-
FARZANDLARIMIZ NIMALARNI KO‘RIB ULG‘AYYAPTI?
10.01.2009 15:32
Bugungi kunda kichkintoy tomoshabinlarning bo‘sh vaqtlarini mazmunli o‘tkazish maqsadida efirga uzatilayotgan o‘zbek multfilmlarining aksariyat qismi asosan xalq og‘zaki ijodidan olingan. Ammo hozirgi paytda xalq ertaklari asosida yaratilgan multfilmlarning kamligi, ayniqsa rus, keyinchalik G‘arb mamlakatlarida ishlab chiqarilgan asarlar ko‘proq ko‘rsatilmoqda. Qolaversa, shu zaminda yozilgan asarlar asosida chet mamlakatlarda tayyorlangan filmlarda talqin butunlay o‘zgarib ketgan. Bunga misol qilib aynan Samarqandda XII Zohir SaÂmarÂqandiy tomonidan yozilgan «Singbodnoma» ni ko‘rsatish mumkin.
Bu asar Sharq xalqlari milliy ruhida yozilgan bo‘lishiga qaramay, amerikaliklarning talqinida butunlay o‘zgarib ketgan va bu ko‘rinishida o‘zbek bolasi ruhiga sharqona yo‘nalishda singa olmaydi. Shunday jihatlarni rus xalqi ertaklari asosida tayyorlangan multfilmlarda ham kuzatish mumkin. Botqoqlikda yashaydigan «baqamalikalar» bolalarimiz ruhiga qanday singib ketganini yaxshi bilamiz. Endigina multfilm ko‘rishni boshlagan 2-3 yoshdagi bola ekran oldida 15-20 daqiqa o‘tira olmaganidek, multfilmlarning mazmun-mohiyatini ham yetarlicha anglamaydi. Unga ekrandagi hayvonlarning harakati ko‘proq ma’qul keladi va juda qiziqib qoladi. Bunday paytda ota-onalar multfilmlarni birgalikda ko‘rishlari, unda aks ettirilgan har bir narsaga ta’rif berib, uning harakatini sharhlashda aynan milliy va oilaviy yo‘nalishdagi ta’sirini o‘tkazib borishi kerak. Yosh bolalar bilan ota-onalarning ekran qarshisidagi birligi ular orasida masofa paydo bo‘lishining oldini oladi. Bu vaqtda bola sizning mehringizni, uning bolalik olamini his qilishingizni sezib turadi. Aslida Sharq afsonasi bo‘lgan «Oloviddinning sarguzashtlari» bugungi multfilmlarda shu qadar vahshiylashib ketganki, Jasmin obrazidagi ayollarga xos nafosat umuman yo‘qqa chiqarilgan va tabiiyki uni ijobiy qahramon deya baholay olmaymiz. Bu multfilmni tomosha qilgan bola qahramonlar harakatini takrorlaydi, siz bilan o‘z fikr doirasida ularni muhokama qiladi, bu esa tarbiyaviy ta’sir o‘tkazishingiz uchun ayni muddao. Bu muhokamada siz ijobiy xarakterdagi qahramonlarni maqtab, unga ibrat qilib ko‘rsatasiz, salbiy obrazlarni esa qoralaysiz. Shu tariqa undagi yaxshi-yomonni ajrata olish sezgisini shakllantirishga erishishingiz mumkin.
Yodingizda bo‘lsin:
-
—yosh bolaning multfilmni uzoq va surunkali tomosha qilishiga yo‘l qo‘ymang;
— bolangizning sifatsiz disklardagi rangsiz, xiralashib qolgan multfilmlarni ko‘rishidan ehtiyot bo‘lganingiz ma’qul. Aks holda boladagi tasavvur ham tomosha qilayotgan multfilmi kabi «rangsiz» bo‘lishi mumkin.
Unutmang! E’tiborsizlik oqibatida Shrek, Monstr, Supermen kabi G‘arb multÂfilmlaridagi qahramonlar bolaning xayolini olib qochishi va uni normal hayotga qaytarish ancha qiyinlashib qolishi mumkin. Eng achinarlisi, G‘arb multfilmlarida «yalang‘och» hissiyotlarga katta o‘rin berilgan va buni hech ikkilanishsiz tomosha qilayotgan farzandlarimizda bolalarcha beg‘uborlik yo‘qolib, o‘rnini dag‘allik, hayosizlik egallamoqda. Misol uchun o‘rdaklar sarguzashtidagi ona o‘rdakning o‘z ichki kiyimlarini eriga namoyish qilish epizodini olib qarang, axir bizning Sharq ayollari shunday qiladimi?
Xulosa shuki, tarbiya borasida zamonaviy imkoniyatlardan biri bo‘lmish multfilmlardan keng foydalanib, bolangizda ro‘y berayotgan o‘zgarishlar, xarakteri yuzasidan doimo pedagog va psixolog bilan hamfikr bo‘lish lozim.
Mahmud YO‘LDOSHEV,
psixologiya fanlari nomzodi
manba: http://www.marifat.uz/uzbl/manaviyat/farzandlarimiz_nimalarni_korib_ulgayyapti.mgr
-
Bola tarbiyasi
Ibn Qoyyim al-Javziya rahimahullohning
"œTuhfatul mavdud bi ahkomil mavlud" nomli kitobidan olindi
Farzand ulg’aya boshlaganda.
Al-Hamdu-Lillaahi Rabbil-'Aalameen was-Salaatu was-Salaamu 'alaa Ashrafil-Anbiyaa.e wal-Mursaleen, wa ba'd:
Go’dak g’oyatda muhtoj bo’lgan narsalardan biri uning hulqiga e’tibor bilan qarashdir. Zero u yoshligida tarbiyachisi o’rgatgan hulqlar bilan o’sib ulg’ayadi. Jumladan, tajanglik, achchiqlanish urushqoqlik, shoshqaloqlik, yengiltaklik, pala-partishlik, qo’rslik, ochofatlik kabi odatlar borki katta bo’lganda bularni tashlash qiyin bo’ladi va bu hulqlar unda mustahkam o’rnashgan sifat va hay’atlarga aylanib qoladi. Garchi bulardan juda hushyor bo’lib yursa ham, bir kuni albatta uni sharmanda qiladi. Shu tufayli aksar odamlarni egri hulqlar bilan topasiz. Bu narsa ular o’sib ungan tarbiya natijasidir. Shuningdek, bola esini taniganda uni laxv (bema’ni) , botil va qo’shiq majlislaridan, bid’at va yomon gap-so’zlardan uzoq qilish vojibdir. Agarda bular uning quloqlariga ilashib qolsa, ulg’ayganda undan ajralishi qiyin, og’ir bo’ladi va bulardan uni halos qilish valiysiga qiyin kechadi. Zero odatlarni o’zgartirish eng qiyin ishlardandir. Uning sohibi ikkinchi bir tabiatni paydo qilishga muhtoj bo’ladi. Tabiat hukmidan chiqish esa, o’ta og’irdir.
