Ø§ÙˆØ²Ø¨ÛŒÚ© تیلی ایضاحلی لغتی» کتابینی کیریل الفباسیدن عرب الفباسیگه اوزگرتیریش ایشلرینی باشله گنلر.مذکور کتاب بیر قنچه سوادلی اوزبیک یاشلر تمانیدن عرب الفباسیگه اوزگرتیریلماقده.یاشلرنی ییغیب، اوزبیک تیلی ایضاحلی لغتی ناملی بیش تاملیک کتابنی عرب الفباسیگه اوزگرتیریشگه اورینگن لردن بیری اوزبیک یازووچیسی محمد عالم کوهکن.کوهکن جنابلری بو ایش عملگه آشیریلیشی افغانستان اوزبیکلری اوچون اوته اهمیتلی ایکنینی ایته دی.اوزبیک یازوچیسی عزیزالله آرال هم اوزبیک تیلی ایضاحلی لغتی ناملی کتاب نینگ تیار بولگندن کیین باسیمدن چیقیشی اوچون هیچ قنده ÛŒ مادی امکانیت موجود ایمسلیگینی ایتیش بیلن بیرگه کتاب نینگ موفقیت بیلن چاپ بولیب چیقیشیگه ایشانچ بیلدیره دی.ارال جنابلری مذکور کتاب، کیریلدن عرب الفباسیگه اوزگرتیریشی بیلن، بیر قنچه استاد لر تمانیدن تیکشیریلیب کیینچه لیک، کتاب مولفی بیلن صحبت بولیب چاپ بولیشینی معلوم قیلدی.بوکونگی کونلرده افغانستان اوزبیک لری تمانیدن نیچه مدنی تشکیلات ایجاد ایتیلیب، اوزبیک یازوچیلرینینگ ایجادیاتلرینی چاپ قیلیش ریجه لری اوزلرینینگ بیرینچی بورچلریدن دیر دیب اعلام قیلگنلر. بیراق بیر قنچه اوزبیک یازووچیلری، اولرنینگ ایجادیاتلریگه توسیق بولیب تورگن یگانه معما بو- مالی امکانیتلرنینگ یوقلیگی دیر دیب ایته دیلر.

(http://wscdn.bbc.co.uk/worldservice/assets/images/2012/06/20/120620092928_uzbek_book_304x171__nocredit.jpg)

ییگیرمه بیر کتاب مولفی بولگن اوزبیک یازوچیسی محمد کاظم امینی، اوزبیکلر تمانیدن ایجاد ایتیلگن مدنی توزیلمه لر، اوزبیک یازوچیلری نینگ ایجادیاتلرینی چاپ قیلیش اوچون اورینمه گنلیککه عیب له یدی.امّا آیدین انجمنی مسئول لریدن بولگن عبدالرحیم تیمورنینگ معلوم قیلیشیچه؛ آیدین هنوز Ú¯Ù‡ Ú†Ù‡ اوزبیک یازوچیلرینینگ اون سکّیزته کتابینی چاپ قیلیشگه اولگوریب بولگن.بو کتابلر، اوزبیک یازوچیلری؛ محمد حلیم یارقین، شفیقه یارقین، عبدالرحیم ابراهیم، عبدالرحیم معصومی Ùˆ شولرگه اوخشه Ú¯Ù† نیچه یازوچیلرنینگ اثرلریدن عبارت بولگن.افغانستان لیک اوزبیک ایجادکاری، استاد محمد عالم لبیب، اوتگن اون بیر ییل مابینیده، اوزبیک تیلیده یازیلگن کتابلر سانی انچه آز ایکنینی ایتر ایکن، اوزبیک کتابخوانلری نینگ سانی هم آز ایکنینی قید ایته دی.اوزبیکستان قلمکشلری نینگ ایجادي فعالیتلری افغانستان ضیالیلری، جمله دن یازووچیلری اوچون اونوملی سنله دی. حاضر الفباسی اوزگرتیریله یاتگن قاموسی کتاب هم اوزبیکستان انترنیت سایت لریدن بیری «Ø¶ÛŒØ§ اوز» دن کوچیریب آلینگن.

(http://wscdn.bbc.co.uk/worldservice/assets/images/2012/12/30/121230091854_uzbek_books_304x171_bbc_nocredit.jpg)

ضیا اوز سایتی نینگ باشقروچیسی دوران"ŽØ¨ÛŒÚ© تاجی"ŽØ¹Ù„ÛŒ"Ø§ÙÙˆÙ Ú¯Ù‡ کوره، مذکور سایت اوزیل- کیسیل اوزبیکستان الکترون ترماقلرینینگ اینگ بویوک منبع لریدن بیریگه ایله نیب بولگن.دوران بیک مذکور سایتنی میلادی 2004 Ù†Ú†ÛŒ ییلی دن بیری باشقه ریب کیلماقده. او نینگ ایتیشیچه؛ افغانستانده Ú¯ÛŒ اوزبیک یازوچی لریدن تشقری باشقه اوزبیکلر ایجادیاتلرینی مذکور سایتگه ترقه تیشگه اورینگنلر. شو نرسه Ù†ÛŒ کوزگه توتیب، مذکور سایت بوندن کیین عرب الفباسیگه یازیلگن کتابلرنی هم یغییب تیریب دنیا اوزبیکلریگه ترقه تیشنی معلوم قیلدی.افغانستانده اون بیر ییلدن بیری ینگی حکومت روی کارگه کیلیشی بیلن، اوزبیکلر موقعی هم بیرقدر کوتریلدی. عین زمانده، اوزبیک تیلی مملکت نینگ اوچینچی رسمی تیلی صفتیده افغانستان باش قانونیگه کیریتیلدی. مکتب لرگه اوزبیک تیلیده درس بیریش فعالیت لری کینگه ییب کیتدی. اوزبیک تیلیده بیر قنچه رسانه لر برنامه ترقه تیشگه باشله ب، خلق تمانیدن آلقیشلندی. ولیکن شو یوتوقلرگه قرگنده، اوزبیک ضیالیلری هلی همان بو تیلنینگ کوپراق رواجلنتیریش اوچون انچه گینه کمچیلیک لر بارلیگینی تیلگه آله دیلر.

O'zbek tilini rivojlantirish uchun yangi qadamlar ko'tarilmoqda

Habiburrahmon Quyosh
BBC
30 dekabr, 2012


Afg'onistonlik bir qancha o'zbek yozuvchilari, O'zbekistonda yozilib, bosmadan chiqqan 5 tomlik "O'zbek tilining izohli lug'ati" kitobini kirill alifbosidan arab alifbosiga o'girish ishlarini boshlaganlar.

Mazkur kitob bir qancha savodli o'zbek yoshlari tomonidan arab alifbosiga o'girilmoqda.

Yoshlarni yig'ib, "O'zbek tilining izohli lug'ati" nomli besh tomlik kitobni arab alifbosiga o'girishga uringanlardan biri o'zbek yozuvchisi Muhammad Olim Ko'hkandir.

Ko'hkan janoblari bu ishning amalga oshirilishi Afg'oniston o'zbeklari uchun o'ta ahamiyatli ekanligini aytadi.

O'zbek yozuvchisi Azizulloh Orol ham "O'zbek tilining izohli lug'ati" nomli kitobning tayyor bo'lgandan keyin bosmadan chiqishi uchun hech qanday moddiy imkoniyat mavjud emasligini aytish bilan birga kitobning muvaffaqiyat bilan chop bo'lib chiqishiga ishonch bildiradi.

Orol janoblari mazkur kitob kirilldan arab alifbosiga o'girilishi bilan bir qancha ustozlar tomonidan tekshirilib, keyinchalik kitob mualliflari bilan suhbat etilib, chop bo'lishini ma'lum qildi.

Bugungi kunda Afg'oniston o'zbeklari tomonidan bir necha madaniy tashkilot ijod etilib, o'zbek yozuvchilarining ijodiyotlarini chop qilish rejalari o'zlarining birinchi burchlaridandir deb e'lon qilganlar. Biroq bir qancha o'zbek yozuvchilari o'zlarining ijodiyotlariga to'siq bo'lib turgan yagona muammo bu - moliy imkoniyatlarning yo'qligidir, deb aytadilar.

Yigirma bir kitob muallifi bo'lgan o'zbek yozuvchisi Muhammad Kozim Aminiy, o'zbeklar tomonidan ijod etilgan madaniy tuzilmalarni o'zbek yozuvchilarining ijodiyotlarini chop qilish uchun urinmaganlikda ayblaydi.

Ammo "Oydin" anjumani mas'ullaridan bo'lgan Abdurrahim Temurning ma'lum qilishicha, "Oydin" hanuzgacha o'zbek yozuvchilarining o'n sakkizta kitobini chop qilishga ulgurib bo'lgan.

Bu kitoblar o'zbek yozuvchilari Muhammad Halim Yorqin, Shafiqa Yorqin, Abdurrahim Ibrohim, Abdurrahim Ma'sumiy va shularga o'xshagan bir necha yozuvchilarning asarlaridan iborat bo'lgan.

Afg'onistonlik o'zbek ijodkori ustoz Muhammad Olim Labib o'tgan o'n bir yil mobaynida o'zbek tilida yozilgan kitoblar soni ancha oz ekanini aytar ekan, o'zbek kitobxonlarining soni ham ozayganini qayd etadi.

O'zbekiston qalamkashlarining ijodiy faoliyatlari Afg'oniston ziyolilari, jumladan yozuvchilari uchun unumli sanaladi. Hozir alifbosi o'girilayotgan qomusiy kitob ham O'zbekiston internet saytlaridan biri www.ziyouz.com (http://www.ziyouz.com) dan ko'chirib olingan.

Ziyouz saytining boshqaruvchisi Davronbek Tojialiyevga ko'ra, mazkur sayt uzil-kesil O'zbekiston elektron tarmoqlarining eng buyuk manbalaridan biriga aylanib bo'lgan.

