forum.ziyouz.com

Umumiy bo'lim => Madaniyat => Mavzu boshlandi: Ansora 05 Avgust 2011, 15:51:32

Nom: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: Ansora 05 Avgust 2011, 15:51:32
Assalomu alaykum forumdoshlar.
Sizlardan bir mavzuda- atlas mavzusida qo'lingizda bor materiallarni (qog'ozdagisini, atlasnimas: )) bu mavzuda jamlashingizni yoki menga internet
adresini berishingizni iltimos qilmoqchiydim.
Sababi, Turkiyada Mustaqillik sharofati bilan chiqadigan bir jurnalda maqola yozmoqchi edim bu mavzuda.
Vaqt ziqligi va Vatanda emasligim sabab umuman qo'limda hech narsa yo'q:(
Chiqmagan jondan umit, deganlariday, sizlarga ham murojaat qilay dedim.
Balki bu mavzuda kelgusida ham foydasi tegar, degan umidda yangi mavzu ochishga qaror berdim.

Oldindan rahmat.
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: Ansora 05 Avgust 2011, 16:47:16
"Atlas", deb o'tib ketaverarkanman yonidan:) lekin u haqida bir narsalar yozish uchun albatta fabrikaga borib, ustalar bilan gaplashish kerakmi deyman:)

To qachondan beri internettan ma'lumot qidiraman, hech narsa topa olmadim. Yuqorida aytganimday bu tur mavzularni ko'paytirib, ma'lumotlar berish kerak.

Mendan ko'p so'rashardi, bir ikki og'iz gap bilan cheklanardim. Yetarli kelmasdi, haqli ekanlar:)
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: said2011 05 Avgust 2011, 17:59:37
Assalomu alaykum forumdoshlar.
Sizlardan bir mavzuda- atlas mavzusida qo'lingizda bor materiallarni (qog'ozdagisini, atlasnimas: )) bu mavzuda jamlashingizni yoki menga internet
adresini berishingizni iltimos qilmoqchiydim.
Sababi, Turkiyada Mustaqillik sharofati bilan chiqadigan bir jurnalda maqola yozmoqchi edim bu mavzuda.
Vaqt ziqligi va Vatanda emasligim sabab umuman qo'limda hech narsa yo'q:(
Chiqmagan jondan umit, deganlariday, sizlarga ham murojaat qilay dedim.
Balki bu mavzuda kelgusida ham foydasi tegar, degan umidda yangi mavzu ochishga qaror berdim.

Oldindan rahmat.