Bolaning valiysi uni boshqalardan narsa olishdan juda yiroq saqlashi kerak. Bola qachon olishga odatlansa , bu unga tabiat bo’lib qoladi va berish emas, olishga o’rganib ulg’ayadi. Bolani berish, ulashishga odatlantirish lozimdir. Qachonki valiy (birovga) narsa bermoqchi bo’lsa, bolani qo’li orqali bersinki, bola berish halovatini tuysin. Bolani yolg’onchi va hiyonatchi bo’lishidan juda qattiq saqlash kerak. Agarda valiy bolaga yolg’on va hiyonat yo’lini qulaylashtirib qo’ygudek bo’lsa, uning dunyo va ohirat saodatini barbod etgan, uni hamma yahshilikdan mahrum etgan bo’ladi.
-
Bolani yalqov, bekorchi, erinchoq va rohatda bo’lishga qo’yib qo’ymaslik, balki uni bularning ziddi bilan tutib turmoq kerak. Unga faqat qiladigan mashg’uloti uchun nafsi va badanini jamlab oladigan darajada dam bermoq kerak. Zero dangasalik va bekorchilikning yomon oqibatlari bordir. Insonlarning eng rohatlisi, eng toliqqanidir, insonlarning eng toliqadigani eng rohatdagisidir. Dunyo sardorligi va ohirat baht-saodatiga faqat toliqish ko’prigidan o’tiladi. Yahyo Ibn Abu Kasir dedilar: - "œIlmga jismning rohati bilan erishilmaydi".
Bolani kechaning ohirida uyg’onishga odatlantiriladi. Bu g’animatlar taqsimlanadigan, sovrinlar ulashadigan palladir. Kimgadur kamroq, kimgadur ko’proq ulush tegadi, yana kimdir bebahra qoladi. Bola qachon yoshligida odatlanib olsa, katta bo’lganida bu unga qulay bo’ladi.
-
Narsa berishda bolalar o’rtasida adolat qilish.
"œSunan"kitoblari, "œMusnadi Ahmad" va Ibn Hibbon "œSahih" larida Nu’mon ibn Bashir Raziallohu anhudan rivoyat qildilar:
Rasululloh Sallallohu Alayhi va Sallam dedilar: -"œFarzandlaringiz o’rtasida adolat qilinglar". (Sahih hadis)
Imom Muslim rivoyat qildilar. Bashir Raziallohu anhuning ayollari: "œMening bolamga hizmatkor sovg’a qiling va bu narsaga Rasululloh Sallallohu Alayhi va Sallamni guvoh qiling", dedi. Basher Raziallohu anhu Rasululloh Sallallohu Alayhi va Sallamni oldilariga keldilar-da : "œFalonchining qizi ( ayollarini aytyaptilar) uning o’gliga hizmatkor tuhfa etishimni so’rayapti"¦", dedilar. Rasululloh Sallallohu Alayhi va Sallam: "œ uning aka-ukalari bormi?", deb so’radilar. "œha" dedilar. "œUlarning hammalariga bunga berganingdek sovga berdingmi?", deb so’radilar. "œyoq", deb javob berdilar. Rasululloh Sallallohu Alayhi va Sallam: "œBunday qilish yaramaydi, men faqatgina haq narsaga guvohlik qilaman", dedilar.
-
Imom Ahmad rivoyatlarida Rasululloh Sallallohu Alayhi va Sallam: "œ Meni javrga guvoh qilma, albatta bolalaringning sendagi haqqi ular orasida adolat qilishingdir", dedilar.
Bayhaqiy rivoyat qiladilar. Anas Raziallohu anhu dedilar: "œ bir kishi Rasululloh Sallallohu Alayhi va Sallam birga utirgan edi, uning o’g’ilchasi kelib qoldi va u o’glini o’pdi-da, bag’riga olib o’tkazdi. Keyin uning qizchasi keldi, u qizchasini oldi-da, yoniga o’tqazdi. Rasululloh Sallallohu Alayhi va Sallam "œ Sen ular o’rtasida adolat qilmading", dedilar.
Salaflar bolalarini o’pishda ular o’rtasida adolat qilishni yahshi korishar edi.
Manba: www.sofislom.com
-
Сеҳрли ссзлар
Тарбисли болани қандай восга етказиш мумкин?
Хушмуомалалик - маданистли инсоннинг муҳим хислатларидан бири ҳисобланади. Хушмуомала бслмасдан туриб, атрофдагиларда ижобий фикр уйғотиш мушкулдир. Шу сабабли ота-оналар сз фарзандларига ана шундай хислатларни сингдиришга ҳаракат қиладилар. Айрим болажонлар бундай талабларни осонликча қабул қиладилар, айримлари сса буни қийинчилик билан сзлаштирадилар. Бунинг сабаби нимада? Мулойим ва хушмуомала фарзандни қандай тарбислаш мумкин?
Ушбу мақолада айнан шу хислат ҳақида, уни болада қандай сйинлар орқали шакллантириш мумкинлиги ҳақида тсхталиб стамиз. "Мулойимлик" бу қандай хислат? Ушбу хислатнинг муҳимлигини ва ижобийлигини барча бирдек тан оладилар. Аксарист ота-оналари сзларининг ҳали кичкинагина чақалоқларини 3-4 ёшлик бслганда, ақлли, идрокли ва хушмуомала ксринишда тасаввур стадилар. Ота-оналар ушбу тушунча остида қандай маънони тушунадилар? Барча ота-оналар мулойимлик ва хушмуомалалик каби тушунчалари борасида турлича фикр билдирадилар. Айримлари болага сслатмасдан олдин, фарзанднинг сзи, мустақил англаган ҳолда "Ассалому алайкум", "Хайр", "А аҳмат", "Илтимос" каби сеҳрли ссзлардан фойдаланишларини истайдилар. Бошқалари шсхлик қилмасдан омма олдида сзини тарбисли тутишларини хоҳлайдилар. Улар хушмуомалаликни шундай тушунадилар, учинчилари сса сз боласининг урушқоқ бслмаса, уни мулойим деб ҳисоблайдилар. Бундай фикрлар болажонларнинг ота-оналари каби жуда ксп. Ота-оналар сз фарзандларида ана шундай салбий жиҳатларнинг йсқолишини истаб, мулойим ва хушмуомала бслишини истайдилар. Сиз учун, фарзандингизни тарбислашда "мулойимлик" тушунчаси деганда нимани тушунасиз? Ва сизнинг учун, болангизда ксришни истаган сеҳрли ссзларнинг йиғиндииси қандай? Ана шу саволга сзингиз жавоб топа олсангиз, тарбиснинг тсғри йсналишини ташкил ста оласиз.
