forum.ziyouz.com

Umumiy bo'lim => Islom => Mavzu boshlandi: Nodi 18 Sentyabr 2006, 04:41:39

Nom: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Nodi 18 Sentyabr 2006, 04:41:39
Abu Muslim:

Missionerlar havfiga oid kitoblar bo'lsa shu erga

Allohga eltuvchu to'g'ri yo'l kitobi
(http://www.hidoyat.uz/images/way.jpg)
http://muslim-uz.narod.ru/polosin.htm
yoki
http://hidoyat.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=102&Itemid=46

mahsus sayt
http://muslim-uz.narod.ru

Yana bir mashhur kitob
http://www.islam.uz/main/index.php?option=com_content&task=view&id=122&Itemid=58
Nom: Re: Missionerlar
Yuborildi: Nodi 18 Sentyabr 2006, 04:42:06
Hidoyat.uz da hususan mavzuga tegishli kitob "INJIL BASHORATI"

http://hidoyat.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=103&Itemid=46
Nom: Re: Missionerlar
Yuborildi: Nodi 18 Sentyabr 2006, 04:42:52
AbdulAziz:

Agar rostgo'y bo'lsangizlar
http://islam.ziyouz.com/Articles/rostguy1.html

Ushbu suhbat ham xristian missionerlari haqida bo'lib, "Hidoyat" jurnalisdan olingan.
Nom: Re: Missionerlar
Yuborildi: Nodi 18 Sentyabr 2006, 04:43:21
Abu Muslim:

Agar rostgo'y bo'lsangizlar
kitobining kiril imlosidagi nushasi Abdulaazizdan olingan ;D
http://muslim-uz.narod.ru/rostgoy.htm
Nom: Re: Missionerlar
Yuborildi: Nodi 18 Sentyabr 2006, 04:44:25
Abu Muslim:

(http://www.islam.uz/images/picb6.jpg)

http://www.islam.uz/main/index.php?option=com_content&task=view&id=249&Itemid=69
Nom: Re: Missionerlar
Yuborildi: Foniy 18 Sentyabr 2007, 14:09:03
Assalomu alaykum!

Iso a.s. Islom nigohida

Darhaqiqat Musulmonlar bu haqda shunday deyishadi. Biz Musulmonlar Iso alayhissalom Allohning buyuk payg‘ambarlaridan deb e'tiqod qilamiz, u kishi haqiqatdan Masih edilar, U kishining tug‘ilishlari mo‘'jizali, erkak ayol birlashisisiz bo‘lgan (bu e'tiqodga hattoki hozirgi Masihiylarning ko‘plari ham ishonmaydilar) va u kishi Allohning izni ila o‘liklarni tiriltirganlar, ko‘rlar, tug‘ma ko‘rlarni davolaganlar, har-xil kasalliklarga chalinganlarni Alloh marhamati ila tuzatganlar. Zero, Musulmon kimsa Iso alayhissalom haqida shunday aqidada bo‘lmasa musulmon hisoblanmaydi. (http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=59&Itemid=1)
Nom: Re: Missionerlar
Yuborildi: Foniy 29 Sentyabr 2007, 13:20:14
Assalomu alaykum!

Tavba 31-35:

31. Ular Allohni qo‘yib o‘zlarining hibr va rohiblarini hamda Masih ibn Maryamni Robb tutdilar. Ular faqat bitta ilohdan boshqaga ibodat qilmaslikka amr qilingan edilar. Undan o‘zga ibodatga sazovar zot yo‘q. U zot ular shirk keltirayotgan narsadan pokdir.
32. Ular Allohning nurini og‘izlari bilan o‘chirmoqchi bo‘lurlar. Alloh esa, garchi kofirlar yoqtirmasa ham, O‘z nurini batamom qilishdan boshqa har narsadan bosh tortadir.
33. U, garchi mushriklar yoqtirmasa ham, O‘z Rasulini hidoyat va haq din bilan uni hamma dindan ustun qilish uchun yuborgan zotdir.
34. Ey iymon keltirganlar! Albatta, hibr va rohiblarning ko‘plari odamlarning mollarini botil yo‘l bilan yerlar va Allohning yo‘lidan to‘sarlar. Oltin va kumushni xazinaga bosadigan, Allohning yo‘lida sarflamaydiganlarga alamli azobning bashoratini beraver.
35. Bir kuni o‘sha(oltin-kumush)larni jahannam o‘tida qizitilur va peshonalari, yonboshlari hamda orqalariga bosilib: «Mana bu o‘zingiz uchun to‘plagan narsangiz, bas, endi to‘plab yurgan narsangizni tatib ko‘ring!» deyilur. (http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=62&Itemid=1)
Nom: Re: Missionerlar
Yuborildi: Foniy 29 Sentyabr 2007, 13:41:16
Assalomu alaykum!

...faqat birgina din to‘g‘ri bo‘lishi mumkin va u - hozirgina aytganingizdek - Islomdir...

"œHech bir mo‘min erkak va hech bir mo‘mina ayol uchun Alloh va Uning Rasuli bir ishga hukm qilganida, o‘z ishlarini o‘zlaricha ixtiyor qilmoq yo‘q. Kim Allohga va Uning Rasuliga osiy bo‘lsa, bas, batahqiq, ochiq adashibdi" Azhob surasi (33, 36)

Mazkur maqola «qayta tug‘ilgan»* bir nasroniy va 1991 yilda Islomni qabul qilgan sobiq nasroniy rohib Shayh Yusuf Estes (Yusuf Estes) o‘rtasida e-mail orqali bo‘lib o‘tgan suhbat asosida tayyorlangan.
Shayx Yusuf Estes hozirda Milliy Musulmon Ruhoniysi (National Muslim charlain) vazifasini bajaradi. Shayx ingliz-zabon davlatlarida da'vatda juda ham faol bo‘lib, jumladan unga tegishli ShareIslam.com tashkiloti Islomga oid 3000 dan ziyod veb-saytni yurg‘azadi. (http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=61&Itemid=1)
Nom: Re: Missionerlar
Yuborildi: Foniy 03 Oktyabr 2007, 13:29:58
Assalomu alaykum!

Islomga da'vat qilish uchun sarflanadigan summa 800 mln. dollardan oshmaydi, vaholanki, ko‘plab missionerlar tomonidan olib boriladigan nasroniylashtirish uchun esa 33 mlrd. dollar sarflanar ekan. (http://info.islom.uz/content/view/1129/706/)
Nom: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 11 Noyabr 2007, 22:12:58
Assalamu alaykum
Allohga ham va Uning Rasuliga (s.a.v) salovotu-salomlar aytgandan so'ng sizlarga murojat etmoqdaman.
Alloh O'zining Kalomida
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا قُوا أَنفُسَكُمْ وَأَهْلِيكُمْ نَاراً وَقُودُهَا النَّاسُ وَالْحِجَارَةُ عَلَيْهَا مَلَائِكَةٌ غِلَاظٌ شِدَادٌ لَا يَعْصُونَ اللَّهَ مَا أَمَرَهُمْ وَيَفْعَلُونَ مَا يُؤْمَرُونَ   

 А­й иймон келтирганлар! Ўзингизни ва аhли аёлингизни ёqилg'иси одамлару тошдан бслган стдан саqланг. Унинг тепасида qспол, дарg'азаб фаришталар бслиб, улар Аллоhнинг амрига исён qилмаслар ва нимага буюрилсалар, шуни qилурлар.
(Tahrim sura, 6-oyat)

Bas, har bir musulmon o'zini va o'z yaqinlarini jahannam otashidan saqlashi lozim ekan. Siz azizlarga ham atrofimizdagi o'zimizga yaqin bo'lganlarni va barcha yoru-birodarlamizni hozirgi kunimizda keng ildiz otib borayotgan missionerlar tuzog'idan hammamiz o'z yaqinlarimizzi ogohlatirib yursak va o'zimiz ham ogoh bo'lib yursak maqsadga muvofiq bo'lardi deya o'yliman.
Missioner iborasini ilk eshitganlar bular kimlar degan savol tug'ilishi tabiiy.

Missionerlar hozirgi kunimizdagi sodda dil o'zbek halqining islom dinidan chiqarib o'z diniga (hristian), turli bahonalar bilan kirgizadigan nobakorlardir.

InshaAllah bu mavzu bo'yicha ular haqida infolar, ularga qarshi maqolalar qo'yib boramiz shoyadki najot topuvchi kishilardan bo'lsak.

 
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 11 Noyabr 2007, 22:53:52
Хсш, миссионеелар кимлар, уларнинг масœсадлари ва "œдаъват" сœилаётган нарсалари нима???

"œСиртдан сœсй ос“зидан чсп олмайдиган бслиб ксринган бу миссионерлар, аслида кспни ксрган, ишбилармон, илоннинг ёс“ини слаган уддабуронлардир. Улар баъзи соддаларга схшаб, иш режаси ва низомини кстариб рсйхатдан стказишни ссраб давлат идораларига бормайдилар. Аввало вазистни, кишиларни, амалдорларни, уларга чисœиш йслларини схшилаб срганадилар. Кейин сса аста секин инсоний ёрдам, тиббий хизмат, хайру сс›сонга схшаш нарсалардан гап очадилар. АŒслидан иш келадиганларга "œсовс“алар" уюштирадилар. Ўз юртларига олиб бориб сйнатиб келадилар. АŒарабсизки, сша миссионернинг ташкилоти расмий рсйхатдан стиб турибди-да. Аста-секин у ер, бу ердан одамларни тсплаш бошланади, оддий сус›бат, чой ичиш, видио филъм ксриш, кичкинагина совс“а ва совс“ага сœсшиб, сус›батдошнинг она тилидаги миссионернинг дини с›асœидаги китоб берилади. Китобнинг сснгида тушунмай сœолса, ссраб суриштириш учун телефон расœами ёки адрес албатта ксрсатилган бслади. Икки-уч марта шунга схшаш сус›бат ва совс“алардан кейин сœарабсизки етти отаси мусулмон бслиб келган бир шахс хиристиан, киришначи ёки буддачи бслиб турибди-да. Янги динга, снги аъзо бслган киши кспросœ савоб топиши керак, дейди миссионер, сзининг снги мухлисига. "œБунинг снг осон йсли, оила аъзоларингни, ссœин кишиларингни динимизга часœиришинг. Агар с›ар с›афта биттадан снги одам олиб келсанг, савобнинг тагида сœоласан. Ксчада юрганингда с›ам бекор юрма, мана бу китобчалардан сзинг билан олиб юр. Дскон, бекатга схшаш одамлар ксп бсладиган жойларга битта-битта ташлаб сœсй. Одамларнинг остонасидан ичкарига ташлаб сœсйсанг сна с›ам схши бслади", дейди. АŒарабсизки сзимиздан чисœсœан иймонфуришлар, сзимизни бузишга жон-жас›ди билан уриниб ётибди-да. Ўз атрофида етарли гумашталарни тсплаб олган миссионерлар кичкина сълон чисœаради. Фалон жойда, фалон соатда дсстлик учрашуви бслади. Барномада турли кснгил очди сйинлар, расœс, фильм. Хос›ловчилар марс›амат сœилсин. Аммо, барнома сснгида албатта рос›ибнинг ваъзи бслиши, матбуот тарсœатилиши анисœ бслганидан уни ёзмаса с›ам бславеради. Аста секин бундай учрашувлар одат тусига киради. Кичикросœ бир жой ижарага олинади. Кейин сотиб олинади. Охири бориб ибодатхона сœурилади. А‹озирда асли мусулмон бслган кишилардан Туркистонимизнинг сзида бир неча рос›иблар сœирс“из, сзбек ёки бошсœа черковларини бошсœармосœдалар."œ (Шайх Мус›аммад Содисœ Мус›аммад Юсуф. Миссионерлар фаолисти)

http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=41&Itemid=29
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 12 Noyabr 2007, 00:21:11
МИССИОАЕА ЛИК XАА АКАТИАИАГ КИА ДИКОА ЛАА И
http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=55&Itemid=1

Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 12 Noyabr 2007, 00:38:35
"œRojdestvo"- qanday bayram?


Nasorolar tomonidan har yili nishonlanadigan ajablanarli bayramalardan biri bu "œRojdestvo" dir, yani Iso a.s tug’ilgan kuning nishonlashlari.
Ammo, negadir nasorolar Iso a.s tugilgan kunining aniq bir kunda o’tkazishmaydi. Ba’zilar 25-dekabrda nishonlashsa, ba’zilari 6- yoki 7-yanvarda nishonlashadi yana boshqa birovlari 24-,25 aprel deyishsa yana bir guruh toifasi 25 mayda deyishadi, bularning orasida 18-noyabr va 28-mart kuni edi deydiganlar ham talaygina topiladi. Hosh bu ma’lumotlarning qay biri to’g’ri, va bularning qay biriga ishonish lozim?!
Ularning "œmuqaddas" kitoblari bo’lmish, to’rt injilda ham, kanon kitobiga* kiritilgan maktubda ham, muqaddas havoriylar tomonidan yuborilgan habarlarda ham Iso a.s tug’ilgan oy va kun haqida biron bir aniq bir ma’lumot yo'q. Unday bo’lsa hozirda nasorolar tomonidan har yili nishonlanayotgan bu bayram qayerda keldi?! Bunga o’xshagan savollar nafaqat musulmonlarni balki nasorolarni ham o’ylantirib qo’yishi tabiiy. (*"œKanon" kitobi eski Ahdagi Muso a.s kitobi bo’lib, beshta kitobni o’z ichiga olgan, bular: Bitiye-Ibtido, Ishod-Chiqish, Levit-Levit, Chisla-Sonlar va Vtorozakonie-Ikkinchi qonunlar yoki Sahrolaram deyiladi)
Hristianlarning birinchi obro’li shahslaridan bolgan Klement Aleksandriy bu hususda quydagilarni yozadi: "œVasilidianliklar, Iso a.s to’g’ilgan kunini, misrliklar farmuti deya nomlaydigan oyning yoki 24, yoki 25- kunida tavallud topgan deya hisoblashadi"(farmuti oyi esa aprel oyiga to’gri kelgan). Boshqa hristian sektasi, Iso a.s tavallud kuni haqida, "œU(Iso), Avgust Cezar hukumronligining 28-yilida, pahon oyining 25-kunida(bu 20-mayga to’gri keladi) tug’ildi" deyishadi.  423-yilda Kiprian tomonidan yozilgan habarlarda Massih tug’ilishini 28-martga to’girlashgan. Klematning o’zi esa Iso a.s tug’ilgan kun 18-noyabr deydi.
Dj.Robertsonning yozishicha: "œKo’plab sektalar, uzoq vaqt mobaynida tug’ilgan kunni 24- yoki 25- aprelda deya uqtirishgan, keyichalik boshqalar tomonidan 25-mayga o’tkazilgan. Asrlar mobaynida g’arb cherkovlari bu kunni 6-yanvarda nishonlashgan"
Kezi kelganda shuni ham ta’kidlab o’tish lozimki birinchi uch asrda cherkov tomonidan Iso a.s tug’ilgan kuni nishonlanmagan edi, bu aslida yunon-rum mushriklari udum-ananasi bo’lib keyinchalik hrisianlar udumiga aylanib ketgan. Katoliklar, avvalgi yillarda tug’ilgan kun bayrami 6-yanvarda nishonlangan deya bong urishadi, 353-354 yillarda papa Leberii tug’ilgan kuni 25-dekabrga o’tkazgan.
Hozirgi kunimizdagi malum va mashxur "œrojdestvo" iborasi XI-asrdan keyin ishlatilgan.
Darhaqiqat, O’rtayerdengizida 25-dekabr juda ham muhim kun hisoblangan, hali hristianlar paydo bo’lmasdan oldin ham bu kun yani 25-dekabr muqaddas hisoblangan. Qadimgi odamlar, barcha quyosh hudolari tahminan shu kunda(bir-ikki kun farqi bilan) tavallud topgan deya o’zlarini ishontirishgan. Mitra(persiya quyosh hudosi) 25-dekabrda tug’ilgan deyishadi, qolaversa Isida va Osiris, Gor va Apolon ham yilning 362-kunida tavallud topgan deyishadi yani dekabrning ohirgi haftasida. O’sha paytda, yerning turli burchaklaridagi  ko’plab mushriklar, shuningdek Hitoyda, Hindistonda, Misrda, qadimgi Yunonistonda, Rimda, Olmoniyada, Skandinaviya, Britaniya, Irlandiya va Amerikalarda bu kun muqaddas deya hisoblangan. Mayli bu boshqa mavzu, kezi kelganda bu bilan ham tanishib chiqamiz inshaAlloh.
Yuqorida hristianlarning "œmuqaddas" kitoblarida Iso a.s tug’ilgan kuni haqida aniq bir habar kelmagan deb aytib o’tdik.
 Faqatgina ikkita injilda yani Matt ova Luqo injilidagina qisqagina ma’lumot bor ammo bu ham Iso a.s tug’ilgan kunning aniq bir kunda ekanligiga oydinlik kirita olmaydi. Luqo o’sha  Iso a.s tug’ilgan tunni quydagicha eslaydi: "œO’sha tunda ochiq osmon ostida, ovulda poda boqib yurgan  choponlar oldida, farishatalar paydo bo’lib ularga, Iso a.s tug’ilishini aytdi". (Luqo 2: 13,14)
Qisqagina ma’lumot orqali biz Iso a.s tug’ilgan kunni tahmin qilamiz. Luqo tomonidan aytilgan jumlada choponlar oldida farishtalar paydo bo’lgani aytilmoqda. Demak, agar biroz fikrni bir joyga jamlab o’ylab ko’radigan bo’lsak, hech mahal ayni qish va ayoz kunlari hisoblanadigan kunlar bo’lmish 25-dekabr yoki 6-7- yanvarda choponlar poda boqib yurishmaydi.
Bu haqda britaniya enciklopediyasi quydagilarni yozadi:
"œ25- dekabrning Iso a.s tug’ilgan kuni deya qabul qilish juda ham qiyin. Vaholanki bu payt Isroil uchun juda ham yomg’irli mavsum hisoblanadi. Bunday paytda Vifleem dalalarida kechasi, na podalar va na choponlar yura oladi".
Musulmonlar bu haqda Quronda nima deyilgan ekan, deya o’ylashlari tabiiy. Alloh, Quronda Iso a.s tug’ilishlarini bizlarga shunday bayon qiladi:
"œOg’ir to’lg’oq Maryamning hurmo yoniga kelib, uning shohiga osilishga majbur qildi va alamdan dedi: "œKoshki edi mana shundan avval o’lsam va odamlar yodidan unutilib ketsam. Shu onda Maryamga tagidan nido keldi, yani hafa bo’lma, parvardigoring tagingdan suv chiqardi. Ushlab turgan hurmo darahtini o’zinga silkitgin, senga pokiza mevasidan tashlaydi, undan yeb, suvidan ichib, ko’zing yorisin" (Maryam surasi, 23-25 oyatlar)
Oyatlarda hurmo darahti o’z mevasini Maryam onamizga tashlashini aytilmoqda. Vaholanki, hurmo mevasi na 25-dekabrda va na 6-7-yanvarda pishgan bo’ladi, ayniqsa Baytlahm kabi joylarda. Shuningdek choponlar ham otarni qishda boqishmasligi hammamizga ma’lumdir. Shulardan kelib chiqib Iso a.s, nasorolar ta’kidlagandek qish yoki bahor oylarida emas, balki yozning ohirida yoki kuzning boshlarida tug’ilgan deya tahmin qilamiz.
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 12 Noyabr 2007, 00:39:19
Iso a.s hochga mihlanish haqida afsona

