forum.ziyouz.com
Ilm va ziyo => Ma'rifat => She'riyat => Mavzu boshlandi: Muhammad Yusuf 25 Iyun 2011, 20:49:41
-
Bismillahir Rohmanir Rohim !
Assalomu aleykum ! Aziz forumdoshlar.
Turoldilar uyqudan qolib
Qiyomatni jazo bilganlar
Yig'lasinlar dod faryod solib
Bomdodlarini qazo qilganlar
Oz rohatlik uyqu qurboni
Endi holi bo'lmas Qur'oni
Ahvoli ne uyg'ongan oni
Bomdodlarini qazo qilganlar
Unutolmas namoz firog'in
Ketkazolmas ko'ngil dog'in
Haqir ko'rar ayol quchog'in
Bomdodlarini qazo qilganlar
Yo'l adashgan oqil so'qirlar
Endi qanday sabab to'qirlar
Peshinlarini yig'lab o'qirlar
Bomdodlarini qazo qilganlar
Bu nafratga men ham arziyman
Qachon nafsim g'amin yeyman
Shu on o'lib qolmasin deyman
Bomdodlarini qazo qilganlar
Hitobim shu ketar choqlarim
Hazillashmang qadrdonlarim
To'rt rakatlik namozxonlarim
Bomdodlarini qazo qilganlar.
Azizlar! Sizlarda ham shu mavzuda she'rlar bo'lsa jo'natsangiz!
E'tiboriz uchun Rahmat.
-
КАҲФ CУА АСИ Кеший
Бу сура Маккада нозил қилинган суралардан бслиб,бир юз сн остдан иборатдир. Сурада кишиларнинг Тангри таолога бслган иймон-сътиқодларини мустаҳкамлаш учун снг гсзал,ибратли қиссаларидан учтаси ссйлаб берилган. Биринчиси "œАсҳобул-Каҳф"-(Ғор сгалари)қиссаси бслиб,унда золим ҳоким зулмидан қочиб дину иймонларини сақлаб қолиш учун сз жонларини фидо қилган йигитларнинг бир каҳфга-ғорга паноҳ тортиб киришиб,у жойда уч юз йил қолиб кетишгани ҳақида ҳикос қилинади.Суранинг "œКаҳф—Ғор"деб номланишига сабаб ҳам шудир.
Бу сура Маккада нозил қилинган,
Асҳобул-Каҳф қисса-(сида) баён стилган.
Унда золим ҳоқон зулмидан қочиб,
Дин- иймон йслида қирлардан ошиб,
Ўз жонларин фидо қилган йигитлар
Ғорга сшириниб паноҳ топдилар,
Шу ерда уч юз йил қолиб кетдилар.
АСҲОБУЛ-КАҲФ- ЯАªАИ ҒОА АГАЛАА И ҚИССАСИ
Ийсо алайҳиссалом замонлари стгандан кейин,
А умда ста золим Дақёнус деган бир шоҳ сшарди.
Фуқаросин бутларга сиғинишга мажбур қиларди,
Унга бсйсунмаганларни слимга у ҳукм қиларди.
Кунлардан бир кун бир неча йигитлар
Унинг ихтиёрига қарши чиқдилар.
Бутларга сиғинишни танқид стдилар,
Юртдан бошин олиб кетмоқ бслдилар.
Дедилар, бизларнинг иймонимиз бут,
Бизлар сиғинмасмиз асло бутларга,
Бизлар бсйсунармиз фақат Оллоҳга,
Оламда сгона парвардигорга.
Деди шоҳ:Ашсиз,ақлингиз жуда сткирдир,
Сизларга муҳлат бераман фақат бир кун бир,
Артанги тонггача сйлаб ксрингиз,
Сиз қайси томонда, шуни айтингиз.
Шоҳнинг ҳузуридан сснг сйга толдилар,
Улар нима қиларин билмай қолдилар.
Охири топдилар битта ечимни,
Кетдилар кечқурун ташлаб юртини.
Дедилар,бадбахт юрт сзига буюрсин,
Бу кофирга Оллоҳнинг лаънати тегсин.
Шундай дейишиб овул ва қирлардан ошди,
Уларга йслда бир чспон ити сргашди.
Бориб етдилар тоғдаги ғорнинг олдига,
Улар сширинди кириб ғорнинг ичига.
Оллоҳдан ссрадилар нажот ва паноҳ,
Берганига шукур деб шундайин даргоҳ.
