forum.ziyouz.com
Umumiy bo'lim => Madaniyat => Mavzu boshlandi: Ansora 05 Avgust 2011, 15:51:32
-
Assalomu alaykum forumdoshlar.
Sizlardan bir mavzuda- atlas mavzusida qo'lingizda bor materiallarni (qog'ozdagisini, atlasnimas: )) bu mavzuda jamlashingizni yoki menga internet
adresini berishingizni iltimos qilmoqchiydim.
Sababi, Turkiyada Mustaqillik sharofati bilan chiqadigan bir jurnalda maqola yozmoqchi edim bu mavzuda.
Vaqt ziqligi va Vatanda emasligim sabab umuman qo'limda hech narsa yo'q:(
Chiqmagan jondan umit, deganlariday, sizlarga ham murojaat qilay dedim.
Balki bu mavzuda kelgusida ham foydasi tegar, degan umidda yangi mavzu ochishga qaror berdim.
Oldindan rahmat.
-
"Atlas", deb o'tib ketaverarkanman yonidan:) lekin u haqida bir narsalar yozish uchun albatta fabrikaga borib, ustalar bilan gaplashish kerakmi deyman:)
To qachondan beri internettan ma'lumot qidiraman, hech narsa topa olmadim. Yuqorida aytganimday bu tur mavzularni ko'paytirib, ma'lumotlar berish kerak.
Mendan ko'p so'rashardi, bir ikki og'iz gap bilan cheklanardim. Yetarli kelmasdi, haqli ekanlar:)
-
Assalomu alaykum forumdoshlar.
Sizlardan bir mavzuda- atlas mavzusida qo'lingizda bor materiallarni (qog'ozdagisini, atlasnimas: )) bu mavzuda jamlashingizni yoki menga internet
adresini berishingizni iltimos qilmoqchiydim.
Sababi, Turkiyada Mustaqillik sharofati bilan chiqadigan bir jurnalda maqola yozmoqchi edim bu mavzuda.
Vaqt ziqligi va Vatanda emasligim sabab umuman qo'limda hech narsa yo'q:(
Chiqmagan jondan umit, deganlariday, sizlarga ham murojaat qilay dedim.
Balki bu mavzuda kelgusida ham foydasi tegar, degan umidda yangi mavzu ochishga qaror berdim.
Oldindan rahmat.
Va alaykum assalom. opa marg'ilonda 1972 - yildan beri atlasi sohasida faoliyat yuritadigan firma bor. Yodgorlik deb ataladi. hozi internetdan izlasam tel no'merlarini topa oldim xolos. balki sizga foydasi tegar dib o'yladim. shu no'merga tel qilib ma'lumot olsez bo'ladi deb o'ylayman. Контактс‹ длс свсзи: 713700, г.Маргилан, ул.Имона Захириддина 138. Фирма "Адгорлик". Тел. (99-87-32) 33-67-61
-
"...Elimiz kamalakni matoga ko‘chirdi. Oti
atlas bo‘ldi.
Ana, atlas onalarimiz, opa-singillarimiz, qizla¬rimiz egnida tovlandi.
Atlasda o‘ziga loyiq rangi bo‘ldi,
rangiga loyiq nomi bo‘ldi:
Sakkiztepkilik, Marg‘ilon xonatlasi,
Samarqand oqshomi, Marg‘ilon
mash’ali, Farg‘ona yo‘llari, Layli, Guli, Shirin, Mahliqo, Shotikapak, Shodiqara,
Qo‘chqorshohi, Tiri kamon, Oltin kalit...
Bir yil to‘rt fasl bo‘ldi. Fasllar ranglarga
mo‘l bo‘ldi: bahor — gulzor, yoz —
oftob, kuz — munis, qish — marmar...
Elimiz fasllarni matoga ko‘chirdi: Hamisha bahor, Bog‘-u bo‘ston,
Rayhon, Gul va Navro‘z,
Gulnamozshom, Bargikaram...
Atlas — elimiz tarixi. Atlasda elimiz
kechirmish hayitlari bor, fojialari bor.