-
Бола билан восга етувчи мулойимлик
Болага қайси ёшда мулойимлик хислатларини сингдиришни бошлаш мумкин? Бир хил ота-оналар ушбу хислатни бола туғилиши билан йсргакдалигидан бошлаш лозим деб айтади, бошқаси сса сзининг 4 ёшлик фарзандини бунга ҳали бундай хислатни сингдириш срта, бола ҳали тушунмайди деб фикр билдиради. Аслида сса, биринчи фикр билдирган, болани туғилиши билан тарбисни бошлаган ота-оналар ҳақдирлар. Чунки бола атроф-муҳитни тез срганишни бошлайди, у шундай сратилган, атрофдаги ахборотни сзининг кичкина "мисчасига" босма қоғоз сингари сингдириб бораверади. Бир ёшлик давргача бслган даврни чиндан ҳам улкан ютуқлар даври деб аташ мумкин. Бола кичкина ҳеч нарсани бажара олмайдиган чақалоқдан, атроф-муҳитни тушунадиган ва ундаги инсонлар билан мулоқот қилишни срганадиган бир инсонга айланади. Ва айнан шу даврда мулойимлик ва хушмуомалаликнинг илк асослари солина бошланади. Бу қандай рсй беради? Бола ҳали кичкина бслса, ушбу асосларни қандай тушунтириш мумкин? Кичкинтой бундай хислатларни атрофдаги инсонлардан срганади, улар сзаро қандай суҳбатлашишади, ана шу тарафларни бола кузатади, катталарга тақлид қилади. Мисол учун икки хил оилани таққослаб ксришимиз мумкин. Биринчи оилада икки ёш ота она бир ёшлик фарзандни восга етказмоқдалар. Улар сзаро мулойимлик билан суҳбатлашадилар. Бир бирларига "Илтимос", "А ахмат" ссзларидан сринли фойдаланадилар. Фарзандларига ҳам "Илтимос анавини олиб юбор",-деб мурожаат қиладилар. Бола олиб берганида сса "А аҳмат болажоним"дейишга сринмайдилар. Овқат ейишни бошлаганда "Ақимли иштаҳа" тилайдилар. Бола уйқуга кетишидан аввал "Яхши ётиб тургин болам",-деб мулойимлик билан ухлатишга ҳаракат қиладилар, бехосдан туртиб юборса "Болажоним кечирасан",-дес кечирин ссрайдилар.
-
Иккинчи оилада сса худди ана шундай ёш оила мавжуд бслиб, уларнинг фарзандлари ҳам ҳали бир ёшга тслмаган бслади. Лекин биринчи оилага нисбатан суҳбатлашиш услуби фарқ қилиб, ота-она бир бирига "Илтимос" ёки "Кечирасан" каби мулойим ссзлар десрли ишлатилмайди. Кичкинтой билан суҳбатлашганда ҳам она бундай ссзлардан десрли фойдаланмайди. "Яхши ётиб тур" тилаги срнига "Бсл тез ухла!" сдағайланган ссзлар ишлатилади. "Илтимос менга бер" иборасининг срнига, "Тез бер дедим, ҳозир бслмаса калтак ейсан", - деган ибора билан срин алмашади. Анди тасаввур стиб ксринг, қай бир оилада фарзанд мулойимликка срганади? Албатта биринчи оилада, бу шубҳасиз! Агарда оилада сзаро ҳурмат ва мулойим мулоқот услуби барқарор топган бслса, бола учун ҳам мулоқотнинг бундай тури одатий тусга айланади, бола илк ойларидан бошлаб шу схши хислатларни сзига сингдира бошлайди. Шу билан бирга бола тили чиққанида ҳам унинг нутқида бундай ссзлар срин сгаллайди. Бундай ссзлар табиий равишда, ҳеч қандай дарслар ва ҳеч қандай тарбис соатларисиз пайдо бслади. "Болангизни қандай қилиб бундай мулойим, хушфеъл қилиб тарбисладингиз"деган саволга айрим ота-оналар, "билмадик, сзи шундай бслиб ссди" дейишлари ёки "биз сзимиз шундай суҳбатлашамиз, фарзандимиз ҳам бизга тортган" деб айтишлари мумкин. Иккинчи оилада боланинг хушҳулқ бслиб восга етиши аниқ смасдир. Бола суҳбатлашишнинг бошқа турини ксрмаган, фарзандингиз сзини шундай тутса, ундан сса, сзингиздан ҳафа бслинг. Боланинг сзини бундай тутиши сса агрессив феъл-атвор ксринишини намоён стади. "Сеҳрли" ссзлар боланинг нутқидан срин сгалламайди. Бола бундай ҳолатда сз сзидан мулойим бслиб қолмайди. Вақти келиб сса нима сабабдан уларнинг фарзандлари, катта одамни ксрганда саломлашмаслиги, хайрлашмаслиги ва "раҳмат" айтмаслигидан ҳайрон бсладилар. Боланинг бундай феъл-атворини ксрган ота-она болага жаҳл қиладилар, уни уришиб мажбурлаб айттиришга уринадилар. Аслида сса болани смас, улар сзларини уришишлари ва айнан сзларининг феъл-атворини сзгартиришлари кераклиги ҳақида сйланиб ксришлари лозим. Ва бир кун онанинг сз фарзандидан бошқа болага қараб "Қани манга тез бер, бслмаса ксрасан" иборасини сшитиб қоладиган бслса, она бироз фикр юритиб, нима сабабдан "Илтимос менга бер"деб айтмасдан, ана шу иборадан фойдалангани ҳақида онанинг сзи сйланиши зарур. Бола - ойна! Сиз нима қилсангиз, сзингизни қандай тутсангиз, унинг аксини сз фарзандингизда ксраверасиз! Шу сабабли болани мулойим ва хушфеъл қилиб тарбислашдаги снг муҳим ва дастлабки босқич бу - катталар томонидан тсғри ва намунали феъл-атворининг намойиш қилинишидир.