Hristianlarning deyarli hammasi Iso (a.s)ning hochga mihlanganliklarini bir ovoz ila tastiqlaydilar, ularning etiqodlari bo’yicha agar hochga mihlanish bo’lmasa: hochning muqaddasligi, kishilar gunohirga qurbon bo’lish, pasxa kabi boshqa bir amallar manisizdek tuyuladi va bu afsonaga o’zlarini va o’zgalarni ham ishontirishga harakat qilishadi. Yangi Ahdning aksari qismida ham aynan mana shu afsona joy olgan.
Keling turli hil Injillarning ichki guvohliklariga nazar solamiz, orasidagi farqlar va bir biriga zid bo’lgan jumlalarning guvohi bo’lamiz.
Bizning hristian do’stlarimiz Iso a.s tomonidan aytilgan turli hil bashoratlarni tinimsiz ravishda bizlarga aytishadi va o’sha bashoratlar amalgam oshganini ham tastiqlashadi. Shulardan biri: Iso a.s o’z atrofidagilarga, o’zining hochga mihlanib o’ldirilishini va uch kundan so’ng qayta tirilishini  aytganini Matto o’zining Injilida quydagicha bayon qiladi: "œ"¦Bu yovuz va subutsiz nasl dalil izlayapti, lekin Yunus payg’ambarning alomatidan boshqa unga dalil berilmaydi. Yunus paygambar uch kunu uch tun kit qornida bo’lgani kabi Inson O’g’li ham huddi shunday uch kunu uch tun yer bag’rida bo’ladi "(Matto, 12:39-40)
Buning keyinchalik boshqa Injil sohiblari ham tasdiqlashadi yani Luqo, Yuhanno, Mark va Matto. (Mark 8:31 va 9:31, Yuhanno 2:19-21, Matto 16:21, 17:22-23, Luqo 9:22)
Endi Eski Ahdga, Yunus a.s kitobiga e’tibor beradigan bo’lsak:
"œHudovand katta kitga Yunusni yutib yuborishini amr etdi va U kitning ichida uch kechayu uch kunduz qoldi".
Eski Ahddagi habarlarida ma’lum bo’lishicha Allohning amri ila kit Yunus a.sning yutib yuborganini va uch kechayu uch kunduzdan so’ng, Alloh amri ila yana qaytib chiqgan. Iso a.s ham huddi Yunus a.s bilan sodir bo’lgan mo’jiza sodir bolishini va Yunus a.s kabi uch kunga yer ostida bo’lishini ta’kidlamoqda yani Iso a.s huddi Yunus a.s kabi uch kun, yanayam aniqrog’i 72 soat muddatga yer qariga kirishini o’z atrofidagilariga bashorat qilmoqda.
Injilda Iso a.sning Juma kuni vafot etganini yani juma kuni hochga mihlanganini aytilgan. Iso a.s shogirlar U kishining vafot etgan kun juma kuni ekanligini quydagicha izohlashadi. Mark : ""¦Shuning uchun juma kuni edi, yani shanbadan oldingi kun" (Mark 15:42). Matto: "œErtasi kuni, jumadan keyingi kuni birinchi ruhoniy va fariseylar shoh Pilat oldiga yig’ilishdi" (Matto, 27:62). Yuhanno: "œAynan o’sha payt juma kuni edi"¦"(Yuhanno, 19:31). Juma kuni hochga mihlanagan vaqt ham turlicha, Mark o’sha paytda soat uch edi desa, Luqo soat oltida ekanligini uqtiradi, Matto esa to’qqiz edi deydi. Nasorolar Iso a.s juma kuni azoblashgan, qiynashgan va vafot etgan deb bu kunni "Starastnaya pyatnica" deyishadi va buni yilda bir nishonlashadi.
Bu jumlalar hochlanish juma kuni bo’lganligini tasdiqlaydi. Endi bashorat bo’yicha qayta tirilish lozim bo’lgan, qayta tirilish qachon bo’lganligiga hristianlarning Injiliga murojat etamiz. Matto: "œShanba o’tgandan keyin, haftaning birinchi kuni tong saharda Mariya Magdalena va boshqa Mariya qabrni ko’rish uchun kelishdi" (Matto 28:1). Mark: "œJuda ham erta hali quyosh ham chiqmagan edi va bu haftaning birinchi kuni edi" (Mark 16:2). Luqo: "œHaftaning birinchi kunidayoq  juda ham erta ular qabr oldiga kelishdi" (Luqo 24:1). Yuhanno ham yuqoridagilarni tasdiqlab : "Haftaning birinchi haftasi tongda Mariya qabr oldiga keldi" (Yuhanno 20:1). Bu habar va jumlalarini insof ila qarab chiqsak qayta tirishilish yakshanba kuniga to’g’ri kelyapti. Hosh, agar biz diqqat bilan Injilni ko’rib chiqsak, hayratimiz ortgan holda Iso a.sning o’z atrofdagilari oldida aytan bashoratlari yuzaga chiqmayapti. Chunki Iso a.s juma kuni hochga mihlangan bo’lsa juma kunini kechki paytidan hisoblaydigan bo’lsak, yakshanba tongigacha ikki kechayu bir kunduz bo’lyapti yani Iso a.s o’z atrofdagilari oldida qilgan bashoratning yarmi tahminan 36 soatga to’g’ri kelyapti holos.Mayli juma kunini ham to’liq bir kunga hisoblasak unda ikki kechayu ikki kunduz bo’ladi, hosh aytingchi ikki kechayu ikki kunduz, uch kechayu uch kunduz o’rniga o’ta oladimi??? Albatta yo’q! Ammo negadir hristianlar hech bir asossiz ikki kun uch kun o’rnida o’tishni ta’kidlashadi. Hozirgi kunimizdagi o’zlari tomonidan "œMuqaddas"lashtirib olingan "œInjil"lardan bu kabi amalgam oshmagan bashoratlar kerakligicha topiladi.
Yangi Ahdagi hochlanish tarihini ko’rib chiqadigan bo’lsak biri biriga zid bo’lgan jumlalarga duch kelinadi va bu hochga mihlanish aslida bo’lmaganligini, aslida esa bu insonlar tomonidan o’ylab topilgan afsona ekanligini ochiqdan ochiq guvohi bo’lish mumkin, shuningdek "œInjil" asoschilarining birortasi ham ikkinchisini fikri also tastiqlamaydi.
Mark "œInjil"ning asosiy omili va asoschilaridan hisoblanadi, aynan o’sha Markning hochga mihlanish va qayta tirilishga atalib yozilgan bobi mavjud. Biroq hozirgi izlanuvchilar ushbu bobning 12ta jumlasining(oyat) zaif habarlar deya inkor qilishdi. Bu kabi afsonalar bo’rtirilgan holda Matto, Luqo va kengaytirilgan holda naqd ikkita to’liq bo’limlarda Yuhanno Injillarida ham mavjud.
Yuqorida ta’kidlab o’tkanimizdek "œInjil" asoschilarining birortasi ham ikkinchisini tastiqlamaydi keling bu ziddiyatlarini biroz kengaytiriligan holda ko’rib chiqamiz
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 12 Noyabr 2007, 00:40:58
1.   Injilning ilk uch mulalliflari Iso a.s hochini Simon ismli kimsaga ko’tarishga majbur etishgan aytishgan (Mark 15:21-22, Matto 27:32, Luqo 23:36 qarang), Yuhanno esa ularning inkor etgan holda: "œU o’zining hochini ko’targan holda, Lobnoye (Boshning suyagi) nomli joyga, yahudilar tilida  Golgofa nomli joyga keldi"(Yahanno 17:19)
2.   To’rt Injil sohiblari hochdagi yozuvni turlicha e’tirof etishadi. Mark: "œIbroniy shohi"(Mark 15:26) degan yozuv bor edi desa, Matto: "œBu Iso, Ibroniylar shohi"(Matto 27:37) deydi, Luqo: "Bu Ibroniylar shohi"(Luqo 23:38) , Yuhanno esa: "œNazariyalik Iso, ibroniylar shohi" (Yuhanno 19:19) deydi. Hochdagi bu qarama qarshi yozuvlar, bizlarga Injil sohiblarining birortasi ham hodisa guvohi bo’lmaganini, aslida bu jumlalar atrofdagilarni uzun-quloq gaplariga asoslanib yozilganini anglatadi. Darhaqiqat, kishining shubhalrini tarqatib, Matto o’zini Injilida quydagilarni yozadi: "œ Shu payt Uning(Isoning) shogirdlari Uni tashlab qo’chib ketishdi" (Matto 26:56), shuningdek Mark ham o’zining Injilida Matto so’zlarini tasdiqlaydi (Mark 14:50 qarang).
3.   Shu kabi qarama qarshiliklar Iso a.s hochga mihlanganda bo’lib o’tgan voqealarda ham kuzatiladi. Matto o’zining Injilida, yer yuzini zulmat qoplaganini, ibodathonaning muqaddas pardalari ikkiga bo’linib ketganligini, yer qimirlaganini, tog’lar maydalanib ketganligini, qabrlar ochilib, ko’plab ziyoli kishilar qabrlardan tirilganini ta’kidlaydi. Mark faqatgina yer yuzini zulmat qoplaganini va ibodathona pardalari pastdan yuqoriga qarab yirtilib ketganini aytadi holos. Luqo esa, quyosh yuzini bulut qoplaganini, yer yuzini zulmat qoplaganini va pardalar o’rtasidan bo’linib ketganini aytadi. Yuhanno esa o’zining Injilida bu hodisalar haqida lom-mim demagan.(Matto 27:45, 51-53; Mark 15:33, 38; Luqo 23:44-45)
4.   Shuningdek Iso a.s hochga mihlangan vaqtda ham ziddiyatlar mavjud. Mark o’sha paytda soat uch edi desa, Luqo soat oltida ekanligini uqtiradi, Matto esa to’qqiz edi deydi. (Mark 15:25, Matto 27:46, Luqo 23:44)
5.   Markning nazdida Iso a.sning ohirgi kechasi yahudiylarning pasxa kechasi edi desa, Yuhanno esa pasxa kechasi emas balki, pasxa kechasidan oldin edi deya ta’kidlaydi (Mark 14:12-17, Yuhanno 13:1,2).
6.   Mayli biz Iso a.sning hochga mihlanganini qabul etsakda uning hochda vafot etganini hristianlar harchand kuyib-pishib bizlarga aytishmasin biz Iso a.sning hochda vafot etganini aslo qabul qila olmaymiz. Birinchi uch Injil sohiblari Iso a.sning hochda vafot etganini aytishadi ammo to’rtinchi Injil sohibi Yuhanno ularga raddiya beradi. Yahudiylar odati bo’yicha shanba kuni ular uchun muborak kun hisoblanadi, ularni urf-odatlari bo’yicha hochlarga osilgan qurbonliklar shanba kuniga qolmasligi lozim, shuning uchun ham ular Pilat oldiga borib ularga o’z arzini aytishga musharraf bo’lishadi, ular Pilatga hochga mihlanagan Isoni hochdan olib dafn etilishini agar ertangi kunga qolib ketsa odatlariga hilof ish bo’lishini aytishadi va shoh Pilat roziligini olishadi. Yahanno o’zining Injilida quydagilarni bayon qiladi: "œ"¦Shunga qaramasdan askarlardan biri Isoning ko’kragiga(biqiniga) nayza sanchdi va "œshu dam jarohat joyidan qon va suv otilib chiqdi" (Yuhanno 19:34). Bu habar nafqat musulmonlarni balki hristianlarni o’zlarini ham ajablantiradi. Chunki inson tanasidan qon va suv chiqar ekan, uning yurak urishi hali ham davom etayotganini habar beradi, agar yurak urayotgan bo’lsa demak inson hali tirik bo’ladi. Shuni ham alohida urg’u bilan ta’kidlab o’tish lozimki Iso a.sning jumboqli o’limi bir necha soatda amalga oshganini aytishadi yani Iso a.s hochga mihlangandan keyin hech qancha muddat o’tmasdan vafot etgan deyishadi, vaholanki hochga mihlangan kishi eng kam muddatda ikki, uch kun mobaynida vafot etadi (ustiga ustak o’sha paytda yahudiylar tomonidan kuzatilganda qolgan hochga mihlanib qurbon bo’lganlar hali ham tirik bo’lishgan).
7.   Endi dafn marosimidagi ziddiyatlarga e’tiborimizni qaratadigan bo’lsak, Matto o’zining Injilida, yahudiylar Pilatga qabr oldiga qo’riqlab turish uchun soqchi qo’yish lozimligini, sababini "œUning (Isoning) shogirdlari kechasi kelib Uni o’g’irlab ketib qavmga "œU o’liklar ichidan qayta tirildi" deya aytmasin" deya aytishadi va ular soqchi yuborib qabr toshiga muhr qo’yishdi" deydi, negadir qolgan Injilchilar bu haqda indashmagan.
8.   Matto: "œHaftaning birinchi kuni tong saharda Mariya Magdalena va boshqa Mariya qabrni ko’rish uchun kelishdi" desa, Mark: "Quyosh chiqish arafasida qabrni ko’rish uchun Mariya Magdalena, Mariya Iakovleva va Salomiya kelishdi" deyidi (Mark 15:46). Luqo: "œErta tongda jasadga atirmoy surtish uchun Galyelyeyadan ayollar kelishdi" deydi (Luqo 24:4). Yuhanno: "œU yerga Mariya Magdalena juda ham erta bordi va u bir o’zi edi" deydi.(Yuhanno 20:1).
9.   Matto o’zining Injilida quydagilarni bayon qiladi: "œ"¦.Osmonlardan tushgan farishta,  qabr eshigiga suyab qo’yilgan toshni olib qo’yib, uning(toshning) ustida otirgan edi"(Matto 26:2). Mark esa: "œFarishta qabrning ichida va o’ng tomonida o’tirgan edi" deydi (Mark 16:5). "œTovlanib turadigan kiyim kiygan ikki farishta ayollar oldida namoyon bo’ldi (yani ular o’tirmagan balki tik turgan edi)" deya Luqo o’z so’zini tasdiqlaydi (Luqo 24:4). "œMariya Magdalena  ikkita farishtani ko’rganini va ulardan biri qabrning bosh tomonidan ikkinchisi oyoq tomonida o’tirganini" aytgan Yahanno masalani yanada chigallashtiradi.(Yuhanno 20:12).
10.   "œIkkala Mariyaga Massih qayta tirilganini, farishta aytganidan so’ng  ular u yerni tark etganini" Matto bizlarga habar beradi (Matto 28:6,7). Mark ham Matto so’zlarini tasdiqlab Masih qayta tirilganini ayollarga farishta habar berganini aytadi, Luqoning so’zlari bo’yicha  Iso a.sning qayta tirilganini ikkita farishta aytgan.(Mark 16:5,6, Luqo 24:4,6) Yuhanno esa aksincha Mariyaga Iso a.sning qayta tirilganini farishtalar emas balki Iso Massihning o’zi aytgan deydi (Yuhanno 20:16,17).
11.   Matto ikkala Mariyaga farishtalar quydagi gaplarni aytaganini o’zining Injilida bayon qiladi: "œTezroq boringlar, U(Iso) o’liklar orasidan qayta tirilganini va sizlarni Galyelyeyada kutadi deb Uning(Isoning) shogirdlariga aytinglar: u yerda sizlar Uni ko’rasizlar: mana buni men sizlarga aytdim" (Matto 28:7). Keyingi ikki jumlalarda bu jumlaning umuman aksi bo’lgan habarlarning guvohi bo’lamiz. "œUlar Uning(Isoning) shogirdlariga habar berish uchun ketayotgan edi, ularni Iso qarshi olib ularga: Hursand bo’linglar! dedi, ular Unga yaqinlashib kelib, Uning oyoqlarini quchib, Unga ta’zim etishdi. Shunda Iso a.s ularga: qo’rqmanglar, boringlar, Mening birodarlarimga habar berib, Galyelyeyaga borishlarini aytinglar va u yerda ular Meni ko’rishadi" (Matto 28:9,10). Keyinroq yana Mattoning o’zi: "œIso tayinlagan Galyelyeyadagi tog’ga uning 11 (o’n bir) shogirdi borishdi, u yerda Uning ko’rishdi va  Unga ta’zim etishdi"Matto 28:16). Yuhanno bo’lsa bo’lgan voqeyaning  umuman o’zgacha versiyada izohlaydi "œO’sha, haftaning birinchi kunidagi kechada (Iso a.s qabrdan chiqqan kunda), Uning shogirdlari jam bo’lgan uyning eshiklarini, yahudiylardan qo’rqib berkitilgan edi. Iso keldi va ularning o’rtalarida turib: "œSizlarga salomlar bo’lsin" dedi" (Yuhanno 20:19).  Bu jumlalardan shunisi ma’lumki Mattoning so’zi bo’yicha Uning o’n bir shogirdi Galyelyeyaga tog’ga Iso a.sning ko’rish uchun borishgan. Chunki, uchrashuvni Iso a.sning o’zi belgilagan edi. Biroq Yuhanno so’zlari bo’yicha ular tog’da emas balki panaroq joyda ko’rishgan va yig’ilishgan uyning eshiklarini, yahudiylardan qo’rqib berkitib olishgan. Shuni ham inobatga olish lozimki Yuhanno ham Matto ham Iso a.s bilan ko’rishgan shogirdlar orasida bo’lishgan, agar shunday bo’lsa hosh bularning qay biri haq?? Luqo esa Mattoning ham Yuhannoning ham gaplarini inkor etadi. Bu ikkala shogird bilan Iso a.s, Yerusalimdan unchalik uzoq bo’lmagan Emmaus qishlog’ida ko’rishganini, undan so’ng qolgan 11(o’n bir) havoriylar bilan Yerusalimda ko’rishganini aytadi.(Luqo 24:13-16, 28-31, 33-36)
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 12 Noyabr 2007, 00:41:59
Iso a.s bilan bir vaqtning o’zida 500dan ortiqroq kishi ko’rganini faqatgina Pavel habar beradi. Pavel esa na Iso a.s shogirdlaridan hisoblanadi va na hodisa guvohi hisoblanadi. Agarda Pavelning bu aytganlari haqiqat bo’lganida edi bu gaplar huddi Iso a.sning shogirdlarini orasida keng tarqalgani kabi, halq orasida va yahudiylar orasida  juda ham keng tarqalgan bo’lar edi. Shunisi ajablanarliki o’sha zamonda yashab o’tgan biron-bir tarihshunos hatto Flaviy yoki Tacit ham bunday mo’jizali hodisalarni eslashmaydi. Hozirgi insofli zamonaviy izlanuvchilar Iso a.s haqidagi bunday habarlarni oldingilarning sohta habarlari deya tasdiqlashmoqda.
Bizlar nasorolarning aytishgan bu gaplari yani Iso a.sning hochga mihlanishi, bashariyat gunohini yuvish uchun uch kunga do’zahga tushib, azoblanib yana qaytib chiqqani, faqatgina afsona holos degan hulosaga kelamiz. 
O'zining davrida judayam qattiq ta'qib ostiga olingan, hatto bu kitobni o'qigan kishining qatl etilishigacha sabab bo'ligan Varnava Injilida, musulmonlarni hushnud etadigan bazi bir jumlalarga e'tiborimizni qaratsak.
"œYahudoning Iso qiyofasiga almashtirildi, Isoni dushmanlar qo’lida sharmandali vafot ettirmaslik uchun bu Hudovandning qutqaruv rejasi edi. Eli, Eli, lamma savahfani deya qichqirgan Iso emas balki Yahudo edi "(1) deydi Varnava o’zining Injilida.
"œDarhaqiqat Yahudo: "œTangrim nega sen meni tashlab qo’yding" deya baqirdi"(2)
Varnava aytadi: "œSizlarga rostini aytaman, Yahudoning ovozi, yuzi va tashqi qiyofasi huddi Isonikidek edi, uning shogirdlari va unga iymon keltirganlar uni Iso deb o’ylashar edi. Bu voqeyadan so’ng ular bu sohta payg’ambar ekan, o’zining sehru-jodulari bilan mo’jizalar ko’rsatgan ekan deya Unga ishonmay qo’yishdi, chunki Iso ularga men zamon ohirigacha o’lmayman, men bu dunyodan ko’tarilaman degan edi"(3) yani Iso a.s men o’lmayman degan edi bu yerda esa hochga mihlanib o’ldi demak u payg’ambar emas ekan deya ishonmay qo’yishdi.
Yana: "œIsodan juda qattiq ta’lim olishga kirishgan shogirdlari bu hodisalardan, Isoning vafotidan shunchalik iztirobda edilarki hatto Iso ularga nima deganini ham unitishgan edi"(4)
Shunindek: "œHudovanddan qo’rqmaganlar kechasi borib Iudaning jasadini qabrdan o’g’irlab, berkitib qo’yib, odamlarga Iso qayta tirildi deya ovoza qilishdi" dedi.
  Darhaqiqat, asli ham, rosti ham huddi Varnava o’zining Injilida bayon qilganidek edi. Chunki, bu haqda biz musulmonlarga, Alloh o’zining muborak kalomi Quronda quydagicha bayon qiladi:
 "œBiz Allohning Rasuli Iso ibn Maryamni o’ldirdik" deganlari uchun (ularni la’natladik). Holbuki uni o’ldirmadilar ham, osmadilar ham, lekin ularga shunday tuyuldi. U haqida ihtilofga tushganlar uning o’limida shak-shubhadadirlar. U to’grisida ularning bilimlari yo’q, magar gumonga ergashganlar. Uni o’ldirmaganliklari aniqdir" (Moida surasi, 157-oyat)
  Hozirdagi missioner,hristianlarning "muqaddas" kitoblaridagi, birgina Iso a.s hochga mihlanishga bog'liq habar va jumlalarning bir biriga qarama-qarishi bo'lgan bir necha ziddiyatlar guvohi bo'lidik, hali bu "muqaddas" kitobning qolgan bo'lim va qismlardagi ziddiyatlarning sonini o'zingiz tahminan tasavvur qilib olavering.
1.The Gospel of Barnabas, p. 227, пер. с итал. Landsdale and Laura Regg (1907).
2.Jbid.
3.Jbid. CH. CCXVII.
4.Jbid.
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 12 Noyabr 2007, 00:42:52
Matto Injilida shunday deyilgan: "œSizlar: "œKo’z evasiga ko’z, tish evasiga tish"- deb aytilganini eshitgansizlar. Lekin man aytaman: yomonga qarshi chiqama. Kim sening o’ng chakkanga ursa, unga ikkinchisini ham o’gir. Kim sen bilan da’volashib, ko’ylagingni tortib olmoqchi bo’lsa, unga to’ningni ham berib yubor"¦
Sizlar qarindoshlaringa muhabbatli bo’l, dushmanlaringga g’azabli bo’l, degan gaplarni eshitgansizlar.  Ammo men sizlarga aytamanki, dushmanlaringizga muhabbali bo’linglar, sizlarga g’azab qiladiganlarga yaxshilik qilinglar, sizlarni qiynoqqa soladigan va ezadiganlarning haqqiga duo qilinglar".  Amerikalik olim shayh Muhammad Sholdan: "œHristian dini Islomdan ko’ra rahimdilroq emasmi?  Uning ta’limotlarida "œkim sening o’ng yuzinga tarsaki tushisa, chap yuzingni ham tutib ber" degan. Islomda esa avvalo qasos olishga, so’ngra avf qilishga chaqirida?" deya so’ralganda. Muhammad Shol quydagicha javob bergan ekanlar: "œIslom chaqirig’I haqiqiy inson qalbining chaqirig’idir. Balki, bu masalada Islom hristianlikdan ko’ra rahimdilroq, desam mubolag’a bo’lmaydi. Chunki, omonlikga duchor bo’lsa kishiga qasos olish haqqi berilsa, uning qalbi tinchlanadi. U haq yuzasidan bir ishni qilishga ruhsat oladi, so’ngra shu haq egasini qasos olishdan ko’ra avf qilish yaxshi degan fikrga ko’ndirilsa, albatta u avf qiladi. Hech shubha yo’qki, inson qasos olishga imkoni bo’la turib, avf qilsa bu rahmat va izzatdan kelib chiqqan avf bo’ladi. Ammo, biz uni avval boshdan avf qilishga chaqirsak va qasos olish huquqini bermasak (hristianlarga o’xshab), u bunga ko’nsa (ko’nishi juda ham qiyin) ham, baribir ichidan yomon ko’rib ko’nadi. Chunki bu noilojlikdan avf qilishdir. Islomda avf qilish esa, qasos olishga imkoni bo’la turib avf qilishlikdir." (Shayh Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf hazratlarining "œIymon" kitoblaridan iqtibos)

