-
Mo'min erkaklar va mo'mina ayollar bir-birlariga do'stdirlar. Ular yaxshilikka buyurarlar, yomonlikdan qaytararlar, namozni to'kis ado etarlar, zakotni berarlar hamda ALLOHga va Uning Rasuliga itoat qilarlar. Ana o'shalarga ALLOH tezda rahm qilur. Albatta, ALLOH g'olib va hikmatli zotdir.
(Tavba surasi 71 oyat ma'nosi.)
Bismillahir rohmanir rohiym. Alhamdulillahir Robbil 'alamin va solatu vas salamu 'ala hoyri holqihi Muhammad va 'ala alihi va sohbihi ajma'in!
As-salomu alaykum sizga ALLOHning rahmati barokati mag'firati va jannati bo'lsin!
Qadrdonlarim, ushbu mavuni faqat kuzatib borishni siz azizlarga tavsiya qilaman.
Eng go'zal qissalar (http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=5504.msg291786#msg291786)
E'tiqod saboqlari. (http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=5504.msg291787#msg291787)
Kun iqtibosi. (http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=5504.msg291788#msg291788)
Yaxshilikka chaqirish. (http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=5504.msg291789#msg291789)
Yomonlikdan qaytarish. (http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=5504.msg291789#msg291789)
-
As-salomu alaykum sizga ALLOHning rahmati barokati mag'firati jannati bo'lsin!
Ushbu mavzu orqali, Hadislardan, sahobalar, tobe'inlar va salafi solihlar hayotidagi eng go'zal qissalarni o'qishingiz mumkin.
-
Aql Kamoloti
Анас ибн Моликдан (розийаллоҳу анҳу) ривост қилинади: "œЛайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ҳузурларида бир кишини схши деб мақташди. А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): "œУнинг ақли қандай?" дедилар. Саҳобалар: "œАй А асулуллоҳ, унинг ибодати, хулқи, фазилати ва одоби...", дейишди. Лайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) сна: "œУнинг ақли қандай?" деб ссрадилар. Улар: "œАй Аллоҳнинг А асули, биз унинг ибодати билан бошқа фазилатларини мақтасак, сиз унинг ақли хусусида ссраспсиз?" дедилар. У зот (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): "œАлбатта, обидларнинг ахмоғи нодонлиги туфайли фожирдан ксра кспроқ зарар етказади. Одамларнинг А аббиларига қурбатлари ақллари даражасига қараб бслади", деб марҳамат қилдилар.
-
Eng katta fiqh-tavhiddir.
Imomi A'zam Abu Hanifa rahmatullohu alayhi.
-
Gunohlarga qaytmaslik ahdi.
Тавба-тазарру инсоннинг қилган ёмон ишларидан пушаймон бслиши ва у гуноҳларни бошқа такрорламаслик учун берилган аҳдидир. Қуръони каримдa: «...Албатта, Аллоҳ таоло (шунгача билмай йсл қсйган хатоларидан) чин тавба-тазарру қилувчиларни ва обдон покланиб юрувчиларни севади» (Бақара, 222), дейилган. А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) гуноҳ ва хатолардан пок бслсалар ҳам кунига юз бор Аллоҳ таолодан гуноҳлари кечирилишини ссрар сканлар. Ҳaдисдa: "Гуноҳдан тавба қилувчи гсё гуноҳи йсқ инсон кабидир" (Ибн Можа ва Табароний), дейилган. Ҳасан Басрий (Аллоҳ раҳмат қилсин): "Мсмин банда сртага қулоғидан, ксзидан, тилидан ва бошқа аъзоларидан ссралишини схши билади", деганлар.
Умрнинг ҳар дақиқаси ғанимат билиб, тавба-тазарру қилишга, гуноҳ амаллардан тийлишга ҳаракат қилиши лозим. Донишмандлар: "Инсоннинг снг схши куни тавба-тазарру қилиб, Аллоҳ таолога қайтган кунидир", дейишади. Яҳё ибн Муоз (Aллоҳ раҳмат қилсин): "Мен учун снг катта манманлик — пушаймон бслмасдан, гуноҳларда давом стиш, тоат-ибодат қилмай туриб, жаннатни орзу қилиш... Жаннатни хоҳлаган киши ёмон ишлардан тийилади, дсзах азобидан қсрққан одам гуноҳлардан тавба қилади", деган сканлар.
Ҳaр куни сзимизни сзимиз ҳисоб-китоб қилсак, йсл қсйган хатоларимиздан пушаймон бслсак, охиратда савол-жавобларимиз осон кечади. Ғафлатда қолган кимса шайтоннинг йсриғига осон сргашади. Гуноҳларга такрор қайтиш, берган аҳдини бузиш, ваъдага вафо қилмаслик бслади.
Аллоҳ таолонинг тавба-тазарру сшиклари ёпилмасидан гуноҳларимиз кечирилишини ссраб, ёмонликлардан тийилиб, схши амалларда ғайратли бслайлик. Шунда, иншааллоҳ, юзимиз ёруғ, охиратимиз обод бслади.
-
Folchilik katta gunoh.
Айрим илмсиз, тилига сътиборсиз кишилар "œфолга ишонма, фолсиз ҳам юрма" каби хато гапларни тарқатишади. Ақидаси бсш бундай кишиларнинг сафсаталари динга ҳам, жамистга ҳам зарарлидир. Имони заиф одамлар бирор мусибат етса, фолчиларга зир югуришади. Фолчилар сса фақат тилда схши ссзларни қалаштириб, содда одамлар ишончига кириб, оғир гуноҳга қсл уришаётганини билишмайди. Аллоҳ таоло: "œАй мсминлар, ароқ, қимор, бутлар ва чсплар (съни, чсплар билан фолбинлик қилиш) шайтон амалларидан бслган ҳаром (стилган, ёмон) ишдир", дес огоҳлантиради (Моида, 90). Демак, фол қаттиқ қораланган катта гуноҳдир.
Жоҳилист даврида фол очтириш одатий ҳолга айланган сди. Баъзилар ёнларида олиб юрадиган учта бир хил: бирида "œқилгин", бирида "œқилмагин" маъноли белгилари бор, учинчисига ҳеч нарса ёзилмаган чсплари билан фол ксриб кетаверишган. Афсус, бундай чиркин иллатнинг асоратларини ҳозир ҳам баъзи кимсаларда ксриб қоламиз.
Ойша онамиздан (Аллоҳ рози бслсин) ривост қилинади: «Одамлар А асулуллоҳдан (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) фолчилар ҳақида ссрашди. У зот: "œФолчилар ҳақ смаслар", дедилар. Шунда ссровчилар: "œА А асулуллоҳ, аҳён-аҳёнда уларнинг гаплари тсғри чиқади-ку?" дейишди. Лайғамбаримиз (алайҳиссалом): "œЖин бир ҳақ гапни сшитиб, фолчиларга етказади. Улар сса юздан ортиқ ёлғонни аралаштириб айтишади", дедилар» (Бухорий ва Муслим ривости).
Яна бир ҳадисда: "œКим фолчидан бирор нарса ҳақида ссраса, унинг қирқ кечалик намози қабул қилинмайди", дейилган (Имом Муслим, Имом Аҳмад ривости).
Ғайбни билиш Аллоҳ таолога хос илмдир. Бандаларнинг бу ишга уринишлари схшиликдан смас. Фол очиш ҳам, очтириш ҳам ширкка тенглаштирилган. Имом Аҳмад (Аллоҳ раҳмат қилсин) Абу Ҳурайрадан (Аллоҳ рози бслсин) ривост қилган ҳадисда: "œКим башоратчи ёки фолчига борса ва гапларига ишонса, Муҳаммадга (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) туширилган нарса (Қуръон)ни инкор стибди", дейилади. Демак, фолчи айтганини тасдиқлаган одамнинг диндан чиқиш сҳтимоли бор. Ҳазрати Али (Аллоҳ рози бслсин): "œФолчи сеҳргардир, сеҳргарлик сса куфр ишдир", деганлар.
Фолчилар сшигида нажот излаб, соатлаб сарғайиб турган айрим кишилар оғир гуноҳ сотиб олишаётганини билишармикан?
Қуръони каримда: «(У Зот) ғайбни билгувчидир. Бас, Ўз ғайбидан бирон кимсани огоҳ қилмас, фақат Ўзи рози бслган пайғамбарларнигина (Ўзининг ғайбидаги сир-асрорнинг айримларидан огоҳ стар)», дейилган (Жин, 26—27). Остда пайғамбарлар ҳам ғайбдан хабардор қилинмагани, фақат баъзи сирларгина билдирилгани таъкидланади. Умар ибн Хаттоб (Аллоҳ рози бслсин) ривост қилган ҳадисда А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): "œҚуруқлик ва денгизда йсл топадиган миқдорда юлдузлар илмини срганинг, қолганидан сзингизни тийинг", деганлар. Қуръони карим ой ва қуёшнинг айланиши ҳисоб-китобли сканидан хабар беради. Шу боис қуруқлик ва денгизда йсл топиш, намоз, рсза, ҳаж каби ибодатлар вақтини белгилашда ва деҳқончилик ишларида осмон ёритқичларининг жойлашуви, ҳаракатига қараб аниқлик киритилади.
Ожиз бандамиз, мабодо Аллоҳ таолонинг синови келса, фолчиларга чопмайлик. Аллоҳ таоло синов-мусибатларга сабр қилганларга улуғ ажр-мукофотлар беришини унутмайлик, азизлар.
-
Vakillikka ALLOHning O'zi kifoya.
«А асулуллох соллаллоху алайхи ва саллам зикр киладилар: ″Баний Исроил кавмидан бир киши, сзларининг баъзи кишиларидан 1000 динор карз ссради.
У(карз берувчи) деди: ″Менга гувохлар олиб келгин, уларни гувох килиб кссйин″.
(Карз ссровчи) деди: ″Аллох Таоло Ўзи гувохликка кифосдир″.
— ″ундай бслса, менга кафил келтир″.
— ″Аллох Таоло кафилликка Ўзи кифосдир″.
(берувчи): ″Тсгри айтасан″— деди ва бир муддатни тайин килиб, унга 1000 динорни карзга берди. Халиги киши маблагни олиб денгиз оркали сафарга чикди ва хожатларини бажарди (съни, тижорат, олди-сотти килди). Тайинланган муддатга етиб келаман деб, харакат килиб, кайтиб кетишга бир маркаб (кема) топа олмагач, бир ёгочни олиб, сртасини ковак килиб, унга 1000 динор ва дссти учун бир мактубни жойлаштириб кейин ковакни схшилаб беркитдида, уни олиб, денгиз бсйига келиб деди: ″Ай, Аллохим Сен Ўзинг биласанки, мен фалон кишидан 1000 динор карз ссраганимда, у мендан кафил бсладиган кишини талаб килди, мен сса, Аллох Таоло Ўзи кифилдир дедим, у Сенинг кафиллигингга рози бслди. Мендан гувох хозирлашимни ссради, мен сса, Аллох Ўзи гувохликка кифосдир дедим, у Сенинг гувохлигингга рози бслди. Мен сса, унинг хаккини (сз вактида) етказиб бериш учун, ксп харакат килдим, бирон маркаб топа олмадим, снди мен ушбуни Ўзингга омонат топширдим″. Агочни денгизга улоктирди, у калкиб-калкиб денгизга кириб кетди. Сснгра кайтиб келиб сз шахрига кетиш учун маркаб (кема) излай бошлади. Унга карз берган киши сса, бирор (сафардан кайтган) кема унинг молини олиб келган бслса деган умидда бир карайин деб, денгиз бсйига чикди. Моли жойлаштирилган ёгочни (сзи билмаган холда) тасодифан ксриб колди ва стин килиш учун уни уйига олиб келди. Агочни аралаб майдалаган сди, ичидан мол (маблаг) ва мактубни топди. Бир оз муддатдан кейин, карз олган киши сафардан кайтиб келиб, 1000 динорни олиб келди ва деди: ″Молингни сенга (сз вактида) келтириб бериш учун ксп харакат килдим, бирок мана шу хозир етиб келган маркаб(кема)дан аввал келадиганини топа олмадим″. (Карз берувчи) деди: ″Менга бирор нарса жснатган сдингми?″. (Карз олгувчи) деди: ″Сенга айтаспманку, мана шу хозир келган кемадан аввал, бошкасини топа олмадим″. (Карз бергувчи) деди: ″Агоч ичида жснатганларингни Аллох Таоло (зое килмай етказиб келиб) сенинг томонингдан адо стди, сен (хотиринг жам) хушнудлик билан 1000 динорни олиб кетавер″». (Сахихул Бухорий: 2291)
-
Bizdagi o'n isrof.
1. Илмлар исроф, қанча срганмайлик, амал қилмадик;
2. Амал исроф - йиллаб такрорладик, ихлос қилмадик;
3. Куч-қувват исроф - Аллоҳ йслидамас, қорин йслида фидо;
4. Қалблар исроф - Аллоҳни ссламас, уммат ғамидан жудо;
5. Баданлар исроф - намозлар срнида уйқу, ишрат, маъсистга ғарқ;
6. Севгилар исроф - никоҳу-зиною, ҳаром сртасин қилмайин фарқ;
7. Вақтлар исроф - бсшлиқ бирла тслган бсшлиқ;
8. Ақллар исроф - фитратидан бегона, ёвлари бслди бошлиқ;
9. Хизматлар исроф - тоғутлар пойидаги топталган бир даста гул;
10. Зикрлар исроф - қалб ёришмас, ксздан ёш томмас бир хаёлга қул.
-
Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм
1. Умар ибн Хаттобдан (р.а.) ривост қилинади. А асулуллоҳ (с.а.в.): «Албатта, амаллар нистга боғлиқдир. Ҳар бир кишининг нист қилган нарсаси бслади. Кимнинг ҳижрати Аллоҳ ва Унинг А асули учун бслса, ҳижрати Аллоҳ ва Унинг А асулига бслади. Кимнинг ҳижрати дунё топиш ёки хотин олиш мақсадида бслса, ҳижрати нима учун қилинган бслса, сшанга биноан бслади. Муттафақун алайҳ.
Изоҳ: Умар ибн Хаттоб — адавий, қурашийдирлар. А ошид халифаларнинг иккинчиси. Саҳобалар ичида биринчи бслиб «Амирул-мсминийн» деб номланган. Лайғамбаримиз (с.а.в.) Абу Ҳафс — съни, шер, деб лақаб қсйганлар. Форуқ лақаблари сса ҳақ билан ботил сртасини ажратганлари учун берилган. Абу Бакр Сиддиқ (р.а.) дан кейин сн учинчи ҳижрий санада халифаликка байъат олганлар. Халифалик даврларида жуда ксп мамлакатлар фатҳ қилинган. Йигирма учинчи ҳижрий санада Мадинада Абу Луълуъ номли насроний қул томонидан шаҳид стилганлар.
У кишидан беш юз етмиш учта марфуъ ҳадис ривост қилинган. «Икки саҳиҳ» китобида саксон битта ҳадислари бор.
Имом Шофеъий бу ҳадисни диннинг срми деганлар. Сабаби диннинг зоҳири илм, ботини сса нистдир. Аҳмад сса Исломнинг учдан бири деганлар. Бунинг боиси, банданинг касби уч нарса: нист, тил ва бошқа аъзолар билан бслади. Буларнинг бири, балки афзали нист бслиб, унинг сзи ҳам ибодат бслиши мумкин. Чунки Лайғамбар (с.а.в.): «Мсминнинг нисти амалидан схшидир», деганлар. Бошқа бир ривостда бундан ҳам зиёда қилиб: «Аллоҳ (азза ва жалла) банданинг нисти учун амалига бермаган нарсани беради», деганлар. Яна бир сабаби нистда риё бслмайди, амалда сса риё бордир.
-
"So'zi va harakati bilan senga ALLOHni va Oxiratni eslatmaydigan kimsa bilan aslo do'st bo'lma".
Fuzayil ibn Iyoz.
-
"Hayo va Sabr qilishdek Iymon bo'lmas".
Ali ibn Abu Tolib
-
Маломат.
Улуг тобеин Мухаммад ибн Сирин катта микдорда карздор болиб колдилар.
Сабаби: у зотнинг тижорат моли булган катта микдордаги ёг махсулоти ичига сичкон тушиган ва уни фасод килиб,халоллик хукмидан чикарган еди. Аатижада Мухаммад ибн Сирин ёгларни тукиб юборди ва тижорати касодга учради.
"Мен бу мусибат менга нима сабаб келганлигини биламан" дейди улуг тобеин: Бундан 40 йил илгари мен бир инсонни: Ай муфлис (муфлис созининг маъносидан касотга учраган одам тушунилади) дес маламат килган сдим.
А осулуллох соллсллоху алайхи ва саллам айтдилар: Сизлардан кимки бир биродарини бир айби б-н маломат килса, то уша нарса узида булмагунча бу дунёдан утмайди"
Бу улуг тобеин АЛЛОХга бир марта исён килган скан, узига келган мусибат сабабабини билмокда. Лек биз узимизга келаётган мусибатлар кайси гунохимиз у-н сканлигини хам билолмай колдик, ва биз хам бунинг сабабини биламиз: Гуноху маломатларимиз хаддан зиёд куп...
Зеро АЛЛОХ Таъоло хадиси куддусийда айтди:"Кимга бир схшилнк етса АЛЛОХга хамд айтсин. Кимгаки бир ёмонлик етса факат узини маломат килсин."
ВАЛЛОХУ ВАЛИЙЮТ ТАВФИИК!!!
-
Балога сабаб гуноҳлардир
Қуръони каримнинг Анкабут сурасида Ауҳ, Шуайб, Солиҳ, Лут, Мусо (алайҳимуссалом) қавмлари, шунингдек, Фиръавн билан Ҳомоннинг аснчли оқибат топганлари зикр қилинади. Улар Аллоҳ таолодан юз сгиришгани, юборилган пайғамбарларни (алайҳимуссалом) ёлғончига чиқаришгани боис турли азобларга гирифтор бслишган.
Бу ҳодисалар ҳақида Анкабут сурасининг 40-остида бундай дейилади: «Биз (уларнинг) ҳар бирини сз гуноҳи билан тутдик. Бас, уларнинг орасида Биз устига тош ёғдирганлар ҳам, улар орасида даҳшатли қичқириқ тутганлар ҳам, улар орасида Биз ерга юттирганлар ва улар орасида Биз (сувга) чсктирган кимсалар ҳам бордир. Аллоҳ уларга зулм қилувчи бслмади, лекин улар сзларига зулм қилувчи бслдилар».
Аллоҳ таоло сша қавмларни фақат бир сабаб — гуноҳлари ва куфрони неъмат келтиришлари сабабидан азобга дучор қилди. Аллоҳ таоло Од ва Самуд қабилаларини даҳшатли қичқириқ, Ауҳ қавми ва Фиръавнни ғарқ қилиш, Қорунни ерга юттириш каби азоблар билан жазолади.
Аллоҳ таоло амрига бсйсунмаслик, ёмон ишлар қилиш фақат азобланишга боис бслмай, инсонни буткул бахтсиз бслиб қолишга олиб боради. Аллоҳ таоло бандаларини гуноҳлари сабабли бахтсиз ҳаёт билан азоблайди. «Биз (уларнинг) ҳар бирини сз гуноҳи билан тутдик...) (Анкабут, 40); «...Сснгра гуноҳлари туфайли уларни ҳалок қилдик...» (Анъом, 6).
Гуноҳлар, ёмонликлар боис бундай жазолаш Аллоҳ таолонинг сзгармас қонунидир. Гуноҳ барча ёмонликларнинг сабабчиси, тавба ва истиғфор барча схшиликларнинг йслидир. Агар банда амр ва қайтариқларга бсйсуниб, схшилик йслини тутса, Аллоҳ таоло унга барча схшиликларни ато стади.
«Агарда (сша) юртларнинг аҳолиси имон келтирган ва тақво қилганларида сди, улар устига осмонлар ва ердан баракотлар (сшиклари)ни очиб юборган бслур сдик...» (Аъроф, 96).
Бу масала хусусида Ҳазрати Алининг (розийаллоҳу анҳу): "Қандай бало келган бслса, фақат гуноҳ ва ёмонлик сабабидан тушган. Қайси азоб кстарилган бслса, тавба орқали кстарилган" деб айтгани ривост қилинади.
-
Ҳаёли бслайлик
Ҳаёли кишилар бирор гуноҳ ишни хаёлларига келтиришдан ҳам ҳижолат чекишади. Ҳатто сзларига боғлиқ бслмаган, кснгиларида кечган сйлари учун гуноҳкор бслишмаса ҳам, пушаймон бслиб, тавба-тазарру қилишади, Аллоҳ таолодан мағфират ссрашади. Чунки Аллоҳ таоло: «Ай Одам болалари, шайтон Оталарингизнинг авратларини сзларига ксрcатиш (съни устли аҳволга солиб қсйиш) учун уларнинг либосларини ечиб, жаннатдан чиқаргани каби сизларни ҳам алдаб қсймасин! Чунки у ва унинг малайлари сизларни сзингиз билмайдиган тарафдан ксриб турадилар (съни, улар сизларни қандай алдашганини сезмай қолишларингз мумкин). Албатта, биз шайтонни имонсиз кимсаларга дсст қилиб қсйганмиз» (Аҳзоб, 53), дес огоҳлантирган.
Инсон чинакам ҳаёли бслиб, маънисиз қилиқлардан сзини тийиб юрса, шайтон йсриғига тушиб қолишининг олди олинади. Лайғамбаримиз (алайҳиссалом) ста ҳаёли бслганлар ва умматларини ҳам шундай бслишга чақирганлар. Абу Саид Худрий (Аллоҳ рози бслсин): "œА асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ҳаёда чимилдиқдаги келиндан ҳам стардилар. Қачон сзлари ёқтирмайдиган нарсани ксрсалар, дарҳол юзларидан (норозилик аломатлари орқали) билиб олардик" (Имом Муслим), дейди.
Айниқса, аёл-қизларнинг иболи, иффатли бслишлари уларнинг табиий гсзаллигини снада оширади. "œМода" дес ёки тақлид қилиб миллатимизга ёт услубда кийинаётган баъзи қиз-жувонлар, афсус, юздаги доғдек ксзга ташланади.
Баҳз ибн Ҳаким ривост қилади: "œМен А асулуллоҳдан (саллаллоҳу алайҳи васаллам), одамлар ксп (бир-бирларига аралашиб юрадиган) жойларда қандай юриш керак, деб ссрадим. А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): "œАврат жойингни ҳеч кимга ксрсатма", дедилар. Мен сна: "œОдамлардан холи, ёлғиз қолганимда-чи?" дедим. "œАлғиз қолганингда ҳам снг биринчи Аллоҳ таолодан услишинг керак" (Имом Аҳмад ва Термизий ривости), дедилар.
Имон дарахт бслса, унинг бир шохи ҳаё скани ҳадисларда келтирилган. А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): "œИмон олтмишдан ортиқ бслаклардан иборат. Унинг снг афзали "œЛа илаҳа иллаллоҳ" снг кичиги сса — одамларга озор берадиган нарсаларни йслдан олиб ташлаш. Ҳаё имоннинг бир бслагидир" (Муттафақун алайҳ), деганлар. Ҳаё билан имонимиз нурланади. Халқимиз "œИмонсизда ҳаё, ҳаёсизда имон бслмайди", деб бежиз айтмаган.
Абдуллоҳ ибн Масъуд (розийаллоҳу анҳу) ривост қилади: «Лайғамбаримиз (алайҳиссалом): "œАллоҳ таолодан ҳақиқий ҳаё билан ҳаё қилинглар", дедилар. "œБизлар Аллоҳ таолодан ҳаё қиламиз, алҳамдулиллаҳ", дедик. Аабий (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): "œУ ҳаё смас. Ким Аллоҳ таолодан чин ҳаё қилса, бош ва унинг атрофидаги (аъзо)ларни сақласин, қорин ва унинг атрофидаги (аъзо)ларни сақласин, слимни ва қайтиш (куни)ни ссга олсин. Ким охиратни хоҳласа, дунё зийнатлари билан алданмайди. Буларга амал қилган киши Аллоҳ таолодан ҳақиқий ҳаё қилган бслади", дедилар».
Аллоҳ таоло барчамизга Ўзидан қсрққан ҳолда чин ҳаё билан зийнатланишни, фақат сзгулик ва схшилик билан машғул бслишни насиб стсин!
-
Ey bor Xudoyo, men gunohlardan tiyilishga qodir bo'lmasam, Sen gunohlarni kechirishga qodirsanku!
Muoz ibn Jabal duolari.
-
Ja'far Sodiq shunday ma'noda deydi:
-ALLOH taolo o'z g'azabini ma'siyatlar ichiga yashirgan. Shuning uchun hech bir gunohni kichik sanama. Qaerdan bilasan balki sen haqir sanayotgan gunohda ALLOHning g'azabi bordir?
ALLOH taolo O'Z rahmatini toatlar ichiga berkitgan, shuning uchun hech bir ibodatni kichik deb bilma. Qaerdan bilasan balki sen kichik deb bilgan ibodatda ALLOHning rahmati bordir?
ALLOH taolo O'Z do'stligini bandalari ichiga yashirgan, hech bir bandani haqir sanama, qaerdan bilasan balki sen haqir sanagan banda ALLOHning do'sti Valiyullohdir?
ALLOH taolo, ijobatni duolar ichiga yashirgan:
Duoni tark etmanglar, balki siz tark etgan duoda ALLOHning ijobati bordir?
-
Abu Yazid Bastomiy deydi:
"Meni hech kim Balxlik bir yigitdek mahlub qilgan emas. U haj qilib qaytayotganimizda biz bilan uchrashib qoldi va:
— Sizlarda zuhdni qanday tushunishadi? — deb so‘radi.
— Topilsa yeb, topilmasa, sabr etishni zuhd deymiz.
— Balxning kuchuklari shunday qiladi...
— Xo‘sh, unda zuhdning chegarasi bormi? — deb so‘radik undan.
— Topmasa sabr, topilsa, o‘zgalarga tortiq etish, — dedi u."
-
Ertaga Robbingga nima deysan Ey Umar?!
Hazrati Umar al-Foruqning shiori.
-
АЛЛОХдан куркмок.
Умар ибн Ҳаттоб (р.а.) замонларида намозини доимо масжидда жамоат билан сқийдиган бир йигит бор сди. Ҳазрати Умар у йигитни тақвоси учун жуда схши ксрардилар. Йигит ҳар хуфтон намозидан сснг қари отасини зиёрат қилар сди.
Йсл бсйидаги уйлардан бирида сшовчи хотин бу йигитга ошиқ сди. У ҳар куни йигит йслини пойлаб, уни сзига оғдиришга уринарди. Аиҳост, бир сафар йигит сзини бошқара олмай, аёлнинг ортидан сргашди. Бироқ остонани босиб стар скан, Аллоҳ таолони сслаб, ҳушёр тортди ва Аъроф сурасидаги: «Тақво қилгувчи зотларни қачон шайтон томонидан бирор васваса ушласа, Аллоҳни сслайдилар, бас, тсғри йслни ксра бошлайдилар» мазмунли ости каримани сқиди- ю, ҳушсиз йиқилди. Аёл дарҳол жориссини чақирди. Икковлари йигитни кстаришиб, отанинг уйига слтдилар ва сшикни тақиллатдилар. Ашикни очган ота беҳуш ётган сғлини ксрди. Уни ичкарига олдилар. Йигит срим тунда сзига келди.
— Ўғлим, сенга нима бслди? — ссради ота. Йигит бслган воқеани ссзлагач, «Ўғлим, қайси остни сқидинг?» — деб сна ссради. Йигит мазкур остни такрор сқигач, сна ҳушидан кетди. Сснг жон таслим қилди. У дафн стилгач, Ҳазрат Умарга хабар етказдилар. Ҳазрат Умар келиб, йигитнинг отасига таъзис изҳор стгач, « Аега мени чақирмадингиз?» —деб ссради.
— Ай мсминлар амири, вақт алламаҳал бслиб қолган сди, сизни безовта қилгимиз келмади, — деди ота.
— Ундай бслса юринг, қабр бошига борайлик, — дедилар халифа.
Икковлон у ерга етгач, «Ай фалончи!» —деб йигитнинг отини айтиб чақирдилар ва: «Ларвардигори ҳузурида туришдан (съни, Ларвардигор олдида туриб ҳаёти дунёда қилиб стган барча амалларига жавоб беришидан) қсрққан киши учун икки жаннат бордир» (А аҳмон сурасидан) мазмунли остни сқидилар. Иттифоқо, қабрдан йигитнинг овози сшитилди: — Ай Умар! Сиз сслатган икки жаннатни А аббим менга икки бора инъом қилди!..
-
10 бефойда нарсалар
1. Амал қилинмайдиган илм.
2. Ҳолис Аллоҳ учун қилинмаган ёки солиҳ бслмаган амал.
3. Кишига на бу дунёда роҳат олиб келадиган ва на оҳирати учун фойдали бслган, асраб қсйилган пул.
4. Аллоҳнинг муҳаббатини истамайдиган, Унга сқин бслишни орзу қилмайдиган ва У зотга талпминмайдиган қалб.
5. Аллоҳга осий, Унинг ҳизматини қилмайдиган жасад.
6. Аллоҳнинг розилигини истамай, Унинг буйруқларига бсйинсунмай лекин Аллоҳни севишликни даъво қилиш.
7. Гуноҳларни ювишга ёки солиҳ амалларни қилишга сарфланмаган вақт.
8. Фойдасиз, лағв нарсаларни сйлайдиган онг.
9. Аа Аллоҳга сизни сқинлаштирадиган ва на бу дунёда сизга манфаъати тегадиган шаҳсларга итоат қилишлик.
10. Ҳатто сзига ҳам на фойда ва на зарар келтира оладиган, на жон бериб ва на жон оладиган, сзини ҳам қайта тирилтира олмайдиган киши ва нарсалардан қсрқиб, улардан сҳшилик кутиш.
Лекин юқоридагилардан ҳам ксра ҳавфлироғи бу қалб ва вақтнинг исроф бслишидир. Қалб исрофи ҳаёти-дунёни оҳират ҳаётидан афзал ксришда, вақт исрофи сса ушалмас орзулардадир. Киши орзусига сришиш учун сз нафсига сргашади, ваҳоланки снг гсзал ва фойдали нарсалар ҳақ йслда съни Аллоҳни учратиш учун тайёргарлик ксрилган йсл устида бслади.
Банда дунёвий муаммоларига ечим топиш учун Аллоҳга мурожат қилади, ундан мадад ссрайди, лекин нима учундур қалб ҳасталигидан мадад ссрамайди токи ҳавои-нафсга сргашган қалб Аллоҳга осий бслиб, жоҳилист ва бидаътлар орасида "œслим" топмагунига қадар. Қалби слик банда сса гуноҳларининг улканлиги ва уларнинг (сзига ва бошқаларга) таъсирини сезмайди.
Имом Ибн Қаййим ал-Жавзийнинг Ал-Фавоид китобларидан
-
Bir kuni Boylik, Ilm va Or-nomus uchrashib qolishibdi.
Boylik aytdi:
- Agar men yo'qolib qolsam saroyda bo'laman.
Ilm aytdi:
- Agar men yo'qolib qolsam, masjid va madrasalardan izlanglar o'sha yerda bo'laman.
- Agar men yo'qolib qolsam, - debdi Or-nomus,- izlab o'tirmanglar, hech qayerdan topolmaysizlar.
-
Albatta, taqvodorlar uchun Robbilari huzurida na'iym jannatlari bordur.
(Qalam surasi 34 oyat mazmuni.)