Va alaykum assalom. opa marg'ilonda 1972 - yildan beri atlasi sohasida faoliyat yuritadigan firma bor. Yodgorlik deb ataladi. hozi internetdan izlasam tel no'merlarini topa oldim xolos. balki sizga foydasi tegar dib o'yladim. shu no'merga tel qilib ma'lumot olsez bo'ladi deb o'ylayman.  Контактс‹ длс свсзи: 713700, г.Маргилан, ул.Имона Захириддина 138. Фирма "Адгорлик". Тел. (99-87-32) 33-67-61
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: azizbek_mx 06 Avgust 2011, 09:46:54
"...Elimiz kamalakni matoga ko‘chirdi. Oti
atlas bo‘ldi.
Ana, atlas onalarimiz, opa-singillarimiz, qizla¬rimiz egnida tovlandi.
Atlasda o‘ziga loyiq rangi bo‘ldi,
rangiga loyiq nomi bo‘ldi:
Sakkiztepkilik, Marg‘ilon xonatlasi,
Samarqand oqshomi, Marg‘ilon
mash’ali, Farg‘ona yo‘llari, Layli, Guli, Shirin, Mahliqo, Shotikapak, Shodiqara,
Qo‘chqorshohi, Tiri kamon, Oltin kalit...
Bir yil to‘rt fasl bo‘ldi. Fasllar ranglarga
mo‘l bo‘ldi: bahor — gulzor, yoz —
oftob, kuz — munis, qish — marmar...
Elimiz fasllarni matoga ko‘chirdi: Hamisha bahor, Bog‘-u bo‘ston,
Rayhon, Gul va Navro‘z,
Gulnamozshom, Bargikaram...
Atlas — elimiz tarixi. Atlasda elimiz
kechirmish hayitlari bor, fojialari bor.
Atlas — qo‘shiq, elimizning azaliy ham so‘ngsiz qo‘shig‘i!..." Tog'ay Murod. Oydinda yurgan odamlar (http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=1094.15)
Buyam asqotib qolar dedim...
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: Ansora 08 Avgust 2011, 13:10:15
Atlasimizni yanayam mashhur qilmoqchi edim, ma'lumot kamligi sabab bo'lmaydi shekilli:( mayli nasib
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: AbdulAziz 08 Avgust 2011, 13:19:52
АТЛАС (араб. —текис, силлиқ) — танда ипи ҳам, арқоқ ипи ҳам табиий ипакдан тсқиладиган бир юзлама силлиқ мато. Танда ипи абрбанди усулида бссб безатилади. Алоҳида ишлов бериб А.га жило берилади, шунга ксра у товланиб туради. Илгари мато юзига кудунг урилган, ҳоз. кунда А. иссиқ сатҳли барабан — каландрдан стказилади. Ўзбек А.лари ранг-баранг нафис гулларга бой, бу гуллар бир-бири б-н уйғунлашиб, матода схлит гсзал бир нақшни ҳосил қилади. А.нинг табиий ипакдан тсқилган снг аъло нави саккиз тепкили хонатлас деб аталади. Хонатласнинг барча сири унинг тузилиши ва тсқилиш усулидадир. А.нинг тсқилиш жараёни: тсрт тепкили А. тсрт тепкили дастгоҳда, саккиз тепкили А. саккиз тепкили дастгоҳда тсқилади. Таидага гулалар танданинг ҳар саккиз нахи тсқилишда устма-уст келадиган қилиб кстарилади, нахлар тепкиларга мувофиқлаштирилиб, гулалар сйнағичларга уланади. Тепки босилганда гуланинг бири пастга тортилиб, устма-уст ётган нахлардан бирининг коми очилади ва орасидан биринчи арқоқ ипи стади, иккинчи тепки босилса, иккинчи коми очилиб, иккинчи арқоқ ипи стади. Шу тариқа саккиз нах орасига саккиз арқоқ ипи устма-уст тушиб, танда ипи матонинг устига томон жойлана бориб тсқима бир юзламага айланади.
Қадимда А.лар дастаки дастгоҳ (қсл дскон)ларда тсқилган. Ҳозир дастаки дастгоҳларда ҳам, механик дастгоҳлар (тсқув станоклари)да ҳам тсқилади. Механик дастгоҳларни А­лектр двигатель ҳаракатлантиради. Ўтмишда А.нинг бир кийимлиги схлит ҳолда ҳам, икки бслакка бслиб ҳам сотилган. Икки бслакка бслинган А.нинг ҳар бир бслаги бир тоқа А., иккала тоқаси (бир кийимлиги) бир жсра А. деб номланган. А.ни тоқа-жсра қилиш 1930 й.ларда урфдан қодди. А. тсқиш Марғилонда жуда қадимдан ривожланган, бошқа жойларга шу ердан тарқалган. 20- а. бошларида бу ерда юзлаб А. тсқувчи косиблар бслган, 20-й.ларда улар 4 та саноат артелларига уюшган. 1963 й.да бу артеллар бирлаштирилиб йирик корхона — «Атлас» фирмасига айлантирилди. 1976 йдан Марғилон А и. ч. бирлашмаси. А. тсқиш, айниқса, Ааманган (Ааманган шойи и. ч. бирлашмаси), Хсжандда, шунингдек Андижон, Қсқон, Самарқанд шларида ривож топган. А.дан аёллар либослари, ксрпа, ксрпачалар, сркаклар қийиғи ва б. буюмлар тайёрланади. А­нг машҳур А.лар: «Қора атлас», «Барги карам», «Чақирим», «Яҳудий нусха», «Аомозшомгул», «Шахмат», «Қора ксзим» ва б.
Ўзбекистон А.лари республика ҳудудидан ташқари — хорижий мамлакатларга ҳам чиқарилмоқда. 1967 й.да Монреал (Канада)да стказилган Халқаро ксргазмада, 1978 й.да Югослависнинг Загреб ш.да бслиб стган Халқаро срмаркада хонатлас Олтин медаль б-н мукофотланди. Тошкент Моделлар уйида хонатласдан тиқилган тайёр кийимлар 1970 й.да Японис (Осако)да, 1987 й.да Будапешт кузги срмаркасида, 1988 й.да Бағдодда, 1989 й.да Ҳиндистон (Деҳли)да бслиб стган Халқаро срмаркаларда, АҚШнинг Вашингтон (1998) ва Чикаго (1999) ш.ларида ху-сусий йиғимлардаги сзбек А.лари намойиш стилди.
Сайёра Маҳкамова.

Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: AbdulAziz 08 Avgust 2011, 13:23:54
Ushbu muassasa bilan bog'lansangiz ham bo'ladi:

А еспубликанскас Ассояиаяис "Хунарманд"
Место расположенис: город Ташкент, улияа "Дружба Аародов", Мадраса "Абул Касс‹м"
Телефон: (99871) 239-19-98
Факс: (99871) 239-45-02

Лредседатель Ассояиаяии «Хунарманд»:
Курбанов Мухаматюсуф А узимуратович - [email protected]
[email protected]

Заместитель председателс:
Мирзаева Лутфис Хамидовна - [email protected]

Главнс‹й спеяиалист отдела внешних свсзей:
Махсудов Масъуд Мансуржонович - [email protected] (O'zimizning shoir Mas'ud)
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: Ansora 08 Avgust 2011, 13:26:45
Bir elchi jo'natgandim, to'g'rirog'i opamiz o'zlari elchi bo'ldilar. Qabulda ekanlar, ozgina oldin xabar oldim, agar ijobiy javob bo'lsa, atlas haqida ma'lumot olaman inshalloh.
Vaqt tig'izligi yomonda, menga kam vaqt qolganda aytishdi, shuning uchun havotirdaman.
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: AbdulAziz 08 Avgust 2011, 13:29:10
МАА ҒИЛОА  ҲУААА МААДЧИЛИГИ  ТАА ИХИДАА

