forum.ziyouz.com
Yurtdosh => Hamyurtlar => Navoiy viloyati => Mavzu boshlandi: muxbir 23 Yanvar 2010, 10:59:54
-
ХАТИА ЧИ ТУМААИ - Аавоий вилостидаги туман. 1926 й. 29 сент.да ташкил стилган. 1927—30 й.ларда Зарафшон округидаги туман, 1938 й.дан Самарқанд вилости, 1982 й.дан Аавоий вилости, 1989 й.дан Самарканд вилости, 1992 й.дан Аавоий вилости таркибида. Шим.дан Аурота, жан.шарқдан Самарқанд вилостининг Каттақсрғон, шим.шаркдан Қсшработ, жан.дан (Зарафшон дарёси орқали) Аарпай ва Лахтачи туманлари, ғарбдан Аавоий вилостининг Аавбаҳор тумани билан чегарадош. Майд. 1,37 минг км2. Аҳолиси 143,9 минг киши (2004). Туманда 1 шаҳар (Янгиработ), 1 шаҳарча (Лангар), 8 қишлоқ фуқаролари йиғини (Боғчакалон, Олчинобод, Охунбобоев, Оқолтин, Лслкан шоир, Хонақа, Янгийсл, Кррача) бор. Маркази — Янгиработ ш.
Табиати. Шим. кисми Аурота тоғ тизмаси ва тоғ стаги қис текислигидан иборат, жан. қисми Окдарё, Қорадарё ва қисман Зарафшон дарёси водийларини сз ичига олади. Иклими континентал, йиллик сртача тра 13,5°. Янв.нинг сртача траси —1,7°, снг паст тра —33°. Июлнинг сртача траси 28,7°, снг юқори тра 44°. Вегетаяис даври 212 кун. Йиллик ёғин миқяори, шим. тоғлик кисмида 300 мм, жан.даги текислиқда 200 мм. Сув ресурслари Кррадарё, Окдарё, Зарафшон ва бир неча сойлардан иборат. Тупроқлари тог стаклари типик бсз, оч бсз тупроқлар. Жан. кисмида суғориладиган бсз, аллювиал, стлоқи ва стлоқиботқоқ тупроқлар тарқалган. Тоғ стакларидаги қис текисликларда чорвачилик ва токчилик ривожланган. Аввойи ссимликлардан дарё террасалари ва қайирларида қамиш, рсвак, буғдойиқ, шсражриқ, кампирсоч, итгунафша, сувранг, юлғун ва б., Аурота тоғлари стакларида ранг, слтирбош, чалов, каррак, кийик сти, оқ сафрак, гулхайри, бетага; баҳорда сфемерлар ссади. Буталардан дслана, писта учрайди. Аввойи ҳайвонлардан бсри, тулки, чисбсри, қуён, жайран, тоғ счкиси ва тсқайзорларда қирғовул, лойхсрак, срдак, лочин, булдуруқ, қирғий, ссфитсрғай, чумчуқ, чуғурчиқ, зарғалдоқ; судралувчилардан гекконлар, тошбақа, сариқ илон, кобра, счкемар; кемирувчилардан жайра, ксрсичқон, кичик қсшоёқ, қумсичқон, типратикан, каламуш ва б. учрайди. Аурота тоғининг ён бағрида. Лангар кони бор.
Аҳолиси, асосан, сзбеклар (99, 1%), шунингдек, тожик, рус, украин, татар, озарбайжон, қозоқ ва б. миллат вакиллари ҳам сшайди. Аҳолининг сртача зичлиги 1 км2 га 105 киши. Шаҳар аҳолиси 20,2 минг киши, қишлоқ аҳолиси 123,7 минг киши (2004).
Хсжалиги. Туманда 2,1 минг корхона рсйхатга олинган (2004). 55 кичик, 32 срта, 109 йирик корхона, микрофирмалар фаолист ксрсатади. Х.т.да «ЛангарУзА ос» қсшма корхонаси ишлаб турибди (2003). Хатирчи пахта тозалаш заводи, нон кти, қурилиш ташкилотлари, МТЛ ва б. бор. Қишлоқ хсжалиги, асосан, пахтачиликка ихтисослашган. Туманда 300 га сқин деҳқон, 907 фермер, 17 ширкат хсжаликлари мавжуд (2003). Акин майдонларига пахта, дон, озуқа, картошка, сабзавот ва полиз скинлари скилади. Шу жумладан, 12,3 минг га ерда пахта, 10,3 минг га ерда ғалла етиштирилади (2004). Боғдорчилик (бодом, ёнғоқ, анор, срик, анжир ва б.), токчилик ривожланган. 19,9 минг га ер срмонзор (2004). Тутзорлар ҳам бор. Ипакчилик билан шуғулланилади.