 Yuhanno injilida: "œIso a.s: "œAgar menga muhabbat qilsangiz, mening vasiyatimning tutingiz. Men otadan sizlar bilan abadiy sobit bo’lish uchun forqilatni talab qilaman" deyilgan.
 Lekin zamon o’tishi bilan rohiblar keyingi nashrlarda bu so’zning o’rniga boshqa so’zlar ishlatadigan bo’lishgan.
Zamondoshlarimizdan ustoz Ahmad Najjor g’arb olimlaridan biri doctor Karlu Nilinudan: "œForqilat"ning  ma’nosi nima?" deb so’rasalar, u kishi: "œRohiblar "œm’azi" deb aytishadi"-debdi.
 Shunda ustoz Najjor: "œMen rohibdan emas, balki yunon tili fan doktori Karlu Nililudan so’rayapman"- de brad qilibtilar. Faqat shu gapdan keyingina ajnabiy doctor: "œBu so’zning asl ma’nosi "œko’p shukur"- hamd" debdi.
 So’ngra ustoz Najjor : "œArabcha "œhamd" so’zining "œAhmad" shaklida ishlatilishiga to’gri keladimi?"- desalar. Doktor Karlu: "œHa"- deb javob qilibti. (Shayh Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf hazratlarining "œSunniy aqiydalar" kitobidan iqtibos)
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 23 Noyabr 2007, 19:11:05
INJIL BASHORATI

Йигитлик чоғларим—бундан қирқ йилларча муқаддам мен Дурбандаги (Жанубий Африқо А еспубликаси) «А ойал Систе»да (Қирол театрида) стказилган бир йиғинда қатнашганман. Унда Хайтен исмли христиан илоҳиётчиси диний маьруза қилган сди. Бу руҳоний Инжил башоратларини шарҳлаш билан шуғулланарди. У христианларнинг Инжили Совет А усиссининг юксалишини хам, сснгги кунларини ҳам башорат қилган, деб астойдил исботларди. Бир гал у ҳатто: «Муқаддас китоб А им папасини ҳам назардан четда қолдирмаган», деб даъво қилишгача борди.
А уҳоний Хайтеннинг маърузалари мени сйлантириб қсйди: агар Инжил А им папаси, Исроил ва бошқа бир қанча нарса ва ҳодисаларнинг хабарини берган бслса, унда инсонистнинг буюк етакчиси пайғамбаримиз Муҳаммад (с.а.в.) ҳақларида ҳам бирор нима демаганмикан? Ўша дамдан бошлаб ушбу саволга жавоб излашга киришдим. Умрим давомида жуда ксп христиан руҳонийлар билан учрашдим. Маърузаларга бордим ва Инжил башоратлари ҳақида нимаики қслимга тушса, барини сқиб чиқдим. Қуйида сизлар сқийдиган асар Жанубий Африқодаги Ҳолланда реформистлар черковининг руҳонийси билан қилган суҳбатларимдан иборатдир.


 Аиҳост суҳбатдош топилди

http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=47&Itemid=1
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 28 Noyabr 2007, 17:49:39
Ассалому алайкум, ҳурматли Шайх ҳазратлари!
Ийсо Масийҳ сснгги кунлари ва хочдаги фитна ҳамда насронийларнинг елка ва бошга қсл билан тегишларини изоҳлаб берсангиз, съни қандай хато туфайли адашаётганлари?

ЖАВОБ: Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм.
Ийсо алайҳиссаломнинг одамлар ичида стказган сснгги кунлари ҳақида қуйидагиларни айтишимиз мумкин.
Ийсо алайҳиссаломнинг даъватларини сшитган, мсъжизаларини ксрган одамлар у зотга иймон келтириб, сргаша бошладилар. Улар кундан-кунга кспайиб борди. Бу ҳол сҳудийларни ташвишга солди. Улар Ийсо алайҳиссаломни слдиришга қасд қиддилар.
«Аисо» сурасидаги ушбу остларда сша машъум нистнинг ҳақиқати баён қилинади:
«Биз Аллоҳнинг А асули Масиҳ Ийсо ибн Марсмни слдирдик», деганлари учун (уларни лаънатладик). Ҳолбуки уни слдир-мадилар ҳам, осмадилар ҳам, лекин уларга шундай туюлди. У ҳақида ихтилофга тушганлар унинг слимидан шак-шубҳададирлар. У тсғрисида уларнинг билимлари йсқ магар гумонга сргашарлар. Уни слдирмаганлари аниқдир. (157-ост)

http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=66&Itemid=1
Nom: Re: Missionerlar
Yuborildi: Foniy 04 Dekabr 2007, 10:33:59
Internetda sayrga chiqqan bir asrlik xurofot

SAVOL: Internetda aylanayotgan "œShayx Ahmad vasiyatnomasi" degan xat to’g’rimi?

JAVOB: 1950-yilda "œShayx Ahmad Vasiyatnomasi" degan nomda Islom harflarida yozilgan kichik risola chop qilingandi. Keyinchalik bu risola varaqalarga bosilib tarqatila boshladi. Endi internet ommaviylashgach, missionerlar tarafidan takror tarqatilishga kirishilgani kuzatilmoqda. Bu xurofotga laqqa tushmaslik uchun bir necha xususlarga to’xtalsak. Vaqt o’tishi bilan ushbu yozuv muhtavosida o’zgartirishlar yasalganini korish mumkin. Avvallari shayx Ahmadning Rasululloh qabri shariflarida "œchiroqchi" ekanligi yozilardi. Keyinroq "œHarami sharif kalitining muhofizi" deb o’zgartirildi. Endi esa, "œQabri sharif xatibi" deyilmoqda. Bu shayxga tushida go’yo payg’ambarimiz (qisqacha) aytgan emishlarki:

(Qiyomat belgilari ro’yobga chiqyapti. Yaqinda 3 kun quyosh tutiladi va 3 kundan keyin g’arbdan chiqadi, Qur’on odamlarni ko’ziga ko’rinmay qoladi. Kim ushbu vasiyatnomani eshitib, ko’chirib boshqalarga yubormasa yuzi qora bo’ladi. Vallohulazim bu vasiyatnomada biron yolg’onim bo’lsa, narigi dunyoga iymonsiz ketay.)

Bu missionerlar tomonidan dinimizga xurofot aralashtirish uchun makkorlik va johillik bilan tuzilgan safsatanomadir. Maqsadlari Islomga xurofot kirgazish, onglarni zaharlash, shubhalar uyg’otish, oz bo’lsa ham shunday bekorchi narsalar bilan musulmonlarni band qilib, jiddiy masalalar bilan mashg’ul bo’lishlariga xalaqit berishdir. Avvalgi "œmaktub"larida "œshayx Ahmad" niqobli shaxs (agar yol’gon gapirgan bo’lsam, kofir bo’lay) deb "œqasam" ichgan bo’lsa, endi Bu dunyodan iymonsiz ketay deyishga o’tibdi. Har ikki so’zni aytgan kimsa agar musulmon bo’lsa, kofir bo’ladi.Chunki bunday qasam ichish joiz emas. Hadisi sharifda, (Allohdan boshqasi uchun qasam ichish shirkdir) deyilgan.

Ushbu xurofa yozilganiga bir necha asr bo’lganiga qaramay shayx Ahmad degan xayoliy kimsa o’lmay hanuzgacha missionerlar orqali "œmaktub" yo’llash bilan ovora. Avvalgi nashrlarida: (Bizga yetgan xabarlarga ko’ra, bu vasiyatni yolg’on degan kishini o’sha kuni o’g’li o’libdi, yana bitta doktor vasiyatnomani yozib tarqatmagani uchun jin urib moshinasi bilan halokatga uchrabdi) degan gaplar bo’lardi. Mana shunaqa tahdidlar qatorlashtirilgandan keyin ushbu vasiyatnomaga ishonganlarga va tarqatganlarga mukofotlar ulashish marosimi boshlanadi. Avvalgi nashrlarda "œBu vasiyatni tarqatgan bir ishbilarmon 90 ming rubley foyda ko’rdi" degan gap bo’lardi. Endi bu mukofotni kam deb o’ylagan bo’lsa kerak 100 ming rubleyga (so’mga) chiqarishibdi. Eng oxirgi nashrida esa, pul haqida umuman gaprilmagan. Lekin "œ3 kundan keyin quyosh g’arbdan chiqadi" degan gapini yana takrorlagan. Mana shuncha yilllar o’tganiga qaramay quyosh hali g’arbdan chiqmayapti. Qiyomat qoim bo’lishi haqida yahova guvohlaridek bir qancha kimsa va guruhlar vaqt-soat tayin qilgan bo’lishsa ham, barchasi yolg’on bo’lib chiqdi.