У.Ҳошимов, А.Алимова -  ФарДУ

Фарғона Ўрта Осиёдаги  маданисти гуллаб-сшнаган снг қадимги воҳалардан бири ҳисобланади. Бу ҳудудда азалдан ксплаб халқ амалий санoати турлари ривож топган. Фарғона ёғоч сймакорлиги, ноёб гумбазлар ижодкорлари, наққошлар, ҳамда ноёб халқ ҳунармандчилиг-атлас тсқишнинг машҳур усталари ватанидир. Бу жиҳатдан Марғилон шаҳри водийда сзига хос сринга сгадир. Марғилон — водийдаги  қадимги шаҳарлардан бири. Унинг халқи сз меҳнатсеварлиги, ишбилармонлиги ҳамда меҳмондсстлиги билан тарихий тараққиётимизнинг ҳар бир даврида чуқур из қолдириб келмоқда.
Биз аввало шаҳар халқининг азалий машғулоти бслган атлас тсқиш тарихига тсхталамиз. Маoлумки, ипакчилик Марғилон шаҳрида қадимдан ривожланган. Бу тсғрисида номаoлум тарихчи шундай деб ёзиб қолдирган: «Х асрда Марғилонда тсқилган бир дарпарда учун Бухоронинг бутун ер хирожини берса арзийди». Марғилонлик ипакчилар сз маҳсулотларини қадимдан дунё бсйлаб намойиш стганлар. XIX аср охирларида А оссиснинг ксплаб шаҳарларида бслиб стган саноат ва қишлоқ хсжалиги ксргазмаларида Марғилонлик нафис матолар устаси Муҳаммад Сидиқ Аҳмедов кичик кумуш медал билан, усталар сса бронза медаллари билан тақдирланганлар.
Ипакдан тайёрланган тайёр маҳсулотнинг снг жозибали, снг мафтункор матоси атлас.
Атлас - арабчасига туксиз, силлий-сриши ҳам, арқоғи ҳам табиий ипакдан тсқилган, зриши абр усулида рангбаранг нақшлар билан безатиладиган бир юзлама майин мато.
Атласнинг табиий ипакдан тсқилган снг аoло нави "œСаккизтепки" атлас ёки "œХонатлас" деб юритилади. "œХонатлас"нинг барча сири унинг тсқилишида бслиб у саккиз тепкили дастгоҳда тсқилади.
Атласни дастлаб тсқиб чиқарган уста, ундаги нақшларни қуёш ботиши пайтида уфқдаги тарам-тарам булутларнинг турлича товланишидан олган, деган ривост бор. Зеро «Абр» ссзи форсча бслиб, булут деган маънони англатади. Атлас тсқиш, ундан фойдаланиш тарихи милоддан аввалги I-минг йилликнинг иккинчи срмига тсғри келсада, халқ амалий санoати бу турининг ривожланиши ва оммалашуви срта асрларнинг ривожланган давридир. Бу даврда Марғилон атласининг номи ва турлари етти иқлимга машҳур бслиб кетди. Шаҳар-ипак шаҳри деб ном олди.
Адрас - срим ипак газлама ва шойи тсқишда Марғилон юртимизнинг йирик шаҳарлари Бухоро ва Самарқанд сингари дунёга танилди. Соҳанинг снг ривожланган даври XVIII аср охири XIX аср бошларига тсғри келади. Шу даврлардан ҳозирги кунимизгача сақланиб келинаётган «Сирға», «Томчи», «Сайқал», «Гулномозшом», «Яҳудий», «Хосистхон» каби атлас матоларининг тсқилиши жиҳатидан бир-бирларини такрорламайдиган ранг-баранг турлари сратилди.
Мустақиллик йилларида ҳунармандчиликнинг бу турига катта сoтибор қаратилиб, атласнинг «Марғилон», «Ааврсз», «Лахта-ой», «А асадхона» каби снги-снги турлари сратилди. Ҳозирда Марғилондаги номи дунёга машҳур «Атлас» ҳиссадорлик жамистида 200 дан ортиқ гсзал нусхалар ишлаб чиқарилмоқда. Корхона 1962 йили ташкил қилинган бслиб, сз ишлаб чиқариш тарихида ксплаб ютуқларни қслга киритган. Шулардан 1967 йили корхона сзининг «2-Ўз» ва «174» артикулли атласлари билан Канаданинг Монфеалp шаҳрида стказилган халқаро ксргазмада олтин медал билан мукофотланган.
Шаҳарда ҳунармандчиликнинг ривожига муносиб ҳиссасини қсшиб келаётган «Адгорлик» жамоасидир. Ўз сафларида моҳир, қсли гул атлас тсқувчиларни жамлаган жамоа стмишимизда сратилган атлас турларига замон руҳини сингдириб, снги-снги атлас нусхаларини ишлаб чиқармоқда. Ана шундай жамоанинг уста атлас тсқувчилари, устоз абр андлари М.Мамадалиев, Т.Мирзамаҳмедовлар томонидан «Олтин тери», «Бодом нусха» каби атлас ва адраслар сратилган.
Марғилон ҳунармандчилик соҳасини сна бир ривожланган тури бу бадиий ёғоч сймакорлигидир. Ушбу соҳа билан шуғулланган усталар маҳаллий дарахт турлари — чинор, қайрағоч, ёнғоқ, арча, тут, тол, олма, жийда, беҳидан ҳам  фойдаланганлар.
А еспубликамиз шаҳарларида, жумладан Марғилон шаҳрида ҳам ёғоч сймакорлигида уч хил нақш усули мавжуд бслган: Ислимий, Боғдодий, Ларгорий.
Ислимий-ссимликсимон нақш тури. Бу нақшда таноб, банд баргли, кЎртакли буталар бир-бири билан чирмашиб кетиб, ссимликларнинг схшашлик тасвирини беради.
Боғдодий — доира, учбурчак, қирралик, юлдузсимон шакллардаги нақш ишлаш усули бслиб,  сшик, жавон, сандиқларни безашда ишлатилган.
Ларгорий — яиркул (айлана) ёрдамида ишланган нақш. Марғилон ёғоч сймакорлигида  сзига хос миллий ксринишга сга бслган заминли услуб ҳам мавжуд, бу услубдан асосан ноёб буюмларни, жумладан, қутичалар, китоблар учун муқовалар, хонтахта, курсилар, лавхаларни безатишда фойдаланилади. Марғилон ёғоч сймакорлигининг  снг ноёб ва  жозибали маҳсулотларидан бири мусиқа асбобларини ссаш санoатидир. Марғилон азалдан санoаткорлар, ҳофизлар ва мусиқачилар юрти бслганлигини инобатга олсак, бу маҳсулотларга талаб юксак даражада бслган. Бундай маҳсулотлар асосан тут ва ёнғоқ дарахти ёғочидан ишланиб,  тайёр  бслган буюмга безак берилган.