Atlas — qo‘shiq, elimizning azaliy ham so‘ngsiz qo‘shig‘i!..." Tog'ay Murod. Oydinda yurgan odamlar (http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=1094.15)
Buyam asqotib qolar dedim...
-
Atlasimizni yanayam mashhur qilmoqchi edim, ma'lumot kamligi sabab bo'lmaydi shekilli:( mayli nasib
-
АТЛАС (араб. —текис, силлиқ) — танда ипи ҳам, арқоқ ипи ҳам табиий ипакдан тсқиладиган бир юзлама силлиқ мато. Танда ипи абрбанди усулида бссб безатилади. Алоҳида ишлов бериб А.га жило берилади, шунга ксра у товланиб туради. Илгари мато юзига кудунг урилган, ҳоз. кунда А. иссиқ сатҳли барабан — каландрдан стказилади. Ўзбек А.лари ранг-баранг нафис гулларга бой, бу гуллар бир-бири б-н уйғунлашиб, матода схлит гсзал бир нақшни ҳосил қилади. А.нинг табиий ипакдан тсқилган снг аъло нави саккиз тепкили хонатлас деб аталади. Хонатласнинг барча сири унинг тузилиши ва тсқилиш усулидадир. А.нинг тсқилиш жараёни: тсрт тепкили А. тсрт тепкили дастгоҳда, саккиз тепкили А. саккиз тепкили дастгоҳда тсқилади. Таидага гулалар танданинг ҳар саккиз нахи тсқилишда устма-уст келадиган қилиб кстарилади, нахлар тепкиларга мувофиқлаштирилиб, гулалар сйнағичларга уланади. Тепки босилганда гуланинг бири пастга тортилиб, устма-уст ётган нахлардан бирининг коми очилади ва орасидан биринчи арқоқ ипи стади, иккинчи тепки босилса, иккинчи коми очилиб, иккинчи арқоқ ипи стади. Шу тариқа саккиз нах орасига саккиз арқоқ ипи устма-уст тушиб, танда ипи матонинг устига томон жойлана бориб тсқима бир юзламага айланади.
Қадимда А.лар дастаки дастгоҳ (қсл дскон)ларда тсқилган. Ҳозир дастаки дастгоҳларда ҳам, механик дастгоҳлар (тсқув станоклари)да ҳам тсқилади. Механик дастгоҳларни Алектр двигатель ҳаракатлантиради. Ўтмишда А.нинг бир кийимлиги схлит ҳолда ҳам, икки бслакка бслиб ҳам сотилган. Икки бслакка бслинган А.нинг ҳар бир бслаги бир тоқа А., иккала тоқаси (бир кийимлиги) бир жсра А. деб номланган. А.ни тоқа-жсра қилиш 1930 й.ларда урфдан қодди. А. тсқиш Марғилонда жуда қадимдан ривожланган, бошқа жойларга шу ердан тарқалган. 20- а. бошларида бу ерда юзлаб А. тсқувчи косиблар бслган, 20-й.ларда улар 4 та саноат артелларига уюшган. 1963 й.да бу артеллар бирлаштирилиб йирик корхона — «Атлас» фирмасига айлантирилди. 1976 йдан Марғилон А и. ч. бирлашмаси. А. тсқиш, айниқса, Ааманган (Ааманган шойи и. ч. бирлашмаси), Хсжандда, шунингдек Андижон, Қсқон, Самарқанд шларида ривож топган. А.дан аёллар либослари, ксрпа, ксрпачалар, сркаклар қийиғи ва б. буюмлар тайёрланади. Анг машҳур А.лар: «Қора атлас», «Барги карам», «Чақирим», «Яҳудий нусха», «Аомозшомгул», «Шахмат», «Қора ксзим» ва б.