Diqqat qilinadigan nuqtalar:
Dinimizda ma’lum to’rtta dalil bor (1.Qur’oni karim, 2. Hadisi shariflar, 3. Ijmoi ummat, 4. Qiyosi fuqaho). Ko’rinib turibdiki, tush (ro’yo) dinda hujjat emas. Shuning uchun ham ushbu vasiyatnomaning hech ham qiymati yo’q. Go’yo din kitoblari kifoyatsizdek, din kitoblari o’rniga mana shu uydurma yozuv tarqatilyapti. Eng muhimi ushbu maktub dinda nuqsonlik borligiga shama qilmoqda. Agar vasiyatnomadagi yozuvlar dinda bor narsalar bo’lsa, unda hech qanday alohida ahamiyati qolmaydi. Agar dinda bo’lmagan narsalar joylashtirilgan bo’lsa, unda iymonga xavf solyapti demakdir. Dinning amrlarini bajo keltirmagan, taqiqlaridan uzoq turmagan kimsa, bu maktubni tarqatish bilan qanday qilib ilohiy rizoga muyassar bo’ladi? Zotan xoinlarning maqsadi ham shu. Musulmonlarni shariatning amrlaridan chalg’itib, xurofotlar bilan band qilishdir.

Manba (http://www.uzislam.com/index.php?name=News&file=article&sid=205)
Nom: Re: Missionerlar
Yuborildi: Chustiy 06 Dekabr 2007, 13:05:36
Abu Muslim:

Agar rostgo'y bo'lsangizlar
kitobining kiril imlosidagi nushasi Abdulaazizdan olingan ;D
http://muslim-uz.narod.ru/rostgoy.htm
AbdulAziz aka esa Ali Polosindan olganlar. : )
O'tgan juma Ali Polosinni qidirib diniy idoraga borgandim afsus chet elga o'qishga ketgan ekanlar, qachon kelishlari nomalum ekan. >:(
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 09 Iyul 2008, 04:18:13
assalamu alaykum wr wb!
 Bu mavzuga qiziqishi borlar www.forum.hilol.com ga tashrif buyurishlari mumkin!
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 12 Iyul 2008, 13:30:16
                                                        ҒАА АЗЛИ ИДДАО!


"Миссионерлар Африкага келганда, бизнинг еримиз бор сди, уларнинг сса "Инжил"и бор сди. Улар бизнинг ксзимизни кср қилиб қсйиб, чсқинишга ксндиришди. Ва ниҳост, ксзимизни очганимизда, бизнинг еримиз уларнинг ихтиёрида сди, "бизнинг қслимизда сса "Инжил"дан бошқа ҳеч нарса йсқ сди"

Тсқсонинчи йилларда Марказий Осиёдаги мустақилликка сришган давлатларда мусулмонлар сртасида диний сркинлик бобида ғалати бир ҳолат кузатилди. Яъни, кутилмаганда маҳалла ва бозорларда, автобус ва поездларда, бекатлар ва бошқа одамлар гавжум бсладиган жойларда шахси номаълум кимсалар пайдо бслиб, қандайдир китоблар, сслатмалар, варақаларни одамлар қслига тутқазиб кета бошлашди. Бундай манзара, ҳатто мактаблар, олий ва срта махсус сқув юртларида ҳам кузатилди.

Олий нав қоғозларда чиройли безатилиб, кирилл, араб, лотин ҳарфларида рус, сзбек, қозоқ, қирғиз ва тожик тилларида босилган бу китоб ва варақалар мусулмонларнинг дунёқарашига таъсир қилишга қаратилган сди. Хорижда нашр стилган бу китоблар қандайдир сширин ёъллар билан келтирилар сди. Китобни қслингизга олишингиз биланоқ, унинг жуда такомиллашган замонавий босмахонада босилганига ишонч ҳосил қилардингиз.

Миссионерлар дастлаб Қозоғистонда, сснгра Қирғизистон билан Ўзбекистонда пайдо бслишди. Миссионер ташкилотлар ва гуруҳларнинг вакиллари Қозоғистонга дастлаб маданист, таълим, спорт ва ёшларни қизиқтирган бошқа соҳаларни тарғиб қилиш баҳонасида келганлар, рсйхатдан стиб, ишлай бошлаганлар. Улар хусусийлаштириш тадбирларини пойлаб туриб......

http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=77&Itemid=29
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 17 Iyul 2008, 01:44:56
Исломнинг Библисдаги мсъжизакор башорати- Валий ва хос бандаларнинг бутун белгиси- МУСУЛМОАЛАА ДИА !!!


(Библисда Ислом ҳақида 200 башорат )

Мусулмонларга Библисда Ислом ҳақида 200 та башорат!
Библис: Исломнинг пайдо бслиши тарихи ва унинг охирги тантанаси бобида бутун тафсилотлари.
Библис башорати огоҳлантиради: ер юзини зулмат ва инсонларни жаҳолат қоплаганда (Ишоъйс 60;1-3), Аллоҳнинг Ҳақиқат қуёши ва Унинг (илоҳий) шифоси дунёга Арабистондан, Мисрдан, Ироқдан, Сурисдан ва Туркисдан охир замонда зуҳур қилади! (Ишоъйс 19;18, Аввакум 3;3-15, Ваҳий 16;12).

Китобнинг тслик матни.... (катта китоблардан)

http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=78&Itemid=29


"Ислам в Библии 200 пророчеств!" китобининг рус тилидагисини хам тайёрласмиз ислом уз сайтига ксйилади... инша Аллох...

Абдурахим ака ушбу китобингизни сқиб чикиб анча сзимга керакли маълумотларни олдим... Аллох илмингизни снада зиёда килсин... А­нди саволлар учун алохида бслим очамиз ва китобингизни тахлил киламиз, съни китобингизни бирма бир срганиб чиксак... сиз сса сргатсангиз (саволларимизга жавоб бериб), рус тилида берсангиз макул, саволлар русча-сзбекча бслади ... бу нарса форумда хам турса миссионерлар билан мулокат килувчи биродарларимиз учун жуда хам аскотиши мумкин...

Китоб бсйича саволлар учун линк (http://forum.hilol.com/index.php?PHPSESSID=f7f42b6c13fe60e34d88dc7edfe4e84d&topic=6.msg88;topicseen#msg88)

Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 17 Iyul 2008, 17:21:53
                                              А аддун насронийс.


       
                         (http://i038.radikal.ru/0807/a3/16be24aecd3a.jpg) (http://www.radikal.ru)   



 Исломнинг Библисдаги мсъжизакор башорати- Валий ва хос бандаларнинг бутун белгиси- МУСУЛМОАЛАА ДИА !!!
(Библисда Ислом ҳақида 200 башорат )

Мусулмонларга Библисда Ислом ҳақида 200 та башорат!
Библис: Исломнинг пайдо бслиши тарихи ва унинг охирги тантанаси бобида бутун тафсилотлари.
Библис башорати огоҳлантиради: "œер юзини зулмат ва инсонларни жаҳолат қоплаганда" (Ишоъйс 60;1-3), "œАллоҳнинг Ҳақиқат қуёши ва Унинг (илоҳий) шифоси" дунёга Арабистондан, Мисрдан, Ироқдан, Сурисдан ва Туркисдан охир замонда зуҳур қилади! (Ишоъйс 19;18, Аввакум 3;3-15, "œВаҳий" 16;12).
Библис башорати огоҳлантиради: "œУнинг Ҳақиқатини даволовчи диннинг қуёши" — Миср, Арабистон! Қуёши — Унинг шавкат салтанатида таборо равшанроқ нур сочиб туради: "œВа ой ёруғи кун ёруғидек бслади, аммо қуёш ёруғи етти кунннинг ёруғидек, етти ҳисса ортиқ порлаб туради". (Ишоъйс 30;26).

Библис "œ"Янги қсшиқ"" — Қуръони каримни куйловчи мусулмон Ийсо Масиҳ ҳақида.
Хос ва валий халқлар ҳимосчиси — Масиҳ — осмондан Мисрнинг муқаддас қуёшли шаҳрининг аҳлига ёрдам учун шошиб келади ва Аллоҳ таоло тантанали равишда: "œМенинг слим мисрликлар муборакдир! — съни мусулмонлар муборакдир деб сълон қилади! (Ишоъйс 19;18-25).

Библис Худоси Арабистон мусулмонларини тантанали равишда олқишлайди: "œқидорзода ва навайстзодаларнинг (Исмойил авлодлари!) қурбонликлари, улар Менинг қурбонгоҳимда ризолигим учун қурбонлик қиладилар, Мен Ўз шавкат уйимнинг шуҳратини ёсман" (Ишоъйс 60;7).

"¦ Библисда Исломга даъват қилгувчи улуғ мсъжизакор таълимотлар: охир замондаги хос ва валий халқлар ҳақидаги Библис башорат қилган аломатларнинг ҳаммаси фақат мусулмонларни ксрсатмоқда! Марҳамат, сқинг, текширинг, шахсан сзингиз ишонч ҳосил қилинг, бу шунга лойиқ нарсадир!

Библис огоҳлантиради: "œкимда-ким буларга бирон нарса қсшса, Худо бу китобда ёзилган балоларни унга тақдир қилади. Кимда —ким бу китобда башорат қилиб айтилган ссзлардан бирор нарсани олиб ташласа, Худо уни бу китобда ёзилган ҳаёт дарахтидан ва муқаддас шаҳардан маҳрум қилади" (Ваҳий 22;18-19).

بســــــــــــم الله الرحمن الرحيم

Аллоҳ таоло марҳаматининг чеки-чегараси йсқ. Бу дунё ҳаётининг сса иғво ва фитналари ксп ва Аллоҳ таоло бандаларини ана шу нарсалар билан синайди. Шунинг учун ҳам банда бу синовларда матонат ксрсатиб, солиҳ амалларни адо қилиши керак, токи унинг амали Буюк Яратувчининг ажру-мукофатига сазовар бслиб, Қиёмат кунида тарозунинг савоб палласини оғир қилиб, абадий илоҳий неъматларга мсшарраф қилсин!!! Ҳар бир иймонли одамнинг интилиши тинчликка, хотиржамликка, рози-ризоликка, сабр-қаноатга, Аллоҳнинг йслида илм сгаллашга бслиб- ҳаммаси онгли равишда, чин қалбдан бслишлиги шарт.
Қслингиздаги бу китоб ҳамма тушунадиган содда тилда ёзилган. Бу китоб Исломга даъват бслиб хизмат қилади. Албатта, бу китоб сизларга ҳаётингизда тсғри ва зарурий йслни топишда ёрдам берсин. Муаллифига сса соғлиқ ва ишларида муваффақистлар тилаб қоламан.

Ҳурмат ва сҳтиром билан Қирғизистон мусулмонлари ҳазрати муфтийси Муротали Ҳожи Жуманов.

МУЛОҲАЗА

Бойматов А.А. нинг «Миллиардларни ҳалос қилиш» номли бу китоби Библисдаги Ислом башоратларининг тадқиқот ишлари орасида снг долзарб ва зарурий ишлардан ҳисобланади. Китобда Библисдаги Ислом ҳақидаги башоратларни ва асл нусхадаги тартиб асосида теран ва чуқур маънода бериб борган. Бу билан умусулмон библисшунос олимлари- Бенжамин Келдоний, Аҳмад Дийдод каби олимларнинг ишларини давом сттирди. Аксари масалалар замонамиз воқеълиги билан ҳаётий ва кескин равишда тсқнаш келмаклиги бу китобнинг заруристини снада оширмоқда. Иншаа Аллоҳ, ушбу равшан илмий тадқиқотни оёққа турғизишга ва унга омманинг диққатини жалб қилишга ёрдам беришимиз зарур. Чунки бу нарса аксари мусулмонларга ва айниқса ғайридинларга Илоҳий ҳақиқатни англаб етиши учун катта хизмат қилади. Улар Библисда Ислом далилларининг нафақат ксп сканлигини англаб етади. Бундан ташқарии бу рисола ғайридинларни Исломга киришига туртки бслади-ки, унда охир замон пайғамбари Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салам ҳақида башоратлар берилган.

Халқаро динлар аро осойишталик фондининг президенти, БМТ қошидаги халқаро информатизаяислаш академиссининг ҳақиқий аъзоси, А оссис табиий Фанлар академиссининг академиги, Қ уръони карим маъноларининг таржимони Имон Валерис Лорохова

Мулоҳаза

Ҳар бир иймонли мусулмон Аллоҳ таолонинг одамларга 124 минг пайғамбар юборганлигига иймон келтиради. Жумладан Одам алайҳис салом, Ауҳ алайҳис салом, Иброҳим алайҳис салом, Мусо алайҳис салом, ва охирги пайғамбар Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салам. Шунингдек ҳар бир иймонли мусулмон Аллоҳ таолонинг Мусо алайҳис саломга Таврот, Довуд алайҳис саломга Забур, Ийсо алайҳис саломга Инжийл ва ниҳост Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саламга Қуръони карим нозил қилинганига иймон келтиради. Шунинг учун ҳам мусулмонлар сҳудий ва насронийларга илоҳий китоб сгалари деб қарайдилар. Аммо минг афсуски насоролар билан сҳудийларнинг сзлари Қуръонга Аллоҳ таолонинг охирги ваҳийлари сифатида иймон келтиришмайди. Шунингдек Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саламни Аллоҳ таолонинг охирги пайғамбари сканлигига ҳам ишонмайдилар. Уларнинг куфрларининг асосий сабаби сифатида, улар Қуръон, Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салам ҳамда мусулмонлар ҳақида Библисда биронта ссз айтилмаган, деб даъво қиладилар.
Шу сринда Бойматов А. А.нинг «Миллиардларни ҳалос қилиш» китоби ҳар қачонгидан зарурий ва муҳим китоб бслиб қолди, зеро бу китоб насроний, сҳудий ва мусулмонлар орасини сқинлаштиради, охир оқибат Қозоғистонда, қолаверса бутун дунёда тинчлик ишига хизмат қилади. Муаллиф асосли равишда Библисдан охирги пайғамбар Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саламнинг келиши, У зотга Қуръони каримнинг нозил бслиши, Исломнинг дунё бсйлаб ғолибона юриши, ҳақида ҳаммаси бслиб 200дан ортиқ далил исботлар Библисда Бадр жанги ҳақида ҳам башоратлар берилган скан. Қандайдир маълум бир кучлар мусулмонлар билан насоролар орасига раҳна солиб, уларни бир-бирларига қарама-қарши қилаётган ва ҳатто динларо снги жаҳон уруши чиқиб кетиш сҳтимоли бслиб турганда, бу китоб ҳар қачонгидан ҳам зарур. Биз Бойматов А. А. нинг «Миллиардларни ҳалос қилиш» китобини миллионлаган нусҳада чиқариш лозим, деб ҳисоблаймиз, чунки у ҳақиқатдан ҳам миллиардлаган насроний биродарларимизни ширк балосидан ҳалос қилиб, сгона Илоҳ - Аллоҳ таолога бсйсиниб қолишса, иншаа Аллоҳ.

Мулоҳаза халқаро мусулмонлар «А уҳонист» университети уламолар кенгашида ксриб чиқилиб муҳокамага қсйилди ва бир овоздан 2004 йил 5-носбр â„–7 қарори билан маъқулланди.

«А уҳонист» университети ректори
профессор М.Минбоев





Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 27 Avgust 2008, 02:21:53
Лaйғaмбaрлaр Мaъсумдир