-
"Сеҳрли" ссзлар
Кейинги босқич - бу бола нутқида хушмуомалалик феълини намойиш стувчи ссзларнинг пайдо бслишидир. Бола фаол тарзда сз ссз бойлигини орттираётган пайтда, бундай ссзлар секин-аста боланинг нутқида пайдо бслишни бошлайди. Фақат бундай ссзлар, болани сраб тураётган муҳитда мавжуд бслсагина пайдо бслади. Аксинча бундай ссзларни кутавериб, ҳеч қандай натижага сришмаслигингиз мумкин. Бола атрофдагилардан шундай ссзларни сшитишни бошлаши биланоқ бу ҳолат амалга оша бошлайди. 1,5-2 ёшлик болалар бундай ссзларни талаффуз ста оладилар. Болани биринчи навбатда қайси ссзларга сргатиш лозим? Анг аввало бу саломлашиш ссзларидир, съни "Ассалому Алайкум". Албатта "Салом", " Қалайсиз" ссзлари ҳам ёмон смас, лекин болани 3 ёшдан ошган даврдан бошлаб, тслиқ "Ассалому алайкум" ссзини айтишга сргатиш лозим. Бу боланинг тарбисли сканлигини намойиш стадиган снг биринчи ва асосий ссзлардан биридир. Бу сса бола сша катта одамни сезганини, унга ҳурмат билан мурожаат стиш кераклигини англагани ҳам жуда катта ижобий ҳолатдир. Шу билан бирга болажонни "илтимос", "раҳмат", "кечирасиз", "хайр" ссзларига ҳам сргатиш лозим. Уч ёшлик боланинг нутқида бу бслиши керак бслган снг асосий ссзларнинг йиғиндисидир. Бола ушбу ссзлар қачон айтилишини билиши ва улардан тсғри фойдаланиши лозим. Албатта аввалига болага сизнинг ксмагингиз зарур бслади. Аста-секин бола улғайган сари унинг нутқида бундай ссзларнинг миқдори ортиб боради. Олти ёшлик бола сз нутқида тсғри талаффуз стиб, ушбу ссзлардан сринли фойдаланиши ижобий ҳолатдир.
-
Уч ёшлик болакайлар!
Мулойим ва хушмуомала ҳулқнинг мустаҳкамланиши фақат уч ёшга сқин амалга ошишни бошлайди. Уч ёшлик бола бу ёшданги стиш даврини бошдан кечирар скан, вақтинча инжиқ, йиғлоқи, қайсар, баъзида сса ҳатто агрессив ҳулқлик бслиб қолиб, атрофдагилар билан ҳам шундай муомала қилишни бошлайди. Бу даврда бола ота-онасини текшира бошлайди: чиндан ҳам мумкин бслмаган нарса "мумкин смасмикан"? Боланинг бундай тутиши унинг ёмон феъллилигидан ёки "бузилган феъл-атвори" туфайли содир бслмайди, бола бундай йсл билан сзининг мумкин бслган доирасини белгилаб, билиб олишга ҳаракат қилади. Бола учун муҳим бслган ушбу даврда у унга мумкин ва мумкин бслмаган чегараларни аниқлай бошлайди. Бу хушмуомалалик билан қандай боғлиқ? Ушбу даврда сса боғликлиги ниҳост аҳамистлидир! Айнан шу даврда болани хушмуомалаликни намойиш стадиган ссзлардан англаган ҳолда, фойдаланишни сргатиш мумкин, съни "мумкин бслган чегарани" ана шундай ижобий ссзлар билан тслдириш лозим. Мисол тариқасида:
Болакай сз ота-онасини феъл-атвори билан мушкул аҳволга солади. Масалан, у сз бувисини уриши, онасига қараб "Сиз ёмонсиз!" дейиши, майдончада сйнаганда бошқа боланинг қслидан сйинчоқни юлиб, олиб қсйиши ва шу билан бирга боладан кечирин ҳам ссраш кераклигини ҳаёлига ҳам келтирмайди. Баъзида сса - хушмуомалаликнинг шоҳсупасини сгаллайди. "Ойижон, илтимос менга нон беринг!", "Машина учун сизга катта раҳмат!", "Бувижон, схши ётиб туринг!". Ксрган ва сшитганлар ҳайрон, ота-онаси сса таажубдан "Бизнинг фарзандимиз хушмуомалами? ёки ундай смасмикан " дес ёқа ушлайди.
-
Болакайнинг сзини бундай тутиши 3 ёшлик инқироз даври учун типик саналади. Болажоннинг руҳисти бу даврда жуда сзгарувчан бслиб, уни истаган тарафга қарата тарбислаб олишингиз мумкин. Ва айнан шу даврда болада ё хушмуомала феъл-атвор, ё бунинг акси маданистсиз феъл-атвор барқарор топади. Ҳаммаси ота-онанинг боланинг тарбиссига қандай ёндашишларига боғлиқдир. Болани тсғри ҳулқнинг қоидаларини сзлаштириши учун, унинг салбий ҳаракат ва қилмишларига бирдек муносабатда бслиш керак. Масалан бола келиб бувисини уриб кетди, дейлик. Сизнинг таажуб аралаш жаҳлингиз чиқди. Бу пайтда унинг ёнига келиб "Болам, сен нотсғри иш қилдинг. Болалар бувжонисини урмайдилар" дейишингиз керак. Ундан сснг сса боладан бувисидан кечирин ссрашига сришиш керак. Бу албатта, дарҳол юз бериб, бола бошқа бундай қилмайдиган бслиб қолмайди. У ушбу ҳолатни сна бир неча бор такрорлаши мумкин. Ҳар сафар бирдек фикрингизни аччиқ қилмасдан тушунтиринг. Бола бундай ҳолатдан сснг гап сшитишини билгани учун, секин-аста бу иллат йсқолиб кетади. Анг муҳими, бола тсғри иш қилганда, сзини намунали ҳулқда намойиш стганда, уни схши ссзлар билан мақтаб қсйинг. Боланинг бундай ёшда "қониқарсиз" ва ёмон ҳулқлик ҳолатлари ксп бслганлиги сабабли, сабр билан иш тутишингизга тсғри келади. Агарда боланинг хулқи борасида айрим ҳолатларда койилиб, айрим ҳолатларда беътиборлик қилсангиз, у ҳолда бола онггида нима мумкин ва нима мумкин смаслиги ҳақида аниқ чегарали сйлар шаклланмайди. Бундан келиб чиқиб сса, боладаги хушмуомалалик хислатлари ҳам узоқ вақтгача нотурғун бслиб, унинг қоидаларини сслаб қолмайди.