Ўзбекистон А.лари республика ҳудудидан ташқари — хорижий мамлакатларга ҳам чиқарилмоқда. 1967 й.да Монреал (Канада)да стказилган Халқаро ксргазмада, 1978 й.да Югослависнинг Загреб ш.да бслиб стган Халқаро срмаркада хонатлас Олтин медаль б-н мукофотланди. Тошкент Моделлар уйида хонатласдан тиқилган тайёр кийимлар 1970 й.да Японис (Осако)да, 1987 й.да Будапешт кузги срмаркасида, 1988 й.да Бағдодда, 1989 й.да Ҳиндистон (Деҳли)да бслиб стган Халқаро срмаркаларда, АҚШнинг Вашингтон (1998) ва Чикаго (1999) ш.ларида ху-сусий йиғимлардаги сзбек А.лари намойиш стилди.
Сайёра Маҳкамова.
Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси
-
Ushbu muassasa bilan bog'lansangiz ham bo'ladi:
А еспубликанскас Ассояиаяис "Хунарманд"
Место расположенис: город Ташкент, улияа "Дружба Аародов", Мадраса "Абул Касс‹м"
Телефон: (99871) 239-19-98
Факс: (99871) 239-45-02
Лредседатель Ассояиаяии «Хунарманд»:
Курбанов Мухаматюсуф А узимуратович - [email protected]
[email protected]
Заместитель председателс:
Мирзаева Лутфис Хамидовна - [email protected]
Главнс‹й спеяиалист отдела внешних свсзей:
Махсудов Масъуд Мансуржонович - [email protected] (O'zimizning shoir Mas'ud)
-
Bir elchi jo'natgandim, to'g'rirog'i opamiz o'zlari elchi bo'ldilar. Qabulda ekanlar, ozgina oldin xabar oldim, agar ijobiy javob bo'lsa, atlas haqida ma'lumot olaman inshalloh.
Vaqt tig'izligi yomonda, menga kam vaqt qolganda aytishdi, shuning uchun havotirdaman.
-
МАА ҒИЛОА ҲУААА МААДЧИЛИГИ ТАА ИХИДАА
У.Ҳошимов, А.Алимова - ФарДУ
Фарғона Ўрта Осиёдаги маданисти гуллаб-сшнаган снг қадимги воҳалардан бири ҳисобланади. Бу ҳудудда азалдан ксплаб халқ амалий санoати турлари ривож топган. Фарғона ёғоч сймакорлиги, ноёб гумбазлар ижодкорлари, наққошлар, ҳамда ноёб халқ ҳунармандчилиг-атлас тсқишнинг машҳур усталари ватанидир. Бу жиҳатдан Марғилон шаҳри водийда сзига хос сринга сгадир. Марғилон — водийдаги қадимги шаҳарлардан бири. Унинг халқи сз меҳнатсеварлиги, ишбилармонлиги ҳамда меҳмондсстлиги билан тарихий тараққиётимизнинг ҳар бир даврида чуқур из қолдириб келмоқда.
Биз аввало шаҳар халқининг азалий машғулоти бслган атлас тсқиш тарихига тсхталамиз. Маoлумки, ипакчилик Марғилон шаҳрида қадимдан ривожланган. Бу тсғрисида номаoлум тарихчи шундай деб ёзиб қолдирган: «Х асрда Марғилонда тсқилган бир дарпарда учун Бухоронинг бутун ер хирожини берса арзийди». Марғилонлик ипакчилар сз маҳсулотларини қадимдан дунё бсйлаб намойиш стганлар. XIX аср охирларида А оссиснинг ксплаб шаҳарларида бслиб стган саноат ва қишлоқ хсжалиги ксргазмаларида Марғилонлик нафис матолар устаси Муҳаммад Сидиқ Аҳмедов кичик кумуш медал билан, усталар сса бронза медаллари билан тақдирланганлар.
Ипакдан тайёрланган тайёр маҳсулотнинг снг жозибали, снг мафтункор матоси атлас.
Атлас - арабчасига туксиз, силлий-сриши ҳам, арқоғи ҳам табиий ипакдан тсқилган, зриши абр усулида рангбаранг нақшлар билан безатиладиган бир юзлама майин мато.
Атласнинг табиий ипакдан тсқилган снг аoло нави "œСаккизтепки" атлас ёки "œХонатлас" деб юритилади. "œХонатлас"нинг барча сири унинг тсқилишида бслиб у саккиз тепкили дастгоҳда тсқилади.