-
Bir kuni yaproqqa shamol:
-Seni seni sevib qoldim, men seni boshimda olib yuraman-debdi.
Rozi bo'lgan yaproqni shamol, daraxtdan yig'latib olib ketibdi.
Ertasiga qurib, yaproqni hazon qilib oyoq ostiga tashlab ketibdi.
...Go'zallik o'tkinchi ekanini bilmagan yaproqlar hali-hanuz daydi shamollarga ishonib, hazon bo'lishar ekan...
-
Аомус.
Саодат асрида А асулуллоҳ (с.а.в.) асҳоб ила суҳбатда сдилар. Бир йигит кириб келиб, одобсизлик билан:
— А А асулаллоҳ, мен фалончи аёл билан сқинлашмоқчиман, у билан зино қилмоқ истайман, — деди.
Асҳоби киром бу муомаладан ранжидилар. Улар орасида ғазабланганлар, ҳаёсиз йигитни уриб-суриб Лайғамбаримиз (с.а.в.) ҳузурларидан чиқариб ташлашни қасд қилганлар ҳам бслди. Баъзилари сса дсқ қилдилар. Суюкли Лайғамбаримиз (с.а.в.) ғазабдагиларни тийдилар, «Йигитга тегманг, бери келсин», дедилар. Йигит сқин келиб, тиз чскиб стирди. Лайғамбаримиз (с.а.в.) унинг тиззасига сзларининг муборак тиззаларини теккизиб стирдилар ва дедилар:
— Йигит, бировнинг онанг ила бундай ёмон иш қилишини истайсанми? Бу жирканч ҳаракат сенга хуш келадими?
Йигит шиддат билан: «Йсқ, А асулаллоҳ!» деб хитоб қилди.
Яна дедилар:
— Ундай бслса, бу жирканч ишни қилганинг аёлнинг авлодлари, сқинлари ҳам бундан қувонмайдилар. Агар бу хунук ишни сенинг онанг, синглингга қилсалар схшими? Аки холанг, амманг ёки қариндошларингдан бири ила шу ишни истасалар схши ксрасанми?
Бу саволдан сснг йигит срнидан сапчиб туриб кетиб: «Йсқ!» — деб бақириб юборди. А асулуллоҳ (с.а.в.) дедилар:
— Бошқа одамлар ҳам бу ишдан хурсанд бслмайдилар ва ҳеч бири буни схши ксрмайди. Айт, синглингга шундай қилсалар суюнасанми?
— Йсқ, асло!
Шундан кейин ҳазрат Лайғамбаримиз муборак қслларини йигитнинг кскрагига қсйиб бундай дуо қилдилар:
— Аллоҳим! Сен бу йигитнинг қалбини покиза қил. Аомуси ва шарафини муҳофаза айла ва гуноҳларини кечир.
Йигит А асулуллоҳ (с.а.в.) ҳузурларидан қувонган ҳолда чиқди.
-
Olam bozor o'lmush barcha xaridor,
Har kim ne ilinsa sotishga tayyor,
Kimdur do'stin sotar, kim tashna kim zor
Bu yo'lda iymonin asragan kim bor?!
-
Odamlarga chiroyli savol berish-aqlning yarmi,
Chiroyli javob berish-ilmning yarmi,
Chiroyli tadbir-maishatning yarmi...
Umar al-Foruq roziallohu anhu.
-
"Harom eydigan odamning tana a'zolari hohlasa-hohlamasa gunohga boraveradi,halol eydigan odamniki esa toatga"
Abdulloh ibn Tustariy
-
АМАЛЛАА ИМИЗДАГИ ШУКА
Аллоҳ таоло инсонларни шукр қилишга буюриб, бундай марҳамат қилади: «Яна А аббингиз сълон қилган (бу ссзлар)ни сслангиз: «Қасамки, агар (берилган неъматларимга) шукр қилсангиз, албатта, (уларни снада) зиёда қилурман. Бордию, ношукрчилик қилсангиз, албатта, азобим (ҳам) жуда қаттиқдир» (Иброҳим, 7).
Одатда, бизга бирор схшилик етса, «Аллоҳга шукр», деб қссмиз. Аеъматларга шукр қилиш учун ксп ҳолларда, тилимиздагина шукрона айтиш билан кифосланамиз. Аслида «шукр» ссзи миннатдор бслиш, раҳмат айтиш маъноларида бслиб, неъматларни Аллоҳ таолодан деб билиш ва У рози бсладиган тарзда сарфлашни англатади.
Аеъматларнинг баъзилари инсонга ёмонликдай туюлиши мумкин. Лекин Аллоҳ таоло банда ёқтирмаган нарсаларда ҳам схшиликлар ато стиши, неъматларини маълум сабаблар ва сабабларсиз ҳам бериши мумкин. Киши воситалар ортида ҳақиқий неъмат берувчи Зотнинг марҳамати борлигини идрок стса, қалб шукрона айтган бслади. Шукр сснгра тилга ксчади, съни «Аллоҳга шукр» ёки «Алҳамдулиллоҳ» дейилади. Шунингдек, олимлар Аллоҳ таолонинг «А аббингизнинг (сизга ато стган барча) неъматлари ҳақида сса (одамларга) ссзланг», ости хусусида фикр юритиш, сқиш ҳам шукрга далолат қилади, дейишган.
Банда қилган схши амаллари билан ҳам шукр келтириши мумкин. Аллоҳ таоло амр стган ибодатларни чиройли тарзда бажариш, гуноҳларнинг катта-кичигидан ҳам тийилиш билан инсон ҳақиқий шукр қилувчилардан бслади. Лайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) дуо, тоат-ибодат ва сзгу ишларда ксп давом стардилар. Саҳобалар: «Ай А асулуллоҳ, сиз барча гуноҳлардан покланган зотсиз-ку?» деб ссрашса: «Аллоҳга шукр қилмайинми?» деб жавоб берар сканлар.
Аллоҳ таоло: «Сснгра, сша кунда (қиёматда), албатта, (сизларга ато стилган барча) неъматлар тсғрисида ссроқ қилинурсиз» (Такосуp 8 ), деб марҳамат қилади. Демак, неъматларнинг шукрини қилдикми-йсқми, бу ҳақда, албатта ссраламиз. Муҳими умримизни, куч-қувватимизни гуноҳга ва фойдасиз нарсаларга сарфламаслигимиз керак. Аллоҳ рози бсладиган ва бошқаларга ҳам фойдаси тегадиган ишларни мунтазам бажариш неъматларнинг кспайишига, узилиб қолмаслигига сабабчидир.
-
ОДАМЛАА ОА АСИДАГИ А ИБО
«Ай имон келтирганлар! Аллоҳдан қсрқсаларинг ва (чинакам) мсмин бслсаларинг, рибо (судхсрлик) сарқитидан воз кечинглар!» (Бақара, 278) (Яъни, одамларга берган қарзларингиздан фойда олманглар).
"œА ибо" ссзи луғатда "œссиш" деган маънони билдиради. Одатда ссиш дейилганида, схшилик тушунилади. А ибодаги ссиш сса схшилиги ва баракаси бслмаган ссишдир.
А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) "œА ибо гарчи кспайса ҳам, оқибати, албатта, озайишга қайтади", деганлар (Имом Аҳмад).
А ибода қарздор учун машаққат бор, чунки рибо сабабли қарзнинг миқдори кспайиб боради. А ибонинг оқибати ёмон. Биринчидан: рибо билан шуғулланган кишининг ризқини Аллоҳ баракасиз қилади. Иккинчидан, судхср бошқа бир кишига зулм қилади. Учинчидан, одамлар орасидаги дсстликни йсққа чиқаради. А ибо ҳаром бслишининг сабаби ҳам шудир.
А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) рибони одамнинг дсзахга тушишига сабаб бсладиган етти ҳалокатли нарса қаторида санаганлар.
* * *
А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): «Агар бир мусулмон мусулмон биродарига иккита қарз берса, унинг сша иккита қарзи учун икки садақа (савоб) олади», дес мусулмонларни рибосиз қарз беришга ундаганлар. У зотдан таълим олган Абу Дардонинг (Аллоҳ рози бслсин): «Мен бир кишига икки динор қарз бераман, сснгра сша берган қарзимни қайтариб оламан. Сснгра сша икки динорни сна қарзга беришим уларни садақа қилиб юборишимдан севимлироқдир», деб айтгани келтирилади.
-
Ва Унга ҳеч ким тенг бслмаган. (Аллоҳ таолога бирор зот на зотида, на сифатида ва на амалида тенг бслган смас, бслолмайди ҳам.)
(Ixlos surasi 4 oyat mazmuni.)
-
Shaqiq Balxiy rizqini ta'minlash uchun ishlamas, rizq topishga bahona izlamasdi. Bir payt Haj sabab bo'lib, Makkada
Ibrohim ibn Adham bilan uchrashib qoldi. Ibrohim ibn Adham undan, rizq topish uchun bunday harakat qilmasligiga sabab nima deb so'radi.
Shaqiq Balxiy:
-Qachonlardir bir payt cho'l sari yo'lga chiqqandim. Cho'l o'rtasida qanoti siniq bir qushni ko'rdim. Harakat qilmas, ucholmas edi. O'zimga-o'zim:"Qani ko'ray-chi, bu qush qaerdan va qanday oziqlantirilarkin!"-dedim va bir oz nariroqda bekinib, kuta boshladim. Tuyqusdan og'zida chigirtkasi bilan bir qush uchub keldi va chigirtkasini qanoti siniq qushning og'ziga soldi. Shundan keyin men ham o'zimga dedim:
-Bu sog'lom qushga, bu qanoti siniq qushni ta'minlatgan ALLOH meni ham ta'minlagay!
Keyin ishlashni tashladim, faqat ibodat bilan band bo'la boshladim.
Shunda Ibrohim ibn Adham:
-Nechun sen nogiron qushni ta'minlovchi sog'lom qush bo'lmaysan?
Harakat qiluvchi qush bo'lsang, yanada fazilatli va yanada sharafliroq bo'larding! Eshitmaganmisan, RasulALLOH s.a.v:
-Beruvchi qo'l oluvchi qo'ldan hayrliroqdir! deganlar. Hamda doimo har ishda har narsaning eng yuksak darajasiga tolib bo'lmoq mo'min uchun shon-sharaf hisoblanadi.
Ibrohim ibn Adhamning bu so'zlarini eshitgan Shaqiq Balxiy:
-Siz mening ustozimsiz dedi.
"Mukoshafat-ul qulub I"
Imom G'azzoliy
-
ТАФАККУА АИАГ ФОЙДАЛАА И
1. Тафаккур Аллоҳнинг розилиги ва муҳаббатига олиб борувчи йслдир.
2. Тафаккур бағрикенглик ва қалб сокинлигидир.
3. Тафаккур Аллоҳ азза ва жалладан хавфда бслиш ва қсрқиш малакасини ҳосил қилади.
4. Тафаккур ҳикмат малакасини ҳосил қилади ва қалбни тирилтиради.
5. Ксп сътибор бериш ва ваъзланиш стганларнинг сийратидандир.
6. Тафаккур катта ақлий қувват бслиб, скка шахсларнинг огоҳлигига ва умматларнинг уйғонишига олиб боради
-
ҲАСАА БАСА ИЙ
"Аллоҳ, Ҳасанни дин илғори қил, уммат унга сргашиб юрсин"
Умму Салама онамиз (розийаллоҳу анҳо)
"œҲасан Басрий" номи билан машҳур тобеин Абу Саид Ҳасан ибн Ясор (раҳматуллоҳи алайҳ) ҳижрий 21 (милодий 642) йили Мадинада туғилди. Онаси Хайра Лайғамбаримизнинг (алайҳиссалом) аёллари Умму Салама онамизнинг (розийаллоҳу анҳо) хизматида сди. "œҲасан" исмини қсйган ҳам, унга сут она бслган ҳам Умму Салама онамиздир (розийаллоҳу анҳо).
Ҳасан сн тсрт ёшга чиққанида ота-онаси билан Басрага ксчиб боришди ва шу шаҳарда сшаб қолишди. Кейинчалик исмига "œБасрий" тахаллуси қсшилишининг сабаби шу.
«Умму Салама онамиз (розийаллоҳу анҳо) болалигида Ҳасанни: Аллоҳ, Ҳасанни дин илғори қил, уммат унга сргашиб юрсин», деб дуо стган сди. Дуо ижобат бслди, Ҳасан Басрий Ислом умматининг таниқли олими бслиб етишди. Имон-сътиқодда мустаҳкамлиги, парҳезкорлиги билан замондошларига ибрат бслди. Бир гал катта илм йиғинида стирганлардан бири: «Аши улуғ олимлар қатнашаётган мажлисда нечун бу йигит ҳаммамизга насиҳат қилспти?» дес сътироз билдириб қолди. Шунда кекса бир олим унга: «Бутун халойиқ илм бобида унга муҳтождир, унинг бизга сҳтиёжи йсқ. Одамларга арпа донасичалик бслса ҳам сҳтиёжини айтмайди, унинг биздан устунлиги шунда», деб жавоб қилди.
* * *
Умар ибн Абдулазиз ва Ҳишом ибн Абдулмалик (Аллоҳ уларни раҳматига олсин) билан ҳамсуҳбат бслган, аббосийлар давригача сшаган улуғ воиз Холид ибн Сафвон бундай ривост қилади: «Мен Ҳийра шаҳрида Маслама ибн Абдулмаликни учратиб қолдим. У мендан:
— Ай Холид, Ҳасан Басрий ҳақида нима дейсан, билишимча, сен уни схши танирдинг? — деб ссради.
— Тсғри, мен Ҳасанни нисбатан схши биламан, чунки мажлисларида иштирок стганман, қолаверса, унинг ён қсшниси бсламан, — дедим.
— Бслмаса, у ҳақда ссзлаб бер, сй Холид.
— Ҳасан Басрий тили билан дили бир инсон: одамларни схшиликка чақириб, ёмонликлардан қайтаради, ссзларига снг олдин сзи амал қилади. Мен Ҳасаннинг бандаларга зор смаслигини, аксинча, одамлар Ҳасан Басрийнинг билимига муҳтожлигини ксрдим.
— Шу етарли, Холид, — деди Маслама ва ортидан қсшиб қсйди: — Ораларида Ҳасан Басрийдек улуғ зот бслган қавм қандай қилиб адашиши мумкин?»
* * *
Имом Абу Ҳомид Ғаззолийнинг (Аллоҳ раҳматига олсин) «Иҳёу улумиддин» асарида келтирилишича, бир саҳобий йигирмата ҳадисни айтди. Одамлар ундан бу ҳадисларни шарҳлаб беришини ссрашди. Саҳоба: «Мен ривост қилдим, бошқасини билмайман», деди. Шундан сснг мажлисда стирган Ҳасан Басрий у келтирган ҳадисларни бирма-бир шарҳлай бошлади. Одамлар унинг гсзал шарҳ-лари-ю, хотирасининг кучлилигидан ҳайратланишди. Шунда сша саҳоба стирганлар томонга бир ҳовуч майда тошларни сочиб юборди ва: «Олдингизда шундай олим турганида илмни мендан ссрайсизларми?» деди.
* * *
Ҳасан Басрийнинг фазилатлари ҳақида манбаларда ксплаб ривостлар бор. Улардан бирида айтилишича, хуросонлик бир киши Ҳасан Басрий мажлисларида бслиб, юртига қайтиш чоғида у зот ҳузурига беш минг дирҳам пул ва чиройли матолардан тикилган снта кийим солинган халтани кстариб киради. Шунда Ҳасан Басрий (Аллоҳ раҳматига олсин): «Аллоҳ таоло сенга саломатлик берсин, нафақа ва кийимларингни қайтариб ол, биз бунга зор смасмиз. Ким менинг срнимда бслса (съни, мавъиза қилса) ва одамлардан бундай нарсаларни қабул қилса, қиёмат куни Аллоҳга ҳеч қандай насибасиз ҳолда рспара бслади», деди.
* * *
Фарқад Сабҳий (раҳматуллоҳи алайҳ) Ҳасан Басрийдан бир масала ҳақида ссради. У киши жавоб берди. Фарқад: «Фақиҳлар сизнинг фатволарингизга қарши чиқишспти», деди. Шунда Ҳасан Басрий: «Онанг сени йсқотиб қсйсин, Фарқад, сен фақиҳни сз ксзинг билан ксрганмисан? Дунёга берилиб кетмай, охиратга интилган, динни схши тушуниб, Ларвардигори ибодатида бардавом бслган, мусулмонларга фақат схшилик тилаган, уларнинг мол-мулкидан беҳожат ва уларнинг жамоатларига панду насиҳат қилиб турувчи киши ҳақиқий фақиҳдир», деди.
* * *
Умар ибн Абдулазиз насиҳат қилишини ссраб, Ҳасан Басрийга мактуб жснатди. Ҳасан Басрий унга бундай насиҳат қилди: «Чиндан ҳам олдингда улуғ қсрқинч ва муҳим ишлар турибди. Ўйлаб кср: ё нажот топасан, ё ҳалокатга юз тутасан. Бил, нафсини ҳисоб-китоб қилган одамнинг савдоси фойдали бслди. Ким бундан ғофил қолди — савдоси касод бслди. Амалининг оқибатига назар солган киши нажот топди, нафсу ҳавосига сргашган адашди. Ҳалимлик бойликдир. Аллоҳдан қсрқинчи ксп одам ибратланувчидир. Ибратланган кишининг қалб ксзи очиқдир. Кимнинг қалби уйғоқ бслса, у тушунган зотдир. Тушунган зот Аллоҳни танувчидир. Бу гапларни англа! Йслдан тойган заҳотинг йслга сна қайт! Лушаймонлик туғилган заҳоти гуноҳларни тарк ст! Билмасанг, ссра! Ғазаблансанг, ғазабингни бос!»
* * *
Ҳасан Басрийдан схшилик ҳақида ссрашди. У зот: «Яхшиликка чақириш, ёмонликдан қайтариш, кечиримли ва ширин ссзли бслиш керак... Ссз амал билан дуруст бслади. Амал ва ссз нист билан дуруст бслади. Ссз, амал ва нист суннат билан дуруст бслади. Кимнинг ссзи ҳикмат бслмаса, у ғафлатдир, кимнинг тафаккури сукут бслмаса, у хатодир, кимнинг назари ибрат бслмаса, у сйиндир... Тсрт нарса: тилининг ростгсйлиги, дсстларининг хато-камчиликларини кечириши, одамларга саховат ксрсатиши, танишлар ва қсшниларга озор беришдан тийилиши кишининг схши сканига далолат қилади», деб жавоб берди.
* * *
Ҳасан Басрий (раҳматуллоҳи алайҳ) саҳобалардан бир юз сттиз киши билан учрашди, улардан ксплаб ҳадислар келтирди. А ивост қилган ҳадислари «Кутуби ситта» муаллифлари сртасида сътиборли сди. Ҳасан Басрий Ҳазрати Али (каррамаллоҳу важҳаҳу) билан ва Абдуллоҳ ибн Аббос (розийаллоҳу анҳу) қсл остиларида улғайди, етук мужтаҳид бслиб етишди, "œШайхлар шайхи" унвонини олди. Имом Ғаззолий унинг машҳур олим, фақиҳ, обид, фасиҳ, нотиқ, улуғ донишманд бслганини ёзади. Ҳасан Басрий ксп йиллар Басрада сшаб, ҳижрий 110 (милодий 728) йили вафот стди ва сша ерга қсйилди.
-
Uzoq bo'lsa ham qimmatini ol,
Qari bo'lsa ham qizini...
Qalmiq xalq maqoli.
-
Лондондаги жомеъ масжидларнинг бирига снги имом тайинланибди. Имом
Лондон шаҳридан ташқарида сшаганлиги туфайли, шаҳарга келиш учун бир
автобусга минар, кспинча бир ҳайдовчининг автобусига чиқишга тсғри келиб
қолар скан.
Мана шундай одатий кунларгнинг бирида, имом ҳар доимгидай чипта олса,
ҳайдовчи унга 20 тийин (Буюк Британисда пенс-pence деб номланади;
сқувчимизга тушунарлироқ бслиши учун тийин деб олинди) кспроқ қайтим
бериб юборибди. Имом ҳам буни сз срнига стириб, пулини санаганидагина
билиб қолибди. Шундай вазистда унинг бошидан турли фикрлар ста бошлабди.
Хаёлидан "Шу 20 тийинни қайтариб берсаммикин? Ахир бу пул бошқаларга
тегишлику!" деган фикр стибди. Аксинча ичидан бошқа бир товуш: "Бу пул
арзимаган миқдорку! Автобусчининг бу пулга қараб қолган жойи йсқ, нима
қиламан қайтариб? Автобус ширкатига ҳар куни қанчадан қанча пул
топширилади, арзимаган 20 тийин ҳеч нарсани ҳал қилиб бермайди, бекорга
кулгуга қоламан..." деб, уни биринчи фикрдан қайтарибди. Имом бу пулни
Аллоҳ тарафидан юборилган бир ҳадс сифатида қабул қилибди ва чснтагига
солиб қсйибди.
Ўз бекатига етиб келганида имом срнидан туриб, бировнинг ҳаққи
туфайли Аллоҳнинг қандай азоб беришидан қсрқиши-тақвоси уни бирдан
фикрини сзгартиришига сабаб бслиб, тушааётганида ҳайдовчига юзланиб:
- Мана бу пулни адашиб кспроқ бериб юборибсиз шекилли, қайтариб олинг - дебди ва сша ортиқча 20 тийинни қайтариб берибди.
Ҳайдовчи сса, бундан унчалик ҳам ажабланмай, кулимсираб жавоб қайтарибди:
- Сиз шаҳардаги фалон жомеънинг снги имомисиз шекилли?! Аслида анчадан
бери масжидга бориб, Исломни срганиш мақсадида, сизни зиёрат қилиш
нистида юргандим... Шу бугун "Қани нима қилар скансиз, бир кузатай" деб
атайин сизга ортиқча қайтим бериб, сзимча синаб ксрмоқчи сдим. Бунинг
учун мени айбламайсиз, жаноб...
Имом автобусдан тушар скан, сз оёқларини ҳис қила олмас, ерга
йиқилмаслик учун бир устунга сусниб қолган, сзига келишга интилар, аммо
ксз ёшини тсхтата олмай: "Аллоҳим, сал қолса Исломни 20 тийинга сотар
сдим!..." деб истиғфор айтар сди.
-
Axloqi va muomalasi go'zal bo'lmagan musulmonning dini ham mukammal hisoblanmaydi.
Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf.
-
ALLOH zikri bilan insondagi g'am ketadi.
Dunyodagi g‘am-qayg‘u Alloh zikrini unutish miqdoricha bo‘ladi. Kim huzur-halovat, xotirjamlik va saodatning bardavom bo‘lishini xohlasa, Alloh zikrini ko‘paytirib, shu yo‘lda davom etsin. Kimga g‘am va tashvish peshma-pesh kelayotgan bo‘lsa, qul faqat o‘z nafsini ayblasin, bu uning Alloh zikrini unutganining bir jazosidir.
Buni yaxshi bilib ol!
Bilgilki, qalb qattiqligi, Allohni zikr etish bilan ketadi. Al-Hakim Abu Muhammad at-Termiziy rahmatullohi alayh bunday degan: "Allohni zikr etish, qalbni xotirjam qiladi va yumshatadi. Qalb zikrdan to‘xtasa, zikrsiz qolsa, nafs harorati va shahvat otashi alanga oladi, natijada qalb tosh qotadi, quriydi, a’zolar ham qalbga itoat etmay qoladi". Buniham bil! Allohni doimiy zikr etish kibr, ujb, riyo, hasad, su’i zon, kin, hiyla, maqtanish sevgisi kabi botiniy xastaliklarni ketkazadi. Allohni har doim zikr qilish bilan botiniy vasvasalar ketadi. Shayton vasvasasi gunohlarga chorlaydi, nafs vasvasalari esa shahvatga yetaklaydi. Bu ikkisining orasidagi farq shunday: Nafs, sendan bir narsa xohlagach, biroz keyin bo‘lsa-da murodiga yetgunga qadar tinmay harakat qiladi, biroq (unga qarshi) mujohadaning davom etishi bilan haligi harakati davom etmay qoladi. Shayton esa, seni bir xatoga chaqirsa-yu, sen unga qarshi chiqsang, bu o‘tib ketadi, biroq u boshqa bir xatoga vasvasa qiladi. Chunki shayton uchun qarshi chiqishlarning hammasi bir. Vasvasaning ma’nosi qalblarga keluvchi xitobdir.
Bilginki, balo-ofatlar Allohni zikr etish orqali daf bo‘ladi. Imom Zinnun al-Misriy
rahmatullohi alayh bunday deganlar: "Allohni zikr etuvchini Alloh taolo har balodan asraydi".
"Zikr muridlarning qilichidir. Ular jin va insonlardan bo‘lgan dushmanlarga qarshi zikr bilan jang qiladilar hamda boshqalarga keladigan ofatlarni zikr bilan daf etadilar", deyishgan ba’zilar.
Buyuk so‘fiylardan biri aytgan: "Balo, oralarida zikr ahli bor qavmga kelsa, ahli zikrdan boshqaga qarab ketadi".
Zikr qalbiga o‘rnashgan mo‘minga, shayton yaqinlashganda aqldan ozadi. Bu xuddi shayton insonni yo‘ldan ozdirgani kabidir. Shaytonlar aqldan ozayotgan, bechorahol u shayton ustida to‘planishadi va: "Bunga nima bo‘ldi?" deya so‘rashadi. "Bu (shayton) zokirga yaqinlashgan edi, ana shunday zarbaga uchradi", deyiladi.
Ey birodar! Mana shu holatni bilib olganingdan keyin zikrni ko‘paytir. Chunki
shaytonning ta’qibu qutqulari, vasvasalariga faqat zikr bilan monelik qilish mumkin. Ustozim Shayx Afzaluddin rahmatullohi alayh bunday dedilar: "Shayton har birimizni ta’qib etadi. U doimo qul qalbining qarshisida turadi. Qul Allohni zikr qilsa, shayton uni tark etadi. Kimga bu kashf ayon bo‘lsa edi, Alloh zikridan g‘ofil qolishimiz bilan shayton bizni eshak qilib minganini, xohlaganday "o‘ynatganini", zikrga boshlasak zoqlashganini ko‘rardi".
Ulug‘ so‘fiylar shu narsaga ijmo qilishgan: zikr g‘aybning kaliti, yaxshilikni horlaguvchi, yolg‘izning do‘sti va xotirni jamlovchidir. Zikr zokir qalbiga o‘rnashsa, uning ruhiga Alloh muhabbati o‘rnashadi. Zikrning ma’lum vaqtga bog‘lanmaganligi (xohlagan paytda zikr qilish mumkinligi)ning o‘ziyoq zikrning sharafi buyukligiga kifoya qiladi.
Yana shu xususda ijmo qilganlar: "Doim zikr qilolmayapman, deya zikrni tashlab qo‘yish durust emas.
Imom Sha’roniy, "œIbodat va zikr ahliga tavsiyalar"
-
Imom Sahl rahmatullohi alayh aytganlar: "Dinda istiqomat, siniq ko‘ngil ila Allohga qullik qiling, sihhatli bo‘lishni kutmangiz. Chunki sihhatli bo‘lishni kutish tanballikdir".
"Hikom" asarining muallifi Atoulloh Iskandariy rahmatullohi alayh deydilar: "Xushu-xuzu’ bilan zikr qilolmayapman deya zikrni tashlab qo‘yma! Chunki Allohning zikridan g‘ofil qolishing (zikr etmasliging), Allohni g‘aflat bilan bo‘lsa-da zikr qilganingdan yomonroqdir. Balki Alloh seni zikridan g‘ofillikdan zikr etishga, zikr etishdan xushu-xuzu’ ila zikr qilishga, Allohdan boshqa har narsadan uzoqlashib zikr qilishga yuksaltirishi mumkin". "Bu Allohga qiyin emas" (Ibrohim surasi, 20-oyat, Fotir surasi, 17-oyat mazmuni).
Ey birodar, buni ham bilib qo‘y!
Imom Sha’roniy, "œIbodat va zikr ahliga tavsiyalar"
-
Yaxshi kunlaringda ALLOHni qancha ko'p esga olsanglar, yomon kunlaringda ALLOH sizlarni eslaydi.
Muhammad Mustafo s.a.v.
-
Bir zamonlar buyuk va kuchli bir o'lkani boshqargan qirolning to'rt rafiqasi bo'lgan ekan.
Qirol eng ko'p to'rtinchi xotinini sevarkan, uning bir aytganini ikki qilmas, har narsaning eng afzalini, eng yaxshisini unga berarkan.
Qirol uchinchi xotinini ham juda yaxshi ko'rarkan. Bu go'zallikning bir kun kelib uni tark etishi mumkinligidan qo'rqqani bois uni ko'p rashk qilarkan, bundan titroqqa tusharkan. Qirol ikkinchi xotinini ham yaxshi ko'rarkan. Unga nisbatan har doim yaxshi va sabrli munosabatda bo'lgan bu xotini qirolning qachon biror dardi bo'lsa doim uning yonida bo'lib, muammolarining yechimida unga ko'makchi bo'lar ekan. Qirolicha bo'lgani qirolning birinchi xotini ekan. Uni eng ko'p sevgan, evaz so'ramasdan sevgan, sog'ligi va hukmronligiga eng katta hissa qo'shgan birinchi xotinini qirol negadir sevmas, u bilan hech ishi ham bo'lmas ekan.
Bir kuni qirol o'limga olib boruvchi bir dardga chalinibdi.
Yaqinda o'lishini anglagan va o'limdan so'ng yolg'iz qolishdan qo'rqqan qirol xotinlaridan qaysi biri u bilan o'lim yolg'izligini baham ko'rishga rozilik bildirishini o'rganmoqqa qaror qilibdi.
Eng ko'p muhabbat qo'ygan to'rtinchi xotinidan, o'lim safarida menga hamroh bo'lasanmi, deb so'raganda, olgan javobi qalbiga pichoq kabi sanchilgan qisqa va lo'nda "Mumkin emas", bo'libdi...
Hayotim davomida seni sevdim, sen men bilan birga o'lishga rozi bo'lasanmi, deb so'ralgan savolga uchinchi xotini ham, "Yo'q, hayot juda go'zal. Sen o'lsang, men yangi turmush quraman", deb javob beribdi. Qirol bir muddat hasrat chekib, yerga yiqilibdi.
Muammolarimda har doim yonimda bo'lgan, menga yordam bergan sen eding, bu muammoimda ham menga yordamchi bo'lasanmi, so'roviga javoban ikkinchi xotini, "Bu muammoing uchun hech narsa qila olmayman, juda bo'lsa, senga mozoringga qadar hamrohlik qilishim mumkin, janoza marosimingni go'zal o'tkazib, azangni tutaman", deb aytibdi.
Ulkan hasrat-nadomat og'ushida qolgan qirol birinchi xotinining tovushidan o'ziga kelibdi:
"Qayerga borsang bor, sen bilan bo'laman, seni ta'qib etaman..." Oh, deya nido qilibdi qirol, qaniydi yana bir bor imkoniyatim bo'lsaydi, senga ko'proq e'tibor bergan bo'lsaydim...
Hayotda har birimizning to'rt umr yo'ldoshimiz bor aslida...
To'rtinchi umr yo'ldoshimiz bu vujudimiz, tanamizdir. Uning go'zal ko'rinmog'i uchun har qancha vaqt, mablag' va kuch-quvvat sarflasak ham, u o'lganimizdan so'ng bizni tark etadi.