Davronbek mazkur saytni melodiy 2004 yildan beri boshqarib kelmoqda. Uning aytishicha,  Afg'onistondagi o'zbek yozuvchilaridan tashqari boshqa o'zbeklar ijodiyotlarini mazkur saytda tarqatishga uringanlar. Shu narsani ko'zda tutib, mazkur sayt bunday keyin arab alifbosida yozilgan kitoblarni ham yig'ib, dunyo o'zbeklariga tarqatishni ma'lum qildi.

Afg'onistonda bir yildan beri yangi hukumat ro'yi korga kelishi bilan o'zbeklar maqei ham bir qadar ko'tarildi. Ayni zamonda o'zbek tili mamlakatning uchinchi rasmiy tili sifatida Afg'oniston Bosh qonunida keltirildi. Maktablarda o'zbek tilida dars berish faoliyatlari kengayib ketdi. O'zbek tilida bir qancha risolalar barnoma tarqatishga boshlab, xalq tomonidan olqishlandi. Va lekin shu yutuqlarga qaraganda o'zbek ziyolilari hali hamon bu tilning ko'proq rivojlantirish uchun anchagina kamchiliklar borligini tilga oladilar.

http://www.bbc.co.uk/uzbek/afghanistan/2012/12/121230_ar_uzbek_lughati.shtml (http://www.bbc.co.uk/uzbek/afghanistan/2012/12/121230_ar_uzbek_lughati.shtml)
Nom: Javob: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 14 Yanvar 2013, 10:14:17
Ўзбек тилидаги снг машÒ³ур веб-сайт Ò›айси?

Зиё улашиш осонми?

Ўтган 2012 йилда ziyouz.com интернет порталидан фойдаланганлар сони 1 миллион 585 минг нафардан ортган. 35 000 000 саÒ³ифа сÒ›илган. Бу Ò³аÒ›да Openstat маълумот берган. 2004 йилдан буён порталга кирганлар сони сса 12 миллион нафарга сÒ›инлашган.

(http://wscdn.bbc.co.uk/worldservice/assets/images/2013/01/13/130113160349_uzbek_web_portal_ziyouz_com_512x288_bbc_nocredit.jpg)

Ўз фаолистида «Зиё истаган Ò›алблар учун!» ссзларини шиор Ò›илиб олган ziyouz.com сÒ›увчиларининг йил сайин кспасётгани сабабини аслида сайтда жойланган ксп сонли китоблар, асарлар, Ò³икмат ва маÒ›оллар, Ò“аройиб маълумотларнинг сзи айтиб турибди.
Лекин бунга Ò›арамай скувчилар фикрига мурожаат Ò›иламиз.
«Мен керакли маълумотларни топдим. АйниÒ›са, жаÒ³он адабиёти бсйича"¦ Сайт ташкилотчиларига миннатдорчилик билдираман», дейди Алишер МаÒ³мудов.
«Мен ÒšсÒ›он шаÒ³риданман. Касбим — сÒ›итувчилик. Мазкур сайт орÒ›али барча дарсларимни ташкил Ò›илишга Ò³аракат Ò›илмоÒ›даман"¦», деб ёзади сайтнинг Дилшода исмли мухлиси.
Ауралиев насабли сÒ›увчи сса сз сÒ³тиросларини сшира олмайди: «ЎртоÒ›лар, китоб излаш балосидан Ò›утулдик. А­нди фаÒ›ат сÒ›иш ва ва сна сÒ›иш лозим"¦»
Мен сса, бироз зерикарлироÒ› туюлса-да, сна раÒ›амларга мурожаат Ò›иламан:
Ò²озирда кунига порталга 4 мингдан 4 срим минггача киши ташриф буюради.
www.uz рейтинги маълумотларига ксра, соф сзбек тилидаги сайтлар орасида www.islom.uz сайтига бир кунда 3200-3500 киши, футбол ишÒ›ибозларининг www.fk.uz сайтига Ò³ам шунча, Ўзбекистон А еспубликаси Ò›онун Ò³ужжатлари маълумотлари миллий базаси — www.lex.uz сайтига 3000-3500 киши, Ўзбекистон Ò³укумати портали — www.gov.uzга 1500-1800 киши, Ўзбекистон миллий ахборот агентлигининг www.uza.uz сайтига 1500-1600 киши ташриф буюради.

Четда сшаётган сзбеклар учун Ò›улайлик

Ziyouz.com интернет порталига фаÒ›ат Ўзбекистоннинг сзида смас, балки чет слларда Ò³ам Ò›изиÒ›иш ой сайин ортиб бормоÒ›да. Шу сринда А оссисда йилига 255 минг киши, АÒšШда 170 минг киши портал хизматидан фойдаланаётганини таъкидлаш жоиз. Жанубий Корес, Туркис, Хитой, ÒšозоÒ“истон, ÒšирÒ“изистон, Бирлашган Араб амирликлари, Олмонис, Тожикистон ва Украинадаги ziyouz.com ихлосмандлари 32 мингдан 10 минг нафаргача сканлиги аниÒ›ланган. Умуман олганда Ò³озирда бу снг оммабоп сайт хизматидан жаÒ³оннинг 160 давлатида сшаётган кишилар фойдаланишмоÒ›да.
АфÒ“онистонлик ТошÒ›ин исмли киши сайтга кириб, сзига зарур барча керакли китобларни топа олгани учун мамнунлигини билдиради.
ÒšозоÒ“истонлик Фаррух сса «Ўзимизнинг бу сзбекча сайт борлигидан унинг ижодкорларидан ста миннатдорман. АйниÒ›са, четда сшаётган биз сзбеклар учун Ò›улайликлар сратиб берспсизлар"¦», дейди.
Айни шу сринда сайтга киритилган насрий ва шеърий асарлар муаллифлари орасида Ўзбекистондан ташÒ›арида сшаётган сзбек ижодкорлари талайгина сканлигини таъкидламоÒ›чимиз. Жумладан, Буюк Британис, Канада, Тожикистонда сшаб, ижод стаётган шоир ва носирларнинг асарлари мавжуд.

Сайтга фаÒ›ат сара маÒ›олалар танланади

Сайтдаги снлаб бслимларнинг Ò³ар бири сзининг ксп сонли сÒ›увчисига сга. Масалан, «Сара маÒ›олалар» бслимига гарчи кейинги пайтларда снги маÒ›олалар киритилмаган бслса-да, бу бслимнинг сÒ›увчилари сира камайган смас.
Адабиётшунос ИброÒ³им Ò²аÒ›Ò›улнинг «Мактаби бетакрор» маÒ›оласи сÒ›увчилар снг ксп сÒ›ийдиган сара маÒ›олалардан биридир.
«Ò²амма замонда Ò³ам амал атрофида алам ва адоват сралишиб, сргашиб юрган. Мансаб ва мартаба учун олишув, тортишув, Ò³асад ва маккорликлар Ò³еч бир даврда тсхтаб Ò›олмаган — Ò³амиша фаол Ò³аракатда бслган. А­нг ёмони, Ò³асад ва адоват на истеъдод, на фазилат, на умумъстироф, Ò³еч нарсани тан олмаган. Мана шу Ò³аÒ›иÒ›атни Абдулла Òšодирий «МеÒ³робдан чаён» романида жуда ёрÒ›ин шаклда ёритиб берган.»
МаÒ›оланинг бошида бслган бу фикр сÒ›увчи диÒ›Ò›атини тез сзига тортади ва снди у Абдулла Òšодирийнинг «МеÒ³робдан чаён»ни сратишдаги маÒ³орати Ò³аÒ›ида ИброÒ³им Ò²аÒ›Ò›улнинг фикрлари билан тслалигича танишишга ошиÒ›ади.
А бслмаса, адабиётшунос ÒšозоÒ›бой Йслдошнинг марÒ³ум адиб Шукур Холмирзаев Ò³аÒ›идаги «Узун йсл боши ёки сркин ссз умри» маÒ›оласини олайлик. «Ашлик» журналидан олиб берилган бу маÒ›олада адабиётшунос «Шукур ака сзидан ксра адабиётни кспроÒ› севмоÒ›нинг уддасидан чиÒ›ди. У Ò›улайликлардан воз кечиб, адабиётга хизмат Ò›илишга сзида куч топа олди. Азувчи адабиётни сзига хизмат Ò›илдирмади, аксинча, бир умр унга хизмат Ò›илди. Шу боис адабиёт Ò³ам Шукур Холмирзаевни астойдил ёрлаÒ›ади. Аслида Ò³ам адабиёт ижодкорга Ò³еч нарса бермай туриб, ундан Ò›урбонлик ссрайдиган Ò³одисадир,» дес фикр юритади.

Ò²амдардга, суÒ³батдошга айланган Ò³икматлар

Лортал сÒ›увчиларидан бири А. Аурматов «100 файласуф Ò³икмати» бслимининг ашаддий мухлисларидан бири. У «АйниÒ›са Ò³икматлар хазинаси ниÒ³остда Ò›албларни жунбушга келтирадиган, руÒ³ий ва маънавий озиÒ› берадиган, бслимдир. Ксп Ò³икматлар сÒ›увчига осон тушуниладиган Ò›илиб арабчадан моÒ³ирона таржима стилган. Ишонсангиз, бу Ò³икматлар сандиÒ“и ва баъзи китоблар менинг Ò³амдардимга, суÒ³батдошимга айланиб улгурди. ЎÒ›иган сарим Ò›албим таскин топади, шу Ò³икматлар билан, илм билан сзимга сзим таскин бераман, худди мен учун атаб, мени назарда тутиб айтилгандек гсё», дейди.
Шу сринда бу бслимда Ò²азрат Сулаймондан (тахминан милоддан аввалги 960-935 йилларда Ò³укмронлик Ò›илган) тортиб Умар Хайёмгача бслган мутафаккир, файласуфларнинг Ò³икматга айланган фикрлари келтирилганини сслатмоÒ› сринли.
Абу Ааср Форобий «Агар Ò³укмдор одамларни сзига бсйсундириш, итоат сттириш, уларни буткул сз измига солиб, нима истаса, нимани буюрса, шуни ссзсиз бажо келтиришлари учун жанг Ò›илса, бу адолатсиз курашдир. Агар Ò³укмдор кимдандир устун туриш маÒ›садида жанг Ò›илса, бу Ò³ам адолатсиз уруш Ò³исоблангусидир. Борди-ю, Ò³укмдор кимнидир ёки кимларнидир сз Ò“азабини Ò›ондириш ёхуд шунчаки Ò³узурланиш учун слдирса, бу Ò³аракат Ò³ам адолатсизлик саналади», деб айтиб кетган.
Форобийнинг бу Ò³икмати билан Ò³озиргача сайтга кирган 6800 нафарга сÒ›ин сÒ›увчи танишиб чиÒ›Ò›ан.
Гарчи орадан не-не асрлар стган бслса-да, лекин бу Ò³икматга снги тсн кийдиришнинг Ò³ожати йсÒ›, дейди ziyouz.com га десрли Ò³ар куни кириб туришини айтган А. Йслдошев исмли сÒ›увчи.