Атласни дастлаб тсқиб чиқарган уста, ундаги нақшларни қуёш ботиши пайтида уфқдаги тарам-тарам булутларнинг турлича товланишидан олган, деган ривост бор. Зеро «Абр» ссзи форсча бслиб, булут деган маънони англатади. Атлас тсқиш, ундан фойдаланиш тарихи милоддан аввалги I-минг йилликнинг иккинчи срмига тсғри келсада, халқ амалий санoати бу турининг ривожланиши ва оммалашуви срта асрларнинг ривожланган давридир. Бу даврда Марғилон атласининг номи ва турлари етти иқлимга машҳур бслиб кетди. Шаҳар-ипак шаҳри деб ном олди.
Адрас - срим ипак газлама ва шойи тсқишда Марғилон юртимизнинг йирик шаҳарлари Бухоро ва Самарқанд сингари дунёга танилди. Соҳанинг снг ривожланган даври XVIII аср охири XIX аср бошларига тсғри келади. Шу даврлардан ҳозирги кунимизгача сақланиб келинаётган «Сирға», «Томчи», «Сайқал», «Гулномозшом», «Яҳудий», «Хосистхон» каби атлас матоларининг тсқилиши жиҳатидан бир-бирларини такрорламайдиган ранг-баранг турлари сратилди.
Мустақиллик йилларида ҳунармандчиликнинг бу турига катта сoтибор қаратилиб, атласнинг «Марғилон», «Ааврсз», «Лахта-ой», «А асадхона» каби снги-снги турлари сратилди. Ҳозирда Марғилондаги номи дунёга машҳур «Атлас» ҳиссадорлик жамистида 200 дан ортиқ гсзал нусхалар ишлаб чиқарилмоқда. Корхона 1962 йили ташкил қилинган бслиб, сз ишлаб чиқариш тарихида ксплаб ютуқларни қслга киритган. Шулардан 1967 йили корхона сзининг «2-Ўз» ва «174» артикулли атласлари билан Канаданинг Монфеалp шаҳрида стказилган халқаро ксргазмада олтин медал билан мукофотланган.
Шаҳарда ҳунармандчиликнинг ривожига муносиб ҳиссасини қсшиб келаётган «Адгорлик» жамоасидир. Ўз сафларида моҳир, қсли гул атлас тсқувчиларни жамлаган жамоа стмишимизда сратилган атлас турларига замон руҳини сингдириб, снги-снги атлас нусхаларини ишлаб чиқармоқда. Ана шундай жамоанинг уста атлас тсқувчилари, устоз абр андлари М.Мамадалиев, Т.Мирзамаҳмедовлар томонидан «Олтин тери», «Бодом нусха» каби атлас ва адраслар сратилган.
Марғилон ҳунармандчилик соҳасини сна бир ривожланган тури бу бадиий ёғоч сймакорлигидир. Ушбу соҳа билан шуғулланган усталар маҳаллий дарахт турлари — чинор, қайрағоч, ёнғоқ, арча, тут, тол, олма, жийда, беҳидан ҳам фойдаланганлар.
А еспубликамиз шаҳарларида, жумладан Марғилон шаҳрида ҳам ёғоч сймакорлигида уч хил нақш усули мавжуд бслган: Ислимий, Боғдодий, Ларгорий.
Ислимий-ссимликсимон нақш тури. Бу нақшда таноб, банд баргли, кЎртакли буталар бир-бири билан чирмашиб кетиб, ссимликларнинг схшашлик тасвирини беради.
Боғдодий — доира, учбурчак, қирралик, юлдузсимон шакллардаги нақш ишлаш усули бслиб, сшик, жавон, сандиқларни безашда ишлатилган.