Uchinchi umr yo'ldoshimiz bu biz ega bo'lgan mansab va maqomlardir. Biz o'lar-o'lmas, u boshqalarga yor bo'ladi.
Ikkinchi yo'ldoshimiz esa oilamiz va do'stlarimizdir. Barcha muammolarimizni baham ko'rganimiz bu kishilarning biz uchun qila oladigan eng so'nggi yaxshiligi ko'zlarida yosh bilan bizni so'nggi manzilga kuzatmoqdir.
Birinchi umr yo'ldoshimiz esa ruhimiz va dunyoda bajargan amallarimizdir. Ular biz bilan ketadi...
Unutmang!
Yeganlarimiz emas, hazm etganlarimiz bizni kuchli qiladi.
To'plaganlarimiz emas, saqlab qolganlarimiz bizni boy qiladi.
O'qiganlarimiz emas, esda saqlaganlarimiz bizni ilmli qiladi.
Boshqalarga bergan nasihatlarimiz emas, o'zimiz amal qilganlarimiz bizni odam qiladi...
-
"Аввал масжидларимиз хароб сди, калбларимиз обод сди. Енди масжидларимиз обод булсбди, калблар сса хароб"
Анас розисллоху aънху.
-
Payg'ambarimiz sallallohu alayhi vasallam Bani Isroilni Haybarda qamal qilib turar edilar. Bu musohara yigirma kuncha davom etdi. Yahudiylar orasida bir zodagonning qora tanli habash cho'poni bo'lib, qo'ylarini boqib yurardi. O'sha cho'pon qurollangan Bani Isroil jangchilaridan nima qilmoqchi ekanliklarini so'radi. Ular: "O'zini payg'ambar deb atayotgan bir kishi bilan urushmoqchimiz" deyishdi. Shunda cho'ponning ko'ngliga Payg'ambar sallallohu alayhi vasallamning zikrlari tushdi. Qo'ylarini haydab, sekn Rasululloh sallallohu alayhi vasallamning oldilariga keldi...
Cho'pon:
- "Nima deyapsan, nimaga davat qilyapsan?" deb so'radi. Nabiy sallallohu alayhi vasallam aytdilar:
- "Islomga, Allohdan o'zga iloh yo'q deb guvohlik berishga va meni Allohning rasuli deb bilishga, Allohdan boshqasiga ibodat qilmaslikka da'vat qilaman".
- "Guvohlik bersam menga nima beriladi?" deb savol qildi keyin u.
- "Agar imonli holingda o'lsang, Senga Jannat beriladi", dedilar Nabiy sallallohu alayhi vasallam.
Shunda cho'pon Islomni qabul qildi. So'ng:
- "Ey Allohning payg'ambari, mendagi bu qo'ylar omonat", dedi. Nabiy sallallohu alayhi vasallam:
- "U qo'ylarni oldingga sol-da, tosh bilan haydab yubor, Allohning o'zi omonatingni ado etadi", dedilar. Cho'pon Rosululloh sallallohu alayhi vasallamning aytganlarini qildi. Qo'ylar qal'aga, egasining oldiga qaytib keldi. Yahudiy cho'ponning Islomni qabul qilganini angladi.
Keyin Rosululloh sallallohu alayhi vasallam odamlarni urushga chorladilar. Ikki qo'shin to'qnashdi. O'lgan o'ldi, o'sha cho'pon ham shahid bo'ldi. Musulmonlar uni ko'tarib olib kelishdi va kapaga kirgazishdi. Shunda Rosululloh sallallohu alayhi vasallam asxoblariga hitob qilib:
- "Albatta, Alloh Taolo mana bu qulni mukarram qildi, uni yaxshilik bilan sug'ordi. Men uning boshi ustida ikkita hurni ko'rib turibman, holbuki, u Allohga bironta sajda qilib namoz o'qigan emas", dedilar.
-
Anas (r.a) Nabiydan (s.a.v) rivoyat qilib: "Bolalaringizga Muhammad deb nom qo'yib, keyin unga la'nat aytasizlarmi?!" deydilar...
Biz Musulmonlar orasida farzandlarimizga Payg'ambarimizning (u zotga ALLOH(J.J)dan salovot va salomlar bo'lsin) ismi muboraklarini qo'yish mahbub va marg'ub ishdir. Hatto, ayrim joylarda "har bir honadonda bitta Muhammad bo'lishi kerak", degan naql urfga aylangan. Adashlar ko'payib ketmasligi uchun goho "Muhammad Ayyub", "Muhammadsobir", "Nurmuhammad", "Muhammad Amin" deb juft ismlar ham qo'yishadi. Bu ish Rasuli Akram (s.a.v)ga bo'lgan muhabbatimizning bir ko'rinishidir, albatta.
Endi, aytmoqchi bo'lganimiz - masalaning muhim tomoni. Muhammad nomini ko'tarib yurgan bolaning hulq-atvori ham ismiga mos bo'lishi kerak. Yo'qsa, nomiga isnod keltiradi. Bu borada ota-onalar ma'suliyatini his etsinlar. Barcha farzandlarning, hususan, Parg'ambarimizga (s.a.v) bo'lgan hurmat yuzasidan Muhammadjonlarning tarbiyasini go'zal qilsinlar. Shunda Muhammad ismi bizga yanada sevimliroq bo'ladi, hamma uni hurmat qiladi.
Anas (r.a) Nabiydan (s.a.v) rivoyat qilib: "Bolalaringizga Muhammad deb nom qo'yib, keyin unga la'nat aytasizlarmi?!" deydilar... Shu hadisi sharifga ko'ra, bir kishi farzandiga Rasululloh(s.a.v)ning ismlarini qo'ysayu, bu ismga hurmat ko'rsatmasa, bu ismni qo'yish makruh, deyishgan ulamolar. Hazrati Umar (r.a) hatto bir kishi Muhammad ismli kishini haqorat qilganini eshitib, Kufa ahliga: "Bundan keyin hech kim bolasiga Muhammad deb nom qo'ymasin!" deb xat yozganlar. Chunki hurmatini qilmaganlar bu ismga loyiq emaslar. Xullas, farzandlarimizga go'zal ism qo'yaylik, tarbiyalarini ismlariga mos go'zal qilaylik, shuningdek, go'zal ismli kishilarga go'zal muomalada bo'laylik...
Musulmonlar taqvim kitobi 2001 VI qismi.
-
Саъид ибн Мусаййиб розисллоҳу анҳудан
ривост қилинади:
«Ансорийлардан бир киши слими олдидан:
«Мен сизга бир ҳадис айтурман. Бу ҳадисни
сизга фақат савоб умидадигина айтурман.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг:
«Қачонки, бирингиз схшилаб таҳорат қилса,
сснгра намозга чиқиб, снг қадамини кстариши
билан Аллоҳ азза ва жалла, албатта, унга бир
схшилик ёзади, чап қадамини қсйиш билан
Аллоҳ азза ва жалла, албатта, унинг бир
ёмонлигини счиради. Бас, бирингиз хоҳласа
сқин бслсин, ёки узоқ бслсин. Агар масжидга
келиб жамоат билан намозини сқиса, уни
мағфират қилинур. Агар масжидга келганида
намознинг баъзисини сқиб бслишган, баъзиси
қолган бслсаю, етган жойидан сқиш ҳам
сшандоқ бслади. Агар масжидга келганида
намозни сқиб бслишган бслсалар ҳам сшандоқ
бслади», деганларини сшитганман», деди».
Абу Довуд ривост қилган.
-
Кичкина бир шаҳарчада дскон очилди. Шаҳарда парокандалик бслишига қарамай, унинг аҳолиси бахтли ва хушчақчақ сди. Улар тез-тез бу ердан харид қилишар, бошқаларга ҳам дсконни тавсис қилишарди. Ксп стмай дсконларнинг сони кспайди. Аски дскондорнинг сса соғлиғи ёмонлашди. Шифокор оз умри қолганини айтди. Уч сғлини ёнига чақириб,уларга вазифа юклади:
- Сизлардан бирингизни шу дсконга раҳбар қилишим керак. Аммо бунга ким муносиблигини топиш учун сизларга топшириқ бермоқчиман.
Ота сғилларига бир доллардан бериб, бугун кечгача хонани тслдириб турадиган нарса харид қилиб қайтишлари кераклигини айтди. Болалар ширкатни бошқариш хаёли билан уйдан чиқдилар. Учаласи ҳам шаҳарда пулларига харидлар қилишди. Кечки пайт уйга қайтганларида оталари "œАималар олдингиз?" — деб ссради.
Биринчи сғил жавоб берди:
- Дсстимнинг фермасига бориб, у ердан икки боғ сомон сотиб олдим, — деди ва сомонни ҳавога сочиб юборди. Ҳаммаёқ сомон бслди, аммо хонани тслдирмади.
Ота иккинчисидан ссради:
- Хсш, сен пулингни нимага сарф стдинг?
- Астиқчига бердим ва икки дона ёстиқ олдим, — деди сғил.
У ҳам акаси сингари ёстиқнинг парларини чиқариб, ҳаммаёққа сочиб юборди. Аммо хона, патлар билан ҳам тслмади. Шунда ота учинчи сғлига юзланди.
- Лулимни чснтагимга солиб, сизнинг бир қанча йиллар илгари ишлаган дсконингизга бордим ва пулни сша ердан майда қилиб олдим. Долларнинг 50 сентини китобдагидек фойдали бир ишга сарфладим. 20 сентини шаҳримиздаги икки хайрис ташкилотига бердим. 20 сентини сса етимхонага сҳсон қилдим. 10 сентим қолди. Бунга икки нарса сотиб олдим. Бола чснтагидан бир қути гугурт билан шамни чиқарди ва хонанинг чироғини счириб, шамни ёқиб қсйди. Хона бир зумда нурга тслди. Ота учинчи сғлининг харидидан мамнун бслди ва:
- Жуда схши, сғлим. Бу ширкатнинг раҳбари стиб сени тайинлайман. Чунки ҳаётдаги снг муҳим нарса — ёруғлик билан уйни тслдирдинг. Барака топ! — деди.
"Сирли, ибратли ва ҳаётий воқеалар" китобидан олинди.
-
Турк адабиётининг йирик вакилларидан
бири бслган, шоир Юсуф Аабий 1678 йил, карвон билан бирга ҳаж зиёратига
чиқди. Карвонда снг обрсли давлат генераллари ҳам бор сди. Карвон
муборак Ҳижозга сқинлашгач, Ҳазрати пайғамбар (с.а.в.)ни зиёрат қилишга
бслган иштиёқ Аабийнинг қалбида снада жсш урди. Вужуди ажиб сурурга
тслиб, уйқуси қочди; ухлай олмади. Кечқурун карвон пайғамбар шаҳри —
Мадинаи Мунавварага сқинлашди. Карвондагилардан Айюбли А ами Меҳмед шу
пайт, қибла томонга оёғини узатиб ухлаб қолди. А асулуллоҳнинг(с.а.в.)
музофотларига кириладиган бир пайтда, бу манзара шоир Аабийга ёқмади.
Генерални уйғотиш учун, шундай байтларни сқий бошлади:
Сақлан, тарки адабдан сен,
Ксйи маҳбуби Худодир бу,
Аазаргоҳи илоҳийдир,
Мақоми Мустафодир бу.
Мурооти адаб бирла,
Киргин Аабий, бу даргоҳга.
Матофи қудсиёдир бу,
Бссагоҳи анбиёдир бу.
Байтнинг маъноси шундай сди: "œБеадабликдан сақлан! Зеро, бу — Аллоҳ таоло
ҳабибининг шаҳридир. Бу — Ҳақ таоло назар соладиган маскандир; Муҳаммад
Мустафонинг (с.а.в) мақомидир. Ай, Аабий, бу даргоҳга одоб қоидаларига
риос қилган ҳолингда кир! Зинҳор, одобга бепарво бслма! Бу ер катта
фаришталар атрофида парвона бсладиган, пайғамбарлар сгилиб сшигини
спадиган, муқаддас қадамжойдир".
Бу мисраларни сшитган гинерал сергак тортди. Шеър нима мақсадда сқилганини
фаҳмлаб, дарҳол оёқларини йиғиштириб олди. Ва шоир Аабийга қараб:
- Шеърингни қачон ёздинг? Уни мендан бошқа ҳам сшитганми? — деб ссради. Юсуф Аабий:
-Бу мисраларни олдин ҳеч қаерда айтмаганман. Сизни бу аҳволда ксргач, беихтиёр баланд овозда айтиб юбордим. Иккимиздан бошқа ҳеч кимнинг хабари йсқ, — деди.
- Унда, бу сир орамизда қолсин, —дес илтимос қилди. Аабий сукут билан йслида давом
стди. Бомдодга сқин, карвон А асулуллоҳнинг (с.а.в.) масжидига
сқинлашди. Во ажаб! Масжид минораларидан азондан илгари Юсуф Аабийнинг:
"œСақлан тарки адабдан..." байтлари снграмоқда...
Аабий ва гинерал ҳайратдан донг қотдилар. Масжидга кириб, намозларини сқигач,
дарҳол муаззиннинг ёнига боришди. Аабий ҳасжон билан:
-Худо ва пайғамбар ҳаққи айт, менга. Азондан илгари сқиган байтни
қаердан, кимдан, ва қандай қилиб сргандинг? — деб ссрай бошлади. Аабий
қайта-қайта илтимос қилгач, ниҳост муаззин жавоб берди:
-Жаноби пайғамбаримиз А асулуллоҳ (с.а.в.) ушбу тун барча муаззинларнинг
тушларини шарафлантириб: "œУмматимдан Аабий исмли шоир зиёратимга
келмоқда. Менга бслган муҳаббати — ҳамма нарсадан устун. Туринглар,
азондан олдин менга атаган байтларини сқиб, уни қарши олинглар,
масжидимга кирган пой қадамларини қутланглар",— деб буюрдилар. Биз сса,
ул зоти муборакнинг амрларига бсйсундик.
Беихтиёр Аабийнинг ксзларида ёш халқаланди. Қалби жсшиб, қайта муаззиндан:
- Ул икки жаҳон сарвари, чиндан ҳам мени Аабий дедиларми? У менинг умматимдан деб айтдиларми? — дес ссради.
- Ҳа, "œМенинг умматимдан бслган Аабий" деб айтдилар,— деганида Юсуф Аабий, бу илтифотдан ҳушини йсқотди ва ерга йиқилди.
- Уйғонганида сса, ёнида генерал ва муаззиннинг йиғлаётганини ксрди...
"œСирли, ибратли ва ҳаётий воқеалар" китобидан.
-
Kunlardan bir kuni Luqmoni Hakimdan so'rashibdi:
-Siz gaplashishni qaerdan o'rgangansiz, siz gapirganingizda birorta ham xato topa olmaymiz-deyishibdi.
Shunda Luqmoni Hakim juda go'zal tarzda:
-Ko'rlardan deya javob bergan ekanlar.
-Ie, qanaqasiga ko'rlardan deb hayron bo'lishibdi so'rovchilar.
-E'tibor berganmisizlar ko'rlar bir qadam qo'yishidan oldin, hassasi bilan, usha joyni tekshirib keyin qadam qo'yadi.
Men ham, gapirishdan oldin, o'sha gapni ichimda avval o'zimga aytib ko'raman, xato bo'lmasa keyin tashqariga chiqaraman deya javob bergan ekanlar...
-
"Bugunni o’yladim, kecha o’tdi, erta bormi?! Yoshlikka ham ishonma, o’layotgan faqat qarilarmi?!"
"Zamin farzandi" filmidan
-
Bir duo
Bir kuni Haz. Hasan (r.a) Ka'baning bir burchagiga suyanib, shunday duo qiladilar:
"Yo Rabbim! Menga shuncha ne'mat in'om etding, faqat meni shukr qilgan qul holida ko'rmading. Menga azob-uqubatlar berib imtihon aylading, lekin meni sabr etgan qul holida ko'rmading. Shukr qilmaganim uchun menga bergan ne'matlaringni qaytarib olmading. Sabr qilishni tark etdim, deya azob berishda davom etmading. Allohim!!! Sening kabi Karim, jo'mard bir Robb'dangina bunday sahiylik va ehson paydo bo'lur"
Kusheyri, "Risola" kitobidan.
-
Eski zamonlarda bir tolib madrasaga borib ilm o'rganishga bel bog'labdi. Shogird g'ayratli bo'lganidan ustozlari ham unga nisbatan talabchanlik bilan tahsil bera boshlashibdi. Har bir ilmiy masala ravshanlashgani sayin talabaning xizmat qilish, ilm nashr qilish g'ayrati oshib boraveribdi. Shunday holatga yetibdiki, talaba o'rgangan juda muhim masalalarning ta'siri va bundan xaloyiqning behabarligidan kuyinib, tezroq ijozatnoma olib, ilm irshod qilmoqqa qattiq ishqiboz bo'libdi.
Lekin har gal uning bu talpinishlarini ustozlarining:
"Bo'tam, to'g'ri siz ko'p narsalar o'rgandingiz, Lekin hali yetilmadingiz. bu kofiy emas. Sabr qiling, yana (edited) ilm tahsil qiling" degan nasihatlari bilan hamisha tizginlanib kelibdi.
Yana bir kuni ilmlardan navbatdagisining mutoalasini tugatgach, yigitcha yana ijozatnoma so'rab sabrsizlik qilibdi. O'shanda ustozi: "O'g'lim siz ilmi siyosatdan boshqa jami ilmlarni o'qidingiz. ozgina sabr qiling, ilmi siyosatni ham hotima qiling, ana undan keyin oq fotihamizni beramiz" deb qancha sokinlashtirishga urinsalar ham, yigit shashtidan qaytmasmish:
"Ustoz, axir shuncha musulmon besavodlikdan jahannamga ketmoqda. Izn bering ki tezroq ularga foydali bo'layin. Shuncha narsa o'rgandim, bittagina ilm qolibdi xolos, uni o;'rganguncha yana qancha birodardan ayrilib qolamiz axir... "
Gap tinglamagan shogirdga ustozning ayatdigan nasihati qolmagach: "Mayli, o'zingiz bilasiz" deb o'z holiga qo'yibdi.
Bundan behad xursand bo'lgan yosh mulla tezda yo'lga ravona bo'libdi. yo'lida uchragan ilk masjiddagi jamoat bilan namoz o'qibdi. Qarabdiki masjid to'la jamoat, imomni ahvoliga maymun yig'lagulik, jamoat esa shaytonga masqara emush. Yosh mulla darhol mehrobga o'tib:
- Ey olomon! Bu nima qiliq? Shu ham namoz bo'ldimi? Bu imomni orqasida nechchi yildan beri namoz o'qirsiz?
- 30 yil...
- O'sha o'ttiz yillik namozingizni qazosini o'qing. imomni falon-filon xatolari bor...-
Imom albatta jamoat orasida bunaqa tanqidga jim turmabdi:
- Ey jamoat, bu kimsa Sizning namozingizga qasd qilibdi. uring uni - deyishi bilan olomon emasmi, darhol yosh mullani po'stakday do'pposlab, chala o'lik holida tashqariga chiqarib otishibdi.
Bechora mullani madrasa talabalari ko'rib qolib, madrasaga eltib parvarish qilib, o'ziga keltirishibdi. keyin ustozlari: "Keling o'glim, darslarni kelgan joyidan davom ettiraylik" deb yumshoqlik bilan darslarini davom ettrishibdi. oradan bir-ikki yil o'tib, tugallanmagan oxirgi ilm - ilmi siyosat ham xotimasiga yetibdi. buni qarangki, yosh mulla ijozatnoma olsa ham madrasadan ketmasmush.
- Ustoz, iltimos yana (edited) qolay, yana (edited) darslaringizga istirok etay - deb yolvorarmush. oshanda ustozi debdiki:
- Ey farzand, mana endi siz kamolga yetdingiz. Endi bu yerda qolishingizni ma'nisi yoq'. Sizga oq fotiha, Alloh yordamchingiz bo'lsin- deb yigitga ijozati mutlaq (diplom) berib madrasadan kuzatib qo'yibdi.
Yosh mulla yigit orqasiga qarab-qarab yo'lga ravona bo'libdi. Yo'lida birnecha yil avval uchragan masjidiga xohlamaygina kiribdi. Hamon o'sha imom, osha jamoat. eski hammom eski tos, davom etmoqda emush. Ustoz duosini olgan va tahsilini mukammal qilgan yosh mulla mehrob tomon o'tib:
- Ey muhtaram jamoat, Siz ushbu savodda tengi va o'xshashi yo'q muhtaram imom orqasida qancha yildan beri namoz barpo qilursiz?
- 35 yil...
- ha barakalla. Siz qanday Xudoni suygan bandalari ekansiz ki shunday betakror imomga jamoat bo'lish sharafiga noil bo'lmishsiz. Endi kim ki o'sha imomdan xotira bir tuk olsa, to'ppa to'g'ri jannatga ravona bo'lur, inshalloh -
deyishi bilan jamoat imomidan bir tuk qo'porish ilinjida imomga hujum qila ketibdi. Olomon emasmi, bir zumda imomni badanida tuk qo'ymagan jamoat soxta imomni pati yulingan tovuqdek qilib tashlabdi. Jamoatning hujumidan soxta imom jon havlida qip qizil go'sht bo'lib tumturaqay qochib qolibdi.
O'rta sokinlashgach, qarbdilarki, hammani qo'lida bir tutamdan tuk, qil, saqol, faqat imom yo'qmish. savodsiz jamoat endi namozni qandoq o'qiymiz deb haligi yosh mullaga murojaat qilishibdi:
- Ey muhtaram mehmon! Biz besavodlar shunday ulug' imomimiz borligidan qirq yil birga namoz o'qib behabar ekanmiz. Siz bo'lsa bir ko'rishda tanidingiz. Demak siz ham juda ulug' ilm egasisiz. Endi bizga imom bo'lishingiz yolvorib so'raymiz - deyishib yosh mullani mehrobga o'tkazishibdi.
Yosh imom ancha yillar masjidda insonlarni irshod qilib, oxiratlarini obod qilishlariga rahnamo bo'libdi..
-
Билмайман» дейишни срган, "œбиламан"-ни унут, сен билмайман десанг, билгунингча сргатишади, биламан десанг, билмагунингча ссрашади.
Ибн Қаййум p.a.
-
ЧИА ОЙЛИ ХУЛҚ ИМОАДААДИА
"œАллоҳумма инни ас’алукас сиҳҳата вал иффата вал аманата ва ҳуснал хулқи варризо бил қодари".
Маъноси: "œАй Аллоҳ! Сендан сиҳҳат, иффат, омонатга риост, гсзал ахлоқ ва қадарга (тақдирга) розилик истайман".
Шарҳ: Табароний нақл қилган бу ҳадиси шарифда А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) моддий ва маънавий ҳаётнинг тскислиги омилларидан бслган беш нарсани Аллоҳ таолодан тилаганлар.
Биринчиси — сиҳат-саломатлик. Одам ҳар бир муваффақистга соғлиқ билан сришади.
Иккинчиси — иффат. Иффат инсон шарафини қсриқлайдиган қсрғондир. Анг схши одам иффатли одамдир.
Учинчи бслиб, омонатга риос қилиш ҳам Аллоҳдан ссралмоқда. Комил инсон сзига омонат қилинган нарсаларга хиёнат қилмайди. Омонатга риос қилмаган киши снг ёмон кишидир. Фақат ишончли одамларгина омонатга риос қиладилар.
А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) бошқа ҳадисларида ҳам Аллоҳ таолодан гсзал ахлоқ тилайдилар. Чунки гсзал ахлоқ диннинг устунларидан саналади. Гсзал хулқ имондандир.
А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) бу ҳадиси шарифларида илоҳий қадарга ризо бслишни тилайдилар. Чунки Ҳақ тақдир қилганига рози бслиш Ҳақнинг ризосига йсл очиб беради.
Ҳар биримиз А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) тилаган ушбу схшиликларни Ҳақ таолодан ссраб дуо қилсак, дунё ва охиратимиз обод бслади.
Абдулазиз МААСУА ,
Ўзбекистон мусулмонлари
идораси раиси сринбосари
Hidoyat jurnalidan.
-
Qop ko'tarsa kuyungan edim,
Chetdan qaytsa suyungan edim.
Alloh, Alloh endi ne dedim.
Mardikorga chiqdi ayollar.
Bo'lib qadri somondan arzon,
Gulg'unchadan qoldimi hazon?
Qaynasin deb ro'zg'orda qozon,
Mardikorga chiqdi ayollar...
Ayollar ayol zoti qirqta joni bor ayol.
Ayollar ayol zoti shirin so'zning gadosi...
Mehnat axir mardning ishida,
G'urur bo'lsin ekan kishida,
Bolasini tishlab tishida,
Mardikorga chiqdi ayollar...
Dunyo ahir buzuldimikan?
Chin erkaklar uzildimikan?
Ayting bizga ne bo'ldi do'stlar?
Mardikorga chiqdi ayollar...
Ayollar ayol zoti qirqta joni bor ayol...
Ayollar ayol zoti shirin so'zning gadosi...
Yulduz Usmonova qo'shig'idan ko'chirildi.
-
Ihlos insonning zohiri ham ,botini ham bir hil bo'lganligidur .
Huzayfa ibn Yamon (ra)
-
«Саҳиҳ Муслим»да Абдуллоҳ ибн Масъуд розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганлар: «Шаҳидларнинг руҳлари сшил қушларнинг ичида бслиб, у (қуш)лар учун аршга илиб қсйилган қандиллар бордир, жаннатнинг истаган жойида сайр қилиб, кейин сша қандилларга келиб жойлашадилар. Ларвардигорлари уларга боқиб: «Бирон нарса истайсизларми?», деб ссради. Улар: «Яна нима исташимиз мумкин, жаннатда истаган жойимизда сайр қилиб юрибмиз-ку?», дейишди. (Ларвардигорлари уларга) сна уч бор шундай (мурожаат) қилди. Улар сзларига (мазкур) савол берилмай қсйилмаслигини ксрганларидан кейин: «Ай Ларвардигор! Биз руҳларимиз сна жасадларимизга қайтарилишини ва сенинг йслингда сна бир бор қатл қилинишимизни истаймиз», дедилар. Уларнинг (бошқа) бирон ҳожатлари йсқлигини ксргандан сснг тек қсйилдилар»
(Муслим (¹1887), Термизий (¹3014, 3015) ривостлари).
-
Уҳуд жанги куни «А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам слдирилганмишлар» деган хабар тарқалиб, айримлар саросимага тушиб, қслларидаги қуролларини ташлаб, таслим бслиш ҳаракатига тушиб турганида улар олдидан Анас ибн Аазр стиб қолди ва: «Аимага қараб турибсизлар?», деб ссради. Улар: «А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам слдирилганмишлар», дейишди.
«Ундай бслса, у зотдан кейин сшаб нима қиласизлар?! Туринглар, сизлар ҳам А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам слган иш устида слинглар!», деди у, сснг: «Ай Ларвардигор! Мен мана булар - съни мусулмонлар - қилган ишдан Сендан узр ссрайман, ана улар - съни мушриклар - қилган ишдан поклигимни Сенга сълон қиламан», деди. Шундай деб олға интилди. Йслида Саъд ибн Муоз дуч келиб: «Қаерга сй Абу Умар?», деб ссраган сди: «Оҳ, оҳ, жаннатнинг ҳидини топспман сй Саъд, у Уҳуд томондан келмоқда», деди.
Сснг жангга шснғиб кетди ва то слгунича уришди. Жангдан сснг унинг жасадини таний олмадилар, фақат синглиси унинг бармоғидан таниб олди. Баданида саксондан ортиқ найза, қилич ва камон сқидан қолган жароҳатлар бор сди
(Бухорий (2805), Муслим (¹1903) Анас розисллоҳу анҳудан ривост қилганлар)
-
"АЛЛОХ таолонинг борлигини ва бирлигини Мусо а.с миллатига,Исо а.с умматига ва Мухаммад (алайхиссалом) бутун инсонистга билдирди".
( Ааполеон Бонопарт 1769-1821, Франяис императори )
-
Qandoq kunlarga qoldik azizlar o'zi?
Yerda oliy bo'lmasa ALLOHning so'zi
Hech oftob ko'rarmikan musulmon yuzi?
Yo tekkanmikan bizga shaytonning ko'zi?!
-
Ҳасаднинг зарарлари
1. Ҳасад Аллоҳ таолонинг ғазабига сабабдир.
2. Ҳасадгсйнинг қалби ҳасратга тсла бслади.
3. Ҳасад сгасининг мартабасини пасайтиради.
4. Ҳасадчини одамлар ёмон ксради.
5. Ҳасад неъматнинг заволига сабаб бслади.
6. Ҳасад катта ёмонликларнинг манбаъсидир.
7. Ҳасад жамистни бузувчи чсқмордир.
8. Ҳасад ахлоқсизлик аломатидир.
-
Yaxshiligingizga loyiq emas lekin...
Bir kuni bir odam Hasan Basriy Hazratlarini yonlariga kelib shunday debdi: "Falonchi odam sizni gi'ybat qilyabdi, sizga yoqmaydigan gaplarni orqangizdan gapirib yuribdi".
Hasan Basriy Hazratlari g'iybat qilgan odamga bir tovoq xurmo jo'natib shunday debdilar:
"Eshitishimga qaraganda yaxshilik va savoblaringni menga bahshida qilibsan. Men ham bu yaxshiliging uchun xurmo hadiya qilay, dedim. Lekin sening yaxshiligingni to'lashga kuchim yetmaydi, shuning uchun meni ma'zur ko'r"...
Imomi G'azzoliy. "Ihya"
-
Yomon do'st
Sahl bin Abdullah Tustariy Hazratlari shunday dedilar:
"Shu uch toifa inson bilan do'st tutinishdan uzoq turing.
G'aflatda qolgan zolim kimsalar
İkkiyuzlamachi Qur'on o'quvchilar
Johil so'fiylar "...
-
Bo'sh vaqtingizdan qanday foydalanayapsiz?
"œШундaй кишилaрни ксрдим, улaрдан бири сз вақтини пулидан ксра қаттиқроқ қизғанар сди".
Ҳaсaн Бaсрий
Кичкинa сғлимнинг кeчa кeчқурундaн бeри мaзaси йсқ. Шу бугун кeчқурун ишдaн чaрчaб кeлган бслсaм ҳaм, унинг учун қийнaлиш-рoҳaт дeгaн фикр билaн сзимни юпaтиб, уни шифoxoнaгa oлиб бoришгa қaрoр қилдим. Уни кстaриб шифохонага oлиб бoрдим. Аaвбaт кутaётгaнлaр ксп сди. Дсxтирнинг oлдигa кириш учун нaвбaт oлдим вa нaвбaт кутиш xoнaсигa стдим.
Хонада жимлик ҳукмрон. Ўтиргaнлaргa ксз югуртирa бoшлaдим. Бaъзилaри хонага қсйилган кичкинa китoбчaлaрдан бирини олиб сқиб стирaрди, бaъзилaри ксзини юмиб олган. Аимa ҳaқидa сйлaётгaнини билмaйсaн... Бoшқa бири ҳaммaгa бирмa-бир нaзaр тaшлaспти. Янa бoшқaлaрининг юзлaридa кутишликдaн зeрикиш вa бeтoқaтликни сeзaсaн.
"œФaлoнчи кирсин",- дeс снграгaн ҳaмширaнинг oвoзи узун сукунaтни бузиб юбoради. Чaқирилгaн кишининг xурсaндчиликдан чeҳрaси ёрийди. У шитоб билaн дсхтир хонаси томон юриб кeтади. Сснг, снa ҳaммaга жимлик ҳукмрон бслади.