-
Мактабгача ёшдаги давр болажонлари
Бола 4 ёшлик даврини босиб стгандан сснг, хушмуомалалик ва мулойимлик хислатларини онгли равишда тушунишга ва уларга амал қилишни бошлайди. Ушбу даврда ҳам ота-онанинг сз боласига намуна бслиши, бола тарбиссидаги асосий "йсналтирувчи" ролни бажариб келади. 4 ёшдан илгариги бслган даврдаги бола хулқидан ксра, 4 ёшдан кейинги даврда бола кузатувчи смас, жараённинг "иштирокчиси"га айланиб бораверади. Илгари суст ролни бажарган бслса, снди атрофдагилар билан биргаликда фаол иштирок стишни бошлайди. Анди у тақризчи ва ҳакам, съни у сзининг маълум ҳодисага мувофиқ фикрини гаплар билан аниқ билдиради. Мисол учун, болалар боғчасини олайлик, мактабгача ёшдаги болалар гуруҳига назар солар скансиз, у ердан болаларнинг бақир-чақир овозлари аниқ сшитилиб туради: "У мени урди, кечирин ссрашни истамаспти", "Мен унга копток бердим, у сса менга раҳмат айтмаспти", шу каби чақимчи ибораларни сшитиб ҳайратланасиз. Чақимчилик албатта схши одат смас, лекин бола бундай ёшдан бошлаб, сзи срганган тсғри стик нормалар нуқтаи назаридан бошқа болаларни кузата, солиштира бошлайдилар. Аима сабабдан болалар бошқа болаларнинг камчиликларини ксрадилар, сзлариники сса четда қолиб кетаверади? Чунки уларнинг ҳаётида снги босқич бошланган сзи ҳақ деб билган нарсаларни солиштиришда давом стадилар. Чақимчиликка келсак, албатта бу салбий иллатлар сарасига киритилади. Лекин аслини оладиган бслсак, бу ерда ушбу салбий хулқнинг вазифаси сзгача: бола сзи срганган ва тсғри деб ҳисоблаган хушмуомалалик нормалари чиндан ҳам тсғримикан деган савол уларни қизиқтиради. Боғча мураббийси ёки ота-онасига шу нотсғри маълумотни етказиш истаги ҳам, у учун тсғри қилишаётгани ва бола тсғри йслдан кетаётганининг жавобини билиш унинг онгини саволларга ксмиб ташлайди. Агарда катта одам тарафидан шу болажоннинг у чиндан ҳам тсғри тушунганлиги тасдиқ топса, кичкинтойнинг хулқида ана шу тсғри тараф шаклланади. Лекин агарда катта одам болани жеркиб: "Билмайман", "Бошимни оғритма" ёки "Чақимчи бслма" каби ибораларни айтса у ҳолда, бола сз саволига жавоб топмай, аниқ бир фикрга кела олмайди. Ва кейинчалик у сзини қандай тутиши, қай бири тсғри ва қай бири нотсғри сканлиги хусусида бош қотираверади.
-
Айрим ота-оналарга бола 4-5 ёшлик бслганида, 2-3 ёшлик даврида анча схшироқ сди деб ҳисоблашади, улар икки даврни бир бири билан солиштириб, амал қилган ва билган мулойимлик хислатларини бола унутгандек ксринади, лекин бу ундай смас. Асло ундай смас. Агарда 2-3 ёшда бола катталарнинг суҳбатлашиш услубини ксчирма тарзида намойиш стиб келган бслса, снди сса ушбу нормаларни бола сз онгги орқали синаб ксриши керак. Шу сабабли боланинг ҳулқида мулойимлик ва хушмуомалалик хислатларининг вақтинча "йсқ" бслиб қолиши кузатилиши мумкин. Ҳавотирга срин йсқ, вақт стган сари снги босқичга стилади. Олти ёшга сқин даврда бола хушмуомалалик хулқини ва унинг нормаларини онгли равишда қсллашни бошлайди. Бундай мустаҳкамлаш даври учун снг қулай давр бу - беш ёшнинг скуни ва олти ёшнинг бошидир. "Чақимчилик" иллати ҳам камасди, чунки бола қай бири схши ва қай бири нотсғри сканлиги сзи учун аниқ билиб олади. Бола учун у ҳақдаги атрофдигиларнинг фикри муҳим ҳисобланиб, сзини чиндан ҳам сзи ҳақида схши таассурот қолдириш учун хушмуомала сканлиги намойиш ста бошлайди. Албатта, боланинг ҳар бир ютуғини олиқишлаш ва мақтовга сазовор сканлигини билдириб туриши лозим. Болага у чиндан ҳам тсғри йсналишда кетаётганини билдириб туриш даркор. Агарда бехосдан бола баъзи хатоликларга йсл қсйса ва мулойимлик қоидаларининг бирини унутса, унга бақирмасдан, секингина ва жуда мулойим тарзда шу ҳақда сслатиб қсйиш кифос.
-
Бола чиндан ҳам хушмуомала бслишини хоҳлайсизми?