Ларгорий — яиркул (айлана) ёрдамида ишланган нақш. Марғилон ёғоч сймакорлигида сзига хос миллий ксринишга сга бслган заминли услуб ҳам мавжуд, бу услубдан асосан ноёб буюмларни, жумладан, қутичалар, китоблар учун муқовалар, хонтахта, курсилар, лавхаларни безатишда фойдаланилади. Марғилон ёғоч сймакорлигининг снг ноёб ва жозибали маҳсулотларидан бири мусиқа асбобларини ссаш санoатидир. Марғилон азалдан санoаткорлар, ҳофизлар ва мусиқачилар юрти бслганлигини инобатга олсак, бу маҳсулотларга талаб юксак даражада бслган. Бундай маҳсулотлар асосан тут ва ёнғоқ дарахти ёғочидан ишланиб, тайёр бслган буюмга безак берилган.
Марғилон ҳунармандчилигида ижтимоий ҳаётимизда муҳим бслган тандирчилик ҳам алоҳида срин тутган.
Марғилон тандирчилик мактабининг сзига хос хусусистлари бслиб, улар асосан устоз-шогирд тизимига риос қилишган. Марғилон тандирчилик мактабининг отахонларидан бири Фозилжон уста Мадраҳим сғли (1889-1963й) ҳисобланади. Унинг устози отаси бслиб, у киши ҳам тандирчилик ҳунарини сз бобокалонларидан мерос қилиб олган сканлар.
Тандир ссаш технологисси анча мураккаб жараён ҳисобланган. Аввало тандир ссаш учун махсус тупроқ, лой зарур бслган. Марғилонлик усталар бундай маҳсулотларни шаҳарга сқин Заркент, Хонобод деган қишлоқлардан олиб келишган. Олиб келинган тупроқ бир неча бор слакдан стказилган. Бу маҳсулотнинг тиниқлик ва пишшиқлигини таoминлаган. Қоришган лойга схшилаб тозаланган, сснгра савалаб хурпайтирилган қсй, счки ёки тус жуни солинган. Шуни таoкидлаш жоизки, республикамизнинг айрим ҳудудларида тандир ссашда от қили, сомон ёки бошқа ссимлик толаларидан ҳам фойдаланишади.
Марғилон усталари сса сз анoанавий услубларидан воз кечмаган ҳолда жун хом ашёсини маoқул деб топганлар. Жун қсшилган лой снада пиширилгач, унга туз сритмаси — намакоб сепиб устини сски тсшак ёки шолча билан сраб қсйишган. Тайёр бслган хом ашё тандирчилар тили билан айтганда турли слчамдаги «пеш» бслакларга ажратилган. Икки пешли тандирлар кспинча сомсапазлар учун, уч пешлиси скка хсжаликлар учун, уч-тсрт ва ундан ортиқлари тсй-маросимлар учун ишлатилган. Тайёр бслган маҳсулотлар 7-12 кунгача офтобда қуритилган.
Марғилон ҳунармандчилигининг сна бир сержило тармоғи заргарликдир. Марғилон заргарлари қадимдан асосан қимматбаҳо металлардан аёллар учун зеб-зийнат буюмлари: тиллақош, узук, билакузук, сирғалар, турли ҳажмдаги мунчоқлар тайёрлашган. Заргарларнинг тайёрлаган зеб-зийнат буюмлари сзининг нафислиги, жозибадорлиги билан ажралиб турган.
1890 йилги Туркистон саноат ва қишлоқ хсжалиги ксргазмасида Марғилонлик заргар асқарали Мамадалиев ажойиб заргарлик иши учун ксргазманинг бронза медали билан тақдирланган. Марғилонда ҳунармандчиликнинг ривожланиши ҳақида гапирганда сна шуни алоҳида таoкидлаш лозимки, XIX аср охири ХХ аср бошларида А оссис босқинидан ксплаб Марғилонлик ҳунармандлар ва косиблар оғир солиқлар натижасида хонавайрон бсла бошлаган. Шунингдек А оссис завод ва фабрикаларида ишлаб чиқарилган турли хилдаги арзон маҳсулотларни Ўрта Îñè¸ бозорларига кириб келиши Туркистон ҳунармандлари қатори Марғилонлик ҳунармандларнинг аҳволини ҳам оғирлаштирган. Бироқ слкада пахтачилик ривожланиши натижасида ҳунармандларга ва уларнинг маҳсулотларига бслган сҳтиёж ортади. Темирчилик, стикдсзлик, тикувчилик каби ҳунармандчилик турларига алоҳида сoтибор берила бошланди.