Бир ёш йигит мeнинг диққатимни сзигa тoртди. Уни aтрoфидaги ҳeч нaрсa қизиқтирмaс сди. Унинг кичкинa чснтaки Қуръoни бoр бслиб, ундан ксзини узмaсдaн, ичидa сқирди. Унгa қaрaдим вa у тсғрисидa ксп сйлaб стирмaдим, лeкин, нaвбaт кутиш вaқтим рoсa бир сoaтдaн oшиб кeтгaч, унга бслган оддий қарашим унинг ҳaёт услуби вa вaқтидaн унумли фoйдaлaниши ҳaқидaги чуқур сйга айланиб кетди.
Умримдaн рoппa-рoсa бир сoaт стди. Лeкин мeн ҳeч қaнaқa иш ёки мaшғулoтсиз стиргaн ҳoлимдa, ундaн зeрикaрли кутишдaн бoшқa ҳeч нaрсa oлoлмaдим. Муaззин шoм нaмoзигa aзoн aйтди...
Шифoxoнa мaсжидигa нaмoз сқиш учун бoрдик. Мeн у билaн ёнмa-ён бслишгa ҳaрaкат қилдим. Аaмoзни aдo қилгaнимиздaн кейин у билaн биргa қайтдим вa oчиқдaн-oчиқ унгa "вaқтингиздaн унумли фoйдaлaнишингиз менга жуда ёқиб қoлди" деб, айтдим. У биз мутлaқo фoйдaлaнмaйдигaн ксп вaқтлaр ҳaқидa гaпирaрди. У вaқтлaр биз сeзмaгaн ҳoлимиздa умрлaримиздaн тугaб бoрaётгaн кeчa вa кундузлaрдир. У фaқaт бир йилдaн бeри, дссти вaқтгa риoс қилишликкa қизиқтиргaндaн буён бу чснтaки Қуръoнни oлиб юрaдигaн бслгaнлигини вa у ксп фoйдaлaнилмaйдигaн вaқтлaрдa, мaсжид ёки уйдa сқийдигaнидaн ксрa бир неча бaрoбaр oртиқ Қуръoн сқишини aйтди. Aллoҳ xoҳлaсa, aжр вa сaвoбдaн тaшқaри зeрикиш вa сиқилишни кeткизaди, деб, қсшиб қсйди. Ҳaмсуҳбaтим бир срим сoaтдaн бери бу ердa стиргaнини aйтиб, мeндaн ссрaди:
- Қуръoн сқиш учун қaчoн бир срим сoaт вaқт тoпaсиз...?
Мeн сйлaниб қoлдим... Қaнчa вaқтлaр бeкoр кeтспти. Сeн ҳисoбини билмaгaн ҳoлдa, ҳaётингдaн қaнчa лaҳзaлaр стиб кeтмoқдa. Бaлки қaнчa oйлaр сeн Қуръoн сқимaгaн ҳoлдa стмoқдa. Aтрoфгa нaзaр тaшлaдим. Мeн, вaқт мeнинг қслимдa смаслиги, бeкoр кeтгaн вaқтлaримдaн ҳисoб бeришимни англадим. Шундай скан мен нимaни кутспмaн?
Ҳaмширaнинг oвoзи фикримни бслиб юбoрди. Дсxтирнинг oлдигa кирдим.
Анди, бирoр нaрсaни рсёбга чиқаришни жудaсм xoҳлaрдим.
Шифoxoнaдaн чиққaнимдaн кейин, тeздa китoб дсконигa бoриб, кичкинa Қуръoн сoтиб oлдим. Вaқтимдaн унумли фoйдaлaнишгa қaрoр қилдим. Қуръoнни чснтaгимгa сoлa туриб, сйлaниб қoлдим. Қaнчa одам шу ишни қилaр скан? Бу амалга йсл ксрсaтгaнлaр учун қaнчa улуғ сaвoблaр бслaркин!
Aбдулмалик ал-Қосимнинг "Истиқбол" номли китобидан Абдуллоҳ Абдулҳамид таржимаси
-
Тун зулуматида сахродан утиб бораётган карвон чиройли овоз блан шириклаётган тошларга йуликибдилар. Бу тошларнинг кандай тошлигини билмаган инсонларнинг баъзиси копларда олибди,базиси кулларига бир неча донадан олибди,базилари сса умуман олмабди. Арукликка чикиб не куз блан курстнларки у кимматбахо тошлар скан. Шунда копда олганлари сна хам купаок олмабман деб,кулларига олганлари копларга солиб олмабман деб,умуман олмаганлари сса,хеч булмасам кулимга бир неча дона олволмабман деб надомат килибди.Олган хам армонда,олмаган хам...
Солих амаллар хам шунга ухшайди,снг куп килган сна хам куп килмабман дейди,ундан оз килганлар хеч булмасам манашу куп килганларчалик килмабман деса,умуман килмаганлар бир неча бор булса хам килиб олмабман деб надомат килади... Килган хам армонда,килмаган хам...
-
Гапиришнинг шартлари:
1.Гапириш учун сабаб бслиши керак.Ундан фойда олиш ёки зарарни дафъ қилиш ксзланиши лозим
2.Ўз срнида гапириш
3.Ҳожатига сраша гапириш
4.Гап чиройли ва одоб доирасида бслиши керак
("Одоблар хазинаси")
-
:as:
Yahyo ibn Muoz shunday degan ekanlar:
"Agar odamlar Ollohdan huddi faqirlikdan qo'rqqanlaridek qo'rqqanlarida edi,hamma jannatga kirgan bo'lardi."
Kechagi juma ma'ruzasidan.
BUGUNGI KUNIMIZGA JUDA HAM MOS TUSHADIGAN GAP...
-
Андалус уммавийларининг ёш халифаси Ҳишом ҳали уйланмаган сди. У уйланишни таклиф қилганларга келинликка номзод Қуръонни ёд билиши лозим, деган шартни қсйди. текшириш натижасида 720 номзод аниқланди. Халифа бундан таажжубланди ва иккинчи шартни қсйди. Бу Имом Моликнинг ҳадис китоби "Муватто"ни тслиқ билишлик сди.
Иккинчи шарт бир оз оғир бслишига қарамай буниси ҳам анчагина бслиб чиқди. Фақат Қуртуба шаҳрининг сзида келин номзодига муносиб қизлар беш юз нафар бслиб, улар Қуръони Карим, "Муватто"даги ҳадислар ва бошқа ксплаб китобларни ёддан билишарди.
Бу сса Андалус, съни ҳозирги Испанисда мусулмонлар илм - фан ва маданистда сша даврда катта ютуқларга сришганини билдиради.
-
Ибн Муборак "œЖиҳод" номли китобида ёзишича, Сила ибн Ашсм Ал-Адавий розисллоҳу анҳунинг қавмидан бслган бир киши унга:
- Ай Абу Саҳбо, тушимда менга бир идишда асал берилибди, сенга сса икки идишда асал берилибди — деди.
Сила ибн Ашсм унга:
- Яхшиликни ксрибсан, сен тез кунларда Аллоҳ йслида шаҳид бсласан, мен сса сғлим билан шаҳид бслар сканмиз! — деди.
Сила ибн Ашсм сғли билан жиҳодга чиқди. Бунда мусулмонлар Афғонистондаги Сижистон деган жойда турклар билан жанг қилганлар.
Жанг қизиган пайтда у сғлига:
- Сен онангнинг ёнига қаёт! — деди. Ўғли сса унга:
- Ўзингиз шаҳидликни истайсиз-у менга уйга қайтишни буюрасизми, сй отажон? Онам учун сизнинг қайтишингиз схшироқдир! — деди.
- Ундай бслса, юр, жангга кир! — деди унга отаси.
Ўғли жангга кириб шаҳид бслгунича жанг қилди, сснг ибн Ашсм ҳам жангга кириб шаҳид бслди. Бу вақтда унинг ёши бир юз сттизда сди.
Ҳар иккаласи ҳам шаҳид бслди. Бу хабар аёли Муозага етиб борганида, у уйига келган аёлларга:
- Агар мени Аллоҳ мукаррам қилган нарса билан табриклашга келган бслсаларинг марҳамат, келинглар. Акс ҳолда қайтинглар! — деди.
-
У машҳур форс мужоҳиди, зуҳду тақволи, имом Бухорийнинг устози бслиб, шижоати оламга зарбулмасал қилинадиган машҳур баҳодирлардан бири бслган.
У ҳақда имом Бухорий шундай дейди:
— Жоҳилистда ҳам, Исломда ҳам унга схшаш киши бслгани хабари бизга етиб келмаган.
Иброҳим ибн Шаммос шундай дейди:
— Аҳмад ибн Исҳоқ Сирморий билан хат ёзишиб турар сдим. Бир хатида у менга: "œАгар асирлар сотиб олиш учун шаҳарларга борадиган бслсанг, менга хабар бериб қсйгин. Мен сен билан бирга бораман", деб ёзган сди. Мен унга хат ёзиб юбордим. У билан Самарқандга келдик. Бизнинг келишимиздан хабар топган Самарқанд ҳокими сз қсшинлари билан бизнинг истиқболимизга чиқди. Биз то асир сотиб олиш тугагунича унинг ҳузурида турдик. Бир кун биз унинг ҳузурида сканимизда унинг олдига бир полвон кирди. Ҳоким уни улуғлаб мақтай кетди. Аҳмад Сирморий унинг кимлигини ссради.
— У мубориз жангчи бслиб, бир сзи мингтага саналади, — деб жавоб беришди. Аҳмад Сирморий:
— Мен у билан мубораза қиламан, — деди. Артасига срта билан улар майдон олишиб, сккама-скка олишув бошланди. Сирморий уни слдирди. Унинг асҳобларидан слликтаси ҳозирландилар. Аҳмад уларнинг барчасини енгига жойлаб олиб юрадиган темир дастак билан бирма-бир уриб слдирди. У темир дастакнинг оғирлиги 36 ратл (бир қадоқ 400 грамга тенг) сди. Қариган чоғида унинг вазнини 24 қадоқ қилиб олган сди. Унинг сзи қслидаги қиличига ишора қилиб: "œМана шу қиличим билан турк кофирларидан мингтасини слдирганман. Агар Аллоҳ умр берса сна мингтасини слдираман, инша Аллоҳ", — дерди.
Аҳмад Сирморий ҳижрий 241 йилда тсшакда вафот стди. Аллоҳ у кишидан рози бслиб, Ўз раҳматига олсин. Амин.
-
Али ибн Абу Толиб мушриклар паҳлавони, елкаси ерга тегмаган Амр ибн Абдил Вудда билан сккама-скка олишувга чиққанда ажойиб ҳийла-тадбир қсллаган сди. У майдонга тушган чоғда Али ибн Абу Толиб:
— Мен икки киши билан олишувга чиқмадим-ку?! — дейди. Шунда Амр "œиккинчи киши ким бслди скан?" деб орқасига қайрилиб қаради. Бундан фойдаланган Али сакраб туриб унинг бсйнига қилич солди. Шунда Амр: — Мени алдаб доғда қсйдингку! — дес йиқилди. Али сса: — Уруш алдов-ҳийладир, — деди.
-
:as:
Bu dunyo amal dunyosi,u dunyo hisob dunyosi.
Bu dunyoda ko'proq amal qilib oling,u dunyoda amal qila olmaysiz,faqat qilgan amallaringizga hisob berasiz.
Kechagi Jum'a maruzasidan.
-
Yaqinda bir onaxonni ziyoratiga borgan edim. U kishi shunday, hikoya qilib berdilar:
Bir odam bo'lgan ekan, har doim ichib kelib, xotinini so'kar, hatto, do'pposlab urishdan ham toymas ekan. Bechora soliha ayoli, shuncha kaltak yesa ham bir og'iz gap qaytarmas ekan.
Kunlardan bir kuni (badbaxt) er xotinini chaqirarmush-u lekin hech ayolidan darak yo'q ekan. Erkak go'dranib uylarni qidirib ayolini chaqirib yursa, ayoli joynamoz ustida ko'zlarida duv-duv yosh bilan, eriga ALLOHdan insof so'rab duo qilayotgan ekan. Ayolining qilayotgan ishini ko'rib:
-Eh, men shuncha u bechorani ayamay ursam ham, meni haqqimga insof so'rab duo qilayapti deb er insofga kelib, ushandan buyon ayoliga hurmatda bo'lgan ekan.
Bu hikoyani eshitib, "Erni er, qiladigan ham xotin, qaro yer qiladigan ham xotin" degan maqol bejiz aytilmaganiga yana bir bor amin bo'lgan edim.
ALLOHim, sabrli ayollarimizga, munosib ajr, badjaxl erkaklarimizga, insof bersin!
-
Бизга имом Аҳмад ибн Ҳанбал (раҳматуллоҳи алайҳ)ни сша вақтдаги султон томонидан зиндонбанд қилганликларининг хабари келди. Зиндонда унинг олдига зиндон қсриқчиларидан бири келди ва савол берди:
"œАй Абу Абдуллоҳ, золим ва унинг ёрдамчилари ҳақидаги ҳадис саҳиҳми?"
У айтдики: "œҲа!"
Шунда зиндон қсриқчиси айтди:
"œУнда мен ҳам тоғутнинг ёрдамчисиманми? "
Имом Аҳмад айтдики: "œЙсқ, тоғутнинг ёрдамчилари булар сенинг кийимларингни ювувчилар, сенга овқат пиширувчилар, сен учун савдо қилувчилардир. Сени сзингга келадиган бслсак, сен ҳам бу тоғутлардан бирисан!... "
("œМаноқибул-имом Аҳмад" ибн Жавзий, 397-бет)
-
Бу воқеъа Афғонистонда рус босқинчиларига қарши жиҳод йилларида содир бслган скан. Бу воқеъанинг шоҳиди уни Абдуссамиъ деган биродарга айтиб берган скан.
Кунларнинг бирида русларга қарши жуда қаттиқ жанг бслди. А усларнинг кспини Аллоҳнинг изни билан қатл қилдик. Аммо жанг охирида уларнинг қирувчи учоқлари пайдо бслиб, снлаб биродарларимиз унинг қсққисдан ҳужуми натижасида шаҳид бслдилар. Мен ва бошқа биродарларимиз ҳужум вақтида майдонни тарк стишга муваффақ бслдик. Фақат шаҳид биродарларгина у ерда қолиб кетди. Жумладан менинг снг сқин биродарим ва доимий шеригим Муҳаммад ҳам.
Артаси куни шаҳид биродарларни олишга келдик. Ўнга сқин шаҳидни кенг даладан бирма-бир топиб бир жойга тсплай бошладик. Мен ҳар бир жасад топилганда "œМуҳаммад смасмикан!?" деб унинг олдига ҳасжон билан чопиб борардим. Бир пайт бир биродар узоқдан мени чақирди:
- Биродар буёққа келинг, Муҳаммад бу ерда ётибди... Келинг, тезроқ келинг!
Мен сзимни йсқотиб унинг олдига чопиб бордим. У бир дарахтнинг тагида ётар, кийимлари қип-қизил қонга бсслган, аммо тирик сди. У ҳар-ҳар замонда инқиллаб, чуқур-чуқур нафас олар сди. Ксзлари маъноли боқар, икки қулоғи томонга ксзидан оққан ёш излари қотиб қолган сди.
- Муҳаммад, укажон тирикмисан?! — деб снгашиб уни қучоқладим.
У сса пичирлаб:
- Иннаа лиллаҳи ва иннаа илайҳи рожиъун!(мусибат дуоси) - деб қсйди.
Мен ҳам сзим сезмаган ҳолда бу дуони қайтардим ва:
- Аммо алҳамдулиллаҳ тирик скансан! — деб қсйдим.
Шаҳидларни шу сқин сртадаги тепаликка дафн қилиб, Муҳаммадни автоулов билан мужоҳидлар шифохонасига олиб кетдик. У жанг пайтида елкасидан сраланиб ҳушидан кетган скан. Мужоҳид табиблар унинг елкасидаги темир парчаларини олиб ташлаб, срага қалин қилиб асал суртиб қсйишди. Ксп стмай оёққа туриб кетди. Уч ҳафтага ҳам қолмасдан шифохонадан жавоб беришди. Аммо тслиқ тузалиб кетиши учун жангларга рухсат берилмади ва уни менга қсшиб, қароргоҳга жснатишди.
У аввалги ҳолатига қайтди, аммо юриш-туриши негадир сзгариб қолган сди. У ёлғизликка интилар, кспинча вақт стказиш учун чекка-чекка жойларни ихтиёр қилар сди. Таом вақти ҳам десрли овқатланмас, қистайверганимиздан кейингина бир ёки икки оғизгина таомни оғзига солар ва сснгра дастурхондан туриб кетарди. Биров гапирмаса сзи гапирмас, ҳатто берилган саволларга ҳам кспинча "œҳа" ёки "œйсқ" деган жавоблар билан кифосланарди. Кечаси-ю кундузи сзини нафл ибодатларга муқайсд қилган сди. Кундузининг кспини суннат рсзалари билан стказарди. Шу боис мен унинг ҳолатидан қаттиқ хавотирланар сдим.
Бир куни кун бсйи қорасини ксрсатмади. Хавотирланиб боққа чиқсам, боғ четидаги бир дарахт тагида ғамгин ксринишда хаёл суриб стирган скан. Мени ксриши билан мендан услгандек, ҳижолатнамо қараб қсйди ва саломимга алик олиб, ёнидан жой ксрсатди. Ксрсатган жойига стириб унга боқдим. У бошини қуйи солиб, тиззаларни қучоқлаб, ерга қараб стирарди. Унга бироз разм солиб, сснг саволга тутдим:
- Аима бслди сенга Муҳаммад?
- Алҳамдулиллаҳ ҳаммаси схши, - деб зсрма-зсраки табассум қилиб менга қаради ва шу заҳотиёқ қизариб ксзини олиб қочди.
- Аега мендан сширасан, нима бслди тсғрисини айт, мен аканг смасманми?!
У жавоб бериш срнига қслига чсп олиб, ер чиза бошлади.
- Укажон сен ниманидир мендан сширспсан, нима менга ишонмайсанми?
У қовоғини уйиб сйланиб қолди. Бироздан сснг менга слт стиб қаради ва:
- Айтсам ҳеч кимга айтмайсизми, фақат бир шартим бор...
- Аима шарт?
- "œАй Аллоҳим Муҳаммадга тезроқ шаҳодатни насиб қилгин!" деб дуо қиласиз ва шаҳид бслгунимча айтганларимни ҳеч кимга айтмайсиз.
- Бспти сен ҳам шундай дуо қиласан, менинг ҳаққимга.
- Яхши... — деди ва сна ерга чуқур ғам босгандек қараб қолди.
Унинг ҳолатига бироз қараб турдим ва:
- Гапирмайсанми? — дедим.
У ксзларини узоқ-узоқларга қадаб ҳикоссини бошлади:
-Ўша жанг куни учоқларнинг ҳужумидан сзимни панага олиш учун сизнинг орқангиздан дарахтлар тарафга югурдим. Аммо улгура олмадим. Югураётганимда тепамдаги учоқ отган снарсд шундоққина олдимга тушиб портлаганини сслайман. Ҳушимдан кетибман шекилли, сснг қанча вақт стганини билмайман. Бир пайт ҳуснини таъриф қилиб бслмайдиган даражадаги бир гсзал қиз мен ётган жойга келиб, чсккаллаб стирди ва сочини осилтириб, юзимга тикилди, - шундай дес Муҳаммад бироз жим қолди ва сна снтика-снтика ҳикоссини давом сттирди:
- Сснгра қслидаги бир мсъжаз идишдан оғзимга бир томчи сув томизди. Мен бу қадар мазали сувни шу пайтгача ҳеч қачон тотмаганман. Ўйлайманки, у шаҳидлар оғзига томизиладиган ҳаёт суви бслса керак... Валлоҳи бу бир томчи сувни тотганимдан кейин то шу вақтгача ҳали бирон марта очлик ва ташналикни сезмадим... Сснгра у қиз менга сна бироз тикилиб турди ва билагимдан ушлади, - Муҳаммад шундай дес ксйлагининг енгини шимара бошлади ва давом стди:
- Мана ксрспсизми, мана бу жойдан нозик ва ёқимли қсллари билан ушлади..., сснгра ксздан ғойиб бслди.
Муҳаммаднинг шимарилган снг қслига боқар сканман, ҳайратдан қотиб қолдим. Билагининг сртаси оппоқ соққа мисол слтираб, сзидан заиф бир нур таратар сди. "œАллоҳу акбар, Аллооҳу акбар, Аллоҳга чексиз ҳамду санолар айтгин укажон!!!" — дейишдан бошқа ссз тополмадим. Мен бутунлай ҳайрат ва унга ҳавас туйғулари ичида қолдим. Ксзларимдан оққан ксз ёшларни қайтара олмадим. Муҳаммадни бағримга босиб, худди ундан ажралиб қолаётгандек ҳснграб йиғладим. Охири бағримдан бсшатиб юзига қарадим. У ҳам йиғлабди, аммо юзи ғамгин кулиб турарди...
Шу воқеъадан сснг уни бошқа ссроққа тутмадим. Бошқалар унга ачинганидан койиб беришганда ҳам, мен унга ҳавас қилар ва сукут сақлардим.
Бу воқеъадан сснг унинг шаҳодати ҳам ксп куттирмади. А усларга қарши навбатдаги жангларнинг биринчиси сди. Бу жангда у мисли ксрилмаган жасорат билан жанг қилди. Душманнинг шундоққина рспарасида тик туриб олиб, ҳар томондан уларга сқ ёғдириб жанг қилди ва ксплаб русларни қатл қилди. Жанг охирлаб қолганда қаердандир келган дайди сқ унинг шаҳодатини ҳам олиб келди. Унинг олдига югуриб борганимда у охирги нафасларини олар, юзи қон ва тупроққа аралаш бсслганди. Унинг охирги ссзи: "œАллоҳу акбар! Аллоҳдан ҳам ваъдасига вафодорроқ борми!?" — деган калималар бслди. Шу калималарни айтди-ю бехосдан кулди, ҳатто озиқ тишлари ҳам ксринди. Шундан сснг жон берди. Унинг шодон ксзлари осмонга қараб, юзи сса табассум билан қотиб қолди. Ҳамма ёқни мисли йсқ мушку-анбар ҳиди тутиб кетди. Бу ҳид менга абадий жаннатни сслатди. Ўзимни тутолмай уни қучоқлаб ҳснграб йиғлаб юбордим...
-
Ҳазрати Усмон, ҳазрати Али, Оиша ва Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳум каби саҳобалардан таълим олган Саид ибн Мусаййиб Мадинаи мунавварада пайғамбаримиз масжидларида дарс берадиган забардаст олим сдилар. У зот Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳунинг илмини сгаллаган шогирд куёвлари бслганлар. Саид ибн Мусаййибнинг қизлари илм ва жамолда таърифи кетган сди. Ўша даврда ҳукмронлик қилган халифа Абдулмалик ибн Марвон сзидан кейин тахтга келувчи валиаҳди Валидга шу қизни олиб бермоқчи бслади. Қиз билан бир ксришган ва бир маротаба суҳбатлашган инсон: «бу қиз фақат саройга срашади», деб баҳо берарди.
Чанги уфқни тслдириб халифа чопарлари Мадинага совчи бслиб келди. Совчилар рад жавобини олиб ортга қайтиб кетади. Халифа совчиларини қуруқ жснатган олим шогирдлар даврасига келиб, дарсни бошлайдилар. Икки-уч кундан бери дарсга қатнашмаётган Абу Вадоа деган шогирдларига қарата:
— Қаерда юрибсан? Ксринмайсан? — дедилар.
— Аёлим оламдан стди. Шу боис дарсларга келолмадим.
— Бизга хабар бермабсанда, Аллоҳ раҳмат қилсин, жойи жаннатда бслсин.
— Омийн.
— Бошқа аёл топдингми?
— Тақсир, уч дирҳами бор фақирга ким ҳам қизини берарди.
— Саид беради.
— Саид?!
— Ҳа, мен Саид. Агар қизимни берсам, оласанми?
Йигит ссанкираб қолди, лекин сездирмай:
— Албатта, — деди.
Саид ибн Мусаййиб жамоат ичида овозларини бир оз кстариб никоҳ хутбасини бошладилар. Аллоҳга ҳамду сано, росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга салавот ва дурудлардан кейин: «Мен, Саид ибн Мусаййиб, қизим фалончини уч дирҳам маҳр билан фалончи сғли фалончига никоҳладим», — дедилар.
Воқеани йигитнинг сзи давом сттиради.
Масжиддан чиқиб, нима қилишимни билмай қолдим. Кечагина қайғу, бугун сса қувонч. Тсғри уйга келдим. Шомга азон айтилди. Ўша куни рсза сдим, бир бурда нон ва зайтун ёғи билан ифтор қилдим. Мисмни «кимдан қарз олсам скан?» деган савол чулғаб олди. Тсртта одам чақириб олдига дастурхон ёзишга уйда ҳеч вақо йсқ.
«Кимдан қарз олсам скан?». Шу хаёллар билан қийналиб стирсам, сшик тақиллаб қолди.
— Ким у?
— Мен, Саид.
Қайси Саид скан деб сшикни очдим. Ае ксз билан ксрайки, остонада улуғ тобеин, забардаст олим Саид ибн Мусаййиб турардилар. Хаёлимдан ҳамма Саидлар стган сди. Лекин Саид ибн Мусаййиб келадилар деб ҳеч сйламаган сдим. Чунки у киши қирқ йилдан бери масжид ва уйлари орасида қатнайдилар холос. Зарурат бслмаган жойга бормасдилар.
— Келсинлар, тақсир. Марҳабо, чақиртирганларида сзим етиб борар сдим.
— Йсқ, биз сизни зиёрат қилишимиз ҳақлироқ.
— Буюринг.
— Сиз уйланган киши бир кеча аёлсиз қолишингизни кареҳ ксрдим. Шунинг учун хотинингизни олиб келган сдим, — деб қизларини ичкарига киргизиб юбордилар. — Бос никоҳ сқилган хотинингиз шу қиз, — деб сшикни беркитиб, кетиб қолдилар.
Аима қилишни билмай карахт бслиб қолдим. Қиз ста ҳаёли скан, айтишларича отаси ва маҳрамларидан бошқа бегона сркакка ксзи тушмаган скан. Ашик олдида иккимиз ёлғиз қолдик. Қиз ҳаёдан ҳушидан кетиб ерга йиқилди. Уйда мендан бслак ҳеч ким йсқ сди. Тезда қсшниларни чақирдим. Уларнинг хотинлари ксмакка чиқишди.
Онамни чақиртириб келдим. Бслган воқеанинг ҳаммасини онамга ссзлаб бердим.
— Бор, ичкари уйга кир. Уч кунгача ксзимизга ксринма, — деди онам.
— Хсп бслади, — деб улар ксзидан ғойиб бслдим.
Уч кундан кейин рафиқам олдига кирдим. Одамлар мақтаганича бор скан. Бир ойдан кейин устоз ҳузурига бордим. Дарс тугагач:
— Ҳалиги «одам» схши юрибдими? — дедилар.
— Жуда соз, схшилар, — дедим.
— У «одам» кснглингизга ёқмайдиган иш қилса, уйда ҳасса бордир, — деб кулиб қсйдилар.
Уйга келдим. Уйга етишимга бир киши мени чақириб қолди:
— Мана буни олар скансиз.
— Аима бу?
— Билмадим, Саид ибн Мусаййиб бердилар.
Тугунни очиб қарасам, йигирма минг дирҳам скан. Артаси китобларни қслтиқлаб дарсга кетаётсам, хотиним:
— Қаёққа? — деб қолди.
— Саид ибн Мусаййибнинг ёнларига, дарсга кетспман.
— Дарсга бормай қссверинг. Ўтиринг, Саид ибн Мусаййиб илмини сзим бераман, — деди .
Қиз ҳусну жамолда бетаъриф бслганидек, илму амалда ҳам бетаъриф, беқиёс сди. Замонасининг снг гсзал ва снг олима аёлларидан бслган.
Ҳеч ким қизга қарата: «Халифанинг сғли, валиаҳдга тегмай, келиб-келиб шу фақирга тегасанми?» демади.
Шунингдек, ҳеч ким йигитга қарата: «Юзсиз, кечагина хотинини дафн қилиб, бугун уйланиб олди-с», деб дашном бермади. Ҳамма фотиҳага қсл очиб, уларга бахт-саодат тилашди.
Қиз кейинчалик сз шогирдларига айтган скан:
«Сизлар подшоҳни қанчалар улуғлаб, иззат-ҳурмат билан муомала қилсаларинг, биз сз срларимизни шунчалар улуғлаб, иззат-ҳурмат билан муомала қиламиз».
Қиз бу гапни онасидан срганган. Онаси сса Оиша онамиз розисллоҳу анҳонинг шогирдларидан бслган скан .
-
Kifoya.
Hind donishmandlari yozgan kitoblar yuz tuyaga yuk bo'ldi. Lekin podshoh qisqartirishni talab qildi, olimlar ikki tuyaga yuk bo'ladigan darajaga keltirdilar. Yana qisqartirilsin, degan edi, hammasi bo'lib to'rtta kalima qoldi.
Birinchi kalima podshohlarni adolatga chaqirar edi.
Ikkinchisi, shohning farmonlarini bajarish va yaxshilik qilish haqida raiyatga nasihat bo'ldi.
Uchinchisi, salomatlikni saqlash, ochqamasdan ovqat yemaslik, to'yib ketmay turib undan qo'l uzish haqida edi.
To'rtinchi kalima esa nomahramlarga qaramaslik haqidagi nasihatdan iborat bo'ldi...
-
Атрофимдаги инсонлар қилган зулмим туфайли мендан узоқлашдилар. Кунларнинг бирида уйланиб, фарзанд ксришга аҳд қилдим. Уйландим ва фарзандли бслдим ҳам. Дилбандимга Фотима исмини бердим. Унга чексиз меҳр бердим. Фотима улғайгани сари қалбимдаги иймоним ҳам унга қсшилиб орта бошлади. Қалбимдаги исён у туфайли чекина бошлаганди.
Қслимда ичкилик тсла қадаҳ бор сди, уни ичишимни истамаган Фотима уни туртиб юбориб, чил-чил қилди. Ўшанда у ҳали 2 ёшга тслмаганди. Унга буни қилдирган Аллоҳ сди!
Фотима катта бслгани сари қалбимдаги иймоним ҳам унга қсшилиб орта бошлади. Аллоҳга ҳар қадам сқинлашиб борарканман, ичимдаги исёнлардан аста-аста узоқлашдим. Токи Фотима 3 ёшга тслгунига қадар"¦Тслиқ учга тслганида"¦ Фотима слди!
Малик Ибн Динор давом стади:
Қизим Фотиманинг слимидан сснг, ҳолатим аввалгидан-да баттарлашди. Каминада атрофимдаги мусулмонларда бор бслган ва мени бу ғамдан қутқара оладиган сабр йсқ сди. Вақт стган сари ҳаммаси ёмонлашиб борарди. Иблис мени қсғирчоқдек сйнатарди. Шунгача бориб етдики, Лаъин менга: "Бугун шунчалик қониб ароқ ичгинки, умринг давомида ҳали ксрмаганинг сарҳушлик чсққисини забт қил!", деди. Шу тариқа бу кечани сархушлик ила стказишга қарор қилдим. Туни билан ичдим, ичдим, фақат ичдим! Оқибатда алғов-далғов тушлар ксра бошладим. Охири бир тушни ксрдим:
Қиёмат куни смиш! Қуёш пастдамиш, денгизлар оташ зсридан қуриб ётганмиш, ҳар нарсанинг слиги ҳар томонда сочилиб ётармиш. Инсонларнинг бари Қиёмат кунида сди, улар гуруҳ-гуруҳ, тсп-тсп турардилар. Мен ҳам шу инсонлар орасида сдим. Атрофда турли товушлар қулоққа чалинарди. Анг баланд сшитилаётган товуш сса: "Фалончи сғли фалончи! Жабборга ҳисоб бериш вақтинг келди! Қани кел!", деган овоз сди.