 "œЛaйғaмбaр aлaйхиссaлoмлaрнинг oддий кишилaрдaн aжрaб турaдигaн бирдaн-бир сифaтлaри мaъсумликлaридир. Яъни, мaъсист қилиш, шaхвaтлaргa берилиш, муруввaтгa футур еткaзaдигaн вa инсoнилик қaдрини кеткaзaдигaн нaрсaлaрдaн четдa бслишлaридир. Лaйгaмбaр aлaйхиссaлoмлaр oдaмлaрнинг снг гузaл aхлoқлилaри, снг пoк aмaл қилaдигaнлaри, снг юрaги тoззaлaри вa тaсaрруфoтлaри снг тсғрилaридирлaр"
  Бу иқтибoсни келтиришимиздaн мaқсaд, Ислoм дини мусулмoнлaргa Лaйғaмбaр aлaйхиссaлoмлaр қaндaй кишилaр скaнлигини, улaргa қaндaй сътиқoд қилиш лoзимлигини сслaб стишдир. Чунки Aнбиё aлaйхиссaлoмлaргa тсғри сътиқoд қилмaгaн мусулмoннинг иймoни хaм мукaммaл бслмaйди.
 Aллoх Ўзининг мубoрaк кaлoмидa шундaй дейди:
 "œ"¦.Лайғамбар унга сз А оббидан туширилган нарсага иймон келтирди ва мсминлар ҳам. Барча Аллоҳга, Унинг фаришталарига, китобларига, Лайғамбарларига иймон келтирди. Унинг Лайғамбарларининг бирорталарини ажратмаймиз. Ва сшитдик ва итоат қилдик, сй А оббимиз мағфаратингни ссраймиз ва қайтиб бориш Сенгадир, дедилар." (Бaқaрa 285-oст)
  Қурoн вa Хaдислaрдa, Лaйғaмбaр aлaйхиссaлoмлaр хaқидaги мaълумoтлaрни сқий туриб киши хaёлигa бир сaвoл сизиб кириши мумкин.
 Ўзгa динлaрдa хaм Лaйғaмбaрлaр хaқидa шундaй сътиқoд қилишaдими?
 Шу сaвoлимизгa қисқaчa бслсaдa жaвoб тoпиш мaқсaдидa. Хoзирги кунимиздa, қсш тирнoқ ичидa иймoнгa чoрлoвчи миссиoнерлaрнинг "œМуқaддaс китoб" ёки "œМуқaддaс хушxaбaр" дес aтaлмиш китoблaригa мурoжaт стдик. У ердa Исo aлaйхиссaлoм хaқидa келгaн хaбaрлaр кишини қувoнтирaди, aлбaттa ширк вa куфргa дaлoлaт қилувчи мaълумoтлaр бундaн мустaснo. Aммo, бoшқa Aнбиё aлaйхиссaлoмлaр хaқидaги мaълумoтлaр, Улaрни турли-хил гунoхлaр илa тсхмaтлaрини сқиб хaйрaтдaн ёқa ушлaшдaн сзгa илoжимиз қoлмaйди.
Тoпилгaн қисқа мaълумoт вa хaбaрлaрни сиз aзизлaр билaн бaхaм ксришгa ижoзaт стгaйсиз.
      1.А­ски aхддaги Ибтидo китoбини 19:30-36 жумлaлaридa Лут a.с сзининг иккитa қизи билaн зинo қилгaнликлaри хaқидa ёзилгaн.
      "œ Лут Ссъар шаҳридан чиқиб, икки қизи билан тоғда сшай бошлади. Чунки у Ссъарда туришдан қсрқди ва икки қизи билан бир ғорда истиқомат қилаверди. 
 Бир куни Лутнинг катта қизи кичигига деди:
— Отамиз қари, ер юзидаги одатга ксра биз никоҳга олинишимиз учун мамлакатда бирон сркак қолмаган. Кел, отамизга шароб ичириб, у билан ётамиз, токи отамиздан насл сақлайлик.
 Ўша кечаси қизлар оталарига шароб ичирдилар. Катта қиз отасининг ётоғига кириб, у билан ётди. У сса қизининг қачон ётиб, қачон турганини билмади.
 А­ртасига катта қиз синглисига:
— Мен стган кеча отам билан ётдим. Бу кеча унга сна шароб ичирамиз, бу гал сен унинг ётоғига кириб у билан ёт, токи отамиздан насл сақлайлик, — деди.
 Қизлар сша кечаси ҳам оталарига шароб ичирдилар. Кичик қиз бориб, отаси билан ётди. Отаси сса қизининг қачон ётиб, қачон турганини билмади.
 Шундай қилиб, Лутнинг иккала қизи ҳам оталаридан ҳомиладор бслдилар."( Ибтидo китoбини 19:30-36 )
 Aстaғфируллoх, нахот Хаққа даъват стган пайғамбар шундай йсл тутган бслса, нахот Аллоҳ харом қилган маст қилгувчи ичимликни ичган бслса, сна сзини билмайдиган даражада-с?! Албатта йсқ бундай бслиши мумкин смас бу  Лайғамбар шаънига тсхмат ва бсхтондир.
2. Аaвбaтдaги қиссa А­ски Aхд, Ибтидo китoби 27:1-27 жумлaлaрдaн oлингaн бслиб, у ердa Ақуб a.с сз oтaлaрини aлдaб дуoйи-хaйр oлгaнлиги хaқидa бaён қилинaди:
" Исҳоқ қариб, ксзлари хиралашиб қолган чоғда, у катта сғли А­совни ёнига чақириб:
— Ўғлим! — деди.
— Лаббай! — деди А­сов.
— Мана, мен снди қариб қолдим, ажалим келадиган кунни билмайман. А­нди сен сқ-ёй ва садоқни олиб даштга бор, мен учун ов қилиб кел. Мен схши ксрган таомдан тайёр қилиб келтир, токи мен еб, слмасимдан олдин, жоним танимда борида сени дуо қилайин, — деди.
 Исҳоқ сғли А­совга гапираётган вақтда, онаси А ивқо сшитиб турган сди. А­сов ов қилиб келиш учун даштга кетганидан кейин, А ивқо сғли Ақубга деди:
— Мен отангнинг аканг А­совга айтган гапини сшитдим. У А­совга:  «Менга ов қилиб кел, мен схши ксрган таомдан тайёр қил, — деди, — слишимдан олдин сени Худованд ҳузурида дуо қилайин», — деди. А­нди сғлим, менинг гапимга қулоқ сол! Қстонга бориб, у ердан менга иккита схши улоқ олиб кел. Мен улардан отанг схши ксрадиган таомни тайёрлайман. Сен отангга олиб бориб унга едирасан, токи у сени слимидан олдин дуо қилсин.
 Ақуб онаси А ивқога:
— А­сов акам сержун одам, менинг терим сса силлиққина. Бордию отам мени пайпаслаб ксрса, мен унинг олдида алдамчи бслиб қоламан-у, сзимга дуо срнига лаънат оламан, — деди. Онаси унга:
— Сен оладиган лаънат менинг бсйнимга бслсин, сғлим. Сен гапимга қулоқ сол, қани снди бориб, мен айтганни олиб кел! — деди.
Шунда Ақуб бориб, онасига истаганини олиб келди. Онаси сса Ақубнинг отаси схши ксрадиган таомни тайёр қилиб қсйди. Уйда катта сғли А­совнинг сақланаётган снг чиройли кийимларини олиб, кичик сғли Ақубга кийгизди.  Унинг қслларини ва бсйнининг силлиқ жойини сса ссйилган улоқларнинг териси билан ёпди. Сснг у тайёрлаган лаззатли таом билан нонни сғли Ақубнинг қслига берди.
Ақуб акасининг дуосини сғирлагани
Ақуб отаси ёнига келиб:
— Ота! — деди.
— Лаббай сғлим, сен кимсан? — деди у. Ақуб отасига:
— Мен сизнинг тснғичингиз А­совман. Сиз айтгандек қилдим. Марҳамат дастурхонга стириб, овимдан тайёрланган таомдан енг, токи мени тириклигингизда дуо қилинг, — деди.
 Исҳоқ сғлидан:
-Қандай қилиб бунчалик тез топдинг, сғлим? — деб ссради. 
-Худованд, сизнинг Худойингиз менга рспара қилди, — деди у.
 Исҳоқ Ақубга:
— Яқинроқ кел-чи, сғлим, мен сени бир пайпаслаб ксрайин, сен сғлим А­совмисан, ёки йсқми? — деди.
 Ақуб отаси Исҳоққа сқинлашгач, отаси уни пайпаслаб ксрди-да:
— Овоз — Ақубнинг овозию, аммо қсллар — А­совнинг қсллари, — деди. Уни танимади, чунки унинг қсллари акаси А­совнинг қслларидай сержун туюлар сди. Барибир уни дуо қилди. Бир оздан кейин сна ссради:
— Сен сғлим А­совмисан?
— Ҳа, менман, — деди у.
— Ундай бслса, майли, менга овингнинг слжасидан келтириб бер, сғлим. Мен уни еб, жоним борида сени дуо қилайин, — деди.
Ақуб слжасидан отасига келтириб берди, отаси еди. Шароб келтирди, уни ҳам ичди.
Сснг Исҳоқ Ақубга:
Яқинроқ келиб мени спгин, сғлим! — деди. У сқинлашиб отасини спди. Исҳоқ сғлининг кийимини искаб, уни дуо қилди.( Ибтидo китoби 27:1-27)
 Аахотки, слим тсшагида ётган, ксз нуридан ажралган отанинг алдаб дуоисини олиш инсонийликдан бслса?! Яна оддий киши смас, Аллоҳ Ўзи танлаб олган ва Хаққа чорлаган Лайғамбар шундай йсл тутсас?!
 Хулоса чиқариб жавоб беришга шошилмаймиз ва стиборимизни навбатдаги қиссага қаратамиз.
3. Бу қиссaдa Дoвуд aлaйхиссaлoмнинг сз хизмaткoрининг хoтини билaн зинo қилиб, срини слдиртириб юбoришгa aмр стгaнлигини гувoхи бслaмиз.
«Бир куни оқшом пайти Довуд ётоғидан чиқди—да, сарой томига кстарилиб  шаҳарни томоша қила бошлади. Бирдан чсмилаётган бир аёлни ксриб қолди. Аёл жуда гсзал сди.
Довуд биттасига:
— Бориб бил—чи, у ким скан, — деб жснатди. Ўша одам қайтиб келиб:
— У аёл А­лиёмнинг қизи, Хет халқидан бслган Уриёнинг хотини, исми Ботшева скан, — деди.
 Довуд: "œАёлни олиб келинглар", деб хизматкорларини жснатди. Аёлни Довуднинг ҳузурига олиб келишди. Аёл ҳайз ксрган бслиб, тозаланиш расм—русумларини снди тугатган скан. Довуд у билан бирга бслди. Кейин аёл уйига қайтди. Аёл ҳомиладор бслганини билди ва бу ҳақда Довудга хабар берди.»(2-Шoхликлaр 11:2-4)
 Қиссa дaвoмидa ссa Бoтшсвaнинг сри Уриёгa слтифoт ксрсaтиб унгa хaдслaр бсриб сoнг oлдиртириб юбoришгa aмр стилaди
"œА­ртасига срталаб Довуд Йсабга бир мактуб ёзиб, Уриё орқали бериб юборди. Мактубнинг мазмуни шундай сди: "œУриёни уруш қизиган жойга юборгин—да, бир сзини қолдир, токи у сраланиб ҳалок бслсин."(2-Шoхликлaр 11:15-16)
 Шунингдек снa Дoвуд aлaйхиссaлoм хaқидa шундaй бaёнoтaлaр қилинaди.
"œУ(Дoвуд), шaхaр aхoлисини, aррa, чскич, бoлтa oстигa қсйди вa улaрнинг куйдирaдигaн гулхaнгa улoқтирди. Довуд Оммон шаҳарларининг ҳаммасида шу усулни қсллади. Шундан кейин у ҳамма лашкарини бошлаб, Қуддусга қайтиб кетди." (2-Шoхликлaр 12:31)
 Буниси кишини снада ажаблантиради.
 4. Мусo aлaйхиссaлoм урушдaн қaйтгaн хaрбийлaр бoшлиғи, мингбoши вa юзбoшилaргa ғaзaблaниб шундaй дейди:
"œАегa сизлaр хaммa aёллaрнинг тирик қoлдирдилaр?
Aхир улaр, Вaлaaмoвнинг мaслaхaтигa ксрa, Исрoил oғиллaрининг, Фигoргa хизмaт қилиб, Худoвaнд хизмaтидaн юз сгиришгa сaбaчи бслишгaн вa шунинг учун Худoвaнд улaрни жaмистдa мaғлуб қилди.
 Бaс, шундaй скaн бaрчa oғил бoлaлaр вa бaрчa сркaклaр ётoғигa киргaн aёллaрни қaтл қилинглaр.
 Бaрчa сркaк ётoғигa кирмaгaн бoкирa қизлaрни, сзизнгиз учун қoлдиринг"(Сoнлaр 31:15-18) 
 Хoзирги тиб вa техникa ривoжлaнгaн дaврдa қизлaрнинг бoкирa ёки бoкирa смaслигини aниқлaш унчaлик хaм қийинчилик туғдирмaслиги мумкиндир, aммo бу ссзлaр хoзирги дaвр ссзлaри смaс бaлки тaхминaн уч минг йил oлдин aйтилгaн ссзлaр.
 Шу ердa кишидa сaвoл пaйдo бслиши тaбиий. Тaхминaн уч минг йил oлдин, ер юзидa техникa вa тиб ривoжлaнмaгaн дaврдa қизлaрнинг бoкирa ёки жувoн скaнлигини қaндaй aниқлaш мумкин сди?
 Жaвoб: Қизлaрни бoкирa ёки бoкирa смaслигини aниқлaшни бирдaн бир йсли жинсий сқинлик oрқaли aниқлaш мумкин. "œМуқaддaс Китoб" дес aтaлмиш бу китoбдaги Мусo aлaйхиссaлoм ссзлaригa диққaт қилaдигaн бслсaк, Aллoх Ўзи тaнлaб oлгaн вa тсғридaн-тсғри гaплaшгaн Мусo пaйғaмбaр  oммaвий зсрлaшгa aмр стгaнлиги келиб чиқaди.
 Aжaбo.. Аaхoтки шундaй бслсa?!  Албатта йсқ ахир бу Аллоҳ Ўзи танлаб олган Лайғамбар алайхиссаломга нисбатан бсхтон.
6. А­нди Янги aхдидaги хaбaрлaрдa хaм aжaблaнaрли мaълумoтлaргa дуч келaсaн киши.
"œ"¦Аа ерга, на денгизга, на дарахтларга бирон зарар етказманглар!»(Юҳаннога юборилган ваҳий 7:3)
 «А­ртаси кун Байтанисдан чиққанларида, Исо оч қолди. У узоқдан барглар билан қопланган бир анжир дарахтини ксриб қолди, бирон нарса топилармикин, деб унга сқинлашди. Дарахтнинг ёнига келиб, баргдан бошқа ҳеч нарса тополмади; чунки анжир териш вақти смас сди.  Исо дарахтга қараб:
— Бундан кейин абадий сенинг мевангни егувчи бслмасин! — деди.
Шогирдлари ҳам бу гапни сшитишди." (Мaрк 11:12-14)
 Aжaблaнaрли хoл, нaхoт Исрoилдa истиқoмaт қилгaн киши aнжир қaчoн пишишини билмaсa?!
 Исo aлaйхиссaлoмни Худo дсс сътиқoд қилaдигaнлaргa қaрaтa сaвoл ёъллaмoқчимиз. Аимa Худo aнжир қaчoн пишишини билмaйдими?
 "œА­рта билан улар сна анжир дарахти ёнидан стиб қарашсаки, дарахт илдизигача қуриб қолган скан. Бутрус бслган ҳодисани сслаб, Исога:
—   Устоз! Қара, Сен лаънатлаган анжир дарахти қуриб қолибди, — деди"(Мaрк 11:20-21)
Аaвбaтдaги хaбaрдa Исo aлaйхиссaлoм oтa-oнaни хурмaт қилишликни aйтмoқдaлaр.
"œИлоҳий амрларни биласан: "žЗино қилма. Одам слдирма. Ўғрилик қилма. Сохта гувоҳлик берма. Ота-онангни ҳурмат қил".(Луқo 18:20)
 Мaнa бу ердa Исo aлaйхиссaлoм oнaлaри Мaрсмгa фaриштa ксриниб:
"œ— Марсм, қсрқма, сен Худодан иност топдинг"-десaю.(Луқo 1:30)
Исo aлaйхиссaлoм ссa oнaлaридaн юз сгирсa.
"œИсо халқ оммасига ҳали гапириб турган вақтда, Унинг онаси билан укалари келиб қолишди. Улар ташқарида кутиб туриб, У билан гаплашмоқчи бслишди. Кимдир Исога:
— Мана, онанг ва укаларинг ташқарида Сен билан гаплашмоқчи бслиб туришибди, — деди. Исо буни айтган кишига жавоб бериб:
— Менинг онам ким? Укаларим ким? — деди. Сснг қсли билан шогирдларини ксрсатиб:
—   Мана, Менинг онам ва укаларим! — деди.
—   Кимда-ким осмондаги Отамнинг иродасини бажо келтирса, у Менинг укам, синглим ва онам бслади."(Мaттo 12:46-50)
 Бу ердa иккитa кaлaвa ётaди, бири Лaйғaмбaр aлaйхиссaлoм Худo тaнлaб oлиб, инoст бергaн Мaрсм oнaлaригa хурмaтсизлик бслсa.
 Иккинчиси Худoдaн инoст тoпгaн Мaрсм oнaмизни иймoнсизлaр oрaсигa қсшиш.
 Биз юқорида фақатгина бир-неча Анбиё алайҳиссаломларга боғлиқ маълумотларни ксриб чиқдик холос. Мухтарам сқувчи, бу маълумотларни сқиб "œИсо алайхиссалом шогирдларига шундай таълимот берган сканларда" деган хаёлга бормаслигиз учун ссзимиз сснгида шуни таъкидлаб стмоқчимиз.
  Бу хабар ва бсхтонлар муаллифи ва асосчиси Исо алайхиссалом смас,
аксинча сзининг, Исо алайҳиссалом ҳаворийси деб танитган, насоролар дини ва "œМуқаддас китобига" асос ва сзгартириш солган, схудий ва юнонлар афсонавий динидан схшигина хабардор бслган Лавлуснинг ишидир.
  Лавлус Корфинликларга юборган биринчи мактубида шундай дейди:
"œ...Ўзим Инжил Хушхабарини сизларга етказган сдим, сизлар сса уни тан олиб, унга қаттиқ умид боғладингизлар. Агар менинг каломимга қаттиқ риос қилсангизлар, бу калом орқали нажот топасизлар." (IKop. 15: 1 -4).
Бу ерда Лавлус, Инжилни сзи етказганлигини ва калом Худовандники смас балки сзиники сканлигини сқтирмоқда.
 Шу ва шунга схшаш маълумотлардан хулоса қиладиган бслсак, Билисдаги кспгина киши ақлига сиғмайган турли ҳил бсххтонлар муаллифи ва китобга қайд стилиш сабабчиси Лавлусдир.
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 22 Noyabr 2008, 23:27:27
                 
Шаробхсрлик

Аасоролар, сқинлари вафотидан кейин, дафн маросимидан сснг стказадиган "œпоминки" ва ҳар йили нишонлайдиган "œпасха" каби урфлари ҳақида хеч сшитганмисиз?!
"œЛоминки" деб, бир киши вафот стса, унинг сқинлари қирқ кунгача уни сслаб-ёд стадиган маросимни айтишади.

"œЛасха" сса, йилнинг бахор ойларида, нишонлайдиган байрамларидан бири.
Баъзи бировлар бу удумларни бир ксришда ва биринчи сшитишда, мусулмонларнинг хайит байрамлари ва жаноза маросимлари каби, бир байрам ва маросимда деб фикр қилиши мумкин. Аммо бу нарсага схшилаб диққат қилинса, асло мусулмонлар хайитига ва жаноза маросимлалари каби деб фикр қилиш мутлоқ хато сканлиги маълум бслади.

Чунки мусулмонлар бу кунлари, сзларининг ҳақиқий ожиз банда сканликларини хис стиб, сзлари ҳам, сзгаларни ҳам ибодатлар қилиб савобга доҳилдор бслишга харакат қилишса, насоролар сзлари ҳам, сзгаларни ҳам масистга чорлаб, гунохкор бслишга сабабчи бслишади. Чунки сша кунлари улар, қабристонларга, диндошлари билан қабр олдига қсйилган "œмасистлар онаси" бслмиш май-шароблардан ичадилар, ёки майитнинг сқинлариникига бориб маст слтувчи ичимликлардан тсйиб-туйиб ичадилар.

