forum.ziyouz.com

Yurtdosh => Hamyurtlar => Navoiy viloyati => Mavzu boshlandi: muxbir 23 Yanvar 2010, 10:59:54

Nom: Xatirchi tumani haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 23 Yanvar 2010, 10:59:54
ХАТИА ЧИ ТУМААИ - Аавоий вилостидаги туман. 1926 й. 29 сент.да ташкил стилган. 1927—30 й.ларда Зарафшон округидаги туман, 1938 й.дан Самарқанд вилости, 1982 й.дан Аавоий вилости, 1989 й.дан Самарканд вилости, 1992 й.дан Аавоий вилости таркибида. Шим.дан Аурота, жан.шарқдан Самарқанд вилостининг Каттақсрғон, шим.шаркдан Қсшработ, жан.дан (Зарафшон дарёси орқали) Аарпай ва Лахтачи туманлари, ғарбдан Аавоий вилостининг Аавбаҳор тумани билан чегарадош. Майд. 1,37 минг км2. Аҳолиси 143,9 минг киши (2004). Туманда 1 шаҳар (Янгиработ), 1 шаҳарча (Лангар), 8 қишлоқ фуқаролари йиғини (Боғчакалон, Олчинобод, Охунбобоев, Оқолтин, Лслкан шоир, Хонақа, Янгийсл, Кррача) бор. Маркази — Янгиработ ш.

Табиати. Шим. кисми Аурота тоғ тизмаси ва тоғ стаги қис текислигидан иборат, жан. қисми Окдарё, Қорадарё ва қисман Зарафшон дарёси водийларини сз ичига олади. Иклими континентал, йиллик сртача тра 13,5°. Янв.нинг сртача траси —1,7°, снг паст тра —33°. Июлнинг сртача траси 28,7°, снг юқори тра 44°. Вегетаяис даври 212 кун. Йиллик ёғин миқяори, шим. тоғлик кисмида 300 мм, жан.даги текислиқда 200 мм. Сув ресурслари Кррадарё, Окдарё, Зарафшон ва бир неча сойлардан иборат. Тупроқлари тог стаклари типик бсз, оч бсз тупроқлар. Жан. кисмида суғориладиган бсз, аллювиал, стлоқи ва стлоқиботқоқ тупроқлар тарқалган. Тоғ стакларидаги қис текисликларда чорвачилик ва токчилик ривожланган. Аввойи ссимликлардан дарё террасалари ва қайирларида қамиш, рсвак, буғдойиқ, шсражриқ, кампирсоч, итгунафша, сувранг, юлғун ва б., Аурота тоғлари стакларида ранг, слтирбош, чалов, каррак, кийик сти, оқ сафрак, гулхайри, бетага; баҳорда сфемерлар ссади. Буталардан дслана, писта учрайди. Аввойи ҳайвонлардан бсри, тулки, чисбсри, қуён, жайран, тоғ счкиси ва тсқайзорларда қирғовул, лойхсрак, срдак, лочин, булдуруқ, қирғий, ссфитсрғай, чумчуқ, чуғурчиқ, зарғалдоқ; судралувчилардан гекконлар, тошбақа, сариқ илон, кобра, счкемар; кемирувчилардан жайра, ксрсичқон, кичик қсшоёқ, қумсичқон, типратикан, каламуш ва б. учрайди. Аурота тоғининг ён бағрида. Лангар кони бор.

Аҳолиси, асосан, сзбеклар (99, 1%), шунингдек, тожик, рус, украин, татар, озарбайжон, қозоқ ва б. миллат вакиллари ҳам сшайди. Аҳолининг сртача зичлиги 1 км2 га 105 киши. Шаҳар аҳолиси 20,2 минг киши, қишлоқ аҳолиси 123,7 минг киши (2004).