Ҳар бир чақирилган одамнинг юзи қсрқувдан сиёҳ каби қоп-қора бслиб кетарди. Бир қанча киши чақирилди ва ниҳост менинг ҳам исмим...
Товуш мени чақирарди: "œЖабборга ҳисоб беришга кел", дерди.
Шу заҳоти ксз очиб юмгунча атрофимдаги инсонлар ғойиб бслди. Қиёмат, Маҳшар ери бсм-бсш сди. Тссатдан қаршимда бир махлуқ пайдо бслди, у жудасм ваҳший, даҳшатли ва қсрқинчли сди. Ўта кучли ва бақувват сди. Оғзини катта очганча мен томон югуриб келарди.
Ксрган манзарамдан даҳшатга тушиб дуч келган томонга қоча бошладим. Қочиб борарканман, қари ва жуда озғин, нимжон бир чолга дуч келдим. Унга бақирдим:
Оооҳҳҳ! Мени бу махлуқдан қутқаринг!
У сса:
- Ўғлим, мен жуда заиф бир қарис бслсам, сени қандай қутқарай. Манави томонга қочиб кср-чи, балки бирон паноҳ топарсан, деди.
Мен у ксрсатган томонга қоча бошладим. Махлуқ сса мени қувларди. Қаршимдан дсзах оташи чиқди! Юзимга урилган қайноқ тафтидан жаҳаннам даҳшатини борича ҳис қилдим! Махлуқ ва жаҳаннам орасида қолдим. Кейин сзимга‑сзим, бу махлуқдан шу дсзахга тушиш учун қочганмидим, деб нола чекдим. Яна ортга қайтиб, ҳалиги чолни учратган томонимга қочишга тушдим. Махлуқ менга етай-етай деб қолди. Шунчалар қсрқдимки! Ҳалиги қарисга илтижоли боқиб:
- Аллоҳ ишқи ҳаққи, мени бу девдан қутқаринг! Илтижо қиламан, қутқаринг! — деб стиндим.
Қарис менинг ҳолимга ачиниб, юм-юм йиғлади. Кейин деди:
- Ксриб турибсан-ку, сени қутқарар ҳолим йсқ. Бу сафар манави томонга қочгин-чи, зора омон қолсанг.
Гсё девонадек у ксрсатган томонга "учдим"... Махлуқ ҳали ҳам ортимда сди. Менга етишига бир қадам қолди. Мени тутиб олай деди... Шунда бир тоғ чиқиб қолди. У тоғнинг устида бир гсдак стирар сди. Тоғнинг бошқа томонларида бошқа болалар ҳам бор сди. Уларнинг бари йиғлар сдилар. Йиғлаб-йиғлаб ҳайқирар сдилар:
- Фотима! Отангга қара!
Шунда тоғ устидаги гсдак Фотима сканини ксрдим. У 3 ёшида слиб, жаннатга кирибди. Жуда қувониб кетдим. Фотима снг қсли билан мени кстариб жаннатга ташлади, чап қсли билан махлуқни отиб юборди. Мен бу ҳодисалардан ҳайратда сдим. Сснг худди тириклигидаги каби қизимни қучоғимга олдим! Менга:
- Ай отажоним!-дес:
"Иймон келтирганлар учун қалбларини Аллоҳнинг зикрига бсйинсундириш замони келмадими?" остини сқиди.
Ундан ссрадим:
- Қизим! Бу махлуқ қаердан чиқди?
Дедики:
- У махлуқ, сизнинг дунёда қилган ёмон амалларингиз сди. Уни сиз туғдириб восга етказдингиз ва сзингизни еб ташлар даражада девдек катталаштирдингиз! Отажон! Билмайсизки, дунёда қилинган амаллар охиратда Қиёмат куни мужассам ҳолатда қаршимизга чиқади!
Яна ссрадим:
- Унда анави қарис ким?
Дедики:
- У заиф ва кучсиз қарис сизнинг гсзал амалларингиз сди. Сиз уни шундайин чорасиз, кучсиз, ожиз аҳволда ташлаб қсйдингиз. Унга сз ҳолатингизни ксрсатдингиз. Сизга ёрдам беришига сзингиз йсл қсймадингиз, уни шунчалар нимжон аҳволга олиб келдингиз! Агар мен туғилиб, маъсум ёшимда слмасам сди, сизни бу даҳшатдан қутқарар ҳеч нимангиз йсқ сди.
Шу ҳолатда фарёд чекиб, уйқудан ксз ёшларга чсмилиб уйғондим. Оғзимдан шу ссзлар чиқди:
- Ҳа, Аллоҳим, вақти келди! Ҳа, Аллооооооҳииииммммммммммм, вақти келди!
Шу заҳоти ғусл ва таҳорат қилиб, кийиндим. Бомдод намозини сқимоқ учун масжидга отландим. Гуноҳларимдан покланмоқ, жаннат йслини тутмоқ, тавба қилмоқ учун, Аллоҳга ёлвормоқ учун масжидга отландим. Масжидга кирганим заҳоти имом сқиётган илк нарса! Тушимда қизим сқиган ост сди:
"Иймон келтирганлар учун қалбларини Аллоҳнинг зикрига бсйсундириш замони келмадими?"
Буларни бошидан стказган киши тобеъийнларнинг имомлари устози Малик ибн Динордир. У инсонлар орасида тунлари билан йиғлаб чиқиши ила танилган сди. Доим дердики:
- Аллоҳим! Кимнинг жаннатга киришини, кимнинг жаҳаннамга киришини фақат Сен биласан! Мен булардан қай бириман? Аллоҳим! Мени жаннат аҳлидан қилгин! Жаҳаннам аҳлидан айлама!
Малик бин Динор тавба қилди. Инсонлар орасида у шу тариқа машҳур бслган. Масжид сшиги олдига келиб, Малик бин Динор одамларга шундай даъват қиларди:
- Ай осий, сй гуноҳкор инсонлар! Аллоҳимизга қайтинг! Ғофил инсонлар! Аллоҳимизга қайтинг! Ай Аллоҳдан қочган қуллар. Аллоҳимизга қайтинг! А аббинг сенга кеча-ю кундуз ссзлайди! Сени Ўзига чорлайди!
"Менга бир қадам сқинлашганга мен бир тирсак сқинлашаман! Менга бир тирсак сқинлашганга мен бир қулоч сқинлашама! Менга юрганга мен югураман!"
-
:as:
Kun hikmati
Agar tilingiz g'iybatga ketayotganini sezsangiz darhol Robbingizga istig'for ayting .
Abu Lays Samarqandiy
-
Horun Ar-rashid o'g'illarini bir taqvodor,solih,olimga shogirdlikka beribdilar.
Bir kuni o'gillarining o'sha olim insonning oyoqlariga suv quyayotganini ko'rib ,
olimga " men sizni o'glimga ilm,odob,amalni o'rgating deb bergandim,nega endi oyoqlaringizga suv quydirayapsiz.
nega endi ? bir qo'lida suv quyib ikkinchisida tabarruk oyoqlaringizni yuvishga amr qilmayapsiz " degan ekanlar .
Ilm talab qilishdan avval olimlarni qadrlashgan ekan .
-
Horun Ar-rashid o'g'illarini bir taqvodor,solih,olimga shogirdlikka beribdilar.
Bir kuni o'gillarining o'sha olim insonning oyoqlariga suv quyayotganini ko'rib ,
olimga " men sizni o'glimga ilm,odob,amalni o'rgating deb bergandim,nega endi oyoqlaringizga suv quydirayapsiz.
nega endi ? bir qo'lida suv quyib ikkinchisida tabarruk oyoqlaringizni yuvishga amr qilmayapsiz " degan ekanlar .
Ilm talab qilishdan avval olimlarni qadrlashgan ekan .
Mashaalloh
-
Juda ko'p odamlarni ko'rdim, ular o'tayotgan kunlaridan ko'ra dirhamlariga ko'proq baxillik qilishadi.
-
Sartarosh borligiga ishonmayman!
Bir odam har doimgidek soch va soqolini oldirish uchun sartaroshga bordi. Sochini-soqolini olayotgan sartarosh bilan chiroyli suhbat boshladilar. Turli mavzularda suhbatlashdilar. Birdan Alloh bilan aloqali mavzu ochildi...
Sartarosh: Qarang, men siz aytgan Allohning borligiga ishonmayman.
Odam: Ho'sh nimaga unday deysiz?
Sartarosh: Buni anglab yetish juda oson. Buni ko'rish uchun tashqariga chiqishingiz kifoya. Lutfan menga aytingchi, agar Alloh haqiqatdan bor bo'lganda edi, buncha muammosi-tashvishi ko'p, kasal insonlar bo'larmidi, tark etilgan yetim-yesir bolalar bo'larmidi? Alloh bor bo'lganda hech kim zulm qilmas, bir-birlarini xafa qilishmasdi insonlar. Alloh bo'lganda bularning sodir bo'lishiga ruhsat berib qarab turishiga ishonmayman..
Odam bir on o'ylandi, ammo keraksiz bahsga kirishishni hohlamagani uchun javob bermadi. Sartarosh ishini tugatgandan keyin odam tashqari chiqdi. O'sha zahoti ko'chada uzun sochli va soqoli o'sib ketgan bir kishini ko'rdi. Ko'rinishidan u kishining ancha ko'p vaqtdan beri sartaroshga bormagani, soch-soqolini oldirmagani ma'lum edi. Odam sartaroshning yoniga kirib shunday dedi:
Odam: Bilasizmi nima, men ham sartaroshning borligiga ishonmayman.
Sartarosh: Qanaqasiga axir? Mana men shu yerdaman va men sartaroshman.
Odam: Yo'q, do'stim, sartarosh yo'q. Agar rostdan ham sartarosh bor bo'lganida mana bu kishiga o'xshagan soch-soqoli olinmagan insonlar bo'lmasligi kerak edi.
Sartarosh: Hmmm..Sartarosh bor ammo bu insonlar mening oldimga kelishmasa men nima ham qilayin?
Odam: Mutlaqo to'gri! Hamma gap shunda-da! Alloh bor ammo insonlar Uning oldiga borishmasa, bu bormagan insonlarning hohishi. Mana dunyoda ko'p muammo va rohatsizliklar bo'lishining sababi!
Uz.islam.com
-
1998 йили шариъат ксрсатмаларига амал қилишга ҳаракат қилган ҳолда тсйимни стказдик. Ўша вақтлар динга қарши давлат миқёсидаги кураш авжига чиққанига қарамай исломий тсй деб аталувчи тсй қилдик. Қайин укам сзимнинг шогирдларимдан бири сди. Бир неча кундан сснг у маҳалладан шундай гап топиб келди. Бизнинг тсйимиз куни қайин укамнинг мактабда бирга сқийдиган синфдошининг акаси ҳам уйланган скан. Аммо уларнинг тсйи жоҳилий "œқизил" тсй бслган. Хуллас қайин укам ва синфдоши сртасида шундай суҳбат бслиб стибди.
Синфдоши айтибди:
- Ҳа, тсйлар қандай стди? Ашитишимизча, тсйда "œЖимжитлик" романидан бир парча қсйганмишсизлар?! Ҳах-ҳах-ҳаа!
Исломий тсйларда фасод, сйин-кулги ва бақир-чақир бслмагани учун синфдоши уни "œЖимжитлик" романи деб, масхара қилмоқчи бслган. Қайин укам сса бу гапга жавобан пинагини ҳам бузмаган ва закийлик билан хотиржам қиёфада жавоб берган:
- Ҳа сша куни ҳамма шайтонлар акангни тсйида қсйилган "œШайтанат"ни томоша қилиш учун кетишган скан шекилли! Шунинг учун бизларни тсйимиз алҳамдулиллаҳ тинч ва жуда схши стди.
-
Бундан минг тсрт юз йиллар олдин"¦ Саодат асри"¦ Оламлар Сарварининг муборак шаҳарлари"¦ Аллоҳнинг А асули бир масала сабаб маҳзун сдилар. Оғир одимлар билан хонаи саодатларига илгариладилар. Саодат уйининг сшигини онамиз Оиша очиб, табассум билан Лайғамбаримизни қаршиладилар. А асулуллоҳ (с.а.в.) сринларига стиргач, Оиша онамиз
ҳам у зотнинг ёнларига чскдилар. "Гапир, сй Оиша,- дедилар шунда Лайғамбаримиз,- гапир кснглим бир оз кстарилсин!"
Оиша онамиз гапира бошладилар. Аллоҳнинг раҳматидан, марҳаматидан, Лайғамбарнинг шафқатидан, дунёни фонийлигидан ссзладилар. Онамиз гапирар сканлар, А асули Акрам саллаллоҳу алайҳи вассалламнинг ҳафаликлари кстарилди, лабларига табассум югурди, қалблари фаҳрланди. Ларвардигорга ҳамд айтдилар"¦
Орадан минг тсрт юз йилча вақт стди. Оламлар Сарварининг Маҳмуд исмли бир уммати кснглига қил сиғмай уйига қайтди. Йсл бсйи ишхонада бслган воқеани сслаб, йсқотган фойдасини сйларди. А ақиб корхона унинг снг схши мижозини сзи томон оғдириб олган сди. Уйи ёнига келганида, машина қсйишга бсш жой қолмаганини ксриб, баттар кснгли
ғашланди. Машинасини узоқроқ жойга қсйишга тсғри келди. Лифтга чиқар скан, у ҳам зсрға ҳаракат қилаётгандек туюлди. Ашик қснғироғини босди. Табассум билан хотини сшикни очди. Уйга кирар скан, болаларнинг уймалашиб ётган оёқ кийимларини ксриб, сна жаҳли чиқди. Олдига югуриб чиққан болаларини бир-икки оғиз "ширин" ссз билан сийлади.
Ошхонага кирибоқ: "А оса очиқиб кетдим. Тез овқат таёрла", деди.
"Хозир, сн беш дақиқада тайёр бслади", деди хотини. Бу гапдан Маҳмуднинг жаҳли сна ортди: "Куни билан нима иш қилдинг? Қай маҳал келишимни биласан, шунга мослаб пишириб қсйсанг бслмайдими? Кун бсйи ишлаб итдай чарчаган бслсам, сен битта овқатни пишириб олдимга қсс олмайсан", дес сшқира кетди. Маҳмуд бақириб, бир оз ҳовуридан тушгандай бслди, сснг ҳаммомга кириб, юз-қслларини ювиб, кийимларини алиштиргунга қадар овқат ҳам тайёр бслди. Овқат маҳали ҳам жанжал давом стиб, хотин сна "ширин" гаплар сшитди. Болалар ҳам дамлари ичига тушиб, тез-тез овқатланиб, хоналарига йсл олдилар. Овқатдан сснг Лайғамбар саллаллоҳу алайҳи вассалламга уммат бслмиш Маҳмуджон қслида "пулт", оинаи жаҳонга тикилди. Дунёдаги снгиликлар орасида дсллор тушиб, свро кстарилиб кетаётганини ешитиб, сна жаҳли чиқа бошлади. Лулларини еврода сақламаганига афсус қилди.
Ошхонадаги ишини битирган хотин чой дамлаб, срининг ёнига стирди. Чой узатар скан, ҳавонинг ёмонлигидан нолиди. Маҳмуд бир қулоғи билан телевизорни, бир қулоғи билан хотинини гапларини сшитарди. Секингина бошини ёстиққа қсйиб, оёғини узатди. Анди хотинининг ҳам, телевизорнинг ҳам овози ғашига тегди. Арини ухлаб қолишини сезган хотин куни билан сйлаб юрган гапини қайтишга шошилди: "Дсстингиз Мурод хотинига кир ювиш машинаси олиб берибди. Шу десангиз, роса ишни енгиллатаркан-да". "Ҳа, унинг маоши ксп бслганидан кейин олади-да".
"Вой, мана, ёнимиздаги қсшнилар ҳам олишди-ку. Демак, унчалик қиммат смасдир-да. Мен бечора қачонгача кирларни шу сски машинада юваман? Болалар катта бслган бслса, кир-чирлари ксп. Мана шу сскисини бирорта бечорага бериб юбориб, снгисини олсак бслармиди? Ҳам савоб"¦ Менга қаранг, ҳой"¦"
Маҳмуд хотинини гапини сшитишни истамасди. ниҳост, тоқати тоқ бслиб бақирди: "Бслди, Оиша, счир овозингни! Бслди, бир оз дам олай. Ҳар куни битта минғ-минғ"¦"
Бу гапни минг тсрт юз йил аввал Муҳаммад саллаллоҳу алайҳи вассалламнинг: "Гапир, Оиша, кснглим кстарилсин! деган ссзларини тинглаган фаришталар ҳам сшитди...
-
Aytishlaricha,Abu Shurayh piyoda yurar,utirsa,tuniga uranib olib yiglay boshlar ekan.Undan:Nega yiglayapsiz,deb surashsa,u:"Umrim utayotgani,amalim ozligi va ajalim yaqinligi esimga tushib qoldi",der edi.
Imom Gazzoliy
-
Суфён ибн Уйайна розисллоҳу анҳу шундай деганлар: "Агар одамлар орасида ихтилоф кучайиб кетса, сен сзингни мужоҳидлар ёки чегарачилар орасига олгин. Чунки Аллоҳ таоло: "œУларни сз йслимизга ҳидост қиламиз" — деган."
"œБизнинг (йслимиз)да жиҳод қилган — курашган зотларни албатта Ўз йслларимизга ҳидост қилурмиз. Аниқки, Аллоҳ чиройли амал қилгувчи зотлар билан биргадир" деган ваъдасидир. ("œАнкабут" сураси, 69-ост.)
-
Ўзининг ҳавою нафсига қарши чиқиб, омонатларни сгасига топширувчи кишини Аллоҳ собит қилади ва уни сзидан кейин аҳлидаю молида ҳимос қилади. Бу ҳақда машҳур ҳикос бор. Бани Аббос халифаларидан айримлари баъзи уламолардан ксрган нарсасини айтиб беришни илтимос қилди. Шунда олим шундай ҳикос қилиб берди: Умар ибн Абдулазизни ксрдим, унга айтилдики, бу молдан болаларингизга бермадингиз, уларни ҳеч вақосиз фақир ҳолда қолдирдингиз. Бу пайтда Умар ибн Абдулазиз слим тсшагида ётган сди. У: Мени олдимга болаларимни олиб киринглар, деди. Унинг олдига болаларини олиб киришди, улар сндан ортиқ сғил бслиб, уларнинг орасида балоғатга етгани ҳам йсқ сди. Болаларини ксргач, ксзларидан дув дув ёш тскилди, сснг: Ай болаларим, сизларнинг ҳаққингиз бслган нарсани сизлардан тссганим йсқ, одамларнинг молларини олиб сизларга берувчи ҳам смасман. Сизлар икки кишининг бири бсласиз ёки солиҳ бсласиз, Аллоҳ солиҳларга ёр бслур ёки солиҳ бслмайсизлар. Солиҳ бслмаган киши гуноҳ иш қилиши учун мол ташлаб кетмайман. Туринглар снди, деди.
Олим айтади: Унинг баъзи болаларини ксрдим, Аллоҳ йслидаги жиҳодга юзта отни жиҳозлаб берди. Яъни жиҳод қиладиган кишиларга шу отларни берди. Қаранг, бу киши Шарқдан Турк шаҳарларининг снг чеккасидан Ғарбдаги Андалусгача, Қибрис жазиралари ва Шом чегараларидан ва пойтахтлардан Тарсусга схшаш Яманнинг четларигача бслган мусулмонларнинг халифаси сди. У ташлаб кетган нарсадан болалари жуда кам нарса олишди. Улар ҳар бири йигирма дирҳамдан камроқ олишган, деб ҳам айтилади.
Баъзи халифаларни ксрдим, уларнинг болалари ундан қолган молни тақсимлашганда уларнинг ҳар бирига олтмиш минг дийнордан теккан. Унинг баъзи болаларини ксрдимки, гадойлик қилиб юрарди.
Бу бобда ҳикослар ва ксриб келинаётган воқеалар ҳозирги замонда ҳам олдинги замонда ҳам бслиб, унда ақлли кишилар учун етарли ибрат бор.
-
Абу Муслим ал Ховлоний Муовис ибн Абу Суфённинг олдига кирди ва Ассалому алайка айюҳал ажир (съни ижарага ишласпган киши) деб салом берди. Ассалому алайка айюҳал амир, деб салом бергин дейишди. У сна Ассалому алайка айюҳал ажир (деб салом берди. Ай Амир! деб айтгин дейишди. У сна: Ассалому алайка айюҳал ажир, деб салом берди. Улар сна: Айюҳал амир деб айтгин дйишди. Шунда Муовис: Абу Муслимни сз ҳолига қсйинглар, чунки у сзи нима деспганини схшироқ билади, деди. Шунда абу Муслим. Сен фақатгина бир чспонсан. Сени бу қсйларнинг сгаси бу қсйларни парвариш қилишинг учун ижарага олган. Агар сен қстирларни роҳатлантирсанг (сни қстирларни ёғ қуйиб даволасанг), касалларини даволасанг ва ҳар бирига бирдек қарасанг, қсйларнинг сгаси сенга пулингни тслиқ беради. Агар қстирларини ёғ қуйиб даволамасанг, касалларини даволамасанг, ва ҳар бирига бирдек қарамасанг, унинг сгаси сени азоблайди, деди. Бу очиқ ибрат олинадиган нарса. Чунки халқ Аллоҳнинг бандаларидир ва бошлиқлар бандаларнинг устида Аллоҳнинг ноибларидир. Улар бандаларнинг нафсларидаги вакилларидир. Ҳудди икки шерик бир бирига ҳам вакил ва валий бслгандек.
-
Имом Молик айтади:
Абу Бакр ибн Абдурраҳмон билан Икрима ибн Абдурраҳмон Саид ибн Мусаййиб олдига зиндонга киришиб, унга: «Аллоҳдан қсрқинг, биз сизнинг қонингиз тскилишидан хавф қилмоқдамиз», дейишди. Шунда у: «Чиқинглар бу ердан! Аима, мени ҳам сзингиз қилганингиздек, динимни сйинчоқ қилишимни истайсизларми?!» деди.
(Ал-жамиъ, Ибн Аби Зайд: 156).
-
Minoradan yangragan ovoz
Турк адабиётининг йирик вакилларидан бири бслган, шоир Юсуф Аабий 1678 йил, карвон билан бирга ҳаж зиёратига чиқди. Карвонда снг обрсли давлат генераллари ҳам бор сди. Карвон муборак Ҳижозга сқинлашгач, Ҳазрати пайғамбар (с.а.в.)ни зиёрат қилишга бслган иштиёқ Аабийнинг қалбида снада жсш урди. Вужуди ажиб сурурга тслиб, уйқуси қочди; ухлай олмади. Кечқурун карвон пайғамбар шаҳри — Мадинаи Мунавварага сқинлашди. Карвондагилардан Айюбли А ами Меҳмед шу пайт, қибла томонга оёғини узатиб ухлаб қолди. А асулуллоҳнинг(с.а.в.) музофотларига кириладиган бир пайтда, бу манзара шоир Аабийга ёқмади. Генерални уйғотиш учун, шундай байтларни сқий бошлади:
Сақлан, тарки адабдан сен,
Ксйи маҳбуби Худодир бу,
Аазаргоҳи илоҳийдир,
Мақоми Мустафодир бу.
Мурооти адаб бирла,
Киргин Аабий, бу даргоҳга.
Матофи қудсиёдир бу,
Бссагоҳи анбиёдир бу.
Байтнинг маъноси шундай сди: "œБеадабликдан сақлан! Зеро, бу — Аллоҳ таоло ҳабибининг шаҳридир. Бу — Ҳақ таоло назар соладиган маскандир; Муҳаммад Мустафонинг (с.а.в) мақомидир. Ай, Аабий, бу даргоҳга одоб қоидаларига риос қилган ҳолингда кир! Зинҳор, одобга бепарво бслма! Бу ер катта фаришталар атрофида парвона бсладиган, пайғамбарлар сгилиб сшигини спадиган, муқаддас қадамжойдир".
Бу мисраларни сшитган гинерал сергак тортди. Шеър нима мақсадда сқилганини фаҳмлаб, дарҳол оёқларини йиғиштириб олди. Ва шоир Аабийга қараб:
- Шеърингни қачон ёздинг? Уни мендан бошқа ҳам сшитганми? — деб ссради. Юсуф Аабий:
- Бу мисраларни олдин ҳеч қаерда айтмаганман. Сизни бу аҳволда ксргач, беихтиёр баланд овозда айтиб юбордим. Иккимиздан бошқа ҳеч кимнинг хабари йсқ, — деди.
- Унда, бу сир орамизда қолсин, —дес илтимос қилди. Аабий сукут билан йслида давом стди. Бомдодга сқин, карвон А асулуллоҳнинг (с.а.в.) масжидига сқинлашди. Во ажаб! Масжид минораларидан азондан илгари Юсуф Аабийнинг: "œСақлан тарки адабдан..." байтлари снграмоқда...
Аабий ва гинерал ҳайратдан донг қотдилар. Масжидга кириб, намозларини сқигач, дарҳол муаззиннинг ёнига боришди. Аабий ҳасжон билан:
- Худо ва пайғамбар ҳаққи айт, менга. Азондан илгари сқиган байтни қаердан, кимдан, ва қандай қилиб сргандинг? — деб ссрай бошлади. Аабий қайта-қайта илтимос қилгач, ниҳост муаззин жавоб берди:
- Жаноби пайғамбаримиз А асулуллоҳ (с.а.в.) ушбу тун барча муаззинларнинг тушларини шарафлантириб: "œУмматимдан Аабий исмли шоир зиёратимга келмоқда. Менга бслган муҳаббати — ҳамма нарсадан устун. Туринглар, азондан олдин менга атаган байтларини сқиб, уни қарши олинглар, масжидимга кирган пой қадамларини қутланглар",— деб буюрдилар. Биз сса, ул зоти муборакнинг амрларига бсйсундик.
Беихтиёр Аабийнинг ксзларида ёш халқаланди. Қалби жсшиб, қайта муаззиндан:
- Ул икки жаҳон сарвари, чиндан ҳам мени Аабий дедиларми? У менинг умматимдан деб айтдиларми? — дес ссради.
- Ҳа, "œМенинг умматимдан бслган Аабий" деб айтдилар,— деганида Юсуф Аабий, бу илтифотдан ҳушини йсқотди ва ерга йиқилди.
- Уйғонганида сса, ёнида генерал ва муаззиннинг йиғлаётганини ксрди...
("œАкс-садо" илмий-адабий журналдаги мақола асосида тайёрланди)
"œСирли, ибратли ва ҳаётий воқеалар" китобидан.
Uz.Islam.com dan olindi
-
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан сснгра шогирдлари шарқу ғарб, шимолу жанубдаги давлатларни фатҳ стдилар ва Ер куррасининг кспгина давлатлари Ислом даъвати билан мунаввар бслди. Ислом байроғини кстарган ва Аллоҳнинг динини ёйган саҳобаларнинг қонлари турли давлат ва слатларда тскилди. Ҳатто Уқба ибн Омир разисллоҳу анҳу Атлантика океанининг соҳилида туриб: «Ҳой уммон! Агар сенинг ортингда Аллоҳ йслида фатҳ стилиши керак бслган ер борлигини билсам сди, шу отим билан сенга кирар сдим!»‒ деган сди.
Уқба разисллоҳу анҳу уммон ортида икки Америка қитъаси борлигини билмаган сди. Агар Аллоҳ таолонинг тақдирида унинг денгизга кириб, мусулмонларнинг бу икки қитани ҳам озод қилишлари ёзилган бслса сди, тарих бутунлай бошқача бслармиди? Шундай бслсада, Аллоҳ таоло Уқбанинг тулпорларини Атлантика океанининг соҳилларида тсхташини хоҳлабди. Ҳолбуки, Аллоҳ таолодан қилган ишлари ҳақида сарҳисоб талаб қилинмайди, балки бандалар қилган ишларидан сарҳисоб қилинадилар.
Машҳур халифа Ҳорун ар-А ашид раҳимаҳуллоҳ осмондаги булутга қараб: «Сен хоҳлаган жойингга ёғ, барибир хирожинг менга етиб келади!»‒ деган сди.
-
Suradim boychechakdan
Nega ranging sariqdur?
Chechak aytur:-Ey darvesh,
Ulmoqligim aniqdur!
Surdim sariq chechakdan:
-Sizga ulim bormidur?
Chechak aytur:-Ey darvesh,
Ulimsiz er bormidur?!
Yana suradim guldan:
-Ota-onang bormidur?
Chechak aytur:-Ey darvesh,
Ota-onam tuproqdur!
Suradim boychechakdan:
-Nedan buying egridur?
Chechak aytur:-Ey darvesh,
Kunglim Haqqa tugridur!
Yunus Emro
-
Яхши билан гунохнинг умри камрок булади
Хасан Басрий
-
Имом А озий «Тафсир»ида шундай ёзади:
Ксп йиллик ?аётий тажрибамдан шу хулосага келдимки, инсон ?ачонки сз ишларидан бирон ишда Алло?дан бош?асига суснса, бу унинг бало ва синовларга, ме?нату маша??атларга дучор бслишига сабаб бслар скан.
Агар Алло?га суснса ва Алло?дан сзга ?еч бир махлу?отга бо?ланмаса, матлуби чиройли ксринишда ?осил бслади.
Бу тажриба умримнинг аввалидан бошлаб, то ?озиргача — сллик етти ёшга киргунимча шундай давом стиб келди.
Ва ?албим шунга ?арор топдики, инсонга Алло?нинг фазлу карамидан бош?а бирон нарсага суснишда асло манфаат бслмас скан.
(Тафсир ур-А озий: 5/132).
-
Абу Ҳомид Ғаззолийнинг адашмасам "Кимёи саодат" асарларида дил ва кс‰нгилга берилган таърифда шундай гап боракан:
Инсоннинг юраги, қалби мисоли ксп сшикли гумбазга схшайди. Гумбазнинг сшиклар ксп, сз навбатида бу сшикдан кириб келадиган одамлар ҳам ксп бслади. Бир сшикдан оқил одам кириб келади, битта сшикдан сса ёмон одамлар кириб келади. Бир сшикдан нисти бузилган одам кириб келса, бошқа бир сшикдан ҳидостда тавфиқ топган одам кириб келади. Инсонни қалби бир гумбаз, мисоли ксп сшикли гумбаз, лекин бу сшикка кириб келадиган одамлар ҳар хил бслади. Қалб гумбазига кириб келадиган фикрлар ҳам ҳар хил бслади. Яхши фикр ҳам кириб келади, ёмон фикр ҳам кириб келади. Амон фикрнинг келиши шайтоннинг васвасаси билан бслади (идроксиз одамларга нисбатан). Инсонни қалби мисоли бир денгиз. Денгиз лойқалангандек инсон қалбининг ҳам лойқаланадиган жиҳатлари бор. Инсонни қалби мисоли бир тиниқ ойнага схшайди. Ойнага қараганда инсон сзининг жамолони қандоқ ксрса, қалб билан олдингда турган инсоннинг кимлигини сезадиган ҳолатда ҳам бсласиз, дес инсонни қалбига, юрагига шундай бир таъриф берган сканлар.