XIX аср охирларига келиб кундалик сҳтиёжларнинг ортиши, ҳунармандчилик корхоналарининг кенгайиши туфайли Марғилонда ҳам дастлабки марказлашган ҳунармандчилик мануфактуралари вужудга келган. Марғилонда асосан ипакчилик тармоғи ривож топгани боис дастлабки мануфактуралар шу соҳада ташкил топди.
ХХ аср бошларига келиб Марғилон ҳунармандчилигида ҳам снги касблар: соатсозлик, фотографис, типолитографис, муқова устахоналари пайдо бслди. Лекин ҳунармандчиликнинг бу снги соҳалари билан дастлаб бошқа миллат вакиллари фаолист ксрсатишган.
Шундай қилиб Марғилон шаҳрида стмишнинг барча даврларида, айниқса XVIII-ХХ аср бошларида ҳунармандчиликнинг барча турлари ривожланганлигини ксрамиз. Зеро Марғилон шаҳрида ҳунар турларини ардоқлаб келаётган бутун бир маҳаллалар борки, уларнинг ижодий фаолистлари мустақиллик йилларида сратиб берилаётган шарт-шароитлар туфайли снада ривож топмоқдадир.
-
To'g'ridan AbdulAzizga murojaat qilsam ham bo'lardi-yu, shundog'am ishlari ko'p deb, bezovta qilmay degandim. Alloh rozi bo'lsin, nafaqat menga, balki ko'pchilikka foydasi tegadigan ma'lumotlar beribsiz. "Yig'lmagan bolaga sut yo'q" deganlariday, "yig'lagandim, yaxshi ma'lumotlar oldim. Ummu Muslima opa ham shu ro'za hollari bilan atlas fabrikasi bilan gaplashib keldilar, Alloh rozi bo'lsin.
Bir qizimizdan uch to'rt marta ma'lumot so'ragandim, mayli vaqtlari ziq ekan shekilli xatto natijasiz javob ham bermadilar, mayli jonlari sog' bo'lsin, buyam O'zbekchilikda ;D
Xullas, maqolani birinchi qadami otildi, inshalloh. Direktor savollarga tez javob bersalar, maqoladan joy oladilar, bo'lmasam yo'q, chunki vaqtim bugun tugaydi.
Hayrlisi bo'lsin, nasibdan boshqasi bo'lmaydi.
Hammangizga rahmat. Kallam ishlamay turganda yordamingizni ayamadingiz : )
-
:asl3:
Хан атлас (http://fashiony.ru/page.php?id_n=40802)
-
Tiri kamon - Kamonni o'qi degani, Shotikapak bilan Shodiqara nima degani ekan?
Atlasni nomlari bu.
-
Allohga shukr, maqolani tugatib jo'natdim. Kechga atlas to'qish korxonasi direktorini savollarimga javoblari ham yetib keldi. Uniyam tarjima qilib jo'natdim.
Yana bir bor rahmat, menga yordam berish uchun qimmatli vaqtlarini ayamaganlar uchun. Siqilib turgan paytingiz Alloh yordamchilarini jo'natsin iloyim:)
Jurnalda chop etilgandan keyin nasib bo'lsa bu yerda joylayman maqolani nasib bo'lsa.
Maqola yozish jarayonida ko'p narsa o'rgandim. Eng boshda hech "sakkiz tepki" xon atlasni nomi nima uchun shunday ekanligini o'ylab ko'rmaganligim o'rtaga chiqdi. Bilsam, sakkiz tepki yani sakkiz pedalli dastgohda to'qilar ekan, MASHALLOH, O'zbek san'atiga qoyil qolmay iloj yo'q. Ikki oyoqda sakkiz pedalni ishlatishni hech o'ylab ko'rdingizmi? Shuning uchun ham "Sakkiz tepki" qimmat bo'larkan:) bundan keyin tortishmay aytgan pulini beraman:)
-
Alhamdulillah Marg'ilon atlasi haqidagi maqolam chiqdi Mustaqillikni 20. Yilligiga bag'ishlangan jurnalda. Jurnali Istambulda yashaydigan O'zbekistonliklar chiqarishdi. Maqolani Turk tilida joylayabman. Yordami tekkan barchaga yana bir bora rahmat:)
Agar yo'lini topsam jurnalni bu yerga ko'chirishga harakat qilaman inshalloh.