Марғилон ҳунармандчилигида ижтимоий ҳаётимизда муҳим бслган тандирчилик ҳам алоҳида срин тутган.
Марғилон тандирчилик мактабининг сзига хос хусусистлари бслиб, улар асосан устоз-шогирд тизимига риос қилишган. Марғилон тандирчилик мактабининг отахонларидан бири Фозилжон уста Мадраҳим сғли (1889-1963й) ҳисобланади. Унинг устози отаси бслиб, у киши ҳам тандирчилик ҳунарини сз бобокалонларидан мерос қилиб олган сканлар.
Тандир ссаш технологисси анча мураккаб жараён ҳисобланган. Аввало тандир ссаш учун махсус тупроқ, лой зарур бслган. Марғилонлик  усталар бундай маҳсулотларни шаҳарга сқин Заркент, Хонобод деган қишлоқлардан олиб келишган. Олиб келинган тупроқ бир неча бор слакдан стказилган. Бу маҳсулотнинг тиниқлик ва пишшиқлигини таoминлаган. Қоришган лойга схшилаб тозаланган, сснгра савалаб хурпайтирилган қсй, счки ёки тус жуни солинган. Шуни таoкидлаш жоизки, республикамизнинг айрим ҳудудларида тандир ссашда от қили, сомон ёки бошқа ссимлик толаларидан ҳам  фойдаланишади.
Марғилон усталари сса сз анoанавий услубларидан воз кечмаган ҳолда жун хом ашёсини маoқул деб топганлар. Жун қсшилган лой снада пиширилгач, унга туз сритмаси — намакоб  сепиб устини сски тсшак ёки шолча билан сраб қсйишган. Тайёр бслган хом ашё тандирчилар тили билан айтганда турли слчамдаги «пеш» бслакларга ажратилган. Икки пешли тандирлар кспинча сомсапазлар учун, уч пешлиси скка хсжаликлар учун, уч-тсрт ва ундан ортиқлари тсй-маросимлар учун ишлатилган. Тайёр бслган маҳсулотлар 7-12 кунгача офтобда қуритилган.
Марғилон ҳунармандчилигининг сна бир сержило тармоғи заргарликдир. Марғилон заргарлари қадимдан асосан қимматбаҳо металлардан аёллар учун зеб-зийнат буюмлари: тиллақош, узук, билакузук, сирғалар, турли ҳажмдаги мунчоқлар тайёрлашган. Заргарларнинг тайёрлаган  зеб-зийнат буюмлари сзининг нафислиги, жозибадорлиги билан ажралиб турган.
1890 йилги Туркистон саноат ва қишлоқ хсжалиги ксргазмасида Марғилонлик заргар асқарали Мамадалиев ажойиб заргарлик иши учун ксргазманинг бронза медали билан тақдирланган. Марғилонда ҳунармандчиликнинг ривожланиши ҳақида гапирганда сна шуни алоҳида таoкидлаш лозимки, XIX аср  охири ХХ аср бошларида А оссис босқинидан ксплаб Марғилонлик ҳунармандлар ва косиблар оғир солиқлар натижасида хонавайрон бсла бошлаган. Шунингдек А оссис завод ва  фабрикаларида ишлаб чиқарилган турли хилдаги арзон маҳсулотларни Ўрта Îñè¸ бозорларига кириб келиши Туркистон ҳунармандлари қатори Марғилонлик ҳунармандларнинг аҳволини ҳам оғирлаштирган. Бироқ слкада пахтачилик ривожланиши натижасида ҳунармандларга ва уларнинг маҳсулотларига бслган сҳтиёж ортади. Темирчилик, стикдсзлик, тикувчилик каби ҳунармандчилик турларига алоҳида сoтибор берила бошланди.
XIX аср охирларига келиб кундалик сҳтиёжларнинг ортиши, ҳунармандчилик корхоналарининг кенгайиши туфайли Марғилонда ҳам  дастлабки марказлашган ҳунармандчилик мануфактуралари вужудга келган. Марғилонда  асосан ипакчилик тармоғи ривож топгани боис дастлабки мануфактуралар шу соҳада ташкил топди.
ХХ аср бошларига келиб Марғилон ҳунармандчилигида ҳам снги касблар: соатсозлик, фотографис, типолитографис, муқова устахоналари пайдо бслди. Лекин ҳунармандчиликнинг бу снги соҳалари билан дастлаб бошқа миллат вакиллари фаолист ксрсатишган.
Шундай қилиб Марғилон шаҳрида стмишнинг барча даврларида, айниқса XVIII-ХХ аср бошларида ҳунармандчиликнинг барча турлари ривожланганлигини ксрамиз. Зеро Марғилон шаҳрида ҳунар турларини ардоқлаб келаётган бутун бир маҳаллалар борки, уларнинг ижодий  фаолистлари мустақиллик йилларида сратиб берилаётган шарт-шароитлар туфайли снада ривож топмоқдадир.
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: Ansora 08 Avgust 2011, 17:27:21
To'g'ridan AbdulAzizga murojaat qilsam ham bo'lardi-yu, shundog'am ishlari ko'p deb, bezovta qilmay degandim. Alloh rozi bo'lsin, nafaqat menga, balki ko'pchilikka foydasi tegadigan ma'lumotlar beribsiz. "Yig'lmagan bolaga sut yo'q" deganlariday, "yig'lagandim, yaxshi ma'lumotlar oldim. Ummu Muslima opa ham shu ro'za hollari bilan atlas fabrikasi bilan gaplashib keldilar, Alloh rozi bo'lsin.
Bir qizimizdan uch to'rt marta ma'lumot so'ragandim, mayli vaqtlari ziq ekan shekilli xatto natijasiz javob ham bermadilar, mayli jonlari sog' bo'lsin, buyam O'zbekchilikda ;D
Xullas, maqolani birinchi qadami otildi, inshalloh. Direktor savollarga tez javob bersalar, maqoladan joy oladilar, bo'lmasam yo'q, chunki vaqtim bugun tugaydi.
Hayrlisi bo'lsin, nasibdan boshqasi bo'lmaydi.