«Фан ва таълим соÒ³асида снг схши сайт"

Сайт фаолистини юритиш асосан унинг асосчиси ва бош муÒ³аррири Давронбек Тожиалиевнинг зиммасига тушади.
Сайтга снги нарсаларни танлашда Ò›айси тамойилларга суснилиши Ò³аÒ›идаги саволга жавоб берар скан, у аввало киритилаётган маълумотнинг сÒ›увчиларга фойдали сканлигига сътибор Ò›аратилишини, шунингдек, порталдаги аксарист киритмалар сингари, унинг интернетга биринчи марта жойланишини таъкидлайди.
Бадиий асарлар танлашда Ò³ам аввало унинг сависсига сътибор Ò›аратилади.
Лортал мутасаддиси Давронбек Тожиалиевнинг айтишича стган йили амалга оширилган снг катта ишлардан бири слектрон китоблар сонининг 3100 тадан ошганлиги бслди.
«Бу стган йилгига нисбатан икки баравар кспдир. Шунингдек 2012 йили 233 нафар носирнинг 1600 тага сÒ›ин асарини сз ичига жамлаган "œЎзбек адабиёти онлайн антологисси" (Ò³али уни тслдириш давом стмоÒ›да) ташкил стилди. UZ Миллий домени 2012 йил интернет-фестивалининг «Фан ва таълим соÒ³асида снг схши сайт" йсналишида www.ziyouz.uz портали биринчи сринни Ò›слга киритди,» дейди Давронбек Тожиалиев.
Давронбек Тожиалиев таъкидлаган "œЎзбек адабиёти онлайн антологисси"га киритилган носирларнинг снг ёши улуÒ“и МаÒ³мудхсжа БеÒ³будий (1875 йилда туÒ“илиб, 1919 йилда вафот стган) бслса, снг ёш адиб Лобар Азизхсжаева сндигина 21 ёшга кирган.
Сайтга Ò›сйилган снг сснгги китоблар орасида Аавоий асарлари луÒ“ати, БобораÒ³им Машрабнинг «МеÒ³рибоним Ò›айдасан?», Маъруфжон Йслдошевнинг «Чслпон ссзининг сирлари», Òšутб Хоразмий, Сайфи Сароий китоблари борлигини таъкидлаш сринли.
Оз ишчи кучи билан шунчалик катта ишларни амалга ошириш осонми? Айрим китоб, журнал, манбаларни Ò›идириб топишда Ò›андай Ò›ийинчиликлар учраб туради, ссраймиз Давронбек Тожиалиевдан.
«Агар инсонда хоÒ³иш, кимгадир фойдаси тегаётганидан завÒ› Ò³исси бслса, у Ò›илаётган иш асло оÒ“ирлик Ò›илмайди. Манба топишда Ò›ийинчиликлар бслиб туради. Тузум сзгариши, турли ксчди-ксчдилар, китобхонлар ва кутубхоначиларнинг лоÒ›айдлиги сабабли кспгина кутубхоналарда сзбек тилидаги баъзи сски манбаларни топишда Ò›ийинчиликлар юзага келади. Шундай бслса-да, боридан фойдаланишга Ò³аракат Ò›илспмиз. Айрим муаллифлар, журнал таÒ³риристлари сз манбаларини таÒ›дим стсптилар. Шоирлар Хуршид Даврон, Фахриёр, филологис фанлари доктори Жаббор А­шонÒ›ул ва бошÒ›аларнинг шахсий кутубхоналари манбаларидан Ò³ам баÒ³раманд бслспман,» дейди Давронбек Тожиалиев.
Ўтган йилдан бошлаб порталнинг рус ва инглиз тилидаги саÒ³ифалари Ò³ам ишга тушди. АллаÒ›ачон рус тилидаги саÒ³ифага 1000 дан ортиÒ›, инглиз тилидаги саÒ³ифага 100 га сÒ›ин маÒ›ола киритилган.
Мен бу раÒ›амларни келтиришдан чарчамайман ва раÒ›амлар бошÒ›аларни Ò³ам толиÒ›тирмайди, деб сйлайман. Чунки мен бу раÒ›амлар замирида Ò›анчалар меÒ³нат ётганлигини Ò³ис Ò›илиб тураман.
Ò²ис Ò›иламан-да, истак ва имконист Ò³аÒ›идаги фалсафани сслайман. Демак, айримлари бир неча кун, айримлари бир-икки ой умр ксрган, умри узоÒ›роÒ› бслса-да, мазмун-мундарижаси Ò“ариб, тор сайтларнинг муаллифлари келтираётган Ò›ийинчиликлар Ò³аÒ›идаги баÒ³оналар асоссиз скан-да!
Албатта,www.ziyouz.com нинг Ò³ам сзига сраша камчиликлари бор. Масалан, Ò³али лотин Ò³арфида схши сÒ›ий олмайдиган сÒ›увчилар кириллда кспроÒ› адабиётлар киритилишини ссраб хат ёзишади. Кимдир слектрон китоблар берилган форматларни оча олмасдан доÒ“да"¦
Лекин бу камчиликлар порталнинг умумий кенг ксламли ишлари олдида Ò³ечдек гсё"¦

МинтаÒ›адан мустаÒ›ил журналист
13 снвар 2013 — 16:16 GMT
http://www.bbc.co.uk/uzbek/culture/2013/01/130113_ziyouz_web_site.shtml
Nom: Javob: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: Muxsiya 06 Mart 2013, 17:28:37
ohho' bu maqolalarni o'qib xuddi sayt admini Davronbek aka emas o'zim bo'lib qolgandek faxrlanib ketdim,  ziyouz mening internetdagi uyim
Nom: Javob: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 08 Mart 2013, 08:06:41
Ўзнет ёки Ўзбекча гапирамиз 

ЯÒ›инда сзбек тилидаги интернет ресурслар (Ўзнет) ссиб келаётган ёшлар ортидан сзбек тилига стиш заруристи билан тсÒ›нашади. Бу йслда маÒ³аллий интернет Ò³амжамистни Ò›андай ксз илÒ“амас тссиÒ›лар кутиб турипти.
Бу йил интернетнинг сзбек сегменти очилганига 17 йил тслди. Бу йилларни ксп жиÒ³атдан тикланиш йиллари деб аташ мумкин. Аслини олганда ривожланиш босÒ›ичи снди бошланаспти деб айтиш мумкин. Ò²озирда интернетнинг маÒ³аллий тармоÒ“и — uz Ò³удудида ойига сртача 100 снги доменлар очилмоÒ›да. Бугунга келиб Ўзнетда Ò³аммаси бслиб (2012 йилнинг апрели Ò³олатида — муÒ³аррир иловаси) 14 мингдан бир оз ошиÒ› сайтлар мавжуд. Аммо уларнинг атига 10 фоизигина сзбек тилидаги сайтлардир. Бу Ò³ол бир Ò›атор муаммолар билан изоÒ³ланади, айнан улар сзбек тилидаги интернет ресурсларнинг ривожини секинлаштирмоÒ›да.