Düşleri Dokumak
Geçmişten günümüze taşınan güzellikleri düşünmek, o güzelliklere anlamlar yüklemek, büyüklerin ağzından dökülen kelimeleri düşlerimize boya yapmak, resmetmek o düşleri sonra tezgâhlarda dokumak en güzel renkleri"¦ İşte bir düşün kelimelerle boyanması sonra usta ellerin hükmettiği tezgâhlarda dokunmasıdır kısaca bahsedeceğim Marğilan Atlası.
Rüya ülke Özbekistan’ın her bölgesi kendine özgü sanatıyla ünlüdür. Fergana vadisinin göz bebeği Marğilan ağaç oymacılığı, zengin nakış işçiliği, el sanatının tacı farz edilen atlas dokumacılığının meşhur ustalarının vatanı addedilir. Marğilan şehrinin damarlarında akan bir ab-ı hayat misali ipekçiliğin tarihi çok eskilere dayanır. Halk arasında atlası ilk kez dokuduğu söylenen usta, onun nakışlarını güneş battığı zaman ufuktaki çizgi çizgi bulutların çeşitli renklerde ışıldamasından almıştır, diye rivayet olunur. Hatta Marğilan ipeği hakkında bir tarihçinin : "œX. yüzyılda Marğilan’da dokunan bir tül perde için Buhara’nın bütün toprağını haraç versen değer", dediği bilinmektedir.
Atlas dokuma ve ondan çeşitli ürünler dikme tarihi milattan önce I. Bin yılın ikinci yarısına denk gelse de bu sanat türünün gelişip yaygınlaşması Orta Çağa dayanmaktadır. Özbekistan’ın diğer bölgeleri olan Semerkant, Buhara ve başka şehirlerine atlas dokumacılığı Marğilan’dan yayılmıştır. Marğilan’lı ipekçiler kendi ürünlerini çok eskiden bütün dünyaya tanıtmışlardır. XIX. Yüz yılın sonunda Rusya’nın birçok şehrinde yapılan sanayi ve köy ürünleri fuarında Marğilanlı nefis kumaşlar ustası Muhammed Sıdık Ahmedov gümüş madalyayla, diğer ustalarsa bronz madalyayla ödüllendirilmişlerdir.
Zengin Özbek kültürünün tahtını kimselere bırakmayan bir parçası olan atlas Özbek halkının eserleri: neşeli, hüzünlü şarkıları, gönüllere şenlik türküleri, dostane, zekâ dolu atışmaları; buram buram tarih kokan romanları, hayatın en içinden hikâyelerinde de geniş yer alır.
"œElimiz gökkuşağını kumaşa taşıdı. Adı atlas oldu. İşte atlas, annelerimiz, ablalarımız, kız kardeşlerimiz, kızlarımızın üzerinde ışıldıyor. Atlasın kendine özgü rengi oldu, rengine layık adı da oldu: Sekiz tepkili, Marğilan han atlası, Semerkant akşamı, Marğilan meşalesi, Fergana yolları, Leyli, (Guli) Gül, Şirin, Mahliqo (Güzeller güzeli), (Shotikapak) Şotikapak , (Shodiqara) Şodikara, (Qo’chqorshoxi) Koçboynuzu, (Tiri kamon) Keman oku, (Oltin kalit) Altın anahtar"¦ Bir sene dört mevsim oldu. Mevsimler renklere bol oldu: İlkbahar — çiçek bahçesi, yaz — güneş, sonbahar — sırdaş, kış — mermer"¦ Elimiz mevsimleri kumaşa taşıdı: Her zaman bahar, Bağı bostan, Reyhan, Gül ve Nevruz, (Gulnamozshom) Akşamsefası, (Bargikaram) Lahana yaprağı"¦ Atlas — elimizin tarihi. Atlasta elimizin yaşamış bayramları var, trajedileri var. Atlas bir şarkıdır, halkımızın ezeli, ebedi şarkısı!..." diyor Tagay Murad "œAydında gezen insanlar" romanında.