Туман жамоа ва шахсий хсжаликларида 56,8 мингга сқин қорамол (шу жумладан, 33,1 мингдан зиёд сигир), 86,7 мингга сқин қсй ва счки, 38 мингга сқин парранда, 853 йилқи боқилади (2003).
Туманда 85 умумий таълим мактаби (44 мингга сқин сқувчи), шу жумладан, 1 лияей (245 сқувчи), болалар мусиқа ва санъат мактаби, 4 касб-ҳунар коллежи (2000 дан зиёд сқувчи), 23 клуб муассасаси, 35 кутубхона, музей, маданист ва истироҳат боғи, маданист саройи ишлаб турибди (2004).
Х.т.да марказий стадион, бир қанча спорт иншоотлари, спорт майдонлари ва спорт заллари фаолист ксрсатади.
Марказий касалхона, туғруқхона, поликлиника, қишлоқ врачлик пунктлари, дорихоналар ва б. тиббий муассасаларда 244 врач хизмат қилади. Олтинсой санаторийси мавжуд. Туман маркази билан Аавоий ш. сртасида автобус қатнайди. «Хатирчи ҳаёти» туман газ. (аввалги «Янги Ҳаёт») 1998 й.дан нашр қилинади (адади 7300 га сқин).
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
Хатс‹рчинский район (туман, узб. Xatirchi tumani) — район Аавоийской области Узбекистана. Административнс‹й яентр — г. Янгиработ
А асположен в восточной части Аавоийской области. Граничит с Ауратинским, Аавбахорским (Аавоийскас область), Лахтачинским, Аарпайским, Кушрабадским и Каттакурганскими (Самаркандскас область) районами. Ллос‰адь района 1382 кв.км.
Хатс‹рчинский район офияиально бс‹л создан в 29 сентсбрс 1926 года и бс‹л среди первс‹х 79 районов Узбекской ССА .
В 1920-20 гг бс‹л область в составе Бухарской Аародно Советской А еспублике.
В 1922-24 гг бс‹л уезд в составе Карманийской области.
В 1925-26 гг бс‹л волость в составе Карманийского уезда.
В 1927-30 гг бс‹л район в составе Зерафшанского округа.
С 1930 по 1938 года бс‹л район при УзССА .
В 1938 году в УзССА бс‹ли созданс‹ области и Хатс‹рчинский район бс‹л в составе Самаркандской области.
20 апрелс 1982 года создана Аавоийскас область и Хатс‹рчинский район бс‹л включен в состав Аавоийской области.
В сентсбре 1988 года Аавоийскас область бс‹ла упразднена и Хатс‹рчинский район обратно бс‹л включен в состав Самаркандской области.
В 1992 году вновь бс‹ла создана Аавоийскас область и Хатс‹рчинский район опсть стал в составе Аавоийской области.
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Navoiy_districts.png/776px-Navoiy_districts.png)
Хатс‹рчинский район (4) на карте области.
O'zbekchasi:
Xatirchi tumani shimoldan va shimoliy gʻarbdan viloyatning Nurota, gʻarbdan Navbahor tumanlari bilan, janubdan Zarafshon daryosi orqali Samarqand viloyatining Paxtachi va Narpay tumanlari, janubi sharq va sharqdan Kattaqoʻrgʻon, hamda shimoli-sharqdan Qoʻshrabod tumanlari bilan chegaradosh. Tumanning yer maydoni 1382 kv.km, aholisi 151 000 kishi.[1]
Tuman 1926-yil 29-sentabrda Oʻzbekistondagi boshqa 79 ta tuman qatori rasman tashkil topgan. Ungacha Xatirchi Buxoro Xalq Sovet Respublikasi tarkibidagi viloyat (1920-21 y.), 1922-24-yillarda esa Karmana viloyatida uezd, 1925-26-yillarda Karmana uezdining volosti boʻlib kelgan.
1927-30-yillarda Zarafshon okrugida rayon, 1938-yilgacha esa respublikaga boʻysunuvchi rayon, 1938-yilda yangidan viloyatlar(oblast) tuzilgach, 1982-yil 20-aprelgacha Samarqand viloyatining, soʻngra 1989-yil sentabr oyiga qadar yangi tashkil etilgan Navoiy viloyati tarkibida boʻldi. 1989-yilda Navoiy viloyati tarqatib yuborilgach, yana Samarqand viloyatiga qoʻshildi. 1992-yildan boshlab, qayta tashkil qilingan yangi Navoiy viloyatining tumani hisoblanadi.