Ичкиликбозлик салбий хотима билан скунланиши сса купчиликка аён, бу каби иллатлар маъсист ва гунох сканлиги сса маълум, боз устига  бу иллатлар қсш тирноқ ичидаги диний маросимларида нишонласа. Бу маросимларни бир четга суриб турайликда, сътиборимизни уларнинг ибодат хонасига қаратамиз ва не ксз билан ксрамизки у ерда ҳам ичкиликбозлик. Янада аниқроқ қилиб айтадиган бслсак ибодатхонага келган хар бир одам, винони Исо Массихнинг қони дес сътиқод қилиб ичиши лозим. Жудасм қизиқ шундай смасми? Аслида кишилар ибодат хоналарга кириб ҳам жисмонан ҳам руҳан покланиб чиқиш срнига, у уерга кириб ботиб қолган маъситлар ботқоғига снада ботиб чиқса.

 Уларнинг бутун хаёти хам, диний маросимлари хам, диний байрам ва ибодат хоналари хам ичкиликларга боғлиқ бслса, улар "œмуқаддас китоб"  дес даъво қилаётган "œмуқаддас китоб"ларида нима аҳвол скан?  Шу саволга жавоб топиш мақсадида уларнинг китобларига ҳам бир варақлаб чиқсак. 
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 22 Noyabr 2008, 23:30:22
1. "œМайни ҳалок бслаётганга, шаробни сса қайғу чекканга бергин. Улар ичиб қамбағаллигини унутсин, фалокатларини ссламасин. "œ(Сулаймон ҳикматлари 31:6-7)

 2. "œБундан кейин фақатгина сув ичма, балки ошқозонинг учун, тез-тез юз берадиган касалликларингнинг олдини олиш учун озгина шароб ҳам ичгин".( Тимутийга 1-мактуб 5:23)

 3. "œҲеч ким сски шаробни сипқирар скан, снгисини истамайди. "žА­скиси ширин", — деб стираверади".(Луқо 5:39)

 4 ."Исо хизматчиларга:
 - Хумларни сувга тслдиринглар, — деди. Улар хумларни лиммо-лим тслдиришди.
 - Исо уларга:
 - А­нди чсмичлаб олиб, тсйбошига олиб боринглар, — деди. Улар сса олиб боришди.
 Тсйбоши шаробга айланган сувни татиб ксрди. Унинг қаёқдан келганлигини у билмас сди, фақат олиб келган хизматчилар билишар сди. Тсйбоши куёвни чақиртиб унга айтди:
 -Ҳар ким аввал схши шаробни қссди. Кайф қилишгандан кейингина ёмонроғини беради. Сен сса схши шаробни шу вақтгача сақлабсан-ку!"(Юҳанно 2:9-10)

 5. "œАуҳ ер ҳайдаб, дастлабки токзорни стқазди.  У сзи қилган шаробдан ичиб маст бслиб, чодирида сланғоч ётган сди."(Ибтидо 9:20-21)


Ажабо, "œмуқаддас китоб" дес аталмиш бу китоб  кишиларни схшиликка чорлаб, уларга ёмон иллат ва хислатларни тарк стишни сргатиш срнига, кишиларни маъсисту-гунохларга, қабохату-разолатга ва турли салбий иллатлар сабабчиси бслмиш, май хсрлигу, шароб хсрликка даъват стса.

  Бу даъватлар самараси ва натижасидан хабардор бслиш учун дунёдаги христианлар истиқомат қилувчи минтақаларга назар солишни сзи кифос қилса керак.
 "œЕвропада,  хар йили пиёнисталар(алкоголик) сафига 53 000та снги пиёнистлар қсшилади. Шулардан йигитлар орасида хар тсртинчисини, қизлар орасида хар снинчисини оқибати слим билан боғлиқ.. Ичкилик сабабли сркаклардан 50 000 дан зиёдроқ, аёллардан 8 000 нафари, авто-халокат, суйиқасд, муштлашиш, отравленис каби офатлатларга дуч келиб вафот стишади", дес хабар беради Австрис пойтахти, Стогольм шахрида қайд стилган, "Молодежь и алкоголь" деб номланган бутунжахон соғлиқни сақлаш ташкилоти.

 "œА усисда снг катта ижтимоий муаммо жамистнинг спиртли ичкиликка муккадан кетганидир. Хозир мамлакатда 2,4 миллион ашаддий ичкиликхср мавжуд. Аммо шифокорлар таъкидлашича бу рақам сн марта камайтириб айтилган. Аслида 25 миллион русислик ичкиликка буткул берилган ёки спиртли спиртли ичимликларни хаддан ташқари ксп истеъмол қилади", дес ёзилади юртимизда чоп стиладиган "œХидост" ойнома сонларидан бирида.

 Шайх Аҳмад Дидот хазратлари ҳам, бир неча йил олдин ёзган мақолаларида
"œАмерика Қушма Штатларида 11 миллион ичкиликка қаттиқ ружуъ қсйган ва 44 миллион ичувчи кишилар борлигини" таъкидлаб стган сдилар. Ичувчилар соат сайин кспайиб бораётган хозирги давр холатини сзингиз тасавур қилиб олаверинг.
Ичкилик, кишиларни  турли хил мусийбатлар, жиностлар, разилликларга етаклайдиган снг асосий омилдир.

Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 22 Noyabr 2008, 23:32:00
 Бундай мисолларни хохлаганча келтиришимиз мумкин, лекин гапни чсзиб стирмасдан, кишиларни тафаккур стишга, фикр юритиб, хақни ботилдан ажратиб олишга ундайдиган снг мукаммал ва снг соф дин Ислом динида бу мавзда нималар дейишини қисқача бслса хам тсхталиб стсак.

Аллоҳ Ўзининг Муборак Каломида шундай дейди:
...А­й иймон келтирганлар! Албатта, хамр, қимор, бутлар ва (фол очадиган) чсплар ифлосдир. Шайтоннинг ишидир. Бас, ундан четда бслинг. Шосдки, нажот топсангиз.
Албатта, шайтон хамр ва қимор туфайли ораларингизга адоват ва ёмон ксришликни солишни ҳамда сизларни Аллоҳнинг зикридан ва намоздан тссишни хоҳлайди. А­нди тсхтарсизлар?! (Аллоҳ таоло бу икки нарсани—хамр ва қиморни «ифлослик ва шайтоннинг иши», деб атамоқда. Аллоҳ Ўз бандаларига меҳрибон бслгани учун уларни ифлослик ва шайтоннинг ишидан қайтаради. Аопок таомларни зарарли бслгани учун ҳаром қилганидек, ифлос ишларни ҳам бандаларига зарарли бслгани учун ҳаром қилади. Ушбу ости каримада зикр қилинган ароқ билан қиморнинг зарарларидан иккинчиси—улар одамларни Аллоҳнинг зикридан ва намоздан тссиши. Бу маълум ва тушунарли ҳол. Ароқхсрнинг ароқ ичишининг сзи Аллоҳни ссламаслигига далил. Ичиб маст бслиб олгандан кейин сса, умуман ссга олмайди. Аамоз ҳам, бошқа ишлар қатори, ароқхсрнинг ссидан чиқади. Шунингдек, қиморга берилиб кетган қиморбоз Аллоҳнинг зикрини ҳам, намозни ҳам унутади. Бу нарса ароқ ва қимор келтирадиган зарарларнинг снг каттасидир. Бошқа жиностлар шу унутишдан келиб чиқади.)"
(Моида сураси 90-91 остлар)

Ибн Аббос р.анхудан ривост қилинади: "œАабий с.а.в: Хамрдан сақланинглар. Зеро, у барча ёмонликларни калитидир" (Хоким ривости)

 Бошқа бир ривостда: "œУч тоифа инсон жаннатга кирмайди: ичувчи, қариндошлик ришталарини узган ва сехрни тасдиқлаган киши" дейилган (Имом Ахмад, Табароний ва Абу Яъло ривости)

Хурматли сқувчи сзингизга қандай хотимани раво ксрасиз?
 Масистларга етакловчи қсштирноқ ичидаги муқаддас китоб ксрсатмаларини оласизми ёки маъсистга етакловчи барча нарсаларни тарк стишга амр стган Қурон ва Хадисдаги маълумотларними?!
 Айтиш биздан, қабул қилиш сиздан Хидост сса Аллоҳдандир
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: ZUBAIR 23 Noyabr 2008, 00:20:04
Assalamu Alaykum Chustiy birodar. Alloh sizdan rozi bo'lsin. Jazakallohu xoyr.
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 23 Noyabr 2008, 00:23:47
Assalamu Alaykum Chustiy birodar. Alloh sizdan rozi bo'lsin. Jazakallohu xoyr.
:as:
Amiyin jumlamizdan.
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 06 Mart 2009, 04:07:19
Христианларда чсчқа гсштини истеъмол қилиш


      Ҳозирги кунда нафақат мусулмонлар балки бошқа дин вакиллари ҳам, чсчқа гсштини истеъмол қилиш ҳам диний томондан, ҳам тиббий томондан хавфли сканлигини тан олишмоқда. Кспгина уламолар ва тиббиёт олимлари ва соҳа мутахассислари, кишилар чсчқа гсштини истеъмол қилмаслик учун турли хил ваъз насиҳатлар, мақола ва китоблар билан одамларни огоҳлантириб келишмоқда.

Тиббиёт нуқтаи назаридан ҳам чсчқа гсштини истеъмол қилиш нақадар хавфли сканлигини ва чсчқа гсшти сабабли кишилар турли хил юқумли, хавфли ва тузалмас дардга чалиниши мумкинлигини шу соҳа вакиллари таъкидлашади. Шулардан баъзиларини ҳукмингизга ҳавола стсак.

CLONORCHIS SINENSIS — кишини сариқ касал бслишига сабаб бслади
PARAGOMINES WESTERMANI — спкадан қон кетишига олиб келади.
SCHITOSOMA JAPONICUM — киши миссига ва бошига қурт тушиши сабабли, кишини флаж ёки слимга етаклаши мумкин, шунингдек анимисга ҳам олиб келади.
METASTRONGYLUS APRI — спка йиринглаши ва бронхитга сабаб бслади.
TOXOPLASMA GOUNDII — бу касаллик ста хавфли бслиб касаликка чалинган онадан туғилган фарзанд, кспинча туғилганидан бир неча кун стгач вафот стиши мумкин, сшаб кетганда тақдирда сса ксзи кср, қулоғи кар бслиб қолиши мумкин. Аши катталарда сса жигар шишиши билан бирга сурункали безгак тутишига, пневманис, менингит, ксз хиралашишига ва сшитиш қобилистини пасайишига сабаб бслиши мумкин. Чсчқа гсштини истеъмол қилувчилар, чсчқа гсштида ва ёғидаги холестерин сабабли ҳамиша қон босимлари баланд бслади.

Шунингдек, А усисни "œТруд" рсзномасининг  26.08.2005 йил â„– 157-сон, "œЧсчқа гриппи, парранда гриппидан хавфлироқ"  сарлавҳа остида берилган мақоласида 2003- йили чсчқа гриппи Хитойда 347 кишининг хаётига зомин бслганини ва чсчқа гриппи парранда гриппига нисбатан анча хавфлироқ сканлигини чоп стишган.

Бундан ташқари, Америкалик олимларнинг шов-шувли изланишига ксра, чсчқа гриппи, 1918-1919 йиллар 20 миллиондан зиёд (бошқа манбаларда дунё бсйлаб 50-100 миллионгача ёки ер аҳолисини 2,7-5,3%  хам дейилган) кишини ҳаётига зомин бслган ва 400 миллион киши ёки Ер аҳолисини 21,5% касалланган.
Авваллари бу вирусни «испанка» деб аташган бслиб, бу "œА" вирусига жуда ҳам сқин бслган. Кейнроқ 1930-йилда "œА" вируси чсчқада бслганлиги боис 1918-1919 йилларда, 18 ой мобайнида давом стилган спидемисни "œчсчқа гриппи" дейишган. Ўша йиллларда олимлар,  чсчқа, Heladrilus foetidus, H.Caliginosus, Limbricus tetrestris, Octolasium lacteum  деб номланувчи, чувалчанг турига кирувчи, ер ости қуртларини ҳам ейишини ва сша озиқланган қуртлардан, чсчқа танасидаги, асосан чсчқа спкасигадаги Choerostrongylus pudenbotectus ва Metastrongylus elongates дес аталувчи қуртлар озиқланишини олимлар аниқлашган.

Metastrongylus қурти, чсчқа гриппига олиб келади ва бу кассаликка чалинган чсчқа гсштини,  истеъмол қилган киши соғлиғига салбий таъсир қилиши мумкин. Чсчқа гриппи жуда хам хатарли ва юқумли бслиб, одатда чсчқа гриппига чалинган беморлардан соғлом одамларга юққан.
Олимлар чсчқа гриппи ҳар 10-15 йилда қайталанишини айтиб стишган, бу спидемис сабабли 1963, 1966 ва 1969 йилларда АҚШ иқтисодий йсқотиши 3,9 млрд долларни ташкил стган.


(http://img19.imageshack.us/img19/6812/1233.jpg)


Шунигдек Хорун Яхё ҳам сзининг "œАллоҳнинг Қурондаги мсъжизалари" номли китобида қуйидагиларни таъкидлайди: "œЧсчқа гсштидаги зарарли хусусистлардан бири "œтрихина" қуртидир. Бу қурт чсчқа гсштида тез-тез учраб туради. У инсон танасига киргандан сснг тсғридан-тсғри юрак мушакларига срнашиб олади ҳамда хатарли таҳдид солади.
(http://s47.radikal.ru/i117/0903/da/cf89183e952a.jpg)

Аввалига "œтрихина" қуртини —35 даража совуқ ҳароратда ёки +100 даража иссиқ ҳароратда слади дейишган, аммо биолог олимларининг илмий изланишларига ксра гсштдаги бу куртни личинкаси ҳеч бир йсл билан йсқотиб ҳам, слдириб ҳам бслмаслигини айтишган.

Шунингдек, Шайх Муҳммад Содиқ Мухаммад Юсуф хазратлари, чсчқа гсштини харомлиги билан бирга, қсйдагидарни таъкидлайдилар:
 "œТажрибалиларнинг таъкидлашича, дунёда сркаги урғочисини қизғонмайдиган бирдан-бир хайвон чсчқа скан. Балки шу боисдандир, чсчка гсшти ксп истеъмол қиладиган ҳалқларнинг сркаклари аёлларини қизғанмайдилар, бу масалада иффат ва номус нималигини билмайдиган даюсларга айланиб колганлар.


Давоми....... (http://forum.hilol.com/index.php?topic=366.0)




Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 07 Mart 2009, 14:54:13
                         :bs1:
Assalamu alaykum!
Mani TV da berilgan bir ko'rsatuv e'tiborimni tortdi.
Bolalar bog'chasini ko'rsatishdi. Va Bir odam ichkari kirdi, bolalar o'yin bilan mashg'ul o'tirishibdi. Qo'lida qandaydir rasmli bir kichkina kitobcha.Bolalrni saf holda tizdi, 10ta yoki 13ta bolalar, soni shular atrofida. Xaligi kirgan kishi birinchi 5-6 yoshlar atrofidagi qizchaga xaligi qo'lidagi kitobchani bet qismidagi rasmni ko'rsatib, "bu kim?" deb so'radi.
Qizcha bo'lsa "Iso" deb javob berdi. Xaligi kishi yana so'radi "Iso kim?", qizchani javobi mani butunlay xushimni uchirib yubordi, qizchani javobi quyidagicha bo'ldi."Iso bu -Xudo!".
Mana sizlarga bog'chadan boshlab missionerlarning tasiri!
Aniqlanishicha bir bog'cha tarbiyachisi shu missionerlarga qo'shilgan va shu bilan butun bir guruhdagi bolalarni shu ruhda tarbiyalay boshlagan ekan. Bu holni ko'rib, aziz ota onalar iltimos, bolalaringiz bog'chalarga borishsa, ularga aslo beparvo bo'lmang, mana sizga bir bog'chaning ahvoli, Allox O'zi bunday hollarga tushishdan saqlasin, amin.
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 19 Mart 2009, 04:49:43
                         :bs1:
Assalamu alaykum!
Mani TV da berilgan bir ko'rsatuv e'tiborimni tortdi.
Bolalar bog'chasini ko'rsatishdi. Va Bir odam ichkari kirdi, bolalar o'yin bilan mashg'ul o'tirishibdi. Qo'lida qandaydir rasmli bir kichkina kitobcha.Bolalrni saf holda tizdi, 10ta yoki 13ta bolalar, soni shular atrofida. Xaligi kirgan kishi birinchi 5-6 yoshlar atrofidagi qizchaga xaligi qo'lidagi kitobchani bet qismidagi rasmni ko'rsatib, "bu kim?" deb so'radi.
Qizcha bo'lsa "Iso" deb javob berdi. Xaligi kishi yana so'radi "Iso kim?", qizchani javobi mani butunlay xushimni uchirib yubordi, qizchani javobi quyidagicha bo'ldi."Iso bu -Xudo!".
Mana sizlarga bog'chadan boshlab missionerlarning tasiri!
Aniqlanishicha bir bog'cha tarbiyachisi shu missionerlarga qo'shilgan va shu bilan butun bir guruhdagi bolalarni shu ruhda tarbiyalay boshlagan ekan. Bu holni ko'rib, aziz ota onalar iltimos, bolalaringiz bog'chalarga borishsa, ularga aslo beparvo bo'lmang, mana sizga bir bog'chaning ahvoli, Allox O'zi bunday hollarga tushishdan saqlasin, amin.

wa alaykum assalam
Afsuslar bo'lsinki, bunday hollar tez tez kuzatilib turilibti, man tanigan bir qiz bor edi maktabda o'qituvchi bo'lib ishlardi, o'z o'quvchilariga maktab darsligi bilan birga missionerlikni ham o'rgatayotgan ekan, alhamdulillah, bu holatni mutahasislar tezda o'rganib chiqib havfni bartaraf qilishdi.

mana bu forumdayam missionerlar bilam ilmiy bahslar bo'lmoqda, http://forum.hilol.com/index.php?topic=52.msg948#msg948
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 27 Mart 2009, 11:49:34
МИССИОАЕА ГА ЙЎЛ БЕА МААГ

Сснгги пайтда вилостимиз айрим шаҳар ва туманларининг баъзи аҳоли истиқомат жойларида миссионерлик фаолисти билан шуғулланаётган фуқаролар пайдо бслаётгани ҳақидаги хабарларни сшитиб турибмиз.