УзоÒ›ни ксзлаган ютади

ЮÒ›орида айтилганидек, Ўзнетдаги сайтларнинг аксаристи бугунда рус тилида. Бунинг мантиÒ›ий сабаблари бор албатта. Гап шундаки, биз интернетни рус тили орÒ›али танидик, у биз учун сзига хос ксприк вазифасини стади ва Ò³озирда Ò³ам шундай бслиб Ò›олмоÒ›да. Шу сабабли тарихан uz Ò³удуди рус тилида сратилди ва ривожлана бошлади. Бунинг сна бир сабаби, илк интернетдан фойдаланувчиларнинг кспчилиги шаÒ³арда сшовчилар бслгани ва рус тилини схши билганидир. Бунинг устига Ўзнетга тамал тошини Ò›сйган ахборот технологислари мутахассислари Ò³ам рус тилли сди. Шу сабабли, интернетдан фойдаланувчилар керакли маълумотларни рус тилида .ru Ò³удудида ишлашга одатланиб Ò›олишди ва бунда давом стишмоÒ›да.
Ўзбек тилидаги интернет ресурслар асосан охирги бир икки йил ичида фаол ривожлана бошлади. Лекин гап фаÒ›ат бунда смас.
 Интернет реклама соÒ³асидаги етакчи компанислардан бири Ledokol Groupнинг директори Дилшод Музаффаровнинг фикрига ксра, сзбек тилли интернетнинг ривожланиши билан боÒ“лиÒ› муаммолар умуман интернетнинг ривожига хос бслган тамойилларга мос келади. Унга ксра, сзбек тилли интернет ортда Ò›олганлигининг асосий сабаби, унинг бошÒ›алардан ксра кечроÒ› ривожлана бошлаганидир. Д. Музаффаровнинг ссзларига ксра, сÒ›ин икки уч йил ичида сзбек тилли интернетнинг гуркириб ссишини кутиш мумкин бслади. Бунга мамлакат Ò³удудларидан бслган сзбек тили фойдаланувчиларнинг интернетга Ò›сшилиши, интернетдан фойдаланиш Ò³аражатларининг арзонлашуви ва технологисларнинг тараÒ›Ò›ий топиши Ò³ам ксмаклашади.
Бу ссзларни Ўзнетнида кечаётган сснгги тамойиллар билан Ò³ам Ò›исман тасдиÒ›ланади. Гап шундаки, интернетдан фойдаланувчилар сони ортиб бориши баробарида сзбек тилидаги сайтлар сони Ò³ам ортиб бормоÒ›да. Масалар, тслиÒ› сзбек тилидаги футболга баÒ“ишланган сайтлардан бири www.uff.uz беш йилда оддий чатдан Ўзнетнинг етакчи сайтларидан бирига айланди. Шунингдек, сзбек тилидаги интернетда оммавий ахборот воситалари (ОАВ), порталлар, таълим ресурслари (www.ziyonet.uz), блоглар (www.fikr.uz), ижтимоий тармоÒ›лар (www.sinfdosh.uz, www.muloqot.uz ) пайдо бсла бошлади. Шунингдек талабалар, сÒ›итувчилар, шифокорлар ва бошÒ›а ксплаб ихтисослашган порталлар Ò³ам фаол сратилмоÒ›да. Бугунда барча давлат идоралари сайтларининг сзбек тилидаги версисси ишлаб турипти. Ўзбек тилидаги Wikipedia Ò›омусидаги (http://uz.wikipedia.org (http://uz.wikipedia.org)) маÒ›олалар сони секинлик билан бслсада, ошиб бормоÒ›да. Википедиснинг 2004 йилнинг снвар ойида асос солинган сзбек тилидаги бслими бугунга келиб 8157 маÒ›ола, 23338 бетдан иборат (121 срин).

Content is a king ёки Ò³амма гап мазмунда

(http://www.mezon.uz/images/Davronbek.JPG)

Ушбу Ò›адим Ò³аÒ›иÒ›ат интернетга нисбатан ишлатилганда Ò³ам сзини тслиÒ› оÒ›лайди, съни сзбек тилидаги ресурсларнинг оммалашмаганлигига уларнинг сратувчилари Ò³ам ксп жиÒ³атдан сабабчи.
 Гап шундаки, сзбек тилидаги сайтларнинг кспчилиги мазмун жиÒ³атдан саёз. www.uz рейтингининг юÒ›орисидаги 50 сайтниннг десрли срми — 20 ортиÒ“и файлларни юклаб олишга мослашган кснгилочар ресурслар (кино, шоу-бизнес, мусиÒ›ага баÒ“ишланган).
Ўзбек тилидаги снг йирик таълимий ресурс www.ziyoyz.comнинг ташкилотчиси Давронбек Тожиалиевнинг фикрига ксра, сзбек тилидаги интернет оммалашмаганлигининг сна бир сабаби, сзбек тилидаги маълумотларнинг ста озлигида. Айтайлик, сзбек шоири Ò³аÒ›идаги бирон маълумотни сзбек тилидан ксра рус тилида топиш осонроÒ›. "œБирон керакли маълумотни рус тилида топиш осонроÒ› скан, уни сзбек тилида Ò³еч ким изламайди", дес Ò›айд стада Д. Тожиалиев. Бунинг устига сзбек тилидаги сайтларни Ò³еч ким тарÒ“иб Ò›илмайди, ёшлар сса, хорижий "œОдноклассники", "œВконтакте" ва бошÒ›а сайтларда машÒ“ул. Ашларни бир ерга бирлаштира оладиган бирорта Ò³ам сгона ресурс мавжуд смас, дейди куюнчаклик билан Д. Тожиалиев.
 Маълумки, Ò³ар Ò›андай сайт муваффаÒ›истининг калитларидан бири — бу тезкорлик Ò³исобланади. Лекин Ўзнетни шу жиÒ³атдан ксз югуртириб ксрсак, доимий равишда снгиланадиган сайтлар — бу рус тилидаги снгиликларга ихтисослашган сайтлар сканлиги маълум бслади. Уларнинг сзбек тилидаги версислари (агар улар бслса) сса, одатда, асосий версисдан бир ёки ундан Ò³ам кспроÒ› кун орÒ›ада юради Ò³амда рус тилидаги сайтларнинг нусхалари Ò³исобланади. Шу сабабли, сзбек тилидаги сайтларда сзига хос, оригинал маÒ›олалар, снгиликларни топиш мушкул ёхуд десрли мумкин смас.
"œUzinfocom" марказининг етакчи мутахассиси Евгений Склсревскийнинг ссзларига ксра, маÒ³аллий интернет тизимида, шу жумладан сзбек тилида, маÒ³аллий снгиликларни ёритадиган ресурслар етишмайди. Масалан, поликлиникадаги шифокорларнинг иш жадваллари, шаÒ³арда олиб бориладиган Ò›урилиш ишлари, бслиб стиши кутилаётган тадбирлар Ò³аÒ›ида ёзадиган ресурслар. Бундан ташÒ›ари, барчани сзида бирлаштирадиган сгона ижтимоий ресурсга Ò³ам сÒ³тиёж бор, токи унга одамларнинг сзи снгиликлар кирита олсинлар.

Ò²олва деган билан оÒ“из чучимайди

Масаланинг молисвий томони Ò³ам сзбек тилидаги ресурларнинг секинлик билан ривожланаётганлигининг сна бир сабабларидан биридир. Гап шундаки, Ò›оидага ксра кспчилик интернет ресурслар минимал сарф Ò³аражатлар билан бошланади, лекин ваÒ›т стиши билан ресурсни ривожлантириш учун маблаÒ“ талаб стилади. Бу, ресурснинг ихтисослашувидан келиб чиÒ›Ò›ан Ò³олда давлат ёрдами, ёки рекламадан тушадиган пуллар бслиши мумкин.
Масалан, Ò³озирги пайтда сзбек тилидаги снг йирик ресурлардан бири — www.ziyouz.com 2004 йилда ташкил Ò›илинган бслиб, сз ишини сзбек тилидаги бадиий асарларнинг текин кутубхонаси сифатида бошлаган. Сайтнинг асосий мавзулари — маънавист, маърифат, маданист, таълим, сзбек адабиёти, оила ва жамист. Сайт Ò›ошида катта форум Ò³ам фаолист юритмоÒ›да. Бугунга келиб порталда 8646 илмий-оммабоп, маърифий маÒ›олалар, 1726 слектрон китоблар, 1300 зиёд Ò³икослар, 600 ошиÒ› шоир ва ёзувчиларнинг ижодий биографисси, 15 мингдан ортиÒ› маÒ›оллар, Ўзбекистон тарихига оид 900 ошиÒ› суратлар ва бошÒ›а ксплаб маълумотлар жамланган. 2012 йилгача сайт фаÒ›ат ташкилотчиларнинг маблаÒ“лари Ò³исобига ривожланган, фаÒ›атгина стган йили давлат гранти олишга муваффаÒ› бслган. Аммо бундай лойиÒ³алар бармоÒ› билан санарли.
 Давронбек Тожиалиевнинг фикрига ксра, Ўзнетни ривожлантириш учун биринчи барча давлат идораларининг сзбек тилидаги сайтлари ишини йслга Ò›сйиш керак.
Иккинчидан, мамлакатдаги барча кутубхоналар, музейларнинг онлайн каталогини тузиб чиÒ›иш зарур, токи сÒ›увчилар Ò³еч Ò›андай Ò›ийинчиликсиз билимлардан фойдаланиш имконистига сга бслсинлар.
Учинчидан, сзбек тилидаги Википедисни ривожлантириш Ò³аÒ›ида махусус дастур Ò›абул Ò›илиш лозим. Токи биз Ўзбекистон Ò³аÒ›идаги ишончли маълумотларни жойлаштирмас сканмиз, бу ахборот майдони нотсÒ“ри маълумотлар билан тслдирилади. Бундан ташÒ›ари, сзбек тилидаги барча луÒ“атлар ва Ò›омусларнинг слектрон версислари зудлик билан сратишни бошлаш керак.
 Ўзбек тилидаги ресурслар пассивлигинининг бошÒ›а бир сабаби, муÒ³аррирларнинг бир-бирларини билмаслиги. Бунинг оÒ›ибатида уларнинг Ò³аракатлари мувофиÒ›лашмаган, съни Ò³амма сз билганича ишламоÒ›да. Давлат ва жимист Ò³аракатларининг уйÒ“унлашмаганлиги сзбек тилидаги ресурларга тараÒ›Ò›иётнинг снги кейинги босÒ›ичига чиÒ›иш имконини бермаспти.

Техник таржима муаммоси

www.joomla.uz — дастурчилар Ò³амжамисти мувофиÒ›лаштирувчиси Михаил Ивановга ксра, сзбек тилидаги интернетнинг ривожида масаланинг техник томони Ò³ам катта аÒ³амист касб стади. Токи дунёдаги барча мавжуд оммалашган CMSлар (сайтлар сратиладиган дастурий асос) сзбек тилига таржима Ò›илиниб, бепул тарÒ›атилмас скан, сзбек тилидаги сайтларнинг ривожланиши ва кспайиши Ò³аÒ›ида гапириш Ò›ийин.
Гап шундаки, дунёда бир нечта оммалашган бепул CMSлар мавжуд бслиб, сайтларнинг аксаристи улар асосида Ò›урилади. Буларга WorldPress, Joomla, Drupal кабилар киради. Улар инглиз тилида ёзилган ва аллаÒ›ачон ксплаб тилларга таржима Ò›илинган. Òšийинчилик шундаки, юÒ›оридаги CMSларнинг сзбек тилига стандарт таржималари мавжуд смас. Бунинг натижасида сайт ташкил Ò›илувчилар Ò³ар сафар уларни сзбек тилига снгидан сз билганларича таржима Ò›илишади. Бу Ò³ол, ваÒ›т, куч йсÒ›отилишига, ва, охир-оÒ›ибатда. ишнинг Ò›имматлашишига олиб келади. Бундан ташÒ›ари, таржималарда Ò³ар сафар ибораларни турлича таржима Ò›илинади.
 "œБошÒ›а мамлакатларда агар дастурчилар гуруÒ³и CMSнинг маÒ³аллий вариантини сратадиган бслсалар, уни одатда бепул сркин равишда тарÒ›атади. Бизда сса агар бирор бир веб-студис сз кучи билан маÒ³аллий тилли CMSни сратса, уни бошÒ›аларга бермайди. Шу сабабли турли веб-студисларда CMSларнинг турли ксриниш, тайёрганлик даражаси, сифатга сга бслган маÒ³аллий версислари мавжуд. Давлат идораси учун сайт сратишга киришилаётганда Ò³ар сафар таржима ва маÒ³аллий версисни сратиш учун снгидан пул маблаÒ“лари ажратилади. Ва натижада, бепул CMSда сратиладиган сайт Ò³ам анча Ò›имматга тушади," дес Ò›айд стади Михаил Иванов.