Холида опа сз қизини, 4 ёшлик кичкина қизалоғини жуда ақллик ва ёшига нисбатан катта деб ҳисоблайди. Шу сабабли у сз қизига барча нарсани ссзлар орқали тушунтиришга ҳаракат қилади ва у билан тенгма тенг мулоқот қилишга уринади. Қизалоқ сса барча нарсани, ундан нима талаб қилинаётганини схши тушунади ва тсғирланишга, бундай қилмасликка ссз беради, лекин барибир сша сски муаммо қайтарилиб келаверади. Холида опс сса ҳайрон, ахир унинг қизи ҳамма нарсани тушунадику, нима сабабдан у унга айтилган нарсага амал қилмайди? Балки у атайин шундай қилаётгандир? Деган турли саволлар пайдо бслишни бошлайди. Бундай ҳолатда ота-она олдида савол пайдо бслади: агар бола сзини ёмон тутиб, ёмон ҳулқини намойиш стса (саломлашишни унутиб қсйса, секин айтишни срнига, ҳаммани олдида бақириши), бундай ҳолатда болага бақириш мумкин смаслигини ва мулойим айтишни қандай сргатиш лозим, хушмуомала бслиш муҳимлигини қандай тушунтириш мумкин? Одатда ота-оналар бундай ҳолатда тушунтириш услубидан фойдаланишади. Улар ссзлар орқали болага тушунтиришга, у "ноҳақ" сканлигини айтишга ва кейинги сафар сзини қандай тутиш кераклигига ишонтиришга ҳаракат қиладилар. Лекин тушунтириш услуби, бола билан "катта одам сингари" суҳбатлашиш 5-6 ёшлик даврда ксп ҳам самара бермайди. Ҳа, болалар уларга нима айтилаётганини тушунишади, лекин улар амалиётда улардан тсғри фойдаланишни ҳали билмайдилар. Катта одам сса ҳар сафар бир нарсани қайтараверади, қайтараверади. Ва бу ерда ҳеч ҳам боладан ҳафа бслиш керак смас. Ота-оналар бу ерда бошқа турли услублар мавжудлигини билмайдилар. Ҳозир ана шундай самарали услублар хусусида тсхталиб стамиз. Ушбу услублар орқали сиз 3-6 ёшлик болаларда хушмуомала бслиш хислатини ортиқча асабийликсиз ва уқувларсиз сришасиз.
-
Ардамчи-сйин
Ўйин - бу мактабгача бслган ёшдаги болалар учун асосий фаолист тури ҳисобланади. Айнан сйин орқали бола атроф-муҳитни срганади, ксп снги нарсаларни билиб олади, сзининг шахсий хулосаларини чиқаради, ижодий тасаввурларини ривожлантиради ва мулоқот қилишнинг турли усулларидан фойдаланиб ксради. Ўйин сйнашни нист қилар скансиз, унга сҳтиёткорлик ва катта ҳурмат билан ёндашган маъқул. Афсуски, сз фарзандлари билан сюжетлик сйинлар сйнайдиган ота-оналарнинг сони жуда саноқли. Лекин айнан сйин орқали болага тсғри мулоқот қилишни самарали тарзда сришиш мумкин, бу йсл орқали оддий, лекин катта болаларнинг жиддий муаммоларини ҳал стиш мумкин. Келинг, бола билан хушмуомала бслиш сйинини сйнаб ксрамиз. Бунинг учун истаган уйдаги мавжуд сйинчоқлар керак бслади. Булар юмшоқ ҳайвончалар ёки одам ксринишидаги конструкторлар, қсғирчоқлар, хуллас тирик жонзотни намойиш стувчи ҳар қандай сйинчоқ тсғри келади. Ўйин учун сюжетлар ниҳост ксп бслиши мумкин, чунки хушмуомалалик ҳар қандай ҳолатда зарурдир. Булар айниқса:
Таниш одам билан учрашганда;
Боғчада суҳбатлашганда;
Лоликлиникага борганда;
Магазин, кинога борганда;
Театр намойишига отланганда;
Транспортда;
Меҳмонда ёки уйда мезболик қилганда;
Яқинлар билан кундалик ҳаётда мулоқот қилганда!
-
Хуллас, хушмуомалалик - бу ҳаёт таррзидир. Бундай ҳолатларда бениҳос ксп маротаба сйнаш мумкин, лекин биз фақат бир мисол сифатидагина ксриб чиқамиз. Аввал катта одам барча қаҳрамонлар срнига иштирок стади, лекин ора-орада сз фарзандидан маслаҳат ссраб туради: бош қаҳрамон қандай тсғри йсл тутиши керак? Боладан нима сабабдан қаҳрамон бирон нарсага сриша олди ва нима сабабдан сриша олмаганини ундан ссраб фикрини билиши лозим. Боланинг олдида қаҳрамонларни сйнар скансиз, сз гапларингизда хушмуомалаликни ифода стувчи ибораларни таъкидлаган ҳолда талаффуз стинг. Масалан:
Олмахон Миттивой жуда ҳам қсғирчоқларни схши ксрар скан ва уларни боғга олиб келар скан. Ундан қуёнча ссрабди: "Миттивой, менга ҳам қсғирчоғингдан бирини бер, илтимооос!, мен фақат бироз сйнаб, сенга қайтариб бераман". Миттивой: "Йсқ, бермайман, сзинг олиб келгинда, кейин сйнайвер!". Қуёнча ҳафа бслибди ва Миттивойнинг олдидан кетиб қолибди. Сснг Миттивойнинг олдига мушукча келибди. Мушукча: "Миттивой кел қсғирчоқларимиз билан алмашамиз? Мен сенга сз қсғирчоғимни ксришга бераман, сен сса менга сзингникини бееер? Кел "хола-хола сйнаймиз". Миттивой: "А борсс!! Менинг қсғирчоғим снги, синдириб қсйасан!!!". Мушукча ҳафа бслиб, олмахоннинг олдидан кетиб қолибди ва бошқа ҳайвончалар билан сйнашга кетибди. Олмахонча бироз сз қсғирчоқлари билан сйнабди, кейин сса зерикишни бошлабди, бошқа болачалар билан сйнашни истабди. Миттивой: "Ай қуёнча! Сен барибир ҳеч нарса қилмаспсан, кел сйнаймиз!" Қуён: "Йсқ, Миттивой! Кечирасанку, лекин сен билан сйнашни хоҳламайман". Миттивой: "Мушукча, бу ёққа кел, қсғирчоқларимни сйнаймиз!". Мушукча: "Йсқ, Миттивой, мен қсзичоқ билан сйнаспман". Ҳайвончаларнинг ҳеч бири Миттивой билан сйнашни истамабди. Мана шу ерда фарзандингиз билан нима сабабдан ҳайвончалар Миттивой-олмахон билан сйнашни истамаганини муҳокама қилиб ксришингиз мумкин. Болани сзи мустақил Миттивойнинг нотсғри феъл-атворини айтиб бериши катта ютуқ саналиб, унинг тсғри фикр юритаётгани ва шу билан бир қаторда ҳолатдаги салбий тарафни сслаб қолишига олиб келади. Олмахон болажонларга биронта ҳам "сеҳрли ссзни" айтмаганини, сз сйинчоғини бермаганини таъкидлаб ёрдам бериб юборинг. Боладан олмахон-Миттивойга нимани маслаҳат бериши мумкинлиги ссранг, айтиб берганидан сснг, мулойим ва хушмуомала бслганида бундай ҳолат юзага келмаслиги ҳақида унинг ёрдам бериб юборинг. Бола тсғридан тсғри Миттивойга (сйинчоққа) мурожаат стиб, унга тушунтириши, маслаҳат бериши мумкин. Ўз навбатида сизнинг ёрдамингизда сйинчоқ ҳам болага сз миннатдорчилигини изҳор стиши лозим. Ўйинни давом сттиринг.