Hammangizga rahmat. Kallam ishlamay turganda yordamingizni ayamadingiz : )
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: Secret 08 Avgust 2011, 17:40:50
 
     :asl3:

 Хан атлас (http://fashiony.ru/page.php?id_n=40802)
   
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: Ansora 08 Avgust 2011, 17:55:03
Tiri kamon - Kamonni o'qi degani, Shotikapak bilan Shodiqara nima degani ekan?

Atlasni nomlari bu.
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: Ansora 11 Avgust 2011, 12:26:09
Allohga shukr, maqolani tugatib jo'natdim. Kechga atlas to'qish korxonasi direktorini savollarimga javoblari ham yetib keldi. Uniyam tarjima qilib jo'natdim.
Yana bir bor rahmat, menga yordam berish uchun qimmatli vaqtlarini ayamaganlar uchun. Siqilib turgan paytingiz Alloh yordamchilarini jo'natsin iloyim:)

Jurnalda chop etilgandan keyin nasib bo'lsa bu yerda joylayman maqolani nasib bo'lsa.

Maqola yozish jarayonida ko'p narsa o'rgandim. Eng boshda hech "sakkiz tepki" xon atlasni nomi nima uchun shunday ekanligini o'ylab ko'rmaganligim o'rtaga chiqdi. Bilsam, sakkiz tepki yani sakkiz pedalli dastgohda to'qilar ekan, MASHALLOH, O'zbek san'atiga qoyil qolmay iloj yo'q. Ikki oyoqda sakkiz pedalni ishlatishni hech o'ylab ko'rdingizmi? Shuning uchun ham "Sakkiz tepki" qimmat bo'larkan:) bundan keyin tortishmay aytgan pulini beraman:)
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: Ansora 06 Sentyabr 2011, 19:43:15
Alhamdulillah Marg'ilon atlasi haqidagi maqolam chiqdi Mustaqillikni 20. Yilligiga bag'ishlangan jurnalda. Jurnali Istambulda yashaydigan O'zbekistonliklar chiqarishdi. Maqolani Turk tilida joylayabman. Yordami tekkan barchaga yana bir bora rahmat:)

Agar yo'lini topsam jurnalni bu yerga ko'chirishga harakat qilaman inshalloh.