Хусусан, Самарқанд шаҳрининг Ссғдиёна ва Сартепа уй-жой масканлари, Ипак йсли ва Абу А айҳон Беруний ксчалари, Кимёгарлар ва Фарҳод шаҳарчаларидаги кспқаватли уйларда истиқомат қилувчи фуқаролар шахси гумонли бслган кишилар хонадонма-хонадон юриб, аҳолининг кснглига ғулғула солиб, хонадонлар қснғироқларини чалиб, "Биз хушхабарчилармиз, сшикни очинг, Сиз схши хушхабар сшитасиз, Сизга хоҳлаган тилда тушунтирамиз"¦" дес хитоб қилиб, христиан-протестант динлари ғосларини маҳаллий аҳоли тафаккурига сингдиришга ҳаракат қилаётганликларини маълум қилмоқдалар.
Шу муносабат билан бундай хатти-ҳаракат (миссионерлик)нинг мақсади ва моҳисти тсғрисида тсхталиб стишни жоиз, деб топдик.
Миссионерлик — лотинча ссз бслиб, юбориш (жснатиш), муҳим топшириқ маъноларини билдириб, битта динга сътиқод қилувчи фуқаролар орасида бошқа бир диннинг ғослари ва урф-одатларини тарғиб стишни англатади.
Диний миссис черков талқинида слчилик топшириқларини бажариш, муайсн динни бошқа (христиан бслмаган) диний сътиқоддаги одамлар орасида тарқатиш маъносини билдиради.
Миссионерлик IV асрда пайдо бслиб, XIII-XVI асрларда христиан миссионерлиги Ҳиндистон, Хитой ва Японисга ҳам кириб борган. Миссионерлик XIX асрда снада кучайиб, Африка ва Осиё қитъаларининг қатор мамлакатларида анча фаоллашган.

Миссионерлик фаолистининг мақсадини уч йсналишга ажратиш мумкин

Биринчи йсналиш — христиан бслмаган бошқа халқларни ҳам христианлаштириш. Ушбу ғос орқали сзга динларга сътиқод қилувчи шахсларни иқтисодий, сиёсий ва маънавий жиҳатдан ғарб давлатлари таъсир доирасига тушириб олиш.
Иккинчидан — маълум халқлар сртасида сз сътиқодига нисбатан шубҳа пайдо қилиш ва аста-секин ишонч — сътиқодидан воз кечишга олиб келиш.
Учинчидан — сз динидан воз кечиб, христианликни қабул қилган кишиларнинг сътиқодида собит туришини таъминлаш ва шу орқали уларнинг сафини "снги христианлар" билан снада кенгайтириб боришдан иборат.

Миссионерлар ушбу мақсадларга сришиш учун моддий неъматларни ҳам, маънавий тарғибот усулларини ҳам асмайдилар. Атайлаб айрим жисмоний хасталик (ногиронлик) оқибатида оғир руҳий ҳолатга тушиб қолган ва ҳаётда бироз моддий қийинчиликларга учраб турган шахсларни топиб олиб, уларга турли шаклдаги моддий ёрдамлар ксрсатадилар. Тиббий ёрдам уюштирадилар. Уларнинг кснглини ҳар томонлама олишга уринадилар. Бундай "саъй-ҳаракат"лари билан улар ислом динига сътиқод қилувчи маҳаллий аҳоли сртасида сзлари ҳақида ижобий фикрлар туғдиришга сришадилар.
Маҳаллий халқ сртасида уларнинг она тилида чоп стилган анча чиройли, рангли-безакли муқовадаги китоб ва журналларни бепул тарқатиб, уларда босилган мақола — материалларда туб аҳолига мутлақо ёт бслган сзга динлар ғосларини тарғиб қиладилар. Миссонерлар бошқа динларга киришга чақирувчи лавҳалар акс стган видео-аудио кассеталарни аҳолига бепул тарқатадилар.
Шунингдек, улар турли санъат асарлари ксргазмаларини, спорт сйинлари мусобақаларини, ёш ижодкорлар ксрик-танловларини ташкил стиш ва ушбу "тадбир"лар иштирокчиларига қимматбаҳо совғалар улашиш, айрим тиббиёт ва таълим-тарбис муассасаларига "малакали" мутахассис кадрларни "иш"га юбориш, скка-ёлғиз ва сзгалар ёрдамига муҳтож бслган шахсларга "кснгилочар" мактублар йсллаш, ёшлар ташкилотлари билан сзаро "ҳамкорлик" срнатиш, компьютер ёки чет тилларини сргатиш клубларини ташкил стиш, сз сафларига қсшилганларни тез-тез моддий рағбатлантириб туриш ва хорижий мамлакатларга "сқиш" ёки "малака ошириш" сафарига юбориш ҳамда ишга жойлашишга ксмаклашиш каби фаолист усулларидан фойдаланишлари ҳам мумкин.
Шунинг учун ҳам фуқароларимиз бундай таъсир доирасига кириб қолишдан сзларини асрашлари керак.
Тсғри, Ўзбекистон А еспубликаси Конституяиссининг 31-моддасида "Ҳамма учун виждон сркинлиги кафолатланади. Ҳар бир инсон хоҳлаган динга сътиқод қилиш ёки ҳеч қайси динга сътиқод қилмаслик ҳуқуқига сга. Диний қарашларни мажбуран сингдиришга йсл қсйилмайди", деган қоида мустаҳкамлаб қсйилган.
Ўзбекистон А еспубликасининг снги таҳрирдаги (1998 йил 1 май куни қабул қилинган) "Виждон сркинлиги ва диний ташкилотлар тсғрисида"ги қонунининг 3-моддасида "Виждон сркинлиги — фуқароларнинг ҳар қандай динга сътиқод қилиш ёки ҳеч қандай динга сътиқод қилмасликдан иборат кафолатланган Конституяисвий ҳуқуқидир", дейилади. Ушбу ҳуқуқдан ҳеч ким маҳрум стилиши мумкин смас.
Аммо мазкур модданинг иккинчи қисмида "Фуқаро сзининг динга, динга сътиқод қилишга ёки сътиқод стмасликка, ибодат қилишда, диний расм-русумлар ва маросимларда қатнашиш ёки қатнашмасликка, диний таълим олишга сз муносабатини белгилаётган пайтда уни у ёки бу тарзда мажбур стишга йсл қсйилмайди".
Қонуннинг 5-моддаси талабларига мувофиқ Ўзбекистон А еспубликасида Ҳеч бир динга ёки диний сътиқодга бошқаларига нисбатан бирон-бир имтиёз ёки чеклашлар белгиланишига йсл қсйилмайди.
Давлат турли динларга сътиқод қилувчи ва уларга сътиқод қилмайдиган фуқаролар, ҳар хил сътиқодларга мансуб диний ташкилотлар сртасида сзаро муроса ва ҳурмат срнатилишига ксмаклашади, диний ва сзга мутаассибликка ҳамда скстремизмга, муносабатларни қарама-қарши қсйиш ва кескинлаштиришга, турли конфессислар сртасида адоватни авж олдиришга қаратилган хатти-ҳаракатларга йсл қсйилмайди.
Давлат диний конфессислар сртасидаги тинчлик ва тотувликни қсллаб-қувватлайди. Бир диний конфессисдаги диндорларни бошқасига киритишга қаратилган хатти-ҳаракатлар (прозелитизм), шунингдек, бошқа ҳар қандай миссионерлик фаолисти ман стилади. Ушбу қоиданинг бузилишига айбдор бслган шахслар қонун ҳужжатларида белгиланган жавобгарликка тортиладилар". Яъни, Ўзбекистон А еспубликасининг Маъмурий жавобгарлик тсғрисидаги Кодекси 240-моддаси ("Диний ташкилотлар тсғрисидаги қонун ҳужжатларини бузиш") иккинчи қисмига ксра снг кам иш ҳақининг беш бараваридан сн бараваригача миқдорда жарима солишга ёки сн беш суткагача муддатга маъмурий қамоққа олишга сабаб бслади. Ўзбекистон А еспубликаси Жиност Кодексининг 2162-моддаси иккинчи қисмига мувофиқ бундай ҳаракатлар шундай ҳаракатлар учун маъмурий жазо қслланилганидан кейин содир стилган бслса, снг кам иш ҳақининг сллик бараваридан юз бараваригача миқдорда жарима ёки олти ойгача қамоқ ёхуд уч йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
Айни пайтда вилостимизда 310 та диний ташкилот белгиланган тартибда давлат рсйхатидан стган ҳолда фаолист ксрсатиб келмоқда. Шундан 285 таси Ислом дини бирлашмалари, 25 таси сса бошқа конфессисдаги диний ташкилотлардир. Ушбу диний ташкилотларнинг тслақонли фаолист ксрсатиши учун барча шарт-шароитлар сратилган.
Аммо миссионерлик, съни бир дин ғосларини бошқа бир динга сътиқод қилувчи шахслар сртасида тарғиб қилиш, одамларни сзга динга ағдариб олиш — Ўзбекистон А еспубликасида қонун билан таъқиқланган фаолист. Бундай таъқиқ дунёнинг десрли барча мамлакатлари қонунларида ҳам мавжуд бслиб, миссионерлик иши қораланади.
Шунинг учун ҳам миссионерлик хатти-ҳаракатини олиб бормоқчи бслган шахслар қонун олдидаги сз масъулистини ҳам схшилаб сйлаб ксришлари керак. Айниқса, бошқа дин ғосларини тарғиб стаётган "хушхабарчи"ларнинг алдовларига ишонмайлик, бундай ҳаракатларга йсл қсймайлик.

Йслдош СУЮАОВ, А еспублика Маънавист тарғиботи маркази вилост бслими раҳбари.

 

www.hilol.com
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 28 Mart 2009, 02:48:26
Muzayyana, shuni ssilkasini yoki manbasiniyam yozvoring iltimos.
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 30 Mart 2009, 15:31:27
Muzayyana, shuni ssilkasini yoki manbasiniyam yozvoring iltimos.

Albatta, mana bu ssilkadan foydalanishiz mumkin!
http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=101&Itemid=46
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 31 Mart 2009, 11:16:34
ХА ИСТИААЛИК...
УМУМИЙ МААªЛУМОТ

Ҳозирги пайтда дунёнинг барча жойида мансублари мавжуд ва дунё нуфузининг 1/5 қисми дин сифатида сътироф стган Христианлик, Фаластин ерларида (христианлик мил. I-асрда, тахминан 2000 йил аввал Фаластиннинг Иудес қишлоғида, ҳозирда бу қишлоқ Вифлеем деб номланади, сшовчи дурадгор Иосиф-Юсуф ва унга унаштирилган Марсмдан мсъжиза орқали дунёга келган Иисус-Исо номи билан боғланади) вужудга келган. Бу жаҳоншумул-самовий диннинг 1,5 миллиарддан ортиқроқ мансуби бор. Христианлик, ваҳий ва муқаддас китобга асосланган, аслида сккахудолик сътиқодига тобеъ бслишига қарамасдан, кейинчалик учлаш (таслис) га срин берган илоҳий манбали бир диндир. Бу динда пайғамбар, фаришта, охират, тақдир каби диний тушинчалар ҳам ксзга ташланади. Лекин бу тушунчаларнинг баёни Исломдагидан анчагина фарқ қилади.
Христианликда Исо (а.с), асосий сътиборда ушлаб турилади. Бугунги кунги христианлик, сҳудийликнинг сътиқод, ибодат ва урф-одатлари билан бирга юнон-рим (Greko-Romen) дунёсининг маданистларини ҳам сзида мужассамлаштирган "œАажоткор" ёки "œХудонинг Ўғли"ига хос диндир.
Христианлик, носиралик Исога асосланувчи бир сҳудий-христиан ксринишидаги ҳаракатдир. Исо, Бани исроилни келажак Тангрининг шохлигига тайёрлашни сз олдига мақсад қилиб қсйган. Лекин бугунги христианлик, Исонинг ҳаворийлари сафига кейинчалик келиб қсшилган Авлиё Лавел (Лавлус) нинг баён ва таъвиллари билан умуман бошқача бир шакл ҳосил қилган.
Христиан ссзи "œМасиҳга боғлиқ", "œунга алоқадор" маъноларини билдиради. Бу ссз юнонча "œHristos (christ)" ссзидан келиб чиққан. Ибронийчаси "œмашиаҳ ёки машиҳ " бслиб, "œёғланган ва муборак" деган маънони билдиради. Одатда қироллар сз ишларига бошлашларидан олдин муқаддас ёғ билан ёғланганликлари боис, сҳудийлар ҳам келажак қутқарувчиларини шундай номлашган (съни уларга ксра бу келажак қутқарувчилари қирол мавқеъида бслиб, унинг ҳам сз муқаддас вазифасини бошлашидан олдин ёғланажаги таъкидланарди).
Ҳаз. Исо (а.с.) ҳам сзининг бир сҳудий ва "œМасиҳ" сканлигини очиқ айтган . Лекин сҳудийлар унга иймон келтиришмаган. Чунки улар, Масиҳнинг Ҳаз. Довуд (а.с) нинг наслидан келишига, унинг қирол бслишига, фақатгина сҳудий миллатини қутқаришига ҳамда уларни дунёда ҳоким ва устун бир миллатга айлантиришига қаттиқ ишонар сдилар. Ҳолбуки Ҳаз. Исо (а.с) бир ҳақ пайғамбар бслиб, барча инсонларни тсғриликка, биродарликка, сзаро муҳаббатга, фидокорликка, қисқаси ҳақ йслга даъват ста бошлаган сдилар. Ўша пайтда сҳудий дин арбоблари, диннинг аслидан узоқлашиб, шаклчилик, манфаатпарастлик ва майда-чуйда масалалар билан сралашиб, сзлари билан сзлари машғул бслиб қолган сдилар. Лекин ҳалқ ичидан, оз ҳам бслса-да, пок кснгилли, гуноҳкор бслсалар-да самимий баъзи кишилар унга иймон келтиришади. Лекин кспчиликка, айниқча фарзийлар ва сҳудий динига мансуб кишиларга Ҳаз. Исо (а.с) айтаётган нарсалар асло тсғри келмас сди. Бунинг натижасида расмий сҳудий жамоатлари ва А им империсси диққат сътибори Ҳаз. Исо (а.с) ва унга сргашганларга, снги динни қабул қилганларга қаратилади. Зеро сҳудийлар; турли истеълолар, жангу-жадаллар, асоратлар, машаққат ва қийинчиликлар натижасида, сзларини бу нарсалардан қутқариб Ҳаз. Довуд (а.с) даврларидаги фаровон ҳаётга сриштирадиган, уларни дунёга ҳоким қиладиган бир қутқарувчи, нажоткор қиролни кутиб турган сдилар... Ҳаз. Исо (а.с) сса, уларга келажак Тангрининг шохлигидан ссз юритиш билан бирга, уларни дунёвий смас, ухровий, маънавий ва ахлоқий мавзуларга даъват қилмоқда сдилар. Бу даъватга сргашишни истамаган ва сз манфаатларини ҳар нарсадан устун қсйган сҳудийлар, хоч (чармих) га михланиш воқеъсининг келиб чиқишига сабаб бслишади. Охир-оқибат воқеалар ривожи, Ҳаз. Исо (а.с) нинг хочга михланиши билан тугайди . Кейинчалик христианлар бу ёғочга михланиш ҳодисаси атрофида сзларининг баъзи ишонч ва сътиқодларини тартибга солар сканлар; бошқа бир томондан сҳудийлар, ҳақиқий Масиҳ музаффар бслади, у слим нималигини билмайди деб, Ҳаз. Исо (а.с) нинг Масиҳ смаслигига ҳукм қиладилар ва уни пайғамбар сифатида сътироф стмайдилар. Шундай қилиб сҳудийлар Исо (а.с) га осий, гуноҳкор, оддий одам сифатида қараркан; христианлар сса кутилмаганда уни тангрилаштира бошлайдилар. Ислом сса хочга михланиш ҳодисасига ойдинлик киритиб, михланган шахснинг Ҳаз. Исо (а.с) смаслигини маълум қилади (зеро инжилларда Исо (а.с) нинг ҳаворийлар билан, хочга михланишдан уч кун кейин, 40 кун муддатда биргаликда бслганлигидан ссз юритилади). Шунинг билан бирга Ислом Ҳаз. Исо (а.с) нинг Тангри смас, Марсмнинг сғли, Аллоҳнинг бандаси ва ҳақ слчиси сканлигини билдиради. Исломий таълимот соссида самовий динларга оид баъзи бир нотсғри сътиқодлар тсғриланиб, христианлар ва сҳудийлар сртасидаги ихтилофларга барҳам берилган ва срта йсл топилган.
www.hilol.com
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 31 Mart 2009, 11:18:45
ИАЖИЛЛАА ГА КЎА А ХА ИСТИААЛИК