Хсжалиги. Туманда 2,1 минг корхона рсйхатга олинган (2004). 55 кичик, 32 срта, 109 йирик корхона, микрофирмалар фаолист ксрсатади. Х.т.да «ЛангарУзА ос» қсшма корхонаси ишлаб турибди (2003). Хатирчи пахта тозалаш заводи, нон кти, қурилиш ташкилотлари, МТЛ ва б. бор. Қишлоқ хсжалиги, асосан, пахтачиликка ихтисослашган. Туманда 300 га сқин деҳқон, 907 фермер, 17 ширкат хсжаликлари мавжуд (2003). А­кин майдонларига пахта, дон, озуқа, картошка, сабзавот ва полиз скинлари скилади. Шу жумладан, 12,3 минг га ерда пахта, 10,3 минг га ерда ғалла етиштирилади (2004). Боғдорчилик (бодом, ёнғоқ, анор, срик, анжир ва б.), токчилик ривожланган. 19,9 минг га ер срмонзор (2004). Тутзорлар ҳам бор. Ипакчилик билан шуғулланилади.
Туман жамоа ва шахсий хсжаликларида 56,8 мингга сқин қорамол (шу жумладан, 33,1 мингдан зиёд сигир), 86,7 мингга сқин қсй ва счки, 38 мингга сқин парранда, 853 йилқи боқилади (2003).
Туманда 85 умумий таълим мактаби (44 мингга сқин сқувчи), шу жумладан, 1 лияей (245 сқувчи), болалар мусиқа ва санъат мактаби, 4 касб-ҳунар коллежи (2000 дан зиёд сқувчи), 23 клуб муассасаси, 35 кутубхона, музей, маданист ва истироҳат боғи, маданист саройи ишлаб турибди (2004).
Х.т.да марказий стадион, бир қанча спорт иншоотлари, спорт майдонлари ва спорт заллари фаолист ксрсатади.
Марказий касалхона, туғруқхона, поликлиника, қишлоқ врачлик пунктлари, дорихоналар ва б. тиббий муассасаларда 244 врач хизмат қилади. Олтинсой санаторийси мавжуд. Туман маркази билан Аавоий ш. сртасида автобус қатнайди. «Хатирчи ҳаёти» туман газ. (аввалги «Янги Ҳаёт») 1998 й.дан нашр қилинади (адади 7300 га сқин).

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Xatirchi tumani haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: MSJON 17 Yanvar 2011, 18:59:53
Хатс‹рчинский район (туман, узб. Xatirchi tumani) — район Аавоийской области Узбекистана. Административнс‹й яентр — г. Янгиработ

А асположен в восточной части Аавоийской области. Граничит с Ауратинским, Аавбахорским (Аавоийскас область), Лахтачинским, Аарпайским, Кушрабадским и Каттакурганскими (Самаркандскас область) районами. Ллос‰адь района 1382 кв.км.


Хатс‹рчинский район офияиально бс‹л создан в 29 сентсбрс 1926 года и бс‹л среди первс‹х 79 районов Узбекской ССА .
В 1920-20 гг бс‹л область в составе Бухарской Аародно Советской А еспублике.
В 1922-24 гг бс‹л уезд в составе Карманийской области.
В 1925-26 гг бс‹л волость в составе Карманийского уезда.
В 1927-30 гг бс‹л район в составе Зерафшанского округа.
С 1930 по 1938 года бс‹л район при УзССА .
В 1938 году в УзССА  бс‹ли созданс‹ области и Хатс‹рчинский район бс‹л в составе Самаркандской области.
20 апрелс 1982 года создана Аавоийскас область и Хатс‹рчинский район бс‹л включен в состав Аавоийской области.
В сентсбре 1988 года Аавоийскас область бс‹ла упразднена и Хатс‹рчинский район обратно бс‹л включен в состав Самаркандской области.
В 1992 году вновь бс‹ла создана Аавоийскас область и Хатс‹рчинский район опсть стал в составе Аавоийской области.

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Navoiy_districts.png/776px-Navoiy_districts.png)
Хатс‹рчинский район (4) на карте области.


O'zbekchasi:

Xatirchi tumani shimoldan va shimoliy gʻarbdan viloyatning Nurota, gʻarbdan Navbahor tumanlari bilan, janubdan Zarafshon daryosi orqali Samarqand viloyatining Paxtachi va Narpay tumanlari, janubi sharq va sharqdan Kattaqoʻrgʻon, hamda shimoli-sharqdan Qoʻshrabod tumanlari bilan chegaradosh. Tumanning yer maydoni 1382 kv.km, aholisi 151 000 kishi.[1]

Tuman 1926-yil 29-sentabrda Oʻzbekistondagi boshqa 79 ta tuman qatori rasman tashkil topgan. Ungacha Xatirchi Buxoro Xalq Sovet Respublikasi tarkibidagi viloyat (1920-21 y.), 1922-24-yillarda esa Karmana viloyatida uezd, 1925-26-yillarda Karmana uezdining volosti boʻlib kelgan.

1927-30-yillarda Zarafshon okrugida rayon, 1938-yilgacha esa respublikaga boʻysunuvchi rayon, 1938-yilda yangidan viloyatlar(oblast) tuzilgach, 1982-yil 20-aprelgacha Samarqand viloyatining, soʻngra 1989-yil sentabr oyiga qadar yangi tashkil etilgan Navoiy viloyati tarkibida boʻldi. 1989-yilda Navoiy viloyati tarqatib yuborilgach, yana Samarqand viloyatiga qoʻshildi. 1992-yildan boshlab, qayta tashkil qilingan yangi Navoiy viloyatining tumani hisoblanadi.