Лотинчами, кириллча?

Одатда снги очилаётган сайт сратувчилари олдида сайтни Ò›айси шрифтда: кирилл ёки лотин шрифтида сратган маъÒ›ул, деган савол туÒ“илади. Гап шундаки, катта авлод вакиллари (ёши 30 ошганлар) киррилча сÒ›ишга срганишган, ва ва улар учун лотин шрифтидаги матнларни сÒ›иш бирмунча Ò›ийичиликлар туÒ“диради. Ўз навбатида, лотин ёзувида саводи чиÒ›Ò›ан ёш авлодга кирилл шрифтида ёзилган матнларни Ò›абул Ò›илиш осон смас.
 Ò²озирда аксарист сзбек тилидаги ресурслар киррил шрифтида, лекин ссиб келаётган аудиторис ортидан аста секин лотин шрифтига стиши керак. Бундан ташÒ›ари, рус тилини билмайдиган бутун бир авлод улÒ“айиб келмоÒ›да. Ўз навбатида, улар улар интернетдан рус тилида маълумот ола олмайди ва сзбек тилидаги ресурсларга, айнан лотин ёзувидаги ресурсларга сÒ³тиёжманд. Бундай ресурслар топилмаган таÒ›дира уларнинг интернет билан мулоÒ›оти мусиÒ›а ва филмларни юклаб олиш, чат ва ижтимоий тармоÒ›ларда мулоÒ›от билан чекланади.
 Аслини олганда, кирриллча ёки лотинча муаммосини катта маънода арзимас техник муаммо дейиш мумкин. Муаммо шрифтларни онлайн режимда транслитераяис Ò›илувчи дастур (скрипт) сратиш йсли билан осонгина Ò³ал Ò›илиниши мумкин. Лекин бундай дастур Ò³озирча сратилгани йсÒ›.

Ахборот технологислари бсйича саводхонлик етарли даражадами"¦

Яни бир муÒ³им жиÒ³ат — Ò³ам фойдаланувчиларнинг, Ò³ам сзбек тилида ресурслар сратувчиларнинг ахборот технологислари бсйича саводхонлиги паст даражада сканлигидир.Кспчилик фойдаланувчилар Word дастурида ишлай олиш, компьютерда Ò›арта сйнаш, слектрон почта ва ижтимоий тармоÒ›ларга киришни билишни ахборот технологислари бсйича билимга сгалик деб тушунади. Лекин бу, албатта, бундай смас.
 Сайт муаллифларининг матнларни ёзишдаги ксплаб хатолари, Ò›ийшиÒ› срнатилган суратлар, ишламайдиган иÒ›тибос ва ксрсатмалар Ò³аддан ташÒ›ари ксп учрайди. Ўзбек тилидаги кспчилик сайтларнинг дизайни Ò³ам Ò›ониÒ›арли даражада смас.
 Интернетда муаллифлик Ò³уÒ›уÒ›ларини саÒ›лаш масаласини алоÒ³ида таъкидлаб стиш керак. Одатда, кспчилик сзбекча сайтларда маълумот ва суратлар олинган манбалар ксрсатилмайди. Бу Ò³ам, сз тавбатида, сзбек тилидаги аудиториснинг кспайишига ксмаклашмайди.

А­рта Ò³ам, кеч Ò³ам смас

Аfisha Media интернет-компанисси раÒ³бари Сурен Саповнинг фикрига ксра, бугун кспчилик сзбек тилидаги аудиторисга сътибор Ò›аратмоÒ›да. "œБизда етарлича статистик маълумотлар ва сзбек тилидаги аудиторс сÒ³тиёжларини тушуниш пайдо бслиши билан, имконистларимиздан келиб чиÒ›Ò›ан Ò³олда, бу йсналишда иш бошлаймиз", дес таъкидлайди у.
Лекин айни пайтда, Ò³али маÒ³аллий сармосдорлар сзбек тилидаги интернетга снди снди сътибор Ò›аратаётган бир пайтда Ò³орижий компанислар сзбекистонлик интернетдан фойдаланувчиларни сзларига жалб стиб олишга Ò³аракат Ò›илишмоÒ›да. Масалан, 2012 йилнинг апрелида россислик Одноклассники ижтимоий тармоÒ“и МДÒ² мамлакатларида илк маротаба сз сайтининг сзбек тилидаги мобиль версиссини ишга туширди. Лерсонал компьютерлар учун сзбекча версис сса сратилиш арафасида. Сснгги маълумотларга ксра, Одноклассники сайтига Ўзбекистондан кунига 500 минг киши киради Уларнинг кспчилиги тармоÒ›Ò›а сзларининг мобиль телефонлари орÒ›али чиÒ›ади.
ШубÒ³асиз, сзбек тилли интернет — бу истиÒ›болли катта бозор бслиб, у аста секин рус тилидаги интернетнинг срнини сгаллай боради. Интернетнинг миллий тармоÒ“ини ривожлантиришнинг муÒ³имлигини мамлакат Ò³укумати Ò³ам схши тушунади. Бунинг исботи — сÒ›инда Ò›абул Ò›илинган Ўзбекистон А еспубликасида 2012-2014 йилларда Ахборот коммуникаяис технологисларини жорий Ò›илиш ва снада ривожлантириш дастуридир. Унда миллий ахборот Ò›идирув тизими, маÒ³аллий ижтимоий тармоÒ›лар ва бошÒ›а замонавий ахборот ресурсларини ривожлантириш, интернетнинг маÒ³аллий сегментини ривожлантириш Ò³ам ксзда тутилган.
Мамлакатимиздаги барча срта махсус ва олий сÒ›ув юртлари уланган Миллий таълим тармоÒ“и — Ziyonet.uz томонидан Ò³ам ксп ишлар Ò›илинмоÒ›да. "œА­кономическое обозрение" журналига "œUzinfocom" марказидан Ò³абар беришларича, тармоÒ›да 37313 маÒ›олалар, 5779 ёндош сайтлар, Fikr.uz жамоавий блоглар хизматида 6200 ёзувлар, 140 жамоавий ва 540 персонал блоглар, uTube.uz видео хизматида 7300 роликлар жамланган.
ЮÒ›орида саналган ресурсларнинг срмидан кспи — сзбек тилида. Масалан, кутубхонанинг 90% ортиÒ“и сзбек тилидадир. Fikr.uz жамоавий блогларининг Ò³ам аксари сзбек тилида. Лекин бунинг сзи етарли смас. Ўзбек тилидаги интернетнинг ахборот ресурс базасини кспайтириш, слектрон кутубхоналар, онлайн каталоглар, давлат тилидаги таълим порталлари ташкил Ò›илиш керак.
 Ўзбек тилидаги маълумотларни оммалаштиришнинг снгича йслларини излаб топиш зарур. "œА­кономическое обозрение" журнали мурожаат Ò›илган мутахассисларнинг кспчилиги интернетнинг сзбек тилидаги Ò›исмида жиддий таÒ³лилий ресурслар ва иÒ›тисодий ресурслар етишмайди, дес таъкидлашди.
ЮÒ›оридагиларга хулоса срнида, сзбек тилидаги интернет фаол ссиш босÒ›ичига кираётганлигини айтишни истар сдик. Бугунги мавжуд ресурсларнинг келажакдаги муваффаÒ›исти уларнинг сзбек тилидаги ресурс ва лойиÒ³аларга сътибор Ò›аратиб, уларни ривожлантиришга сармос киритиши билан белгиланади. ЯÒ›ин ваÒ›т ичида сзбек тилли интернет фаÒ›ат жонкусрлар учун машÒ“улот бслмай Ò›олади. Ва бу Ò›анчалик срта содир бслса, шунча схши!

Ўзбек тилида сайт сратишнинг 5 схши томони

 "¢ Ўзнетда раÒ›обатниннг десрли йсÒ›лиги;
 "¢ Ўзбекистон ва ундан ташÒ›аридаги салоÒ³истли аудиторис;
 "¢ Йирик интернетдан Ò›идириш хизматлари сзбек тилли сайтларни тез топади;
 "¢ ТаниÒ›ли хизмат ва сайтларнинг сзбекча муÒ›обилларини сратиш имконисти;
 "¢ ВаÒ›т борида бсш жойларни сгаллаб Ò›олиш.