-
1785-йил 25-июл куни Усмонийлар Ҳалифатига бсйсинувчи Жазоир вилости мужоҳидлари Кадиш дарёсида АҚШ давлатига қарашли кемани асир оладилар. Бостон портига қарашли "œМарис" деб номланмиш бу кеманинг капитани Исак Стивенс сди. Бундан сснг озгина стмай мусулмонлар, капитан О’Брайин Дауфини раҳбарлигидаги Филаделфисга қарашли бошқа бир кемани қслга киритадилар ва Жазоир вилостига олиб келадилар.
1793 йилнинг октсбр ва носбр ойларида мусулмонлар Америкага қарашли 11 кемани қслга киритадилар. Бундан сснг, 1794-йил 27-мартда америка конгреси мусулмонларнинг ҳужумларига дош бера оладиган кемалар қуриш учун АҚШ президенти Жорж Вашингтонга 688 888 миқдоридаги олтин долларини давлат хазинасидан сарф қилишга рухсат берадилар. Шундай қилиб, Июша Ҳамфери бу кемаларни қуриш учун иш бошлайди. Тарихчиларнинг ёзишига қарганда, Усмоний ҳалифаликнинг мужоҳидлари сабабли Америкада кема қуриш саноати йслга қсйилди ва АҚШда ҳарбий-денгиз флоти юзага келди.
Америка ҳарбий флотини тузиш Жазоир вилости томони ҳужумидан хавф остида турарди ва маълум бир вақт талаб қиларди. Шунинг учун Вашингтон Жазоир вилостидан сулҳ талаб қилди. Шундай қилиб, 21-сафар ойи 1210 ҳижрий йилда (5/09/1795 йил) турк тилида бир нечта келишувга Америка қсл қссди, сни: "œАҚШ дарҳолда Усмонийлар Ҳилофотининг Жазоир вилостига 642 000 тилло доллар тслайди ва Жазоирдаги америка асирларини озод қилиш учун ва Жазоир вилости кемалари Атлантика уқёнусида ва Оқ денгизда америка кемаларига ҳужум қилмаслиги учун ҳар йили 12000 усмоний тилло лирасини тслаб туришга рози бслади".
Бу келишув Жорж Вашингтон ва Усмоний Ҳалифалиги томонидан тайинланган Балқарбек Ҳасан Лошша билан тузилиб имзо чекилади.
Бу тарихий далил-хужжатлар америка давлат «National Archives of the United States» архивида сақланади ва инглиз тилига таржима қилинган «Hunter miler، Treaties of the United States (276—317. 1. 1939: Вашингтон)».
Бу — Америка бутун тарихи давомида сзга тилда ёзилган келишувга имзо чеккан сгона хужжат ва сзга давлатга ҳар йили тслов-жизъс тслашни сз мажбуристига олган сгона келишув хужжатидир.
AzanNews веб-сайтидан олинган.
-
Лрезидент Ирландии Мсри Макслис вс‹разила благодарность туреякому народу за предоставленную османами около 160 лет назад гуманитарную помос‰ь.
Как передает туреякое издание Ikinci vatan, на которое ссс‹лаетсс «ИсламАьюз», Макслис на встрече с президентом Туряии Абдуллахом Гюлем во времс своего офияиального визита в Туреякую республику вс‹разила слова благодарности от имени ирландского народа за оказанную Османским халифатом гуманитарную помос‰ь.
Аапомним, османский халиф Абдульмеджит во времс голода в Ирландии (1840—1850 гг.), спровояированного колониальной политикой Великобритании на острове, направил 5 торговс‹х кораблей с лекарствами и продовольствием в зону бедствис.
Следует отметить, что помос‰ь оказана бс‹ла исключительно из милосердис к ирландяам, несмотрс на то, что какой-либо просьбс‹ о помос‰и со сторонс‹ Британской империи, которас владела тогда всей Ирландией, не поступало. В Ирландии в то времс от голода погибло более 1 миллиона человек и ес‰е миллионс‹ стали беженяами, вс‹нужденнс‹ми спасатьсс в США и в других странах, где ирландяс‹ первоначально занимали низшие сояиальнс‹е ступени
-
Ҳалиф Мансур бир куни Суфён ас-Саврий роҳимаҳуллоҳнинг олдига кирганини ҳикос қилади: "œМен Суфённинг олдига кирдим ва унга: "œАй Суфён, нима камчилигинг бслса бизга айт, биз уни бажо қилайлик",- дедим. Суфён ас-Саврий сса, "œҲақиқатдан ҳам менинг талабимни бажарасанми?" — деб ссради. Ҳалиф: "œҲа, албатта,-деб жавоб берди. Шунда Суфён ас-Саврий роҳимаҳуллоҳ: "œУндай бслса, мен сени чақирмагунимча мени безовта қилма ва тоинки сзим сендан бирон нарса ссрамагунимча, менга бирон нарса берма," —деди. Мансур сз либосини тагини кстариб, сзига сзи: "œБарча қушларга сз қсноғимиздан дон едирдик, фақат шуниси қолди",- дес ғслдираб, сшик томон йсл олди.
-
Ибн Ҳажар ал-Ҳайсамидан: "œМусулмон киши қслини спиши учун кофирга узатса бсладими?"- деб ссрашди. У киши: "œЙсқ, кофир мусулмон томонидан илиқлик сезмаслиги ва мусулмон ундан рози деган сйга бормаслиги керак. Кофир доим ундан ҳавф, қсрқув остида бслиши зарур", - деб жавоб берди.
-
Eр устида юрган бандалар ичида бирон бир кимса саййидимиз Муҳаммад صلى لله
عليه و سلم дан афзал смасдир. Бироқ шунга қарамай уларга устма-уст бало ва
мусибатлар келган, қийинчилик, очлик ва ташналик уларга етган ва улар ларзага
тушган сдилар. Инсонларга бирон бир мусибат келса, уларнинг қалби ва юрагига
назар солинглар, у шундай қаттиқ титроққа, ларзага тушадики, худди ер қимирлагандек
бслиб, у сзини сокин тутиб тура олмайди. Ҳа, пайғамбарлар ларзага тушган сдилар ва
бу каби қаттиқ мусибат, ларза Ер юзидаги снг сабрли Лайғамбаримиз صلى لله عليه و سلم га
ҳам етди, ҳатто у киши ҳам:
مَتَى نَصْرُ للهَِّ"œ " деб Аллоҳга ёлворган сдилар. Ер юзидаги снг сабрли, итоатли, ҳар
куни А уҳул-Қуддус бслган Жаброил а.с билан мулоқот қилувчи, сртаю-кеч Қуръон
билан қувватланиб турувчи содиқ банда صلى لله عليه و سلم ларзага тушиб, ёрдамни узоқ
санаб, Аллоҳга ёлвориб: مَتَى نَصْرُ للهَِّ " —(Аллоҳнинг ёрдами қачон келади) дес, "œАй Аллоҳ!
Агар Сен сз бандаларингга бугун ёрдам бермасанг, Ер юзида Сенга ибодат қиладиган
бирон одам қолмайди!"-деган сдилар.
"œҲар қачон пайғамбарларимиз ноумид бслиб: «Бизлар ёлғончи қилиндик — пайғамбар сканлигимизга ишонмадилар», деб сйлай бошлаганларида, уларга Бизнинг мададимиз — ғалабамиз келиб, Биз ҳоҳлаган кишиларга нажот берилар сди." (Юсуф: 110)
-
Ҳатто Аллоҳ Таолонинг пайғамбарлари ҳам умидсизлик чегарасига келардилар, лекин улар Аллоҳдан ноумид бслмас сдилар, чунки:
Уларга Ер юзи тор бслиб, дунё бирон бир кимсасиз қолгандек, уларнинг даъватини қабул қилишга бирон кимса йсқдек ва улар ёлғончи қилиндик деб сйлаб, ноумид бсла бошлаган сдилар.
"œҲар қачон пайғамбарларимиз ноумид бслиб: «Бизлар ёлғончи қилиндик — пайғамбар сканлигимизга ишонмадилар», деб сйлай бошлаганларида, уларга Бизнинг мададимиз — ғалабамиз келиб, Биз ҳоҳлаган кишиларга нажот берилар сди. (Аммо) жиноатчи бслган қавмдан бизнинг азобимиз қайтарилмас! Дарҳакиқат, уларнинг қиссаларида ақл сгалари учун ибрат бордир. (Ушбу Қуръон) тсқиб чиқариладиган ссз смас, балки сзидан аввалги нарсаларни (съни самовий китобларни) тасдиқ стувчи, унга иймон келтирадиган қавм учун барча нарсаларни муфассал баён қилиб берувчи ҳидост ва раҳмат (бслган бир Китобдир)." (Юсуф: 110-111)
-
Даъват иши осон ва қизиқарли саёҳат смас: "œ(Ай Муҳаммад), агар (сиз даъват қилаётган жиҳод) осон фойда ва сқин сафар бслгаиида, улар (съни, мунофиқлар) албатта сизга сргашган бслур сдилар." (Тавба: 42)
Бу тиканакларга тсла, қурбонликлар талаб қиладиган узун ва машаққатли йслдир. Гоҳида, қилган саъй-ҳаракатларингнинг бирон бир мевасини ксрмай бу дунёдан стиб кетасан.
Абдурраҳмон ибн Авф р.а.га ифтор қилиш учун танқис таом келтиришди, у киши таомга қараб қолиб, ксзларидан ёш тома бошлади ва: "œҚанча биродарларимиз бу каби неъматларни ксрмай дунёдан стиб кетишди. Мусъаб ибн Умайр мендан ксра схшироқ сди, лекин бу нарсаларни ксрмай кетди,"- дес таомга қсл теккизмай дастурхон устидан туриб кетди.
-
Уч тоифа кишиларга ёрдам беришни Аллоҳ Таоло ваъда қилган, улардан бири Аллоҳ йслида жанг қилувчи мужоҳид. Ва сна уч тоифа кишилар Аллоҳнинг меҳмонларидир, улардан бири ғозий мужоҳид, умра қилувчи ва ҳожилар.
-
Бир куни Фузало ибн Убайд мужоҳидлар билан бирга сди. Мужоҳидлардан бирига манжаниқдан отилган сқ келиб тегди ва уни слдирди, бошқа бир мужоҳид сса сз слими билан жон берди. Фузало ибн Убайд сз ажали билан вафот стган мужоҳиднинг қабри тепасига турди, шунда атрофдагилар ундан ссрашди: "œАега сен унинг боши тепасига турдинг, шаҳиднинг тепасида турмадинг?", у жавоб берди: "œАллоҳга қасамки, бу икки қабрнинг қайси биридан қспорилиб чиқишликда мен учун фарқ йсқ. Чунки Аллоҳ Таоло: "œАллоҳ йслида ҳижрат қилган, сснгра қатл қилинган ёки вафот топган зотларни, албатта, Аллоҳ гсзал ризқ (съни мангу жаннат) билан ризқлантирур. Дарҳақиқат Аллоҳнинг Ўзигина снг схши ризқ бергувчидир. Албатта (Аллоҳ) уларни Ўзлари рози бсладиган жойга — жаннатга дохил қилур. Дарҳақиқат Аллоҳ билгувчи ва ҳалимдир." Ва агар Аллоҳ Таоло мени мен рози бсладиган жойга киритса ва мени Ўзинингнеъматлари билан мукаррам қилса, мен учун бу қабрдан қспориламанми, ёки унисиданми фарқи йсқ", - деган сди.
-
Албатта, муқаддас Каъбани сраб турган жой, ер юзидаги снг схши жой сканлигига
ҳеч ким шубҳа қилмайди ва бу ҳақда талашиб тортишмайди ҳам. Бироқ бу ер Ислом
даъвати учун танг бслиб қолса ва Ислом нурларини таратувчи снги ссимлик ва
боғларини чиқаришни тсхтатиб қсйса, у ҳолда Каъбани қолдириб, Маккаи
Мукаррамани ташлаб кетишга мажбур бслинади. Уни, инсонларнинг снг схшиси —
Аллоҳнинг росули Муҳаммад صلى لله عليه و سلم ташлаб кетдилар. Ва у киши Маккани
ташлаб кетаётганларида қалбларидаги оғриқни ошкор қилиб: "Аллоҳга қасамки, сен
Аллоҳнинг барча ерларидан ксра Аллоҳга суюклироқсан ва мен учун ҳам снг севимли
слкасан. Агар ҳижрат бслмаганда (Макка аҳли мени чиқиб кетишга мажбур
қилмаганларида), мен сзим чиқмас сдим".
Аима сабабдан Лайғамбар صلى لله عليه و سلم га ҳижрат қилиш буюрилди, чунки у киши
Аллоҳга талаб қилингандек ибодат қила олмас сдилар. Аима сабабдан саҳобаларга,
ҳатто Ҳаж маросимлари вақтида оз муддатга бслса ҳам, уни ташлаб кетишга ксзлари
қиймаган, Аллоҳнинг муқаддас ерини орқада қолдириб, Ҳабашистонга насроний
ҳукмдорнинг ерига ҳижрат қилиш буюрилди. Маккаликлар Ҳаж вақтида Байтул-
Ҳаромдан ташқарига чиқишмас сди ва Арафот тоғи унинг ҳудудидан четда бслгани
учун унга бормай, Муздалифадан қайтар сдилар. Улар шунчалик Маккани схши ксрар
сдилар.
Кейин муҳожирлар Мадинада тспланиб, бир ҳамжиҳат қсшин тузиб, Маккага кириб
келдилар. Лайғамбар صلى لله عليه و سلم сз муборак қсллари билан Каъбатуллоҳнинг
ичидаги бутларни майдалаб: «Ҳақиқат (съни, Ислом) келди ва ботил (съни, куфр)
счиб-йсқолди. Чунки ботил йсқолгувчи нарсадир», дер сдилар.
-
Мана ҳозир инсонлар бизни тингласптилар ва уларнинг ҳар бирини қалбида туғилиб ссган ерига боғлиқ бслган оғриқ ва алам бордир: Бу Лубнон жароҳати, бу Фаластин оғриғи, бу филипинлик, бу сса Бангладешдан, бу мисрлик, бу сса лубнонлик ва бошқалар. Ҳар бир кишининг қалбида чуқур жароҳат бор ва ҳар бир киши сзининг оғриғи ва қайғусини енгиллатиш учун унинг сраси, унинг оғриғи ҳақида гапиришларини истайди. Бунинг барчасининг сабаби: Аллоҳнинг душманлари Ислом жасадини гиёҳванд моддалар билан карахт қилиб қсйиб, мусулмон умматини майда бслакларга бсла бошлашди. Жасаднинг карахт бслиб қолган аъзолари, тананинг бошқа қисмларида нима бслаётганини хис қилмас сдилар. Аллоҳ учун Миср, Лубнон, Фаластин, Афғонистон, Филиппин орасида бирон фарқ йсқдир. Бу замин, бу ер — Аллоҳнинг еридир, бу инсонлар — Аллоҳнинг бандаларидир. Бутун ер юзи Аллоҳнинг ибодати учундир, агар мен бу ерда Аллоҳга ибодат қила олмасам, бошқа ерга ҳижрат қилиб у ерда ибодат қиламан.Ва қачон сз туғилиб ссган еримда ибодат қилишга имконист туғилса, у ерга қайтиб бораман, чунки бу слка қалбимда сзига хос срин сгаллайди.
-
Яҳудийлар Фаластинни босиб олиб, у ерда сзларининг давлатларини барпо қилишни мақсад қилганларида, сллик йил бу учун тайёргарлик ксрдилар — қурол-сроқ ва жанг тактикасини сргандилар. Улардан — Гуринович, Бигон, Дасн, Шамирлар йигирма ёшдан бошлаб жанговор ҳаёт билан сшар сдилар. Улар ер юзида ксп сайр қилдилар, иккинчи жаҳон урушида иштирок стдилар, сҳудийлар легионини туздилар ва Олмонисга қарши жанг қилдилар. Бу билан улар жанговор тажриба ва иттифоқчиларга сга бслдилар. Бундан кейин сса, улар сз жанговор тажрибаларини Фаластинда ишлатиб, унинг аҳолисини ҳайдаб чиқардилар ва сзлари у ерга жойлашиб олдилар. Бизнинг қалбимизда ҳам Фаластинга боғлиқ бслган жароҳатлар бор, жароҳатлар сса оғриқ келтириб чиқаради.
-
Даъват ва гапнинг сзи билан Фаластинни қайтариб бслмайди, агар бунинг иложиси бслганда ва бунинг учун 1948 йилдан бери, то бугунги кунгача араб матбуоти ва араб радио дастурлари тарқатган нарсаларни жамланса, астрономик катталикдаги, Фаластин қайғуси ва йиғисига тсла бслган китоб вужудга келарди. Бироқ улар тортиб олинган ерларнинг бир қаричини бслса ҳам қайтардими? Фақат қурбонлик, фидокорлик билангина давлат барпо бслади, ҳақ-ҳуқуқлар таъминланади, адолат срнатилади. Ўлдирилганлар кейинги авлодлар орасида "сшайдилар", асирга тушганлар товон-тслов свазига озод қилинадилар. Тенги йсқ озодлик-ҳуррист фақат қон билан қслга киради. Аллоҳнинг дини фақат ссз билан ғолиб бслмайди, мусулмон диёрлари фарёду-нолалар, йиғи ва ксз ёшлари билан муҳофаза қилинмайди.
-
"(Ай мсминлар), улар учун имконингиз борича куч ва сгарланган отларни тайёрлаб қсйингизки, бу билан Аллоҳнинг ва сзларингизнинг душманларингизни ҳамда улардан ташқари сизлар билмайдиган — Аллоҳ биладиган бошқа бировларни ҳам қсрқувга солурсизлар. Аллоҳ йслида нимани сарф қилсангиз, сизларга зулм қилинмаган ҳолда комил қилиб қайтарилур." (Анфол: 60)
-
Ибн Аббос р.а.: "œСизларнинг бошингизга самодан тошлар ёғилишидан қсрқаман,
мен сизга А осулуллоҳ صلى لله عليه و سلم айтдилар десам, Абу Бакр ва Умар айтди
дейсизлар",- деган скан. Ибн Аббос р.а. одамлар Лайғамбар صلى لله عليه و سلم нинг
ссзларидан бошқа кишининг ссзини устун қсйганликлари учун осмондан ғазаб ва
лаънат билан Ерга тош ёғилишидан қсрққан сканлар. Аллоҳ Таоло айтади:
"œ(Лайғамбарнинг) амрига хилоф иш қиладиган кимсалар сзларига бирон фитна-кулфат
етиб қолишдан ёки аламли азоб етиб қолишидан ҳазир бслсинлар! "œ (Аур: 63)
-
Аллоҳнинг
А осули صلى لله عليه و سلم душманларга қсрқув солувчиларнинг биринчисидирлар. Аллоҳ
Таоло бошқа пайғамбарларга бермаган ва фақат А осулуллоҳ صلى لله عليه و سلم га берган
беш нарсадан бири бу кофирлар қалбига солинган қсрқув сди. "œ"¦Бир ойлик
масофадан душманларнинг қалбига қсрқув солиниш билан менга ёрдам берилди."
-
Лайғамбаримиз саллаллоҳу алайҳи васаллам Бани Исроилни Ҳайбарда қамал қилиб турар сдилар. Бу муҳосара йигирма кунча давом стди. Яҳудийлар орасида бир зодагоннинг қора танли ҳабаш чспони бслиб, қсйларини боқиб юрарди. Ўша чспон қуролланган Бани Исроил жангчиларидан нима қилмоқчи сканликларини ссради. Улар: "Ўзини пайғамбар деб атаётган бир киши билан урушмоқчимиз" дейишди. Шунда чспоннинг кснглига Лайғамбар саллаллоҳу алайҳи васалламнинг зикрлари тушди. Қсйларини ҳайдаб, секин А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келди...
Чспон:
- "Аима деспсан, нимага дават қилспсан?" деб ссради.
Аабий саллаллоҳу алайҳи васаллам айтдилар:
- "Исломга, Аллоҳдан сзга илоҳ йсқ деб гувоҳлик беришга ва мени Аллоҳнинг расули деб билишга, Аллоҳдан бошқасига ибодат қилмасликка даъват қиламан".
- "Гувоҳлик берсам менга нима берилади?" деб савол қилди кейин у.
- "Агар имонли ҳолингда слсанг, Сенга Жаннат берилади", дедилар Аабий саллаллоҳу алайҳи васаллам.
Шунда чспон Исломни қабул қилди. Сснг:
- "Ай Аллоҳнинг пайғамбари, мендаги бу қсйлар омонат", деди.
Аабий саллаллоҳу алайҳи васаллам:
- "У қсйларни олдингга сол-да, тош билан ҳайдаб юбор, Аллоҳнинг сзи омонатингни адо стади", дедилар.
Чспон А осулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васалламнинг айтганларини қилди. Қсйлар қалъага, сгасининг олдига қайтиб келди. Яҳудий чспоннинг Исломни қабул қилганини англади.
Кейин А осулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васаллам одамларни урушга чорладилар. Икки қсшин тсқнашди. Ўлган слди, сша чспон ҳам шаҳид бслди. Мусулмонлар уни кстариб олиб келишди ва капага киргазишди.
Шунда А осулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васаллам асхобларига ҳитоб қилиб:
- "Албатта, Аллоҳ Таоло мана бу қулни мукаррам қилди, уни схшилик билан суғорди. Мен унинг боши устида иккита ҳурни ксриб турибман, ҳолбуки, у Аллоҳга биронта сажда қилиб намоз сқиган смас", дедилар.
-
Лайғамбаримиз саллаллоҳу алайҳи васаллам Бани Исроилни Ҳайбарда қамал қилиб турар сдилар. Бу муҳосара йигирма кунча давом стди. Яҳудийлар орасида бир зодагоннинг қора танли ҳабаш чспони бслиб, қсйларини боқиб юрарди. Ўша чспон қуролланган Бани Исроил жангчиларидан нима қилмоқчи сканликларини ссради. Улар: "Ўзини пайғамбар деб атаётган бир киши билан урушмоқчимиз" дейишди. Шунда чспоннинг кснглига Лайғамбар саллаллоҳу алайҳи васалламнинг зикрлари тушди. Қсйларини ҳайдаб, секин А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келди...
Чспон:
- "Аима деспсан, нимага дават қилспсан?" деб ссради.
Аабий саллаллоҳу алайҳи васаллам айтдилар:
- "Исломга, Аллоҳдан сзга илоҳ йсқ деб гувоҳлик беришга ва мени Аллоҳнинг расули деб билишга, Аллоҳдан бошқасига ибодат қилмасликка даъват қиламан".
- "Гувоҳлик берсам менга нима берилади?" деб савол қилди кейин у.
- "Агар имонли ҳолингда слсанг, Сенга Жаннат берилади", дедилар Аабий саллаллоҳу алайҳи васаллам.
Шунда чспон Исломни қабул қилди. Сснг:
- "Ай Аллоҳнинг пайғамбари, мендаги бу қсйлар омонат", деди.
Аабий саллаллоҳу алайҳи васаллам:
- "У қсйларни олдингга сол-да, тош билан ҳайдаб юбор, Аллоҳнинг сзи омонатингни адо стади", дедилар.
Чспон А осулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васалламнинг айтганларини қилди. Қсйлар қалъага, сгасининг олдига қайтиб келди. Яҳудий чспоннинг Исломни қабул қилганини англади.
Кейин А осулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васаллам одамларни урушга чорладилар. Икки қсшин тсқнашди. Ўлган слди, сша чспон ҳам шаҳид бслди. Мусулмонлар уни кстариб олиб келишди ва капага киргазишди.
Шунда А осулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васаллам асхобларига ҳитоб қилиб:
- "Албатта, Аллоҳ Таоло мана бу қулни мукаррам қилди, уни схшилик билан суғорди. Мен унинг боши устида иккита ҳурни ксриб турибман, ҳолбуки, у Аллоҳга биронта сажда қилиб намоз сқиган смас", дедилар.
Ibratli hikoya ekan, lekim odamlarda boshqacha tasavvur uyg`onib qolmasligini, ya'ni, qalbda iymon, ishoncha bo`lsa bo`ldi, namoz o`qish shart emas degan noto`g`ri tushuncha hosil bo`lib qolmasligini ko`zlab, eslatib o`tishni o`zimga lozim topdim, xolbuki, xatolarimizni O`zi kechirsin. Ya'nikim, menga berishgan tarbiya-ta'limdan xulosa qilib aytmamanki, islomda farz qilingan amallarni to`liq va ixlos bilan bajarmaguncha haqiqiy mo`min bo`lolmaymiz.
-
Onam aytadilar, Odamlarda ilm bor, amal yo`q...
-
Тарихда ва мозийда сшаб стганлар ҳаётида бизлар учун ксплаб ибратлар бор. Замоннинг ажойиботларидан бири, унинг доимо такрорланишидир. Қуръон таъкидлаб стганидек, воқеъа ва ҳодисалар доимо такрорланади ёки бир-бирига схшаб кетади. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга нисбатан душманларининг муносабати ҳам такрорланаверади ёки бир-бирига схшаш бслади:
﴿كَذَلِكَ مَا أَتَى الَّذِينَ مِنْ قَبْلِهِمْ مِنْ رَسُولٍ إِلَّا قَالُوا سَاحِرٌ أَوْ مَجْنُونٌ "¢ أَتَوَاصَوْا بِهِ بَلْ هُمْ قَوْمٌ طَاغُونَ﴾
«Худди шунингдек, (съни сизни сеҳргар, мажнун, шоир деганлари каби) улардан (съни, Макка мушрикларидан) аввалги (кофир бслган) кимсаларга бирон пайғамбар келганида, улар ҳам албатта (сша пайғамбарни ё) сеҳргар, ёки мажнун, дер сдилар. Улар сша (ссз)ни бир-бирларига васист қилиб қолдирганмилар? Йсқ, (зотан улар бир-бирларидан йироқ замонларда ва маконларда сшаб стганлари сабабли сзаро васист қилиш имконига сга смаслар, лекин фақат бир нарса уларнинг барчаларини юқоридаги каби ссзларни айтишга мажбур стар) — улар туғёнга тушган қавмдирлар!» (Зориёт: 52, 53).
-
Мисолимиз тарихимизнинг унутилган саҳифаларидандир. Бу ‒ Африканинг ғарбида, аниқроғи, Андалусис слкасида сшаган ва сз қироллиги билан мағрурланган, салтанати ‒ Сивильс сабабли сзини йсқотган, Испанисдаги мусулмон подшоҳлардан бири Муътамид ибн Аббоддир.
Муътамид ибн Аббод Сивильсни қслга киритиб, туганмас бойликлар ва ҳайратомуз саройларга сга бслди. Унинг ҳаёти қаламлар таърифлашга ожиз бслган маишат билан стар сди. Муътамид ва хонадонининг нақадар маишатда сшаганини билиш учун, унинг ҳаётидан ушбу мисолни келтиришимиз етарли бслса ажаб смас: А афиқаси ва қизлари ҳашаматли саройларининг дерзасидан елкаларига ёғни орқалаб, бозорга йсл олган хотинларни ксриб қолишади. Улар йслларидаги балчиқлар олдига келганида бир қсллари билан қоплардаги ёғларини кстаришса, бошқа қсллари билан лой бслмаслиги учун ксйлакларининг стакларини кстариб стадилар.
Қиролича ва унинг қизлари мазкур аёллардек оёқлари лойларга булғанишини хоҳлашади. Муътамид уд ва анбарларни келтириб, сарой майдонига қсйдиради ва уларга гул сувини тскдириб, бир-бирига қориштиришга буюрди. Қоришма «лой»га схшагач, малика ва қизлари унинг устидан юриб стадилар ва ичларидаги пасткаш истакларини катта маблағлар свазига қондирадилар. Бу билан уларнинг истак мастликлари тсхтаган бслсада, масъулистлари тугамайди.
Бироқ, йиллар стиб, Аллоҳ таоло аҳволларни сзгартирди. Андалусисдаги қиролликлар сртасида низолар чиқиб, Муътамиднинг қироллиги ағдарилади. Аатижада, Муътамид ва унинг оиласи асир олинди ва улар таҳқирланган қочоқ бслиб сшай бошлайди. Бу ҳам узоқ давом стмайди. Муътамидни Марокаш сқинидаги Ағмат шаҳарчасининг қамоқхонасига ташлайдилар. Оиласи сса қамоққа ташланмайди ва гапларига ссзсиз итоат стиладиган бу инсонлар хизматкор бслиб тирикчиликларини стказа бошлашади. Кеча анбару удлар устида юрган оила, бугун кундалик сҳтиёжларининг баъзиларинигина қоплаш учун жундан газмол тсқийди.
Ипак гиламлар устини босиб дабдабали ҳаёт сшаган Муътамид, зиндон асоратида дағал бсйралар устида ётади. Бировлар устидан буйруқлар берган подшоҳ, одамлар ачинадиган ва ибрат оладиган бандига айланади. Муътамидни бандиликнинг биринчи ойида ҳеч ким ксргани келмайди. Илк слароқ уни одамлар снг снги кийимларини кийишадиган ҳайит байрамида хотини ва қизлари зиёрат қилишади. Уларнинг кийимлари сскирган, руҳистлари сса тушган сди. Ўша пайтда Муътамиднинг ичидаги фиғони қуйидаги байтларни ёзишига сабабчи бслади:
Бир замонлар ҳайитларда сдинг масрур,
Байрамларинг неъматлар-ла сди маъмур(1).
Ўйлар сдинг ҳайитларни масрурчи деб,
Бугун Ағмот бандисисан, қуриб кетгур!!
Қизларингнинг қоринлари тсймас ҳануз,
Кийимларин тскилгандир оҳорлари.
Ҳаётлари иззатдан сснг хорлик келиб,
Газмол тсқиб, қслида йсқ динорлари.
Узоқ жойдан лойлар кечиб слангоёқ,
Босмагандек мушку анбар, кофурларни.
Бугун сенга ғамноклик-ла бериб салом,
Ксзларида ксрсатдилар ҳасратларни.
Мозийда сен ҳукмдординг инсонларга
Бугун сса маҳкум бслдинг, йсқ ҳеч чора!
Бундан сснгра севинганинг подшоҳлигинг,
Алдамчи бир хаёл бслур, сй бечора!
-
Бойликка ружуъ қсйиш, мансаблар билан алданишга олиб боради. Мансабларнинг сса сзига хос жозибаси ва фитнаси бслади. Яҳё ибн Холид Бармакий Аббосийлар давлатида вазирлик мансабини қслга киритди. Бу давлат сз замонасида Марокашдан то Ҳиндистонгача ҳукм қилар сди. Халифа Ҳорунур-А ашид унга вазирлик мансаби дан ташқари сзининг халифалик вазифаларини ҳам топширади. Бу билан Яҳё ибн Холид халифа кийимидаги вазирга айланади.
Муаррихларнинг ёзишича, Ҳорунур-А ашид унга: «Мен сенга фуқаронинг ишларини топширдим. Улар устидан хоҳлаганингдек ҳукм қил! Хоҳлаган одамингни ишдан ол ва хоҳлаганингни ишга қсй!»,‒ деб халифалик муҳрини ҳам берди.
Яҳё Бармакий бу мансаб билан чекланиб қолмади, балки, сзининг учта сғлининг давлатнинг снг муҳим олий мансабларига жойлаштириб, давлатнинг барча сиёсий қарорларини олишга муваффақ бслди.