Олмахон-Миттивой сзини схши тутмаганлигини тушуниб етди. У қуёнча ва мушукчанинг олдига келиб деди: "Қуёнча, мушукча, мени кечиринглар, илтимос. Мен сзимни ёмон тутдим. Агар истасангиз, менинг қсғирчоғимни ксринглар, келинглар бирга сйнаймиз". Қуёнча ва мушукча: "Майли Миттивой, раҳмат!". Бола билан муҳокама қилинг: нима сабабдан ҳайвончалар Миттивой билан сйнашга рози бслдилар. Кейинги сафар боланинг сзига қуёнча ва мушукча ролини, ундан кейин сса Миттивойнинг ролини топширинг. Бола ҳар бир ролни ижро стар скан, унда ким салбий ва ким ижобий, ким тсғри ва ким нотсғри йсл тутаётгани тсғрисида сзининг мустақил фикри шаклланиб боради.
-
Ардамчи - сртак
Яна бир болага сқин бслган шакллардан бири бу, - сртак ҳикоссидир. Ш.Лерронинг ажойиб сртаги бор. У ерда иккита опа сингил бслиб, бири қспол ва қсрс, иккинчиси сса жуда мулойим ва хушмуомала бслганлиги ҳақида ссзланади. Биринчиси сеҳргар аёлга ксзадан сув беради. Авазига қиз гапирганида ҳар бир ссз таралган сари унинг оғзидан гуллар ва қимматбаҳо тошлар туша бошлайди. Иккинчиси сса, сеҳргар аёлни ксрганида унга қсрс ва қспол муомала қилади, свазига сса аёл уни хунук манзара билан тақдирлайди. Яъни у гапирганда, ҳар бир ссзи илон ва қурбақа бслиб туша бошлайди. Ушбу сртак болада чиройли ва хушмуомала ссзлар қандай оқибатларни ва хунук ва қспол ссзлар қандай оқибатларни келтириб чиқаришини тушуниши учун схши мисоллардан бири ҳисобланади. Мулойимлик ва хушмуомалалик гуллар каби бебаҳо ва гсзал бслиб, қсрслик сса қурбақа мисол хунук ва совуқ сканлигини намойиш стади. Бундай сртаклар мисолида сзбек халқ сртаги "Зумрад ва Қиммат" сртагини келтириб стишимиз мумкин. Масалан, меҳнатсевар Зумрад сз меҳнатсеварлиги ва хушмуомалалиги свазига сандиқ тсла туҳфалар билан тақдирланади, тантиқ ва ишёқмас, қспол Қиммат сса - бсш сандиққагина сга бслиб, ундан ташқари у уни онаси билан биргаликда ютиб юборади. Ҳар бир сртакни сқир скансиз, уларнинг ҳар бирида хушмуомалалик тарафларини белгилашингиз мумкин. Бундай тарафлар мультфильмларда ҳам сққол сз аксини топган. Боланинг сътиборини сюжетнинг ана шундай стик моментларига урғу бериб ксрсатинг, ундан сснг вақт бсш бслганда мультфильм ҳамда сртак қаҳрамонларининг феъл-атворини муҳокама қилишингиз мумкин. Қатор сртаклар болаларни сабрли ва хушмуомала бслишга сргатадилар. Бундай сртакларни сзингиз, боланинг қай феъл-атвори сизни қониқтирмаётган бслса, сртак қаҳрамонлари орқали унинг сзига намойиш стиб ксрсатишингиз ва сйлаб топишингиз мумкин. Бундай сртаклар жуда оддий ва жуда қисқа бслиши лозим (қанча кичик ёшда бслса, шунча қисқа).
Артак - бу сйин сюжети, фақат сйинчоқларсиз амалга оширилади. Артакни фарзандингиз билан биргаликда сйлаб топишингиз мумкин. Сснг уни болангиз билан биргаликда қсғирчоқларингиз билан сйнашингиз мумкин. Аки акси - сйинчоқлар билан сйнаган сюжетни сртак қилиб айтиб беришингиз мумкин.
-
Муҳокама қилиш учун воқеа
Каттароқ ёшдаги болалар учун (5-6 ёш) тарбис воситаси сифатида "муҳокама қилиш учун воқеа" тсғри келади (бу ерда ҳам сйин ва сртак услуби сақланиб қолинади). Воқеа худди сртакники ёки сйинникидек тузилади, съни сз асосида болага етказмоқчи бслган қандайдир хушмуомалалик хулқига асосланган сюжетга сга бслади. Қаҳрамонлар сса бу ерда ҳайвончалар смас, одамлар бслади. Бош қаҳрамоннинг жинси фарзандингизнинг жинси бслгани маъқул. Болага тушунтиринг, қаҳрамон сзини хушмуомала тутса ва бола буни тушунса, у чапак чалсин. Агар қаҳрамон сзини қспол ва қсрс тутса, оёғида бир тепинсин. Бола тушуниб етиши керак бслган ерларда бироз кутинг ва болага имкон бир неча сонис беринг. Мисол тариқасида бундай воқеани айтиб беришингиз мумкин. Она барвақт туриб сз сғли Шавкатни (ёки қизи Шахлони) уйғотибди. Болажон боғчага отланиши, она сса ишга бориши керак сди. "Шавкат, болажоним, тур сғлим, юз қслингни юв"-деди онаси. Шавкат деди: "Турмайман! Ухлагим келспти!" ниҳост онанинг ксп гапларидан сснг Шавкат срнидан зсрға турибди. Шавкат коридор бсйлаб кетар скан бувисини ксриб қолибди, уларга қараб: "Ассалому алайкум бувижон!" дебди. Боғчага кетар скан йсл йслакай Шавкат сз гуруҳидаги бир қизчани ксриб қолибди, лекин уни ксрмаганликка олибди. Шавкат боғча гуруҳига кирар скан, у болаларга ва сз боғча опасига қараб: "Ассалому Алайкум!" дебди. Болалар сйинчоқларни сйнар сканлар, Камола исмли қизалоқ билмасдан рангли қаламлар турган стаканни билмасдан ағдариб юборибди, қаламлар ер бсйлаб тскилиб кетибди. Шавкат тезда чопиб келиб: "Камола, кел мен сенга қарашиб юбораман" дебди. Майдончадаги сайр давомида Шавкат билмасдан сз дсстини туртиб юборибди, лекин кечирин ссрамабди. Кечки пайт Шавкатнинг онаси келибди, у кийиниб, сз боғча опаси ва болалар билан "Хайр ҳаммага, сртагача" деб, хайрлашибди.