Жамолиддин Турдимов, по материалам журнала "œА­кономическое обозрение" (http://review.uz)
http://www.mezon.uz/analytics/trends/3096-uznet-yoki-uzbekcha-gapiramiz
Nom: Javob: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 12 Aprel 2013, 09:18:17
Ziyouz.comda chop etilgan Harlem Shake: bema’nilik ildizi qayerda? (http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=8020&Itemid=378) maqolasiga AQSHning The Washington Post gazetasi o'z munosabatini bildirdi:

The Washington Post: Uzbekistan officials call Harlem Shake ‘a vortex full of meaninglessness and shamelessness’


Posted by Max Fisher (http://www.washingtonpost.com/max-fisher/2012/10/10/9d0a891e-12e7-11e2-a16b-2c110031514a_page.html) on April 10, 2013 at 12:05 pm


An Uzbek news site called Ziyouz, once known for its cultural commentary but increasingly for parroting official state propaganda, has published a length article condemning the Harlem Shake. It calls the dance, a breakout phenomenon that has produced silly homemade videos from every corner of the globe, "œa vortex full of meaninglessness and shamelessness."
Sarah Kendzior, an anthropologist with extensive experience studying Uzbekistan, says the articles reflects more than just knee-jerk anti-Westernism from this majority Muslim dictatorship. Nor, she believes, is this about preempting the Harlem Shake "œflash mobs" that became public protests in Egypt and Tunisia.
"œThis is more of an opportunity for them to establish their moral authority and present the world outside Uzbekistan as dangerous and corrupt," Kendzior wrote in an e-mail. "œIt’s not a knee-jerk response; it’s calculated."
The article, she explains, quotes two "œexperts." The first is an "œexpert on culture" with no stated affiliation (is he an academic? a government official?) and the second is a preacher and rector at the state-run Tashkent Islamic University, which is affiliated with members of the Uzbek government. They argue, according to Kendzior’s summary, "œthat the Harlem Shake is mindless, damaging to youth, a typically terrible product of globalization and mass media, and that it does nothing to help Uzbeks develop their spiritual values." The preacher is quoted as citing the Koran.
Freedom House ranks Uzbekistan as "œNot Free" and included the country among just eight others in its 2011 report, "œWorst of the Worst: The World’s Most Repressive Societies." Their report cites, among many other civil rights abuses, the degree to which the government attempts to control public and even private speech. "œOpen and free private discussion is limited by the mahalla committees — traditional neighborhood organizations that the government has turned into an official system for public surveillance and control," it reads.
For a state-aligned Uzbek outlet to treat even just this slight hint of popular culture as a threat, though funny from afar, is part of a much darker mission.
Read full article.. (http://www.washingtonpost.com/blogs/worldviews/wp/2013/04/10/uzbekistan-officials-call-harlem-shake-a-vortex-full-of-meaninglessness-and-shamelessness/)

Comments:

Dessi: Author has no idea on what he is writing about, at least no idea about the cultural aspects of traditional Uzbek society in the first place, put Islam aside. It is shameful for Washington Post to publish such an unprofessional article which even interprets the original source wrong. After sexual revolution, most of the westerners find Harlem Shake and other similar viral videos with the elements of nudity and pornographic content amusing, while struggling against rapists and childmolesters. Absence of any kind of human dignity and animalistic cravings are considered as the elements of self-impression, and in some way used to measure the level of democracy by some journalists. I am not saying that Uzbekistan is absolutely democratised country, but there are some values we would like to keep. And one of these values is our oriental way of looking at different things, which has nothing to do with democracy and freedom of self-impression. We don’t think that acting crazy in public nude somehow increases the dignity and the reputation of that person, neither it appears to be fun as it may embarrass other people around. Unlike western cultures, Uzbeks like other Asians are more of a community people rather than an individualistic society, therefore it does care others what you do in public, and people will surely be concerned about your behaviour, and they will surely judge you. This is the way how we try to keep our social norms, customs and traditions, making everyone to think twice before saying something, just leave alone acting. It is worthwhile to ponder on what you do, if it somehow offends other people in your community, if it really helps you gain respect within this community etc. If none of that holds, then there is no purpose or meaning, but self-humiliation causing public embarrassment.
couple of remarks on wrong interpretation of the source:
 1) There are no officials involved in this article at all. It is an independent insight of a journalist who analyses this phenomena in Uzbekistan, providing correct statistics and reviewing recent cases in other countries.
 2) Experts mentioned in the article, one explains cultural effect of this phenomena, and the other gives some background on religious aspects, whose affiliation by the way is Tashkent Islamic Instute (not University, which is absolutely different institution in Uzbekistan), and he is not a rector, but a head of the department.

MT1213:
An article written on prejudice. Facts are misrepresented and shown in a light to serve the "œconclusion" of the article which was predetermined before the author even started to write it. After all they have a right to express their opinion, don’t they? The author could also present his opinion on what he dislikes about opinion of the "œofficials" but please without manipulating the facts.

Mohir Ali:
What? If I say I dislike it, this is incorrect to you and if I say I like it this is considered to be democratic? What an interesting American Democracy and freedom of speech this is! Of course, I also think this is stupid and it corrupts our children and youth. I’ll tell you something, the thing you think is democratic may not be democratic in every corner of the world. Educate yourself a little be, be open-minded, try to think on our level and stop judging others by only your own measure. I’m Uzbek and I’m proud of it and I also ignore this Harlem stuff.

quizel:
In regards to freedom of speech, you are free to say you dislike the dance and other people are free to critisize you. I hope you have the same in Uzbek. By the way the Harlem Shake video craze has very little to do with the original Harlem Shake. A lot of people from Harlem find the videos ridiculous and insulting. Personally, from what little I saw, some of the videos are just silly and innocent fun and some are obscene—but if everyone is a consenting adult, they’re free to participate. And anyone from Uzbek or anywhere else can voice their opinion and discourage their children from emulating that behavior.
 Thank you for taking the time to come to a US news site and sharing your point of view.

Someone from the City:
I know the owner of Ziyouz.com and the author of the original article personally. Both the website and the author has nor relationship with government authorities and do not aim to parrot government propaganda. The article is baseless and lacking any sort of substance.
 The original article is an independent analysis of a phenomenon which is foreign to Uzbek society.
 The anthropologist with extensive experience studying Uzbekistan mentioned in this article actually agrees that Harlem Shake is inane act:
https://twitter.com/sarahkendzior/statuses/3221862 (https://twitter.com/sarahkendzior/statuses/3221862)"¦

Sohib Egamov:
Dear Author and other readers who has negative opinions about Uzbekistan and governement, its people! Plz, don’t pay attention to any words which is told you about our life. Plan to come here and you will see our people, our life. I will wait for you!
 That people who is writing about negative sentences, don’t know our country and their aim is to ruin our coutry. But we don’t give a chance for them.
 If you want to come Uzbekistan, you may contact me and i will show our Uzbekistan and you will see how we are living under pressure or freedoom? OK.

Sohib Egamov:
Each nation has its own tradations and culture. Uzbekistan is multicultural country but there are a lot of muslims and we have our own life style. For us Harlem Shake is western culture and it effects our child’s mind and they want to live as a West and American people who is supporting gay and lesbian marriage. It is shame for our people. That’s why we can’t accept your Harlem Shake

OUTPOST2012.NET:
Who cares of the rating Freedom House? It is as obnoxious institution as Harlem Shake.
 Every nation creates the society and its institution in a way it wishes. The 30 million Uzbek nation will decide for itself what’s better.
 It may differ from our values, tradition and habits. But to judge what is right and what is wrong is the way to nowhere.

politics12:
Yes the Harlem Shake is obscene, disgusting and in some versions imitates violent rape. However, for the rappers and their idiotic followers any suggestion of criticism is sweet music—rather as ‘Banned in Boston’ used to guarantee high book or film sales! Maybe now ‘banned in Uzbekistan’ will have the same cachet!

Masud:
Author has no Idea about Uzbekistan and Uzbeks. There are several aspects of this nation, which author HAVE TO pay attention before writing this article. All we know, that such kind of dances are harmful for youth in general. Put Islam aside, it is just MORAL thing.
Nom: Javob: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 12 Aprel 2013, 09:19:18
Vatandosh: "œÒ²арлейм шейк: маънавий таÒ³диддан сиёсий хулосагача" (http://davronbek.ziyouz.com/?p=1099)

ЯÒ›инда Ўзбекистондаги маънавий-маърифий соÒ³ага ихтисослаштирилган ziyouz.com сайти шу кунларда оммавий бслиб турган, Harlem Sheik раÒ›си ва унинг орÒ›асида турган "œтаÒ³дидлар" Ò³аÒ›ида фикр юритилган таÒ³лилий маÒ›олани сълон Ò›илди.
Унда, жумладан, шундай дейилади (http://ziyouz.uz/index.php?option=com_content&view=article&id=2376:harlem-shake---&catid=54:yoshlar-muammolari&Itemid=75):

"œHarlem Shake" аслида нима?

Ўзларининг айтишича, булутли Ò³авода бекорчиликдан нима Ò›илишни билмаган австралислик 5 нафар сспирин юÒ›оридагидек "œраÒ›с"ни ижро стишади ва 2013 йилнинг 2 февраль куни роликни Youtube га жойлашади. ÒšисÒ›а ваÒ›т ичида ушбу ролик жаÒ³он бсйлаб тарÒ›алиб, интернет фойдаланувчиларини "œтелба" Ò›илади, унинг турли муÒ›аллидлари юзага келади. Дунё бсйлаб, "œHarlem Shake"нинг "œоригинал" вариантини 40 000 000 киши, унинг пародисларини 500 000 000 дан ортиÒ› киши томоша Ò›илган.
"œHarlem Shake" телбалари дунёнинг турли жойларида турли флешмоблар ташкил стиб ушбу бемаъни раÒ›сга сйнаб, турли роликларни суратга олмоÒ›далар. Исроилнинг Тель-Авив шаÒ³рида бир пайтнинг сзида 70000 киши шу раÒ›сни ижро стиб рекорд срнатишди (шаÒ³арда жами 400000 киши истиÒ›омат Ò›илади).
Инглизчадан таржимаси "œÒ²арлемча жилпанглаш" бслган ушбу раÒ›с тури Аью-Йоркнинг Ò²арлем туманида сшовчи алкоголик А­л Би томонидан 80-йиллар бошида "œкашф Ò›илинган".