Мсъмин биродарлар, дунё зулм қилиш билан давом стмайди. Яҳё ста золим бслиб, одамларнинг ҳақларини сзлаштирар сди. Тунлари унинг ксзлари ухласа ҳам, мазлумларнинг ксзлари мижжа қоқмасди.
Кечанинг сқлари нишонига қилмас ҳеч хато,
Унинг вақти бордир, кутгин, тегар доимо.
Бу оиланинг бошига ҳам кулфатлар келди ва Аллоҳ таоло уларни азиз бслганларидан кейин хор, олий мансабларда юрганларидан кейин сафил қилди. Тарихда ёзилган ва «Бармакийлар фалокати» деб аталган ҳодиса рсй берди. Ҳорунур-А ашид аччиқ қилиб интиқом олди ва уни зиндонга ташлатди. Ўғилларидан бирини қатл стди. Молу мулкини мусода қилдирди. Зиндон қоронғулигида сғилларидан бири: Отажон, шунча иззатли ҳаётдан сснгра қандай қилиб зиндон бандисига айландик?,‒ деганида Яҳё: Ўғлим, мазлумнинг дуоси биз билмаган ва Аллоҳ огоҳ бслган ҳолатда сз ишини қилди,‒ деди ва қуйидаги байтларни сқиди:
Ксп одамлар сшадилар фаровон.
Ҳаётлари гсзал сди ҳар замон.
Маст бслишгач дунёнинг роҳатига,
Йиғлатганди, сукут бузиб бу замон!
-
Аллоҳнинг бандалари, мағрурлик ва кибрнинг снг ёмони одамзоднинг диндорлиги ва диний билимлар сгаси сканлиги билан бсйиндарозлик қилишидир: динни билиш билан мақтанади, ғурурланади ва сзининг солиҳ инсон сканини чор атрофга ёсди. Бундай қилиш дину иймонни кетказади ва бу аҳлоқдаги одам сзи билмасада катта хатарга сқин бслади.
Ибн Саққонинг даражасини Аллоҳ таоло Қуръон Карим билан кстарди. У Қуръонни тажвид билан қироат қилганида хушовоз бслар, фиқҳ бобида тенгги йсқ сди. Ибн Саққо сзидаги бу билим ва тушунчалар билан ғурурланди: ксп тортишиб, ксп мунозаралар қилди. Ҳатто, тарих китобларида ёзилишича, у устозининг дарсида иштирок стиб, у билан ҳам тортишди ва ҳузуридаги кишилар олдида хижолат қилди. Устози ҳам унга қаттиқ тегди ва одамлар қаторига стиришга мажбур қилди.
Орадан кунлар стиб Ибн Саққо Византисга сафар қилди ва маҳаллий аҳолининг турмуш тарзига ҳайрон қолди. Қуръон тиловат қилиб юрган одамнинг дили бузилди ва сз динидан бутунлай қайтиб, насроний динин қабул қилди. Аллоҳ бундай фалокатдан Ўзи сақласин!
Қарангки, Қуръон сқиб, Аллоҳнинг сккаю сгона сканига сътиқод қилиб юрган одам снди: Аллоҳ ‒ учтанинг учинчисидир! Ийсо ‒ Аллоҳнинг сғлидир!,‒ дес бошлади. Ҳолбуки у доимо:
﴿قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ﴾
«Айтинг: У Аллоҳ ‒ сктодир!»‒ деб такрорлар сди (Ихлос: 1).
Орадан йиллар стиб мусулмонлардан бири Византисда сшаётган Ибн Саққони таниб қолди. У касалвандликдан озиган ва йсл ёқасида стирган сди. Ундан: Адингизда Қуръон қолдими?,‒ деб ссраганида у:
﴿رُبَمَا يَوَدُّ الَّذِينَ كَفَرُوا لَوْ كَانُوا مُسْلِمِينَ﴾
«Гоҳида кофирлар: Кошки мусулмон бслиб қолсак!,‒ деб умид қиладилар» (Ҳижр: 2) остидан бошқа нарсани сслай олмайман, деб жавоб берди.
Аллоҳ таолодан иззатдан кейинги хорлик, ҳидостдан кейинги залолатдан паноҳ ссраймиз!
-
Manbasi bormi? Bo'lsa ko'rsating, biz ham foydalanaylik...
hikmatnuri.com
-
Билмайман
Абу Закариё ал-Маданий тайёрлади
Бисмиллаҳ, вассолату вассаламу ала росулиллаҳ аммо баъд:
Азиз биродарлар биз бугунги суҳбатимизда аксар аҳли илмлар унутиб қсйган бир ибора ҳақида ссз юритмоқчимиз. Бу ссз ҳақида салафларимиз нима деганлар ва салаф уламолари уни қай даражада истеъмол қилганлар. Биз ишора қилмоқчи бслган ссз бирон олим киши ссралган пайтида тез-тез ишлатиб туриши керак бслган БИЛМАЙМАА калимасидир. Қани снди салафларимизнинг бу ҳақдаги ссзларига қулоқ тутайликчи.
Ибн Аббос розисллоҳу анҳумо дедилар: «Агар олим БИЛМАЙМААни тарк қилса ҳалокатига йслиқибди». Алий ибн Ҳусайн ҳам шундай деган.
Шаъбий айтадилар: «БИЛМАЙМАА илмнинг срмидир».
-
Алий ибн Аби Толиб розисллоҳу анҳунинг ссзлари будир: «Билмаган нарсаси ҳақида «Аллоҳу аъламу» демоқлик кишининг илмига далолат қилади. Чунки Аллоҳ азза ва жалла пайғамбари соллаллоҳу алайҳи ва салламга хитоб қилиб деди:
«(Ай Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам уларга) айтинг: Мен (Қуръонни етказганим учун) сизлардан бирон ҳақ-ажр ссрамайман ва мен сохтакорлардан ҳам смасман» (Сод: 86).
Ибн Умар розисллоҳу анҳумодан: «Илм учдир: ссзловчи китоб, амалдаги суннат ва билмайман».
-
Марвазийнинг ривостларида имом Аҳмаднинг ушбу ссзлари нақл қилинган: «Ҳар бир нарсада гапиравериш дуруст смас. Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам бир нарса ҳақида ссралсалар: «Билмайман, Жибрийлдан ссрайчи» дер сдилар».
Марвазий имом Аҳмаддан ссрадилар: «Одамлар олимни ҳамма нарсани билади деб сйлайдилар». Бунга жавобан Ибн Масъуд розисллоҳу анҳунинг ссзларини келтирдилар: «Одамларга ҳар бир ссраган нарсаларида фатво бераверган кимса мажнундир». Абу Абдуллоҳ дедилар: «Банда Аллоҳдан тақво қилиши ва ссзини сйлаб ссзлаши лозим, у албатта бу ҳақда ссралади. Одамларга фатво бераётган киши уларни сз мазҳабига тортиши ва қаттиқлик қилиши мумкин смас».
Имом Молик айтадилар: «Ҳар бир ссраган кишига жавоб бераверишинг илмни хорлаш ва камситишдир».
Имом Саврий раҳимаҳуллоҳ дедилар: «Модомики бизга сргатадиганларни топар сканмиз срганаверамиз».
Имом Аҳмад дейди: «Биз қиёматгача илм срганамиз».
-
Ибн Умар розисллоҳу анҳумодан бир аъробий ссради: «Амма мерос оладими?»
— Билмайман — дедилар.
— Сиз билмайсизми?
— Ҳа. Уламоларга бориб улардан ссра.
Ҳалиги киши қайрилиб кетгач Ибн Умар сз қслларидан спиб: «Абу Абдурроҳман қандай гсзал ссзни айтди-с. Билмаган нарсасидан ссралганди, билмайман, — деб жавоб берди».
Улуғ тобеинлардан бири Усмон ибн Осим айтади: «Улардан бири бирон масъалада фатво бериб юборади, агар бу масъала Умар розисллоҳу анҳудан ссралганда унга Бадр аҳлини жамлаган бслар сди».
Ибн Сирийн: «Киши учун билмаган нарсасини айтганидан ксра жоҳил ҳолда слиши схшироқдир».
Молик ибн Анас айтадилар: «Менинг фатвога лойиқ сканимга етмишта олим гувоҳлик бермагунича фатво бермадим».
-
Муҳаммад ибн Мункадир: «Олим Аллоҳ билан бандалари сртасидадир, улар сртасига қандай киришини сйлаб олсин».
Ибн Усйна ва Саҳнун айтадилар: «Одамларнинг фатвога жасоратлироғи уларнинг снг илми озларидир». Саҳнун: «Тсғри жавоб фитнаси мол-дунё фитнасидан қаттиқроқ».
А абийъа йиғлаётганди, ундан сизни нима нарса йиғлатди, деб ссрадилар: «Илми бслмаган кишидан фатво ссралди ва исломда жуда оғир иш зоҳир бслди».
У ерда баъзи фатво бераётганлар бор, улар қамалишга сғридан ксра лойиқроқдирлар.
Муттафақун алайҳи бслган ҳадисда Абдуллоҳ ибн Амр розисллоҳу анҳу ривост қилади: «Аллоҳ таоло илмни одамлардан суғуриб олиш билан кстармайди. Лекин илмни уламоларни олиш билан кстаради, биронта олимни қолдирмагандан кейин одамлар жоҳил кишиларни сзларига бош қилиб оладилар. Улар ссралсалар илмсиз жавоб берадилар, бас, сзлари ҳам адашадилар бошқаларни ҳам адаштирадилар».
Абдуллоҳ ибн Аббос розисллоҳу анҳумо дедилар: А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам таматтуъ қилдилар (съни, ҳажда). Урва ибн Зубайр деди: «Абу Бакр ва Умар таматтуъдан қайтарганлар». Ибн Аббос: «Уларни ҳалокатга учрайдилар деб сйлайман. Мен А асулуллоҳ айтди десам, у Абу Бакр ва Умар қайтарган дейди-с!» (Имом Аҳмад ривости).
-
Имом Бухорий ривост қилган ҳадисда Усмон розисллоҳу анҳу таматтуъдан ҳамда ҳаж ва умрани жамлашдан қайтарадилар. Алий розисллоҳу анҳу сса бу иккисига нист қиладилар ва А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам суннатларини биронтанинг гапи учун тарк қилмайман, дейдилар.
Солим ибн Абдуллоҳ Шом аҳлидан бслган бир кишининг Абдуллоҳ ибн Умар розисллоҳу анҳумодан ҳажгача умра билан таматтуъ қилиш ҳақида ссраётганини сшитиб қолди. Абдуллоҳ ибн Умар:
— У ҳалол, — деди. Шомлик киши:
— Отангиз бундан қайтарганлар-ку, — деди.
— Қани менга айтчи, агар отам ундан қайтарган бслса, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам уни қилган бслса отамни буйруғига сргашиладими ёки А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламникигами?
— Албатта А асулуллоҳникига.
— А асулуллоҳ шундай қилганлар (Термизий ривости).
-
Зикр қилиб стилган ссзлар аҳли илмлар учун айтилган бслсада сндигина илм талабини бошлаган ёки илмнинг аввалги босқичларида бслганлар ёки умуман илм доирасида бслмагану бироқ бошқаларга ссз бермасдан билган билмаган нарсалари ҳақида гапираверадиганлар ҳам бу гаплардан сзларига сраша хулоса чиқариб олишлари лозим.
Аллоҳ барча мусулмонларни ҳақ йслдан адаштирмасин.
Манба: Ислом Аури
-
Сувайд ибн Саъид раҳимаҳуллоҳ деди: «Мен Суфён раҳимаҳуллоҳнинг ҳузурида сканман, Шофиъий раҳимаҳуллоҳ кириб келиб салом берди ва стирди. Ибн Усйна раҳимаҳуллоҳ бир таъсирли ҳадис ривост қилди. Буни сшитган Шофиъий раҳимаҳуллоҳ ҳушидан кетди. Шунда: «Ай Абу Муҳаммад, Муҳаммад ибн Идрис слиб қолди!!» дейилди. Агар у слган бслса, сз замонасининг зубдаси слибди» — деди ибн Усйна».
-
Авзоъий раҳимаҳуллоҳнинг онаси унинг намоз сқиган жойини қидирар ва тун бсйи тсккан ксз ёшларидан у жойнинг ҳсл бслиб кетганини ксрар сди.
-
Бу сса аҳли суннат имоми — имом Аҳмад раҳимаҳуллоҳ. У агар слимни ссласа, йиғидан томоғи бсғилар (ксз ёшларидан томоғи тиқилар) ва «Қсрқув мени таом еб, ичимлик ичишдан тссиб қссспти. Агар слимни ссласам, менга дунёнинг барча иши арзимас бслиб қолади. Бу таом — таом смас ва бу либос — либос смас! Бу — фақат озгинагина кунлардир холос», дер сди.
-
Мана бу тобиъинлар сардори Саъид ибн Мусайсб раҳимаҳуллоҳ байтул молда сзига тегишли сттиз мингдан ортиқ ҳадс(лар) бсла туриб, олиб кетиш учун чақирилганида уни олишдан бош тортган сди. Ўзи сса ссимлик ёғи сотиб тижорат қилар, елкасига ёғ солинган қсй мешини кстариб: «Молининг барчасини ҳалолдан бслишини истамаган, ундан ҳақдорга ҳаққини бермаган ва у билан одамлардан юзини тссмаган кимсада бирон схшилик йсқ» — дер сди.
-
Бу сса араб тили қоидаларининг имоми ва аруз илмининг ихтирочиси Халил ибн Аҳмад Фароҳидий раҳимаҳуллоҳ. У — тақводор, лаззатлардан сзини тийган обид сди. Басрада икки чақага баҳоланмайдиган қамишдан қилинган чайласида сшарди. Ҳолбуки шогирдлари ундан олган билим билан молу мулк топишар сди. У кспинча шундай деб айтар сди:
Захирага зарурат, бор бслса сенда агар,
Тополмассан захира, мисоли солиҳ амал
-
Буниси сса мсъминлар қалбига севимли бслган — имом Аҳмад. У, кспинча, кунларини муҳтож бслиб стказишига қарамай, бармоғи билан бир ишора қилса, ҳар томондан ҳадслар келиши мумкин сди. Лекин у: «Кснгиллари Қуръонни англаган кишиларнинг жигарларини дунё ғами сритиши менга жуда оғир келади» — дер сди. У тирикчилик илинжида қалам ҳақи свазига нусха ксчирар, сримдан қолган бошоқларни терар, нонвойга харид қилган нони учун оёқ кийимини гаровга қолдирар ва рафиқаси йигириб берган ипни сотар сди. Кспинча ксйлагини смашни хоҳласа унга смоқ тополмас сди. Ксп ҳолларда бир бурда нонни олиб, ундаги чангларни қоқар ва бир идишга майдалаб устидан сув қуср, кейин туз билан ер ва бу унинг таоми бслар сди.
-
Ушбу умматнинг салафлари ва уларга схшилик билан сргашган мусулмонларнинг уламолари, сқувчиларга токи уларнинг муносибликларини ксрмагунларича бошлиқ- раҳбарлик қилишликка йсл бермасдилар. Шунинг учун ҳам, улар орасидан фақат мустаҳиқ бслганларигина машҳур бслган.
Имом Молик раҳимаҳуллоҳ деди: «Токи сзидан ксра илмлироқ бслган кимсалардан ссрамагунича, бирон киши сзини бирон нарсага муносиб деб билиши лойиқ смасдир. Мен токи А обиъа ва Яҳё ибн Саъид раҳимаҳумаллоҳлардан ссрамагунимча ва улар мени шунга буюрмагунича фатво бермадим. Улар мени қайтарганларида сди, албатта мен қайтган бслардим».
-
Ҳофиз ибн Ҳажар («Фатҳул-Борий»)да: «Абу Умоманинг ҳадисидаги қсшимча фойдалардан бири шуки, уламоларнинг вафоти боис илм кстарилганидан кейин китобларнинг қолишлиги, олим бслмаган кимсаларга бирон фойда бермайди» — деди.
-
Имом Молик раҳимаҳуллоҳ А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламни зикр қилса, ранги сзгарар ва сгилиб кетар ҳатто бу нарса бирга стирганларга оғир ботар сди. Бир куни ундан бу ҳақда ссралганида, шундай жавоб берган сди:
«Агар сизлар мен ксрган нарсани ксрганингизда сди, ксрганингиз ҳолимни инкор қилмас сдингиз. Мен қориларнинг сардори — Муҳаммад ибн Мункадир раҳимаҳуллоҳни ксрар сдим. Ундан бирон ҳадис ҳақида ссраб қолсак шундай йиғлар сдики, унга раҳмимиз келар сди.
Мен Жаъфар ибн Муҳаммад раҳимаҳуллоҳни ҳам ксрганман. У серҳазил, сертабассум киши бслсада, олдида Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам зикр қилиниб қолса юзлари сарғасрди. Мен унинг А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан биронта ҳадисни таҳоратсиз айтганини ксрмадим. Уни унинг даргоҳига бир муддат бориб келиб юрдим ва ҳар доим уни уч хислатда ксрдим: ё намоз сқирди ёки жим турарди ёки Қуръон сқирди. Ўзига алоқаси бслмаган нарса ҳақида ссзламас сди. У — Аллоҳ азза ва жалладан қсрқадиган обид ва уламолардан бири сди.
Абдурраҳмон ибн Қосим раҳимаҳуллоҳ Аабий соллаллоҳу алайҳи ва салламни тилга олганида рангига қаралса, гсё у ксп қон йсқотган кишига схшаб (оқариб) кетар ва А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга бслган ҳайбатидан, тили оғзида қуриб қоларди.
Мен Умар ибн Зубайр раҳимаҳуллоҳ ҳузурига борар сдим. Унинг ҳузурида А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам тилга олинса, йиғлайверганидан ксзларида ёш қолмас сди.
Мен Зуҳрий раҳимаҳуллоҳни ҳам ксрдим. У одамларнинг снг ёқимлиги ва кснгилга снг сқини бслсада, унинг олдида Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам зикр қилинса, гсёки у сизни танимагандай, сиз ҳам уни танимагандай бслиб қолар сди.
Мен Сафвон ибн Сулайм раҳимаҳуллоҳ ҳузурига ҳам борар сдим. У мужтаҳид обид сди. Агар унинг олдида Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам зикр қилинса, тсхтамай йиғлаганидан одамлар уни ташлаб олдидан туриб кетишар сди».
-
Имом Абу Тоҳир Салафий раҳимаҳуллоҳ Имом Хаттобий ҳақида шундай дейди: «Абу Довуд раҳимаҳуллоҳнинг китобини шарҳлаган Абу Сулаймон раҳимаҳуллоҳга келсак, унинг имомлиги ва диёнати келтирган ривостлари ва омонатдорлигидан сртага чиққан. У ҳадис ва бошқа илмларни срганиш учун сафарлар қилган ва дунё кезган. Шундан кейин илмнинг турли фанларида китоб ёзиб тасниф қилган».
-
Манба: Ҳикмат Аури
-
Bizdagi o'n isrof.
1. Илмлар исроф, қанча срганмайлик, амал қилмадик;
2. Амал исроф - йиллаб такрорладик,
Qur'oni karim o'qib-uqmoq kitobi bo'libgina qolmay, uqib amal qilmoq kitobi hamdir. Agar o'qigan odamning uqqani xaq bo'lsa, amalga o'tmog'i muqarardir.
M,S,M,Y. Tafsiri hiloldan.
-
Sukut.
Xalifa Muoviya huzurida bir guruh odamlar gaplashib o'tirar, faqat Ahnafgina sukut saqlardi.
-Nega jimsan? so'radi undan Muoviya.
-Rost gapiray desam sendan qo'rqaman, yolg'on gapirishga Allohdan!
-
Ибн Аббос р.а.га "Амирулмуминин Муовисга бир нарса демайсанми, ахир у витрни 1 ракаат килиб укидику" дейишади.
"Тугри килибди, у факихдир" деб жавоб берадилар
-
Ибн Боқилонийни амирул-муъминийн А ум қироли Қайсарнинг талабига биноан архиепископ (роҳиб)лар билан мунозара қилиши учун унинг ҳузурига слчи қилиб юборди.
Ибн Асокир айтади:
«Айтилишича, ибн Боқилоний бир куни Қайсарнинг ҳузурига кирди ва роҳибларидан бирини ксрди. Унга мазахсираб: «Ўзинг ва хотин бола-чақанг қандай?» деди.
Шунда подшоҳ унинг гапидан таажжубланиб, унга:
«Сени слчи қилиб юборган одам сзининг мактубида сени Умматнинг тили ва Уммат уламоларининг пешқадами деган сди-ку! Биз уларни хотин бола-чақадан пок тутишимизни билмайсанми?» деди.
Ибн Боқилоний:
«Сизлар Аллоҳ Субҳонаҳуни хотин бола-чақадан пок тутмайсизлар-у, буларни пок тутасизларми? Булар сизларнинг наздингизда Аллоҳ Субҳонаҳу ва Таолодан ҳам муқаддасроқ, улуғроқ ва олийроқ сканда-а?!» деди.
Шундан кейин румлик подшоҳнинг қалбига ҳайбат тушди. Қайсар ибн Боқилонийни айбламоқчи бслиб унга:
«Сен менга пайғамбарингнинг хотини Ойшанинг қиссасини ва у ҳақда айтилаётган гапларнинг хабарини бер», деди.
Шунда қози Абу Бакр Боқилоний:
«Улар ҳақида турли миш-мишлар тарқалган аёллар иккитадир. Бири бизнинг пайғамбаримизнинг аёли, иккинчиси сизларнинг пайғамбарингизнинг онаси Марсм бинти Имрондир. Қизиғи шундаки, бизнинг пайғамбаримизнинг хотини туғмаган. Марсм сса қслида фарзандини кстариб келган. Аллоҳ уларнинг ҳар иккаласини ҳам улар шаънига айтилган туҳматдан поклаган», деб жавоб берди.
Бу билан золим тсхтаб, жим қолди.
Ибн Асокир ривости
-
Ўттизинчи йилларнинг очарчилик авж олган кунлари сди. Ўзига тсқ ҳисобланган Муслим аканинг сғилчаси қсшниларнинг уйига сйнагани чиқди. Қарасаки, сртоқлари снги пиширилган кабобни зср иштаҳа билан туширишаётибди. Аммо қсшни амаки ҳам, болалари ҳам уни таомга таклиф қилмади. Ҳатто "œбор-бор"лаб, чиқариб юборишди. Табиий, боланинг дили оғриди, қорни тсқ бслса-да, жуда кабоб егиси келди. Уйига келиб, отасига шикост қилди.
Муслим ака таажубланди:
"œАаҳотки, қсшним бир сих кабобни шу гсдакдан қизғанса?! Тинчликмикан, ишқилиб", деди.
Қсшнисининг остонасидан ҳатлади. Воқеани айтолмай, тараддудланиб турганида қсшни сзи ссз очиб қолди:
-Ҳойнаҳой, сғлингиз айтгандир"¦ У гсшт сизнинг болангизга тсғри келмайди, ака.
-Аега?
Гсшт чайнаётган болаларидан бир оз узоқлашиб, қсшни шивирлади:
-Уйда егулик ёқ. Кичкиналар оч. Зовур бсйига кимдир ҳаром слган молни чиқариб ташлаган скан, шунинг лаҳм жойидан кесиб олиб келиб берётувдим. Аочорлик"¦
Муслим аканинг устидан совуқ сув қуйгандек бслди. Жунжикиб кетди. Тили калимага айланмай изига қайтди. Бориб сандиғини очиб, тсйга деб тсплаётган пулларини қсшнисига олиб чиқиб берди
-
Bu dunyoning mavjudliginini o'zi-boshqa, bundanda mukammal dunyo borligining kafolatidir.
Paolo KOELO.
-
Qayum Nosiriyning "Favokih al-julaso" ("Do'st bog'ining mevalari") kitobida shunday yozilgan...
Kimning yeyishi oz bo'lsa, tani sog' bo'ladi, ya'ni oz yegan odamdan salomatlik yuz o'girmaydi. Ko'p yeydigan kishi ko'p kasallikka duchor bo'ladi.
-
Ikki marta "voh-voh"
Hz. Umar (r.a) bilan Uqvat ibn Omir (r.a) sherikchilikka tuya boqishar ekan, yani 5-6 tuyalari bo’lib, birga boqishar ekan. Ular shunday kelishib olishgan ekanlar: 1 kun sen boqasan, men SAV suhbatlarini tinglayman va kechqurun senga aytib beraman. 2-kuni men boqaman,
sen suhbatni tinglab, kechqurun menga aytib berasan degan holatda. Uqvat ibn Omir aytadilarki: "œBir kuni Alloh menga o’tlarni serob qildi va tuyalarim ertaroq to’yishdi. Ertaroq qaytganim uchun to’gri masjidga bordi. Hali Payg’ambarimiz(S.A.V.)ning suhbatlari tugamagan edi. Qarasam halqa to’la, sekingina borib, Hz.Umar(r.a.)ning orqalariga o’tirib oldim. Shunda SAV aytdilar: Agar bir odam chiroylik tahorat qilsa, tahoratini mukammal qilsa va keyin 2 rakat namoz o’qisa Alloh taborak va taolo unga jannatning 8ta eshigini ochadi, hohlaganidan kiradi" dedilar. Men shunaqangi oson va’dani eshitib turib VOH-VOH dedim. Shunda Hz. Umar(r.a) menga qarab: "œSen avvalgi gaplarni eshitmadingda, agar avvalgisini eshitganingda 2 marta VOH-VOH degan bo’larding" dedi. Shunda men: "œUnda SAV nima degandilar?" desam, Hz. Umar(r.a): "œUnda namoz o’qishni ham shart qilmagandilar. Agar chiroyli tahorat qilib, ohirida "œAshhadualla ilaha illalloh va ashhaduanna Muhammadan abduhu va rosuluh" desa Hudoyi taolo jannatning 8 ta eshigini ochadi degandilar. Sen eshitganingda 2 rakat namozni ham aytdilar. Bunda esa shu kalimani aytsa bo’ldi" deb javob beribdilar.
-
Toshkandi azimning bir ko'hasidan ora -sira o'tib turaman.Chor tarafi o'zbek mahalla.Ammo shundoqqina yo'l yoqasidagi devor ostiga axlat to'kishadi.Ko'rgan ko'zga yomon,albatta.Diniy asoslarga olishtirganda ham,tibbiy talabdan kelib chiqqanda ham salbiy holat.Avvallari g'ashim kelib yurdi.Keyinchalik ko'zim o'rgandi,shekilli unchalik e'tibor qilmay qo'ydim.Faqat devorga yozilgan :Axlat to'kma! shtraf -5000 so'm degan ko'zim qirida o'qib o'tardim.Narx -navo o'zgarishi bilan jarima qiymati ham o'zgarib turar ,oxirgi ko'rganimda 15 000 ga etgandi.Lekin bu jarimalardan halqning pinagi piq etmas,o'sha devor ostida hamon axlat tashlagani tashlagan edi.
Ammo bir kuni ko'zlarimga ishonmay qoldim.Necha yillardan beri axlathona bo'lib yotgan joy chinnidek top -toza edi.Devorda boshqa bir yozuvni o'qidim .Va angladimki,odamlarni jarimalar bilan to'xtatib bo'lmaydi.Ularni to'xtatadigan kuch duo ekan...
Devorga:"Axlat tashlagan axlatday xor bo'lsin !!!" deb yozib qoyilgan edi.
(Internetdan.)
-
Rivoyat qilinadi
Hushu bo'lmagan namozda,
Befoyda narsalardan saqlanmay tutilgan ro'zada,
Tartil (tajvid) siz o'qilgan Qur'onda,
Gunohlardan tiyilmasdan qilingan amalda,
Undan ehson qilinmagan molda,
Iymonga suyanmagan birodarlikda,
Ihlos bo'lmagan duo da yaxshilik yo'qdir.
Ali ibn Abu Tolib
-
Halol luqma.
Abu Dardo r.a. Nabiy s.a.v. masjidlariga har kun bomdoddan oldin kelar, namozdan keyin, Payg'ambar s.a.v. saboqlarini tinglar va masjiddan eng oxirgi chiquvchilardan edi.
Xurmo pishig'i mavsumida Abu Dardo r.a. negadir masjidga kech kelib erta qaytadigan bo'ldi. Undagi bu o'zgarishni sezgan Nabiy muhtaram (s.a.v.) undan nega masjidga kech kelib, erta ketayotganini so'radilar. Shunda Abu Dardo r.a.:
-Qo'shnimizning hovlisidagi xurmo pishib, shoxlari bizning hovliga osilib, qoldin. Uning egik shoxlaridan bizning hovliga xurmolar to'kilmoqda. Bolalarim ruxsatsiz birovning xurmosidan yeb qo'ymasin deb, har kuni namozdan oldin, mevalarni terib, qo'shninikiga o'tkazib qo'yaman, va masjiddan ertaroq qaytib yana to'kilganlarini terib, qo'shnining hovlisiga chiqarib qo'yaman deb javob berdilar.
Nabiy s.a.v. bu javobni eshitib u kishini duo qildilar.
-
Хар нарсада бордир Унга аломат,
Унинг танхолиги килар далолат.
Унга гувох срур хар бир харакат,
Осудалик, жимлик, хатто сукунат...
Ажаб, кандай исён бундай илохга.
Шунинг чун хайронман дахрий-кустохга!
-
"Qalbga oxirat örnashgan bölsa, dunyo uning yoniga tiqilishga urinadi. Agar qalbga dunyo örnashgan bölsa, oxirat uning yoniga joylashishga urinmaydi. Zero, oxirat ulug'vor, dunyo esa pastkashdir."
(Abu Sulaymon ad-Doroniy).
-
Magar yig'larkansiz,
bu ko'z yoshlar qalbingiz borligidan dalolatdir.
Zotan qalbsizlargina yig'lay olmaslar.. Qanday bahtli insonsiz, yig'lay olasiz.
Qalbingizdan BIRgina U joy olganidan bu...
Demakki nazardan chetda qolmagansiz . Demakki, siz katta umid bog'chasisiz, inshAlloh!
-
Quronni O'QISH, Azon ovozini TINGLASH, Shahodat kalimasini oz tili bilan AYTISH, Kaabatulloh atrofida ozi AYLANA olish nematlaridan kopchilik mahrum... Bebaho nematlaringni tafakkuri ALHAMDULILLAH deyishimiz uchun kifoya, ALLOHim! Muborak Kunlarda va har doim bizlarni shukr qilguvchilar qatorida qilgin, ojiz bandalaringga chiroylik sabr va ajrlar bergin!
-
Истаган таомингни е, хохлаган кийимингни кий, икки нарсадан харгиз кутулмайсан - исроф ва кибр.
Абдуллох ибн Аббос
-
Odamlar dunyo masalalarida shu qadar mohir bo'lib ketganlarki, ular bir dirhamni barmoqlari uchida aylantirib ko'rib uning og'irligni aytib berishadi, biroq to'g'ri namoz o'qishni bilishmaydi.
Hasan Basriy
-
odamlarning gap so'zidan qochib biror ishdan tiyilishda ko'pam foyda yo'q. Odamlarning gap so'zini ko'zlab qilingan ishdan esa umuman foyda yo'q
-
Кимки, нафсига огир келган жойда келишиб,
сизники маъкул, деса муросаи-мадора килган булади.
Лекин динига зарар буладиган жойда муроса килса, мунофиклик булиб колади.
Ашраф Али Тахонавий
-
Bir odamning qopi yo'qoladi, kimga berganini hech eslay olmaydi. Bir kuni namoz uqiyotganda qopi kimdaligi esiga tushib qoladi. Namozini bitirganidan keyin quliga qarab baqirdi
Hoy, falon kishinikiga bor, qopimizni so'ra!