İpeğin hayat verdiği sayısız ürünün en cazibeli, en büyüleyici kumaşı atlas olagelmiştir. Arapçada "œdüzgün, güzel, cilalı" anlamlarına gelen "œAtlas" kelimesi tüm güzellikleri ile hayatın tam kalbine akan yaşama sevincinin de bir özeti olmuş bir bakıma. İşte Özbek atlasları çeşitli nefis çiçeklerin el ele verip çocukça masumiyetin dudaklardaki bir tebessüm ikliminde hayat bulduğu kumaşta, cazibesine dayanmanın imkansızlığının sessizce dile getirildiği dua değerinde Marğilan halkının dudaklarından dökülür,dökülür"¦Dünyevi mutlulukların adı olan Atlasın tabii ipekten dokunan en gözde türü "œSakkiz tepki" atlas veya "œHan atlastır". Han atlasın bütün sırrı onun şekli ve dokuma üslubundadır. "œDört tepkili" atlas dört pedallı tezgâhta, "œsekiz tepkili" atlassa sekiz pedallı tezgâhta dokunur.
Eskiden atlas ilkel tezgahlarda, "œel dükkanlarında" dokunmuştur. Günümüzdeyse hem el tezgahlarında, hem de mekanik tezgahlarda dokunmaktadır. Bırakmıyor işte atlas güzelliği eskiyi hem de yakışıyor yeni tezgahlar o doyumsuz pürüzsüzlüğüne"¦
İpek gülümsemesiyle günümüze yakamoz büyüsünü sunan Atlasla birlikte yarı ipek, yarı ip şeklinde dokunan adrasın en gelişmiş devri XVIII. Yüzyılın sonu ve XIX. Yüzyılın başlarına denk gelmektedir. O zamanlardan günümüze kadar korunup gelmekte olan "œSirğa" (Küpe), "œTomçi" (Damla), "œGulnamozşom" (Akşamsefası), "œYahudiy" (Yahudi), "œHosiyathon" (Hosiyathon) gibi atlas kumaşlarının dokunuş üslubuyla birbirini tekrarlamayan çeşitli türleri yaratıldı. Bağımsızlıktan sonra el sanatlarının bu türüne büyük önem verilip, atlasın "œMarğilon" (Marğilan), "œNavroz" (Nevruz), "œPahta oy" (Pamuk ay) "œRasadhona" (Rasathane) gibi yeni türleri yaratıldı. Günümüzde Marğilan’daki adı dünyaca meşhur olan "œAtlas" fabrikasında 200’ün üzerinde düş dokunmakta, doğanın üzerine ek ek konan bu doyumsuz kültür adım adım büyük bir medeniyetin ruhuna hayat vermektedir.
İnsanları renklerinin cazibesi, ipeğinin yumuşaklığıyla kendine hayran bırakan Özbek atlası bugünlerde dış ülkelere geniş çapta ihraç edilmekte kimsecikleri mahrum bırakmamakta o kaçamak tebessümünden...
Yüzyılların getirmiş olduğu kültürel birikimi imbiğinden geçirip günümüzde de bizlere rengârenk bir bahar cümbüşünün güzelliğini yaşatan atlas dilerim ki gelecekte dünya barışının ışıltılı sancağına kumaş, ustaları da o sancağın mihmandarı olur.
-
Uraa Tog`ay Murodimning gaplariyam kiritilibdi:) :)
-
Uraa Tog`ay Murodimning gaplariyam kiritilibdi:) :)
menam ich ichimdan suyunib kettim shuni öqib. Ajoyib chiqibdi maqola, tarjimaga gap yöq! Xudo hoxlasa, köpchilikka manzur böladigan maqola böpti... Ishlaringizga baraka, adashga salom ayting nomimizdan :)