"œHarlem Shake" Ўзбекистонда

Интернетда "œHarlem Shake"ка таÒ›лидан сзбекистонлик ёшлар томонидан суратга олинган 50 дан ортиÒ› ролик тарÒ›алган. Harlem Shake номи билан mover.uz да 220 дан ортиÒ›, mytube.uz да 50 та ролик срин олган. Ўзнетдаги снг машÒ³ур ролик "œТошкентча Harlem Shake" Ò³амда  Корзинка супермаркетида тасвирга олинган ролик бслиб, mover.uz да икки роликни 30000 дан ортиÒ›, mytube.uz да 4000 дан ортиÒ› киши томоша Ò›илган. Биргина mover.uz даги "œHarlem Shake" билан боÒ“лиÒ› роликларни 250 000 киши ксрганлиги Ò›айд стилган.
А­нг ачинарли жиÒ³ати аксарист "œсзбекона Harlem Shake"лар сспиринлар, асосан, мактаб ва коллеж сÒ›увчилари, университет талабалари томонидан суратга олинган ва тармоÒ›Ò›а жойлаштирилган. А оликларнинг мактаб синф хоналарида сÒ›увчилар томонидан ижро стилгани Ò³айратлидир. Ò²атто айрим роликлардаги беÒ³аё Ò›илиÒ›лар Ò³ар Ò›андай томошабинни бу каби ёшларнинг таÒ›дири Ò³аÒ›ида сйлашга мажбур стади".

Сснг маÒ›ола муаллифи таниÒ›ли маданистшунос олим Турсунали Òšсзиев Ò³амда Тошкет ислом институти "œТаÒ³физул-Òšуръон" кафедраси мудири,  Тошкент шаÒ³ар "œАовза" жомеъ масжиди имом хатиби Жалолиддин Ò²амроÒ›уловларнинг бу борадаги фикр мулоÒ³азаларини илгари суради.
"œThe Washington Post" газетасида Макс Фишернинг сÒ›инда чоп стилган маÒ›оласи (http://www.washingtonpost.com/blogs/worldviews/wp/2013/04/10/uzbekistan-officials-call-harlem-shake-a-vortex-full-of-meaninglessness-and-shamelessness/)да ушбу маÒ›ола Ò³аÒ›идаги фикри сълон Ò›илиб, уни антиÒ“арбликда айблайди.
Хсш, Harlem Shake, Ò³аÒ›иÒ›атда Ò³ам жамист ва халÒ› манфаатларига, турмуш-тарзига зидми? Унинг ортида Ò›андайдир маÒ›сад-муддаолар борми? У Турсунали Òšсзиев айтганидек, "œ"¦жаÒ³ондаги снг тараÒ›Ò›ий стган давлатлардаги беÒ›арорлик, сша жамистларда Ò³укм сураётган сртанги кунга ишончсизлик туфайли юзага келган маънавий инÒ›ирозлар у ердаги саросимага тушган ёшларни чалÒ“итиб Ò›сйди. Бундай Ò³аракатлар умуминсоний Ò›адристларга мутлаÒ›о зид, манÒ›уртликнинг снгича бир ксриниши"ми?
Албатта, бугун ахборот-коммуникаяис технологислари шу даражада тараÒ›Ò›ий стдики, турмушимизни уларсиз, уларнинг хизматисиз тасаввур Ò›илиш борган сари Ò›ийинлашиб бормоÒ›да. Биз Harlem Shake оммавий маданистнинг бир ксриниши бслиб, у схлит тизим сифатида халÒ›ларнинг маданисти ёки Ò›адристларига Ò›арши Ò›аратилган хатти-Ò³аракат, дейишдан йироÒ›миз. 2013 йилнинг сзида иккита мана шундай ноодатий Ò³олат юз берди: биринчиси, кореслик хонанданинг "œOppa gangnam style" Ò›сшиÒ“ига олинган видео-клип шу даражада оммалашдики, Youtube тарихида снг ксп ксрилган видео сифатида рекорд срнатди. Иккинчиси, шубÒ³асиз, Harlem Shake ва "œHarlem Shake"чилар видеолари бслди.
Иккала видео Ò³ам жамистда Ò›арор топган Ò›адрист, норма  ва ахлоÒ› меъёрларини инкор стади. Биз Ò³аммамиз биламизки, раÒ›с маълум бир Ò›оидаларга асосланади: съни, скдил, сстетик хатти-Ò³аракатлар натижасида схлит раÒ›с асари юзага келади. Аммо бу иккала видеоклипда ана шу тартиб-Ò›оидаларга буйсунилмайди, балки сз билганича иш тутилади. Бу жамистда Ò›арор топган тартиб-Ò›оидаларни инкор стишга, сз билганича сшашга ва Ò³аракат Ò›илишга ундайдиган ижодий ёндашув.
Масаланинг сна бир жиÒ³ати Ò³ам борки, кундалик Ò³аётимизда бундай видеороликларни суратга олиб, интернетга жойлаштирилаётган беъмани ва "œоригинал" видеолар тиÒ›илиб ётибди. Лекин нега айнан "œОппа Гангнам Стайл" ва "œÒ²арлейм шейк"лар машÒ³ур бслади? Албатта, бу ерда ксринмас кучларнинг ушбу Ò›сшиÒ› ва клипларни "œпромоушн" Ò›илиб, Ò›сллаб-Ò›увватлаётганини Ò³ам инкор стиб бслмайди. Гап шундаки, бугун одамзоднинг биринчи ва асосий вазифаси истеъмолчига айланганидир. Барча Ò›адристларни инкор Ò›иладиган, жамистнинг ахлоÒ› Ò›оидаларига буйсунмайдиган одам снг схши истеъмолчи Ò³исобланади. Чунки бундай роликлар, биринчи навбатда, Ò³аётда Ò›срÒ›масликка ва услмасликка Ò³амда сзини тийиб турмасликка ундайди. "œСан бугун билан сша, срта учун Ò›айÒ“урма", "œАтрофдагилардан услма, сз билганингча иш тут" Ò›абилида ёнадишилади. ВаÒ³оланки, бундай тарбисни олган одам "œкср истеъмолчи"га айланиш сÒ³тимоли жуда юÒ›ори.
ТсÒ“риси, бундай одатдаги жамист Ò›адристларига зид хатти-Ò³аракатлар кун сайин кспайиб бораётган бир шароитда давлатнинг маънавист соÒ³асидаги сиёсати Ò›андай бслиши керак? Давлат бундай унсурларга Ò›арши курашиши керакми? Жамист Ò›андай муносабат билдириши керак?
Шуни алоÒ³ида Ò›айд стиш керакки, бундай видео-роликларни ксришни таÒ›иÒ›лаб ёки уларни фаÒ›ат ёмонлаш орÒ›али бирор бир натижага сришиб бслмайди. Айни чоÒ“да давлат сиёсати даражасида бунга очиÒ›часига сътибор Ò›аратилиши Ò³ам уни снада оммалаштиради, холос.
Шунинг учун давлат таълим сиёсатида ёшларнинг маънавий "œтсÒ›" бслишига катта сътибор Ò›аратиши керак бслади. Чунки бугунги таълим тизимимизда ёшларнинг таълим олиши уларнинг маънавий баркамол бслиши билан уйÒ“ун кетспти, дес олмаймиз. Албатта, маънавий баркамоллик деганда ёппасига Аавоий, Бобурнинг асарларини сÒ›итиш Ò³ам масалани Ò³ал стмайди. Таълим тизимида ёшларни фикрлашга, мустаÒ›ил хулоса чиÒ›аришга кспроÒ› урÒ“у бериш керак. Шундагина бировнинг фикрини тасдиÒ›лаб ёки Ò›сллаб-Ò›увватлайдиган смас, балки унга сз муносабатини билдирадиган ёшлар шаклланади.
Ва ниÒ³ост, ёшларнинг илмий, ижодий салоÒ³истини Ò›сллаб-Ò›увватлайдиган, кспчиликка ёÒ›маса-да ёхуд жуда "œаÒ›лли" бслмаса-да, ёшларимиз сз ташаббусларини рсёбга чиÒ›арадиган ёшлар клублари, ташкилотларини кспайтириш ва улар фаолистига аралашмаслик керак. Чукни uznetни  сзимизнинг ёшларнинг "œасар"лари билан кспроÒ› тслдириш маÒ›садга мувофиÒ›дир. Албатта, бу Ò³ам бир фикр.

Мурод Ò’ОФУА ОВ.
http://vatandosh.uz/2013/04/11/harleamshei/
Nom: Javob: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 24 Iyul 2013, 12:21:32
(http://ziyouz.com/rasmlar/uzas_2013_28.jpg)

ХалÒ›аро сътироф. «Ўзбекистон адабиёти ва санъати», 12.07.2013


Интернет сайтлари бугун жаÒ³он ахборот тизимининг етакчи бсÒ“инларидан бирига айлангани сир смас. Òšувонарли жиÒ³ати, дунёга машÒ³ур слектрон хизмат ксрсатиш тизимлари Ò›аторида сзбек сайтлари Ò³ам муносиб срин сгалламоÒ›да. Бу борада мамлакатимиздаги снг катта ахборот ресурсларидан бири www.ziyouz.com портали фаолисти алоÒ³ида сътиборга лойиÒ›. Голландиснинг халÒ›аро Openstat тизими берган маълумотларга ксра, 2012 йили www.ziyouz.com портали хизматидан фойдаланганлар сони бир срим миллиондан ошган. Лортал ташкил топгандан буён (2004 йил) унга сн икки миллиондан ортиÒ› киши ташриф буюрган. Шунингдек, ушбу порталга АÒšШ, А оссис, Жанубий Корес, Туркис, Хитой, Германис каби бир юз олтмишдан ортиÒ› давлатлардаги фойдаланувчилар Ò›изиÒ›иш билдирмокда.
Ўзбек тили, маданисти ва адаби-ётининг тарÒ“иботи билан шуÒ“улланувчи сайтнинг слектрон архивида Ò³озирги кунда сн тсрт мингдан ортиÒ› илмий-оммабоп, маърифий маÒ›олалар, уч минг олти юзга сÒ›ин сзбек ва хориж тилларидаги китоблар саÒ›ланмокда. ЯÒ›инда улар сафига Мусо ТошмуÒ³аммад сÒ“ли Ойбекнинг 20 жилдлик "œМукаммал асарлар тсплами" ва рус тилидаги 5 жилдлик "œАсарлар тсплами" жойлаштирилди. Китобларнинг слектрон нусхаси www.ziyouz.com томонидан тайёрланади. ЎÒ›увчилар уларни портал сайтидан сркин ксчириб олиш имконистига сга.
Nom: Javob: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: AbdulAziz 12 Avgust 2013, 21:13:39
 www.ziyouz.com: Зиё истаган қалблар учун. Ҳуррият», 5.06.2013
 (http://ziyouz.com/rasmlar/hurriyat2.jpg)