Арталаб воқеадан шоҳ бслди огоҳ,
Отланиб йсл солдилар тоғ томон ногоҳ.
Сснгра улар етдилар тоғнинг олдига,
Йигитлар сширинган ғорнинг остига.
Шоҳ деди аскарларга, кирингиз ғорга,
Олиб чиқиб уларни осайлик дорга.
Аавкарлар дедилар, қсрқамиз ғордан,
Оллоҳ бандалари бу инсонлардан.
Дақёнус деди,булар сувсизу очликдан слсин,
Ғорнинг ичидан улар чиқолмай абадий қолсин.
Ае бслса, қилинглар, йслин топинглар,
Ғор оғзин тош билан маҳкам ёпинглар.
Лек Оллоҳ сзининг содиқ бандаларини
Сақлаб, жимгина ухлатиб ғорда уларни.
Ухлатди уларни уч юз йилгача,
Сақладилар омон сшал кунгача.
Бир кунда уйғонишиб улар ҳаммаси,
Яқин бозорга борар улар биттаси.
Деди ухлабмиз срим ёки бутун кун,
Аҳтиёт бсл, бозорда ҳеч ким билмасун.
Бозорга бориб қилди йигит ксп харидлар,
Ундан олган пулни ксриб сотган ссроқлар,
Дақёнусдан қолган тангаку бу,сй сара йигит,
Аки хазина топиб олдингми , айтчи сен йигит.
Йигит айтди,ҳеч қандай хазинани топганим йсқдир,
Қавмимнинг ишлатадиган кундаги тангаси шудир.
Хабар берди халқ унинг аллақачон слганларидан,
Йигит сна деди, танга сша шоҳ замонларидан.
Одамлар йигитни олиб бориб шоҳнинг олдига,
Лол қолдилар сшитиб саволнинг бу жавобига.
Лодшоҳ мсмин, солиҳ киши сди, секин ссради,
Тоғда у ғор қайда жойлашганин кимлар билади.
Шоҳ навкарларин олиб бу йигит билан
Отландилар у ғорга бир мақсад билан.
Шаҳар аҳли ҳам унга сргашди,
Ашитиб ҳамма у томон шошди.
Дақёнус босиб келаётир деб йигитлар шошиб,
Охирги ибодатни сқийлик снди дейишиб,
Лодшоҳ ва унинг одамлари ғорга киришиб,
Ксрдилар, улар намоз сқир қатор туришиб.
Кутди туриб улар намоз тугашин,
Оларкан йигитлар саждадан бошин.
Шоҳ бориб ксришди биттама-битта,
Омонлик тилаб у деди,албатта.
Сизнинг бошингиздан стган воқеаларни
Инсонлар сзига бир срнак дес билишсин,
Оллоҳ қиёмат кунида бандаларини
Ҳисоб - китоб учун қайта тирилтиришин.
Cентсбръ 2011 йил.
-
Самовотнинг олий табакаларига кутарилиш, инсу жин ва малоикаларнинг илми етмайдиган даражагача юкорига етиш Меърождир. Меърож зинапос деганидир. А асулуллох с.а.в.нинг кукларга чикарилган, биз билмайдиган ерларга кутарилишларидир
-
Payg'ambarmiz s.a.v. ummatlari uchun namoz ham meroj. namozlarini mukammal ado etuvchi namozhon makonda merojda turmasa ham , qalban Allohning huzurida.
-
Rosululloh sav Abu Bakr ra.ga bir narsalarni tushuntiryapganlarida Umar ra. yonligiga kelib ancha vaqt eshitib turadilar. Keyin ulardan uzoqlashadilar. Suhbatlari tugagach, hazrat Umar:"Ey Abu Bakr, Rosululloh sav. senga bir narsalarni tushuntirganlarida men ham bir soatcha tinglab turdim, lekin hech narsa anglolmadim" degan ekanlar.
Payg`ambarimizga shunday hikmatlar berilganki, uni sharxini anglashda hatto zabardast avliyo Umar ham ojizlik qilganlar.
Birodarimiz Abdumuhaymin, ulug` Me`roj faqat Rosululloh sav.ga berilgan. Yahudiylar da`vosicha, Muso as.ning Alloh taolo bn so`zlashishlarini Me`roj deyishadi. Ba`zilar mo`minning namozdagi sayri sulukiniyam me`roj deyishadi. Har narsaning o`z nomi bor va o`sha nomi bn atalsa, chalkashliklar bo`lmasmidi
-
ollox rozi bolsin sizlardan iloyim