Qul:
-Qopimiz unda ekanligini qachon esladingiz?
-Namozda
Qul:
-U holda siz ibodat qilmay, qop qidiribsiz!
Qulning bu go'zal tanbehi va tog'ri e'tiqodi tufayli hojasi uni ozod etdi.
-
Ismoilingiz kim?!
...Ibrohim alayhissalom qanday qilib o’z farzandini, umrining mevasini, qalbining xotirjamligini, hayotining ma’nosi va mazmunini, yakkayu yolg’iz o’gli Ismoini yerga bosib, bo’g’ziga pichoq tortgn ekan? O’ylasam yuraklarim ezilib ketadi.
Agar bu ish faqat Ismoilni qurbon qilish bilan yakun tospsa qaniydi? Yo’q. Eng yomoni-endigina ulg’ayib kelayotgan Ismoil bu olamni tark etishi, keksayib qolgan Ibrohim esa bu ayriliqni ko’tarib hali yashashi ham kerak edi!
Ibrohim alayhissalomning butlarni parchalab tashlashga kuch topgan metin irodasi ham shu yerda erib ketgan bo’lsa ajablanmayman.
Qaniydi, kimdir bizga Ibrohim os’handa nimalarni o’ylaganini so’zlab bersa?
Qanaqa fikrlar o’tgan ekan u zotning xayolidan?
Ibrohim uchun nima afzal-Allohga bo’lgan muhabbatmi yoki o’z-o’ziga hurmat?
Payg’ambarlik ma’suliyatimi yoki otalik burchi? Allohga bo’ysunishmi yoki oilaga sodiqlik? Iymonmi yoki ichki tuyg’u? Hikmatmi yoki ayni vaziyat? Aqlmi yoki hissiyot? Ma’suliyatmi yoki rohat? Javobgarlikmi yoki haq-huquq? Eng muhimi, Allohmi yoki Ismoil?
Bilasiz, Ibrohim alayhissalom qaror bersihga shoshilmadi.
Shoshilolmadi. Ichidan nima o’tgan bilolmadik, ammo ma’lum bir fursat ikkilanib yurdi. Faqat uchinchi martra buyruq berilganidan keyingina u Allohning buyrug’ini bajarishga o’zida kuch topa bildi.
Hammamiz yaxshi bilamiz- agar haqiqat hayot yo’limizga teskari turmasa, haqparvar bo’lib olamiz. Ammo haqiqat bizning zararimizga xizmat qilsa, muammoga sabab bo’lsa, boshimizni og’ritsa, o’zimizni olib qochishimiz aniq. Shayton juda makkor. Qayerdaki qo’rquv, zaiflik, shubha, ikkilanish, g’urur va hatto dunyoviy narsaga muhabbat yuzaga kelsa, o’sha yerda o’zini ko’rsatadi.
Xohlang mantiqni ishga tushiradi, xohlang mantiqsizlik sabab qilib ko’rsatiladi. Diniy, dunyoviy, xohlagan mavzuingizda sizga bahona topib bersihga qodir.
Ibrohimda bahona bo’lmagan deysizmi? "œQurbon qilish" lafzini xohlasa "œO’z man-manligini qurbon qilish" deb talqin qila olmasmidi? Bu tush bo’lsa, Ismoilni boshqa narsaga tafsir qiib bo’lmasmidi? Balki Ismoil emas, Ismoilga bo’lgan muhabbatni qalbidan o’chirib tashlash so’ralgandir? Ibrohim alayhissalom ancha aqlli inson edi, xohlasa tushini bulardan-da ishonchliroq boshqa usullarda tafsir qilib olardi!
Ammo u, Allohning eng yaqin do’sti, nafsi xohlamasa-da, buyruqni to’g’ri ma’noda qabul qildi. Minoda ro’y bergan ota-o’g’il suhbati meni badtar karaxt ahvolga solib qo’yadi. Ibrohim Ismoilga dedi: "œEy o’g’ilcham, men hadeb tushimda seni qurbonlik uchun so’yayotganimni ko’rmoqdaman. Endi sen o’zing nima fikr qilishingni bir o’ylab ko’rgin".
Otaning o’rniga qo’yib, shu so’zni farzandingizga ayting-chi! Yo’q, yaxshisi farzandning o’rnida turib otangiz tarafida shu murojaatni tinglang. Nima deb javob qaytarasiz?
Ismoil sukut saqlasa bo’lardi. Otasini bu ishdan qaytarishi ham mumkin edi. Ammo Ismoil ham balog’atga yetgan, qalbiga iymon o’rnashib ulgurgan ekanki, ajoyib tarzda javob qaytardi. Hatto otasining shubha-gumonlarini ham tarqatib yuboruvchi yupanch so’zlarini aytdi: "œEy otajon, sizga buyurilgan ishni qiling.
Inshoolloh, meni sabr qilguvchilardan topursiz". Tavba, Ibrohim o’g’li bilan uni qurbon qilish haqida maslahatlashdi. Ibrohim qurbonlik qilishni tanladi. Ismoil o’z-o’zini qurbon qilishga rozi berdi.
Shu lahzalarda Ibrohim o’zini qanday tutib turgan ekan-a? Balki istalgan lahza shayton uni yo’ldan ozdirishi mumkinligini, qo’lidagi pichoqni uloqtirib yuborib, o’g’lini bag’riga bosishni o’ylagandir. Ammo u o’zini qo’lga oldi, pichoqni zo’rg’a tutib turgan qo’llari va ikkilanish bilan olishayotgan qalbiga madad bo’lsin deya Ismoilni peshonasi bilan yerga yotqizdi. Va"¦ bo’g’ziga pichoq tortdi!.
Keyin pichoq Ismoilni so’ymagani, uning evaziga Jannatdan katta bir qo’chqor tushirilgani va "œEy Ibrohim, darhaqiqat sen tushingni ro’y-rost bajarding" deb nido qilingani hammamizga yaxshi ma’lum.
Ismoil Ibrohim alayhissalom uchun yolg’iz farzand edi va u yolg’iz farzandidan voz kechishga o’ziga kuch topa bildi. Xo’sh, ayting-chi, bizning "œyolg’iz farzandimiz" kim? Biz uchun hozir nima Ismoil darajasida qadrli? Uni qurbon qilishga o’zimizda kuch topa olamizmi?
Balki bu obro’yimizdir? Diplomimiz? Lavozim? Boylik? Uy? Mashinadir balki?
Sevgilimiz? Oilamiz? Kasbimiz? Libosimiz? Ruhimiz? Go’zalligimiz? Kuchimiz? Yoshligimiz? Karyera? Kim biladi deysiz, bu ro’yxatni xohlagancha davom ettirish mumkin.
Ibrohimning ko’zi bilan qaraylik-chi, biz uchun nima Ismoil bo’lib ko’rinar ekan? Nima bizning ibodatimizni sustlashtiradi? Nima bizni harakatdan to’xtatib turibdi? Nima bizning ma’suliyatimizni cheklab qo’ygan? Nima bizning quloqlarimizni kar, ko’zlarimizni ko’r qilishi mumkin? Kerak bo’lsa uni qurbonlik qilishning uddasidan chiqa olamizmi?
Ibrohimga oson bo’lmagan, shayton uni uch marta yo’ldan ozdirmoqchi bo’lgani va hozir o’sha voqea isboti sifatida Haj marosimida shaytonga uch joyda tosh otilishi odatga aylangan. Xo’sh, bizni shayton necha marta yo’ldan ozdirmoqchi bo’lar ekan? Eng muhimi, shayton bu ishning uddasidan chiqarmikan yoki Ibrohim alayhissalom misolida mag’lubiyatga uchraydimi?
Yaxshilab o’ylab ko’ring! Agar qurbonlikka kuchingiz yetsa, unda tasanno!
Manba. (http://my.mail.ru/community/islamic.uz/5FB5DE3236C0EEEC.html)
-
To'g'ri odam to'rt hil bo'ladi:
-Ilmiga amal qiluvchi olimlar;
-Ta'lim olishni yaxshi ko'ruvchi omilar;
-Bilganini qizg'onmaydigan sahiylar;
-U dunyosini bu dunyoga sotmaydigan faqirlar.
Ali ibn Abu Tolib
-
Bir odamning qopi yo'qoladi, kimga berganini hech eslay olmaydi. Bir kuni namoz uqiyotganda qopi kimdaligi esiga tushib qoladi. Namozini bitirganidan keyin quliga qarab baqirdi
Hoy, falon kishinikiga bor, qopimizni so'ra!
Qul:
-Qopimiz unda ekanligini qachon esladingiz?
-Namozda
Qul:
-U holda siz ibodat qilmay, qop qidiribsiz!
Qulning bu go'zal tanbehi va tog'ri e'tiqodi tufayli hojasi uni ozod etdi.
haa "¦. kulishni ham bilmaysan — achinishni ham
Shu shaytoni la’in namoz tugul boshqa ibodatlarda ham — yo’qotganlarimizuu , yoddan chiqazganlarimizni — eslatib qo’yadi .
Bir inson pulini yo’qotib qoziga kelganda — o’sha qozi 100 rakat namoz o’qishligini aytgandaa, ma’lum daqiqalar o’tmasadan u kishi hursand kelib 1 rakat o’qib —o’qimasdan puli toplilganligini aytganaa, qozining kulgani va ul mal’un o’qishga qo’yarmidii deganlarini eshtar ekanmiz - Allohdan shayton yomonliklaridan panoh so’rab, yo’qotganlarimizni namozda topiladigan emas, balkim toatlarimizdan mustasno holda yodimizga tushiradiganlardan qilishini, hamda ibodatlarimizada - hushuni mustahkam qal’a sifatida qoplashini so’rab qolamiz"¦.
-
Лечение сғриси . . . ! ! !
Бир аёл аеропортда самолёт учишини кутарди. Аммо, ҳали срта сди. Бекор стиришни ёқтирмаган аёл дскондан битта китоб ва печение сотиб олди. Бсш курсилардан бирига стириб, китобини сқий бошлади. Китобни берилиб сқир скан, ногоҳ ёнида стирган одам печениесидан олишга журъат қилаётганини сезиб қолди. Аммо, биргина печение учун назокатсизлик қилгиси келмади. Дам-бадам у ҳам соатга қараб қссрди. Китоб сқиб, биттадан печение сғирлаётган одамга ксз қирини ташлар скан, асабийлашмасликка уринарди. Лечение сғриси, секин-секин печениеларини олаётганида, унга сътибор бермасликка ва соат миллари юришини кузатиб, унинг чиққиллашини сшитишга ҳаракат қиларди. Ўзига сзи: "Агар маданистли бслмаганимда, шу одамни ксзларини кскартирардим", - деб қсйди. Ҳар гал печение оламан деганида, у ҳам қслини узатарди. Охири пакетда битта печение қолгач, "Қани снди нима қиласан?", - деди ичида. Одам истеҳзоли кулимсираб, охирги печениени олди ва иккига бслиб, срмини оғзига солди; срмини сса аёлга узатди. Аёл иллат билан печениени олар скан, "Бу қандай безбетлик! Бунчалар қспол бслмаса, бу одам. Бир оғиз раҳмат ҳам демади!" - деб гапириб кетди сз-сзига. Аёл ҳеч қачон бундай асабийлашмасди. Самолётнинг учиш вақти етгач, чуқур тин олди. Юкларини олиб, сшик томон юрди. "Лечение сғриси" га қайрилиб ҳам қарамади. Самолётга чиқди ва срнига жойлашди. "Лечение сғриси"дан қутулганига шукр қилди. Бир бора, унинг адабини бермаганига афсусланди. "Жаноб, - дейиши керак сди у. - Шукр қилинг, сиздек назокатсиз смасман. Акс ҳолда юзингизга шапалоқ туширган бслардим. Аммо, сиз қилган иш расман сғрилик саналади. Лечение сғрилиги... Билдингизми?!" Шуларни хаёл қилиб, қслини сумкага узатди. Чала қолган китобини олиб сқимоқчи бслди. Аммо, не ксз билан ксрсинки, дскондан сотиб олган бир пакет печениеси унинг сумкасида турарди. Бир оғиз ҳам гапирмай, снг охирги печениесини ҳам у билан баҳам ксрган одамдан бориб узр ссрашга снди кеч сди . . . ! ! ! Қспол ва журъатли "печение сғриси" нинг самолёти осмонга кстарилди . . . ! ! !
Турк тилидан Сумайро, Муна Холмуродовалар таржимаси "Сирли, ибратли ва ҳаётий воқеалар" китобидан.
-
Ey inson! Umrni farzona etgil,
Neki darmandliklar, darmona etgil,
Neki armonliklar, tarona etgil,
Har dil ham she`r bo`lib nur socholmaydi,
Dunyo topiladi, odam topilmas.
Ey inson! Dunyodin nechun shikoyat?
Nechun bu tuganmas, mahzun hikoyat?
Tiriklikning o`zi buyuk inoyat,
Shudir o`tganlarning eng komil bayti:
Dunyo topiladi, odam topilmas.
-
БИА ЎЙЛАБ КЎА ИАГ...
Бир фараз қилинг, биз Қуръони каримга қсл телефонига қизиққанчалик қизиқсак, шунчалик сътибор берсак, қандай бслар сди?
- Уни ҳам доим ёнимизда, кскрак чснтагимизда олиб юрсак, қандай бсларди?
- Ксчага чиққанимизда уни уйда қолдирганимиз ссимизга тушса, қаердан бслса ҳам қайтиб келармидик?
- Уни ҳам қслимиздан қсймай юрармидик?
- Уни ҳам бсш қолдик дегунча титкилаб, минг марталаб ксрган саҳифаларимизни ҳам қайта-қайта сқийверармидик?
- Қайси сураси қаерда сканлигини беш қслдай билармидик?
- Унинг матнини ҳам битта бармоғимиз билан шу қадар тез ёза олармидик?
- Қслимиз бошқа иш билан банд бслса ҳам, қулоғимиз билан елкамиз орасига сиқиб олиб бслса ҳам, ундан фойдаланармидик?
- Биров билан суҳбатлашиб турсагу, унга ишимиз тушиб қолса, суҳбатдошимиздан узр ссрар-ссрамас, снг аввало унинг чақириғига «Лаббай!» дермидик?
- Агар банд бслиб қолиб, чақириққа жавоб бера олмасак, қслимиз бсшаган заҳоти узр ссраб, нима учун йсқлаганлигини ссрармидик?
- Уни снг сқинларимизга, фарзандларимизга, севган кишиларимизга совға қилармидик?
- Имкон қадар снг снги, снг сснгги русумдаги мусҳафга сга бслишга интилармидик?
- Ҳеч бслмаса, бу соҳадаги снг сснгги снгиликлардан хабардор бслиб юрармидик?
- Қуръонимиз сскироқ, уринган бслса, уни бошқаларга ксрсатишга услармидик?
- Анг қизиғи, унинг пули ёки батересси тугаб қолмаслиги учун ҳар доим сз вақтида ҳаракат қилармидик?
- Унинг баъзи нозик жиҳатларини (масалан, махсус кодлар, қисқа рақамларини) ёддан билармидик?
- Автобусда, метрода бир бекат юрсак ҳам, дарров очиб, сқишга тушармидик?
- Фавқулодда вазистларда, ҳасжонли ёки қувончли дамларда унга мурожаат қилармидик?
- Оила аъзоларимиз, сқинларимиз, ҳамкасабаларимиз — хуллас, барча-барча билан фақат у орқали мулоқот қилармидик?
- Уйдагиларни «Менинг Қуръоним қани? Ўзингникини сқи, меникига тегма!» деб койирмидик?
Ахир, шу усли телефонга қилаётган оқибатимизга аслида муқаддас Қуръони карим лойиқроқ, ҳақлироқ смасми?
Бир сйлаб ксринг"¦ Чунки Қуръони карим ҳеч қачон хизмат доирасидан ташқарида бслмайди!!!
Бир фараз қилинг, биз Қуръони каримга қсл телефонига қизиққанчалик қизиқсак, шунчалик сътибор берсак, қандай бслар сди?
- Уни ҳам доим ёнимизда, кскрак чснтагимизда олиб юрсак, қандай бсларди?
- Ксчага чиққанимизда уни уйда қолдирганимиз ссимизга тушса, қаердан бслса ҳам қайтиб келармидик?
- Уни ҳам қслимиздан қсймай юрармидик?
- Уни ҳам бсш қолдик дегунча титкилаб, минг марталаб ксрган саҳифаларимизни ҳам қайта-қайта сқийверармидик?
- Қайси сураси қаерда сканлигини беш қслдай билармидик?
- Унинг матнини ҳам битта бармоғимиз билан шу қадар тез ёза олармидик?
- Қслимиз бошқа иш билан банд бслса ҳам, қулоғимиз билан елкамиз орасига сиқиб олиб бслса ҳам, ундан фойдаланармидик?
- Биров билан суҳбатлашиб турсагу, унга ишимиз тушиб қолса, суҳбатдошимиздан узр ссрар-ссрамас, снг аввало унинг чақириғига «Лаббай!» дермидик?
- Агар банд бслиб қолиб, чақириққа жавоб бера олмасак, қслимиз бсшаган заҳоти узр ссраб, нима учун йсқлаганлигини ссрармидик?
- Уни снг сқинларимизга, фарзандларимизга, севган кишиларимизга совға қилармидик?
- Имкон қадар снг снги, снг сснгги русумдаги мусҳафга сга бслишга интилармидик?
- Ҳеч бслмаса, бу соҳадаги снг сснгги снгиликлардан хабардор бслиб юрармидик?
- Қуръонимиз сскироқ, уринган бслса, уни бошқаларга ксрсатишга услармидик?
- Анг қизиғи, унинг пули ёки батересси тугаб қолмаслиги учун ҳар доим сз вақтида ҳаракат қилармидик?
- Унинг баъзи нозик жиҳатларини (масалан, махсус кодлар, қисқа рақамларини) ёддан билармидик?
- Автобусда, метрода бир бекат юрсак ҳам, дарров очиб, сқишга тушармидик?
- Фавқулодда вазистларда, ҳасжонли ёки қувончли дамларда унга мурожаат қилармидик?
- Оила аъзоларимиз, сқинларимиз, ҳамкасабаларимиз — хуллас, барча-барча билан фақат у орқали мулоқот қилармидик?
- Уйдагиларни «Менинг Қуръоним қани? Ўзингникини сқи, меникига тегма!» деб койирмидик?
Ахир, шу усли телефонга қилаётган оқибатимизга аслида муқаддас Қуръони карим лойиқроқ, ҳақлироқ смасми?
Бир сйлаб ксринг"¦ Чунки Қуръони карим ҳеч қачон хизмат доирасидан ташқарида бслмайди!!!
Зайнаб
(quran.uzdan olindi.)
-
Бу воқеа Нью Йоркдалигимда содир бўлди. Кунлардан бирида шаҳар сайилгоҳлардан биридан ўтиб кетаётганимда, кўкаламзорда ўйнаётган қизалоққа питбул туридаги йирик бир ит ҳамла қилишни бошлади. Буни кўрган атрофдагилар қизалоққа қандай ёрдам қилишни билишмас ва қўрқишар эди, чунки ит жуда катта ҳамда ҳужумкор эди. Шу пайт мен атрофдагилардан биридан қўлидаги бейсбол таёғини олдимда итнинг бошига мўлжаллаб қаттиқ зарба бердим, қизчага ҳужум қилаётган ит йиқилди, аммо тез ўзига келиб мен томон юзланди ва ташланмоқчи бўлди. Албатта мен бунга йўл қўймаслигимга мендаги ўз-ўзини сақлаш ғаризаси таъсир қилдими ёки итнинг катталиги мени ҳам ваҳимага туширдими, хуллас узоқ кутмадимда, бирин-кетин бир нечта зарба бердим. Итнинг овози чиқмай қолди ва қизалоқ олдига қўрқиб кетган унинг ота-онаси келиб, йиғлаётган қизалоқни бағрига босишди. Шундан сўнг етиб келган шаҳар полициячиларидан бири менга юзланиб: “Сиз қаҳрамонлик қилдингиз, эртага мамлакатнинг барча рўзномалари “Нью Йорклик қаҳрамонларча қизалоқни ўлимдан қутқарди” сарлавҳаси остида чиқади”, - деди. “Аммо мен Нью Йорклик эмасман”, - дедим мен. “Унда “Америкалик қаҳрамонларча қизалоқни ўлимдан қутқарди” сарлавҳасида чиқади”, - деди полициячи. “Мен америкаликмасман, мен саудияликман”, - дедим унга. Эртаси куни мамлакатнинг барча рўзномалари “Исломий экстремист итни ваҳшийларча ўлдирди” сарлавҳаси остида чиқди.
Инглиз тилидаги исломий блогдан олиниб таржима ва таҳрир қилинди.
Манба: Cодиқлар
-
http://www.youtube.com/watch?v=81_OATAP30I
-
:asl3:
Orzu-havasga berilish
"Ularni qo'yavering, (mayli) yeb-ichib, foydalanib qolsinlar va orzu-havaslariga mashg'ul bo'laversinlar. Bas, yaqinda (bu qilmishlarining oqibati nima bo'lishini) bilib olurlar" (Hijr: 3)
Ali rodiyallohu anhu aytganlar: "Men sizlarning havoi nafsga ergashib orzu-havasga berilishingizdan qo'rqaman. Zero, havoi nafsga ergashish kishini haqdan to'sadi, orzu-havasga berilish esa oxiratni unuttiradi".
O'tgan solihlarimiz aytishgan ekan: "To'rt narsa baxtsizlik alomatidir: ko'zning qurib qolishi (ya'ni yig'lamaslik), dilning qotishi, orzu havasga berilish va dunyoga to'ymaslik".
Orzu-havasga berilish - kishini toat-ibodat qilishdan erintiradi, gunohlaridan tavba qilishni paysalga soladi, dunyoga rag'bat uyg'otadi, oxiratni unuttiradi va qalbni tosh qotiradi. Chunki qalb yumshoqligi va musaffoligi o'limni, qabrni, savob va azobni hamda Qiyomat dahshatlarini yodga olish bilan bo'ladi. Kim orzu-havasga berilmasa, g'ami ham kamroq bo'ladi, qalbi ham yorishadi. O'limni yodga oladigan inson toat-ibodat yo'lida ko'proq harakat qiladi.
* * *
Абу Хурайра розисллоху анхудан ривост килинади, росулуллох соллаллоху алайхи ва салламни шундай деганларини сшитдим: «Дунё малъундир, ундаги барча нарcа хам малъун, магар Аллохнинг зикри ва Аллохнинг зикрига скин бслган солих амаллар хамда олим ё сcа мутааллим (таълим олувчи) бундан муcтаcнодир». Термизий ва Ибн Можа ривости.
-
Эй инсонлар! Сизларга нима бўлди, нега сизлар ўз динингизни эсдан чиқардингиз, нега сизлар ўз иззатингиз ва ғурурингизни унутиб, Аллоҳнинг динига ёрдам беришдан тўхтадингиз ва У ҳам сизларни ёрдамсиз ташлаб қўйди?! Наҳот сизлар иззат мушрикларга тегишли деб ўйлаб қолдингиз, ваҳоланки иззат Аллоҳга, Росулига ва мўминларга хос бўлса? Сизларга вайл бўлсин, наҳот оталарингиз қон тўккан ерда Аллоҳнинг душмани хотиржам юришини ўз кўзингиз билан кўришингиз сизларга оғир ботмаса ва наҳот бундан юрагингиз сиқилмаса? Бу ифлос душман сизни хорлаб ўзига қул қилса, ваҳоланки сизлар Ер юзига ҳалифа ва ҳокимлик қилган бўлсангиз. Наҳот ўз биродарларингизни душманлар муҳосара қилиб, уларни хоҳлаганча уқубатга солиб хорлаши жасадингизни сескантириб, душманга қарши нафрат ва ғайратингизни оширмаяпти? У ерда биродарларингиз урушнинг барча заҳмату-қийинчиликларини ўз таналарида тотсалару, қандай қилиб сизлар бу ерда хотиржам еб-ичиб, дунё неъматлари билан роҳатланиб юрибсиз?! Эй инсонлар! Жанг бошланди ва чақирувчи Жиҳодга чақирди. Агар сизлар жиҳодга чиқмасангиз, у ҳолда йўлни аёлларга бўшатиб беринг, улар жанг қилсинлар. Эй, салла-ю соқоллик аёллар, уйингизга боринглар ва сурмани олинглар. Шундай эмасми? Юганларни ушланглар ва отларга! Бу юган-у қамчилар нимадан қилинганини биласизми? Уларни аёллар ўз сочларидан тўқишяпти ва улар бундан ортиғига қодир эмаслар. Булар ўз уйларида ўтирган афифа аёлларнинг соч ўрамларидир. Улар ўз сочларини кесиб, ундан жиҳод учун қамчи ва юган тайёрладилар, чунки севги-муҳаббат вақти ўтди ва Аллоҳ йўлидаги, ўз ватани ва муқаддасотларини ҳимоя қилиш учун муқаддас жанг вақти келди. Агар сизлар отларни эгарламасангиз, бу қамчиларни олинглар ва уларни ўзингизга соч қилиб олинглар. Наҳот қалбларингизда заррача ғурурингиз қолмаган бўлса?!
Бу гапларни Салибчиларнинг мусулмон ўлкаларига қилган юришлари вақтида ўша вақтдаги уламолардан бўлган ибн Жавзия роҳимаҳуллоҳ Дамашқдаги масжидда инсонларга хутба қила туриб айтган эди. Аллоҳ у кишига раҳм қилсин. Бу сўзларни у қўл остиларида Андалусия ўлкалари бўлган мусулмонларга, жиҳод фарзи-кифоя бўлганда айтган эдилар. У одамларнинг бошларига юган ва қамчиларни отиб юборди ва яна деди:
"Сизларнинг бошингизга шу масжид ағанасин! Юрак қайғу ва аламдан ёняпти! Ҳақиқатан ҳам эркаклар ўз ғурур-мардлигини йўқотдилар".
Манба: Cодиқлар
-
Бир бой углини илм урганиши учун олим енига олиб борибди.
Олим мехнат хаккини 500 дирхамга нархлабди.
Бойни фигони фалак булиб: " Ахир бу пулга кул ( qul ) олса буладику " деса, олим хам: " Албатта, ол, шунда кулинг нак иккита булади " деб жавоб берибди.
-
Твос жизнь... твой вс‹бор...
http://www.youtube.com/watch?v=h7Q8tDGQrjs
-
Фақиҳ Абу Лайс Самарқандий раҳимаҳуллоҳ айтадилар: Қуръон сқий оладиган киши баъзи вақтларда сқишни ташлаб қсйиши дуруст смас. Қанча ксп сқиса, афзалдир. Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам айтдилар: "Инсонларнинг снг афзали ечилиб ксчувчидир", дедилар. "Eчилиб ксчувчи ким?" деб ссрашди. "Бир бошлаганда тугатувчи Қуръон соҳибидир. Худди ечганда кетиб қоладигандек, бошласа тугатади. Қуръон сқий оладиганкиши бир йилда икки марта уни хатм қилиш лозим, агар кспроқ сқишга қодир бслмаса", дедилар Аабий.
-
Ислом зўравонлик диними?
(http://sodiqlar.info/uz/uploads/posts/2012-10/1351511257_kuran_i_bi.jpg)
Кунлардан бирида испан телеканалидаги жонли эфирда телемунозара бўлиб ўтди. “Ислом бизга нимани олиб келмоқда?” мавзусидаги мунозарада насрония аёл ва Ислом ҳимоячиси (аслида у ҳам мусулмон эмас) қатнашди. Насрония аёлнинг таъкидлашича, Ислом бу дағаллик, зўравонлик ва ваҳшийлик дини, эркак мунозарачи эса Исломни ҳимоя қилар эди.
Бир пайт у тўсатдан шундай деди: “Ҳа, ҳақиқатдан ҳам мен энди тушунишни бошладим, Ислом – бу зўравонлик дини. Мана менда Қуръон бор (стол остидан катта очиқ китобни олди), ундан бир нечта жойини ўқиб бераман”.
У ўқишни бошлади: “Бу халқдаги барчасини қириб ташла; унга шафқат қилма, эру-хотин, ўсмиру гўдак, туя ва чорваларини ўлимга маҳкум эт”.
Залдаги томошабинлар: “Қандай даҳшат!” – деб, ҳайқиришди.
Насрония аёл: “Қандай ваҳшийлик! Мен сизларга етказмоқчи бўлган нарса айнан шу-да!”
Ислом ҳимоячиси китобнинг бошқа жойидан ўқишни давом эттирди: “Роббинг сенга инъом қилган бу шаҳарларда эса тирик жон қолдирма – барчасини яксон қил”.
Насрония аёл: “Қандай қонхўрлик!” (Залда уни маъқуллаган овозлар эшитилди).
Ислом ҳимоячиси: “Ҳой тўхтанглар, мен адаштириб юборибман. Бу китоб Инжил экан!” (Китобни ёпганда, муқовасида “Инжил” деган ёзув кўринди).
Залда сукунат ҳукм сурди. Насрония аёл бирон сўз айтишга ожиз ҳолда карахт бўлиб қолди.
Manba: Sodiqlar
-
Ислом зсравонлик диними?
(http://sodiqlar.info/uz/uploads/posts/2012-10/1351511257_kuran_i_bi.jpg)
Ислом ҳимосчиси: "œҲой тсхтанглар, мен адаштириб юборибман. Бу китоб Инжил скан!" (Китобни ёпганда, муқовасида "œИнжил" деган ёзув ксринdi.
Исломист (http://islamiy.at.ua/news/islom_zwravonlik_dinimi/2012-10-29-38)
:asl3:
Balki bu yerda Islom himoyachisi haqiqatdan musulmondir.
Chunki suhbatdoshingizga o'z fikringizni qabul qildirish usullaridan biri bu:
Uning qaysidir sizga yoqqan gapini ma'qullaysis, shunda u sizni jon qulog'i bilan eshitadi, shu vaqtda o'zingizning fikringizni unga uqtirasiz. Bu usulni faqat fikriz to'g'riligiga ishonsangizgina qiling.
Yuqorida esa Islom himoyachisi nasroniy suhbatdoshlarining qaysidir gapini(agr ichida biror to'g'ri gap bo'lsa) ma'qullayapti,
shunda nasroniylar uning javobini jon qulog'i bilan tinglayapti, shunda Islom himoyachisi bundan foydalanib,
aslida Islom dini emas, Nasroniylik botil ekanligini Injil orqali isbotlab berayapti. Vallohu a'lam.
-
"Замонавий" мусулмон йигит Ò³аётидан бир лавÒ³а ёхуд Охиратга бир сафар.
http://www.youtube.com/watch?v=BSFXx4yRPpY
Videoning o'zbekchasini mana bu havola (http://vimeo.com/55110739) orqali ko'rishingiz mumkin. Forumga joylash uchun youtubedan o'zbekchasini topa olmadim.
-
(http://rasm.sb.uz/pics2/849e310a44c3a71446bc7c5ae24ef224.jpg) (http://rasm.sb.uz/#849e310a44c3a71446bc7c5ae24ef224.jpg)
-
Assalamu alaykum! O'tgan safar "Лочему? Лотому что он мусульманин!" degan video joylagandim shu mavzuga. Mana bu video aynan o'sha videoning o'zbekchasi:
http://www.youtube.com/watch?v=rkWQotaGBhg
-
Olam bozorida xarid qilib yurib o'zimizning haqiqiy xaridorimiz bir kun kelishini esimizdan chiqarib qo'yamiz goho
-
Boylik matohning ko'pligida emas, boylik nafsning to'qligida...