Китоб инсоният томонидан қилинган кашфиётлар ичида энг аълоси сифатида асрлар давомида жамият тараққиётига беминнат хизмат қилиб келаётир. Аммо кейинги пайтларда “асрлар синовидан ўтган” дўстимизнинг ўрнини техника ривожи “мева”лари эгаллаши ҳақидаги башоратлар қулоққа чалинмокда. Бунга ахборот технологиялари, жумладан, интернетнинг “бурун суқмаган” соҳаси қолмаётгани сабаб бўлаётир.
Ҳозир жаҳондаги кўпгина босма оммавий ахборот воситаларининг адади камайиб, уларнинг онлайн версиялари кўпроқ ўқилаётгани бундай тахминларни тасдиқламокда. Шу ўринда ҳақли савол туғилади: кун келиб анъанавий китоблар ўрнини электрон китоблар эгаллаб оладими? Бундай қарашлар ўз исботини топадими-йўқми буни, албатта, вақт кўрсатади. Нима бўлганда ҳам бугун бу борада мутахассисларнинг фикрлари умидбахш. Тўғри, китобхон электрон китобни тез ва қулай шаклда ўз смартфонига ёки планшет компьютерига кўчириб олиб, ўқиши мумкин. Бундай нашрдан ўқувчи исталган вақтда, дунёнинг ҳар қандай нуқтасида интернет орқали фойдалана олади.
Бироқ тадқиқотчилар мутолаа учун афзаллик борасида электрон китоблар қоғоз китобларга ета олмаслигини таъкидлашмоқда. Жаҳон китоб бозоридаги жараёнларни ўрганиш шуни кўрсатмоқдаки, электрон китобларнинг ишлаб чиқарилиши босма китобларнинг камайиб кетишига сабаб бўла олмаяпти. Аксинча, китобларнинг электрон версиялари босма китоблар учун реклама вазифасини бажараяпти. Мутахассислар мазкур ҳолатни шарҳлар экан, ўқувчи электрон вариантда бир марта севиб ўқиган китобининг босма шаклини, албатта, сотиб олади, дея таъкидлашмоқда.
Дунё китоб бозорида кечаётган бундай ўзгаришлар мамлакатимиз китоб ишлаб чиқариш соҳаси учун ҳам бегона эмас. Ҳукуматимиз томонидан китоб чоп этиш ва китобхонлик масаласига алоҳида эътибор қаратилаётган бир пайтда жаҳондаги мазкур ҳолатларни беэътибор қолдириб бўлмайди. Дунёда содир бўлаётган ушбу жараёнларни инобатга олган ҳолда яқин келажакда бизда ҳам китоб тарғиботининг катта қисми электрон тармоқларга ўтади, деб айта оламиз. Жорий йилнинг апрель ойи статистик маълумотларига кўра, мамлакатимизда интернетдан фойдаланувчилар сони 10 миллион 42 минг 642 кишини ташкил этди. Кун сайин ошиб бораётган мазкур рақамлар электрон нашрлар ўқувчилари сонининг ўсаётганини исботлайди.
Яна рақамларга мурожаат қилсак: www.ziyоuz.uz (http://www.ziy%D0%BEuz.uz) ва www.ziyouz.com (http://www.ziyouz.com) порталларида ёшларнинг қайси турдаги кутубхоналардан фойдаланишлари, керакли ахборотни қаердан олишларини ўрганиш мақсадида сўровнома ўтказилди. 2533 нафар респондент иштирок этган ушбу сўровнома натижалари ўрганилганда қатнашчиларнинг кўпи интернет кутубхоналарга мурожаат қилишларини билдиришди. Тўпланган овозлар сонига кўра, иккинчи ўринни босма усулда чоп этилган китоблар билан ишлайдиган кутубхонани афзал билувчилар банд этишди. Электрон китоблардан фойдаланувчилар кўпаяётган экан, глобал тармоқда ўз тилимиздаги илмий-оммабоп, бадиий, публицистик, тарихий, мумтоз адабиётларимиз намуналарига бўлган талабни қондириш, китобхонга исталган адабиётнинг электрон шаклини осон топиши учун шароит яратиш лозим. www.ziyоuz.uz (http://www.ziy%D0%BEuz.uz) ва www.ziyouz.com (http://www.ziyouz.com) порталлари мазкур масалаларда ўқувчиларга яқиндан ёрдам беришни мақсад қилган.
Бугун ўзбек тилида энг катта манбага эга бўлган мазкур порталлар электрон нашрларнинг оммалашувида ўз ўрнига эга. www.ziyouz.com (http://www.ziyouz.com) порталидан 14 мингдан ортиқ илмий-оммабоп, маърифий мақолалар, 3381 та электрон китоблар, 1759 дона насрий асар (ўзбек адабиётидан), жаҳон адабиётидан эса 465 та насрий ижод намуналари, 900 дан ортиқ ижодкор фаолиятига оид маълумотлар, 124 нафар ўзбек мумтоз, 281 нафар замонавий ўзбек шоирлари, 246 нафар жаҳон шоирлари ижодидан намуналар ўрин олган. Бундан ташқари, хапқ оғзаки ижодиёти намуналари — эртак, мақол, топишмоқ ва ҳикоятлар ҳам порталимиздан жой эгаллаган. Унга ҳар куни 5-6 минг фойдаланувчи мурожаат қилишини инобатга олсак, порталдаги маълумотларнинг нечоғли зарурлиги кўринади. Уч тилда фаолият юритувчи мазкур порталнинг Facebook, Twitter, Youtube ижтимоий тармоқларида ўз саҳифалари мавжуд. Уларда кунига минглаб ёшлар маърифий мавзуларда фикр алмашиш имконига эга бўлмоқдалар. Қолаверса, ўзбек адабиёти намуналарини жаҳон ҳамжамиятига таништиришда ҳам порталимиз алоҳида ўринга эга. Маълумотларга кўра, порталга ўзбекистонликлардан сўнг россияликлар (йилига 255 минг), АҚШликлар (170 минг), корейслар (32 минг), турклар (26 минг), хитойликлар (24 минг), қозоғистонликлардан (23 минг) киши, жами 160 дан ортиқ давлатлардан мухлислар мурожаат қилишади. Бу ўзбек адабиёти, публицистикасидан хорижий мутахассисларнинг ҳам бохабар бўлишларида ғоят муҳим.
Порталимиз ёрдамида хорижда чоп этилган бир нечта ўзбек адабиёти намуналари ҳам мавжуд. 2009 йили www.ziyouz.com (http://www.ziyouz.com) билан ҳамкорликда Ҳожа Аҳмад Яссавийнинг янги топилган ҳамда илгаридан маълум бўлган ҳикматлари йиғилиб, турк тилига таржима қилинди ва “Divan-I hikmet” номи остида Анқарада чоп этилди. Айни китоб 2011 йилда ҳам 6 марта босмадан чиқди. Шунингдек, Нажмиддин Кубро, Абдухолиқ Ғиждувоний, Юсуф Ҳамадоний асарлари ҳам турк тилига таржима қилинди. Бу мамлакатда Ўткир Ҳошимовнинг “Дунёнинг ишлари”, Худойберди Тўхтабоевнинг “Жаннати одамлар”, Ойбекнинг “Қутлуғ қон”, “Улуғ йўл” романлари ҳам таржима қилинди. Жанубий Кореянинг Пусан шаҳрида “Она Ватан эртаклари” номли китоб ўзбек ва корейс тилларида чоп этилди. Шарқий Туркистонда бир қанча ўзбек адибларининг асарлари мухлислар қўлига етиб борди.
Қилинаётган бу хайрли ишлар киши қалбида фахр-ифтихор уйғотади, албатта. Аммо бажарилиши лозим бўлган ишлар ҳам ҳали тапайгина. Интернетда ўзбек тили, тарихи, адабиёти ва маданиятини кенг тарғиб қилиш бўйича амалга оширилиши лозим бўлган ишлар бор. Бунга ёшларни кенг жалб этиш ижобий натижалар беради. Бунинг учун эса, аввало, ёшларни интернет китобхонлигига жалб этиш лозим. Онлайн танлов, викториналар уюштириш, форум ва ижтимоий тармоқларда адабиёт, маънавиятни тарғиб этиш, ёзувчи, шоир ҳамда жамоат арбобларининг сайтларини ривожлантириш, Facebookда уларнинг саҳифаларини ташкил этиш, адабиёт, маънавиятни тарғиб этадиган сайтларда нашриётлар чоп этаётган янги китоблар рекламасини кучайтириш каби ишлар борки, улар кейинчалик электрон босма нашрларнинг ривожига ёрдам беради.
Давронбек ТОЖИАЛИЕВ, www.ziyоuz.uz (http://www.ziy%D0%BEuz.uz) ва www.ziyouz.com (http://www.ziyouz.com) маърифий порталлари бош муҳаррири


Nom: Javob: Ziyouz.com haqida matbuotda
Yuborildi: Ansora 13 Avgust 2013, 15:18:25
 :asl3:


Ko'z tegmasin saytimizga:) bardavom qilsin:)