Düşleri Dokumak

Geçmişten günümüze taşınan güzellikleri düşünmek, o güzelliklere anlamlar yüklemek, büyüklerin ağzından dökülen kelimeleri düşlerimize boya yapmak, resmetmek o düşleri sonra tezgâhlarda dokumak en güzel renkleri"¦ İşte bir düşün kelimelerle boyanması sonra usta ellerin hükmettiği tezgâhlarda dokunmasıdır kısaca bahsedeceğim Marğilan Atlası.

Rüya ülke Özbekistan’ın her bölgesi kendine özgü sanatıyla ünlüdür. Fergana vadisinin göz bebeği Marğilan ağaç oymacılığı, zengin nakış işçiliği, el sanatının tacı farz edilen atlas dokumacılığının meşhur ustalarının vatanı addedilir. Marğilan şehrinin damarlarında akan bir ab-ı hayat misali ipekçiliğin tarihi çok eskilere dayanır. Halk arasında atlası ilk kez dokuduğu söylenen usta, onun nakışlarını güneş battığı zaman ufuktaki çizgi çizgi bulutların çeşitli renklerde ışıldamasından almıştır, diye rivayet olunur. Hatta Marğilan ipeği hakkında bir tarihçinin : "œX. yüzyılda Marğilan’da dokunan bir tül perde için Buhara’nın bütün toprağını haraç versen değer", dediği bilinmektedir.

Atlas dokuma ve ondan çeşitli ürünler dikme tarihi milattan önce I. Bin yılın ikinci yarısına denk gelse de bu sanat türünün gelişip yaygınlaşması Orta Çağa dayanmaktadır. Özbekistan’ın diğer bölgeleri olan Semerkant, Buhara ve başka şehirlerine atlas dokumacılığı Marğilan’dan yayılmıştır. Marğilan’lı ipekçiler kendi ürünlerini çok eskiden bütün dünyaya tanıtmışlardır. XIX. Yüz yılın sonunda Rusya’nın birçok şehrinde yapılan sanayi ve köy ürünleri fuarında Marğilanlı nefis kumaşlar ustası Muhammed Sıdık Ahmedov gümüş madalyayla, diğer ustalarsa bronz madalyayla ödüllendirilmişlerdir.

Zengin Özbek kültürünün tahtını kimselere bırakmayan bir parçası olan atlas Özbek halkının eserleri: neşeli, hüzünlü şarkıları, gönüllere şenlik türküleri, dostane, zekâ dolu atışmaları; buram buram tarih kokan romanları, hayatın en içinden hikâyelerinde de geniş yer alır.

 "œElimiz gökkuşağını kumaşa taşıdı. Adı atlas oldu. İşte atlas, annelerimiz, ablalarımız, kız kardeşlerimiz, kızlarımızın üzerinde ışıldıyor. Atlasın kendine özgü rengi oldu, rengine layık adı da oldu: Sekiz tepkili, Marğilan han atlası, Semerkant akşamı, Marğilan meşalesi, Fergana yolları, Leyli, (Guli) Gül, Şirin, Mahliqo (Güzeller güzeli), (Shotikapak) Şotikapak , (Shodiqara) Şodikara, (Qo’chqorshoxi) Koçboynuzu, (Tiri kamon) Keman oku, (Oltin kalit) Altın anahtar"¦ Bir sene dört mevsim oldu. Mevsimler renklere bol oldu: İlkbahar — çiçek bahçesi, yaz — güneş, sonbahar — sırdaş, kış — mermer"¦ Elimiz mevsimleri kumaşa taşıdı: Her zaman bahar, Bağı bostan, Reyhan, Gül ve Nevruz, (Gulnamozshom) Akşamsefası, (Bargikaram) Lahana yaprağı"¦ Atlas — elimizin tarihi. Atlasta elimizin yaşamış bayramları var, trajedileri var. Atlas bir şarkıdır, halkımızın ezeli, ebedi şarkısı!..." diyor Tagay Murad "œAydında gezen insanlar" romanında.