Сиз бундай воқеаларни сзингиз ҳам сйлаб топишингиз мумкин. Улар театрга, меҳмонга ёки поликлиникага бориш ҳақида бслиши мумкин. Анг муҳими сса ҳар бир воқеада салбий тарафлар билан бир қаторда, ижобий тарафлар ҳам бслиши лозим. Бу йсл сса болага схши ва ёмон нима сканлигини, қай бир йсл тсғри ва нотсғри сканлигини ажрата олишни сргатади. Воқеа фақат "ёмон" иллатлардан ташкил топган бслса, боланинг сътибори сустлашади, у фақат қаҳрамонни ёмонлаш керак скан деб сйлайди, фикрини жамламайди, воқеани ҳам диққат билан сшитмайди.
Воқеалар учун қулай пайтларни топиш ҳам мушкул смас, улар бирон бир нарсага навбатда турганда, бекатда автобус ёки троллейбус кутганда, поликлиникада ва ҳ. Бола бундай воқеалардан зерикмайди, аксинча вақтни хушнуд стказиб, ундан завқ олади.
-
"Сеҳрли ссзлар" сйини
Ушбу сйин орқали бола қатор мулойим ссзлар ва хушмуомалаликни ифода стувчи ибораларни билиб олади. Албатта, бу нарсани сйинда, сртакда, муҳокамали воқеада амалга ошириш мумкин. Айнан сйин орқали боланинг онггига тез таъсир стказиш ва унга имкон қадар хушмуомала ва мулойим бслиш, шу билан боғлиқ ссз ва ибораларни ишлата билишни сргатиш мумкин. Ўйинларнинг турлари ниҳост турли тумандир. Сиз сзингизнинг вариантингизни сйлаб топишингиз мумкин. Муҳими бу - болани қизиқтириш ва олдинга қсилган мақсаддир. Ота-оналарга сйин олдидан, болани кузатишни ва унинг қайси салбий тарафларини йсқотиш истагида бслишларини сслаб қолишларини ва унинг нутқида қай бир хушмуомалаликни ифода стувчи ссзни пайдо бслиш истагида бслсалар, шу ибора ва ссзларни ёзиб олишни маслаҳат берамиз. Ўйинни бошлашдан олдин бундай "сеҳрли ссзлар"нинг йиғиндиси 20-25 та ссзлардан иборат бслиши лозим, шунда сйин, сртак ва воқеа маълум йсналишга ва воқеликка сга бслади. Уриниб ксринг, бу иш сиз сйлаганчалик осон иш смас. Агарда уйингизга меҳмонга болажонлар келишса, у ҳолда болаларни икки гуруҳга бслинг. Ҳар бир гуруҳда биттадан катта одам бслгани маъқул. Катта одам сйинни кузатиб туради, болалар қийинчиликка тушиб қолганларида, айтишга фикр топа олмаганликларида ёрдам бериб юборадилар. Қолган пайт имкон қадар аралашмайди. Қуръа ташлаш йсли билан ким биринчи гуруҳ сканлиги аниқланади. Гуруҳнинг истаган иштирокчиси гапириши мумкин. Мақсад - хушмуомалаликни ифода стувчи ссз ва ибораларни имкон қадар ксп айта олиш. Ғолиб, албатта, охирги шундай ссзни талаффуз стган гуруҳ саналади. Бундай услубда сиз сз фарзандингиз билан ҳам бирга бир сйнашингиз мумкин.
-
Иккинчи вариант: Ушбу вариантда хушмуомалалик ссзини айтиб бошқа тарафга стилади. Ссзларни такрорлаш мумкин смас. Бошқа тарафга ста олмагандан кейин, бола хатоликка йсл қсйганлигини тушуниб етади ва сслаб қолади. Бола билан коптокни бир бирингизга отиб ана шундай ссзларни айтиб ҳам сйнашингиз мумкин.
Учинчи вариант: "Хушмуомалалик учун мукофот". Ушбу сйинни фарзандингиз билан биргаликда сйнашингиз мумкин. Ҳар бир айтилган ссз учун баллар тспланади. Холодильникдаги магнитикларни бериб уларни очко сифатида йиғишингиз мумкин. Кимнинг магнитиклари ксп бслар скан? Аки икки хил рангдаги спроқларни қирқиб тайёрлаб олишингиз мумкин. Ва ундан ҳар бир айтилган ссз сари, гул ссаб бораверасиз. Сизнинг гулингиз ёки фарзандингизнинг гули чиройлироқ бсладими? Албатта юқорида айтилганидек, айтилган ссзни такрорлаш мумкин смас. Сизнинг галингиз келганида, сзингиз сйлаб қсйган боланинг сслаб қолишини истаган ва у билмайдиган хушмуомалаликни ифода стувчи ссз ва ибораларни айтишга ҳаракат қилинг. Бундай йсл тутиш унинг нутқи ва онггида бундай ссзларнинг сақланиб қолинишига олиб келади. Шу билан бирга унинг ссз бойлиги ҳам чиройли ссзлар билан ошиб боради.
Ушбу мақолада биз сизларга мулойимлик ва хушмуомалалик ҳақида баён стдик. Бу боланинг маданистли бслиб тарбис олишида жуда катта срин сгаллайди. Анг муҳими сса сзингиз хушмуомала бслинг, нафақат "оммавий жойларда", балки уйда, бола билан оддий суҳбат қурганда, унга мурожаат стганда, уйдагиларингизнинг ҳар бир аъзоси билан ана шундай хулқда бслишни унутманг.
Лсихолог Аина Любимованинг мақоласидан фойдаланилди
manba: http://bolajonim.doira.uz