İpeğin hayat verdiği sayısız ürünün en cazibeli, en büyüleyici kumaşı atlas olagelmiştir. Arapçada "œdüzgün, güzel, cilalı" anlamlarına gelen  "œAtlas" kelimesi tüm güzellikleri ile hayatın tam kalbine akan yaşama sevincinin de bir özeti olmuş bir bakıma. İşte  Özbek atlasları çeşitli nefis çiçeklerin el ele verip çocukça masumiyetin dudaklardaki bir tebessüm ikliminde  hayat bulduğu  kumaşta, cazibesine dayanmanın imkansızlığının sessizce dile getirildiği dua değerinde Marğilan halkının dudaklarından dökülür,dökülür"¦Dünyevi mutlulukların adı olan Atlasın tabii ipekten dokunan en gözde türü "œSakkiz tepki" atlas veya "œHan atlastır". Han atlasın bütün sırrı onun şekli ve dokuma üslubundadır. "œDört tepkili" atlas dört pedallı tezgâhta, "œsekiz tepkili" atlassa sekiz pedallı tezgâhta dokunur.

Eskiden atlas ilkel tezgahlarda, "œel dükkanlarında" dokunmuştur. Günümüzdeyse hem el tezgahlarında, hem de mekanik tezgahlarda dokunmaktadır. Bırakmıyor işte atlas güzelliği eskiyi hem de yakışıyor yeni tezgahlar o doyumsuz pürüzsüzlüğüne"¦

İpek gülümsemesiyle günümüze yakamoz büyüsünü sunan Atlasla birlikte yarı ipek, yarı ip şeklinde dokunan adrasın en gelişmiş devri XVIII. Yüzyılın sonu ve XIX. Yüzyılın başlarına denk gelmektedir. O zamanlardan günümüze kadar korunup gelmekte olan "œSirğa" (Küpe), "œTomçi" (Damla), "œGulnamozşom" (Akşamsefası), "œYahudiy" (Yahudi), "œHosiyathon" (Hosiyathon) gibi atlas kumaşlarının dokunuş üslubuyla birbirini tekrarlamayan çeşitli türleri yaratıldı. Bağımsızlıktan sonra el sanatlarının bu türüne büyük önem verilip, atlasın "œMarğilon" (Marğilan), "œNavroz" (Nevruz), "œPahta oy" (Pamuk ay) "œRasadhona" (Rasathane) gibi yeni türleri yaratıldı. Günümüzde Marğilan’daki adı dünyaca meşhur olan "œAtlas" fabrikasında 200’ün üzerinde düş dokunmakta, doğanın üzerine ek ek konan bu doyumsuz kültür adım adım büyük bir medeniyetin ruhuna hayat vermektedir.

İnsanları renklerinin cazibesi, ipeğinin yumuşaklığıyla kendine hayran bırakan Özbek atlası bugünlerde dış ülkelere geniş çapta ihraç edilmekte kimsecikleri mahrum bırakmamakta o kaçamak tebessümünden...

Yüzyılların getirmiş olduğu kültürel birikimi imbiğinden geçirip günümüzde de bizlere rengârenk bir bahar cümbüşünün güzelliğini yaşatan atlas dilerim ki gelecekte dünya barışının ışıltılı sancağına kumaş, ustaları da o sancağın mihmandarı olur.
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: Lobar AZIZ 07 Sentyabr 2011, 00:22:12
Uraa Tog`ay Murodimning gaplariyam kiritilibdi:) :)
Nom: Re: O'zbek xonatlasi haqida ma'lumot kerak:)
Yuborildi: azizbek_mx 07 Sentyabr 2011, 10:58:05
Uraa Tog`ay Murodimning gaplariyam kiritilibdi:) :)
menam ich ichimdan suyunib kettim shuni öqib. Ajoyib chiqibdi maqola, tarjimaga gap yöq! Xudo hoxlasa, köpchilikka manzur böladigan maqola böpti... Ishlaringizga baraka, adashga salom ayting nomimizdan :)