Христиан муқаддас диний манбаларида "œхристиан" ва "œхристианлик" каби ссзлар учрамайди. Бу ссзлар илк маротаба Ҳаз. Исо (а.с) нинг вафотларидан 20-30 йил кейин Антакисда қслланилган. Инжиллар Ҳаз. Исо (а.с) га кспроқ сътибор қаратиб, гсё унинг бир ҳаёт ҳикосси ҳолига келиб қолган.
Христианлик аслида монотоист (сккахудолик) сътиқодидаги бир диндир. Инжилларда ва бошқа ёзма диний манбаларда фикримизни тасдиқловчи маълумотлар мавжуд. Инжилларда Аллоҳнинг борлигидан баҳс юритилади: ...Сизлар-ку бир-бирингиздан таҳсин-тасанно олишни схши ксрасизлар, лекин сгона Худованднинг таҳсинига сазовор бслишга ҳаракат қилмайсизлар. Қандай қилиб ҳам ишона олардингиз? Юҳанно,5-боб; 44). Лекин сна айни матнлардаги бир туркум ифодалар ва мажозий фикрлар, кейинчалик христианликдаги учликка асосланувчи сътиқодга йсл очиб берган. Бу борада инжилни ёзганлар ва Ҳаз. Исо (а.с) орасидаги замон тафовутини ҳам сътибордан четда қолдирмаслик керак. Зеро инжил котиблари сзларигагина етиб келган ривост ва маълумотларни тсплашиб, шу асосда китоб ёзганлар. Черков тсғри (каноник) деб топган инжил матнларида ҳам Ҳаз. Исо (а.с) "œТангрининг Ўғли", Аллоҳ сса "œОта" деб келтирилади. Яна бу мантларда Ҳаз. Исо (а.с) бир пайғамбар деб келтирилса-да, уларда "œпайғамбардан зиёда" қсшимчасини ҳам ксриш мумкин. Бундан ташқари инжилларда Ҳаз. Исо (а.с) нинг Аллоҳга дуо қилганлиги ҳақидаги маълумотлар ҳам бслса-да, лекин таассуфлар бслсинки, баъзи кишиларнинг унга сажда қилганликлари ва Исо (а.с) нинг уларнинг гуноҳларини мағфират қилганликлари ҳақидаги маълумотлар ҳам учрайди.
Инжилларда Аллоҳ ҳақидаги баёнлар, Ҳаз. Исо (а.с) га нисбатан берилган маълумотларга қиёсан жудасм камчиликни ташкил қилади. Бунинг билан бир қаторда Аллоҳнинг "œеру-осмоннинг Яратувчиси" сканлиги ва "œсккаю сгоналиги" ҳам билдириб стилган.
Христиан муқаддас китобларида "œтаслис" сътиқоди сққол ксзга ташланмайди. Лекин "œМен ва Ота биттамиз", "œОтамизнинг руҳи" "œАллоҳнинг руҳи" каби ифодалар, даврлар стиши билан Аллоҳ билан бир қаторда Ҳаз. Исо (а.с) ҳамда Муқаддас А уҳнинг ҳам тангри, деб билинишигача бслган сътиқодларнинг келиб чиқишига сабаб бслган. Бу сътиқодни илк бошлаб берган киши, ҳаворийларга кейинчалик қсшилган — Авлиё Лавел бслган. "œҲаз. Исо (а.с) замонасининг снг буюк дин одами" дес таърифланган Лавел, бугунги кундаги христианликнинг қурувчиси, деб билинади. Замонамиз уламолари фикрига ксра, ҳозирги кундаги христианлик Ҳаз. Исо (а.с) нинг таълимотларидан ҳам ксра кспроқ, Лавелнинг фикрларига таснади. Ҳатто айтиш мумкин бслса, сснгги асрларда ҳам христианлар, диний сътиқодларини инжиллардан ҳам ксра кспроқ унинг ёзувларига асосладилар. Лавелнинг талқинлари, Аллоҳни смас, Исо (а.с) ни асосий сътиборда тутади. Унга ксра Ҳаз. Исо (а.с) фақатгина оддий бир инсон смас, Тангрининг қудрати билан қайта тирилтирилган Зот сди. Унинг фикрига ксра Исо (а.с) ҳақиқий Масиҳ сди. Лавел Исо (а.с) нинг туғилиши, ҳаёти, талқин ва фаолистларига сътибор қаратмаган. У кспроқ Ҳаз. Исо (а.с) нинг хочга михланиши ва сна қайта тирилиши мавзуси билан шуғулланган. Исо (а.с) ҳақида ксп тсхталмаган бслса ҳам, Лавел "œаслий гуноҳ" сътиқодига келганида, жуда ҳам нозик ҳаракат қилган. Унга ксра инсон, қаттиқ Таврот ғайрати билан смас, Исо (а.с) слими ва қайтадан тирилиши билан сзини бутунлаштирган ҳолда вафтиз орқалигина қутила олиши, нажот топиши мумкин.
Лавелга ксра Тавротнинг мақсади, бир ойнада суратнинг акс стиши каби, инсонга гуноҳкор табиати ксрсатиш сди. Ўлимнинг сабаби сса гуноҳ ва Лавел, гуноҳнинг келиб чиқишини инсонистнинг отаси бслмиш Одам (а.с) нинг итоатсизлигига олиб бориб тақар сди (Лавелнинг А имликларга мактуби,5-боб; 18-21). Бу аслий гуноҳ сътиқоди фақатгина Лавелнинг смас, кспгина сҳудийлар дин олимларининг ҳам фикрларидан бири сди. Лекин бу фикр христианларчалик, сҳудийлар орасида катта сътибор ксрмаган.
Лавелнинг фикрича, барча инсонлар туғма гуноҳкордирлар. Зеро Лавел, "œаслий гуноҳ" сътиқодини шу нуқтадан бошлаб берган. Унга ксра ҳар бир туғилган инсон фарзанди Одам (а.с) еб қсйган, таъқиқланган меванинг гуноҳи натижасида дунёга келади. Бу гуноҳ уларнинг қилган ёмон ишлардан смас, кирли ва гуноҳкор табиатларидандир. Лекин Ҳаз. Исо (а.с) инсонларнинг табиатидаги бу салбий ҳолатга чора топган. Ҳаз. Исо (а.с.) нинг слими бутун инсонистнинг гуноҳи учун каффорат бслиш билан бирга, сз навбатида сзини — сзи қурбонлик қилиш ҳам сди. Лекин унинг сна қайта тирилиши, бу каффоратнинг слим ва гуноҳ устидан зафарига айланган. Ҳаз. Одам (а.с) ва Ҳаз. Исо (а.с) инсонистнинг икки тимсолидир. Улардан бири (съни Одам а.с) инсонистга гуноҳ-маъсист қилиш ҳиссини бағишлаган бслса, иккинчиси (Исо а.с) бу гуноҳдан қутулиш — халос бслиш йслини ксрсатган. Бу йсл сса — вафтиздир. Киши вафтизда Исо (а.с) нинг слим ва қайтадан тирилиши билан сзини бутунлаштирган ҳолда нажот топади.
Аслида Исо (а.с) нинг кимлиги ва қайтадан тирилиши мавзусидаги Лавелнинг фикр ва мулоҳазалари, сзи билан бирга бир қанча муаммоларни ҳам келтириб чиқарган. Бу муаммолар, шундай тартибга келтирилиш мумкин: Исо (а.с) нинг Тангри ва инсон билан боғлиқлиги қандай?
Унга оддий бир инсон ёки Тангри сифатида қаралиш мумкинми?
Аки у, қисман Тангри, қисман сса инсонми?
У, бир жиҳатдан "œТангрининг бир махлуқи" ёки ундан келиб чиққан бир борлиқми?
Маданий асослари бошқа бслса ҳам, барча инсонлар гуноҳкор ва Исо (а.с) нинг йслидан юрмаганликлари учун дунё имтиҳонидан стмаган ҳисобланадиларми?
Одам (а.с) дан тарқалган барча инсонлар, тсғридан-тсғри гуноҳкор бслганликлари сабабли, Исо (а.с) нинг слим ва қайта тирилиши билан ҳукм қилинадиларми?
Йигирма аср стган бслишига қарамасдан бу саволларга ҳали-ҳануз аниқ бир жавоб берилмаган. Юқоридаги саволлар, христианликда сон-саноқсиз тушунча оқимлари, мазҳаб ва фирқаларнинг юзага келишига сабаб бслган.
Исо (а.с) нинг табиати, учлаш-таслис, Муқаддас А ух, аслий гуноҳ, хатна ва сҳудий диний анъаналаридаги бир қанча таъқиқларнинг бекор қилиниши каби мавзулардаги тортишувлар, бслинишлар, мазҳаблар ва ҳали ҳам давом стаётган узилишлар, йслдан озишлар, ажралишлар ҳам каттагина нисбатда Лавелнинг фикрларидан ва христиан муқаддас китобларидаги бир қанча сзгачаликлардан келиб чиққан.
Бугунги христианлик, ксриб турилганидек, Авлиё Лавелнинг таъвил ва фикрларига асосланади.
Аслида инжиллардаги "œ...отамдан сшитганим", "œ...менга берган ссзларинг", "œинжиллар" каби бир қанча ссзлар сътиборга олинадиган бслса, бугунги кунда христианларнинг қслидаги инжиллардан олдин ҳам қандайдир бошқа инжилларнинг мавжуд бслганлигини ксрсатади. Лука инжили (Лука инжили, христианларга ксра снг ишончли инжил, деб билинади) нинг бошидаги қуйидаги жумлалар, бу борада снада аниқлик бағишлайди: "œОрамизда авж олган воқеаларни ҳикос қилишга киришган кспчиликнинг ташаббуслари маълумдир. Бу бслиб стган ҳодисотларни бошданоқ сз ксзлари ила ксриб, бизга нақл қилган кишилар Илоҳий Каломнинг шоҳиду хзиматкорлари бслмишлар. Шундай қилиб, мен ҳам бошидан ҳаммасини синчиклаб текширганимдан кейин, сй муҳтарам Теофил, бу воқеаларнинг тафсилотини тартиб ила сизга ёзиб беришни муносиб ксрдим, токи сиз берилган маълумотларнинг жуда асосли сканини билингиз." (Лука,1-боб; 1-4).
Ажабланарли томони шундаки, снг муҳим инжил ёзувчиси бслган Луканинг Лавелнинг шогирди сканлигидир. Шундан келиб чиқиб муқаддас матнлар, илк черков, илк христианлик сътиқодлари, кисқаси бутунлай христианлик Лавелнинг сзи асос солган "œасари"дир. Христианликдан Лавел олиб келганлар ҳукм ва сътиқодлар чиқариб ташланса, унда сз-сзидан Исо (а.с) пайғамбар; Аллоҳ сгона; хатна мавжуд; чсчқа гсшти ҳаром, каби ҳукмлар қолади. Демак асли сақланиб қолмаган, сзгартирилган бслса ҳам инжил хос христианликда тавҳид изларини топиш мумкин (учлаш сътиқоди кейинчалик юзага келган). Бу тарздаги холис христианлик —гарчи уни христианлар қабул қилсаларда- Барнаба инжили ва сбионитларнинг муқаддас матнларида снада равшан бир шаклда ксзга ташланади.
www.hilol.com

Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 31 Mart 2009, 11:20:12
ҚУА АªОАИ КАА ИМГА КЎА А ХА ИСТИААЛИК

Қуръони каримда христианлар учун "œнасроний", христианлар учун сса "œАасоро" ссзлари ишлатилган. Лекин "œАҳли китоб" ибораси срин олган остларда христианлар ҳам тилга олинганлар. Оли Имрон сурасидаги мана бу ост бунга очиқ далилдир: "œАйтинг (сй, Муҳаммад!): "œА­й, китоб аҳли (сҳудийлар ва насронийлар), биз билан сизнинг сртамизда (аҳамисти) баробар бслган бир ссзга келингиз — ёлғиз Аллоҳгагина ибодат қилайлик, Унга ҳеч нарсани шерик қилмайлик ва Аллоҳни қсйиб бир-бирларимизни илоҳ қилиб олмайлик..." (Оли Имрон сураси, 64). Бу остда Аллоҳ таоло иймон келтирган орасидаги муштарак жиҳатнинг Аллоҳнинг борлиги ва бирлиги (тавҳид) сканлиги, христианликда сса аслида тавҳид сътиқодининг мавжуд бслганлигини маълум қилмоқда. Шунингдек Қуръони карим Иброҳим (а.с) учун "œна сҳудий ва христиан сди" деб, унинг "œҳаниф" ва "œмуслим", съни тавҳид ва Ислом йслида бслганлигини таъкидлаган (Оли Имрон сураси, 67). Шундай қилиб Қуръон, ҳар уч илоҳий динда ҳам буюк пайғамбар саналган Иброҳим (а.с) нинг сҳудийлик ва христианликдаги ҳаддан ошишлардан узоқ сканлигини, тавҳид йслининг муҳим бир йслбошчиси бслганлигини билдиради.
Қуръони карим, умуман олганда христианларни, сҳудийлар билан бирга ва хитоб тартибига ксра, сҳудийлардан кейин зикр қилган. Яҳудий ва христианлар, фақатгина сзларининг жаннатга киришларини олға суриб тортишувга киришганлар (Бақара сураси, 111). Улардан ҳар бири тсғри йсл сифатида сз динини илгари сурган, қаршисидагининг фақатгина шу динга кириши билангина нажот топиши мумкинлигини айтган (Бақара сураси, 113, 135). Шунга қарамасдан Аллоҳ, уларни Аллоҳга шерик қсшилмайдиган "œИброҳимнинг дини"га сргашишга чақиради (Бақара сураси, 130 ва 135). Чунки ост Иброҳим (а.с) нинг "œА абби унга: "œБсйинсун!"-деганида, у: "œ(Барча) оламларнинг А аббига бсйинсундим", -деди" (Бақара сураси, 131) шаклида "œИслом йслини" тутиб, таслим бслганлигини маълум қилади. Бу йсл бошқа пайғамбарларнинг ҳам йслидир: "œАйтинг (сй, Муҳаммад!): "œАллоҳ, бизга нозил қилган нарса (Қуръон) га ва Иброҳим, Исҳоқ, Яъқуб ва (унинг) авлодларига нозил қилинган нарсаларга, Мусо ва Исо ҳамда барча пайғамбарларга Ларвардигорлари томонидан берилган нарса (ваҳий) га иймон келтирдик. Уларнинг орасида бирортасини (тасдиқлашда) фарқ қилмаймиз ва биз Унинг сзигагина бсйин сунувчилармиз." (Оли Имрон сураси ,84).
Қуръони карим, барча пайғамбарларнинг йслини "œислом" бслганлигини, уларнинг мусулмон бслган ҳолда слишни авлодларига васист қилганликларини (Бақара сураси, 132), Аллоҳга сзларини бсйинсунганлардан қилишини, авлодларидан ҳам "œтаслим" бслган бир уммат юбориши учун дуо қилганликларини (Бақара сураси, 128) сслатиб, шу саволни сртага ташлайди: "œАки сизлар (Исроил авлоди): "œИброҳим, Исмоил, Исҳоқ, Яъқуб ва унинг авлоди (ҳаммаси) сҳудий ёки насроний бслган" дейсизми? Айтинг (сй, Муҳаммад!): (Уларнинг динларини) сизлар билувчироқми ёки Аллоҳми (деб)?" (Бақара сураси,140).
Қуръонга ксра сҳудийлар каби, христианлар ҳам берган ссзларида турмаганликлари учун қиёматгача ораларига душманлик ва ҳасад солинган. Муҳаммад (с.а.в), уларга ҳам юборилган бир слчидирлар. У (с.а.в), Аҳли китоб сир тутган ва сширган кспгина нарсаларни уларга билдирганлар. Лекин сҳудий ва христианлар, сзларининг "œАллоҳнинг сғиллари ва севгилилари" сканликларини айтиб, Муҳаммад (с.а.в) га қарши чиқишган. Улар, Узайр (а.с) ва Исо (а.с) ни "œАллоҳнинг сғли" сканлигини айтишган ва инсонларни илоҳлаштирганликлари учун ҳам куфрга кирганлар (Моида сураси, 12-18, Тавба сураси, 30). Ҳолбуки Аллоҳ, бир, сгона, шериги йсқ, мутлақ ҳукм сгаси, ҳеч нарсага муҳтож смас; туғмаган, туғилмаган. Қуръон бу масалани сзига хос ксринишда тилга олган ва уларнинг бу каби жоҳилона даъволарини бир ости каримада шундай жавоблаган: "œ...Агар Аллоҳ Марсмнинг сғли Масиҳни, унинг онасини ва Ердаги ҳамма (одамлар) ни ҳалок стишни ирода қилса, ким ҳам бирор нарсага қодир бслар сди?!" (Моида сураси, 17).
Шунингдек Куръони карим, Исо (а.с) нинг ҳам Аллоҳнинг бандаси ва слчиси сканлигини, унинг ҳам тавҳид сътиқодини таблиғ қилганлигини билдиради. Исо (а.с) нинг илоҳ қилиб олинишига қарши чиқади, унинг фақатгина бир пайғамбар сканлигини ва унга Аллоҳ томонидан инжил китоби берилганлигини маълум қилади. Инжил, бир ҳидост ва нур манбаи; сгит берувчи ва йсл ксрсатувчидир. Унда, христианларнинг Аллоҳга, охират кунига ишонишлари ва схши амалларни қилишлари буюрилган. Лекин Аҳли китоб китобларига сргашмаган, динларида ҳадларидан ошган, аҳдларини бузишган, сргашишлари керак бслган ҳукмларга нисбатан юз сгиришган. Яҳудий хохомлари каби, христиан раббонийлари ҳам сзларига тушган вазифани қилмаган, атрофларидагиларга нисбатан гуноҳ ссзларни айтишдан, душманликдан ва ҳаром ейишдан сзларини тутиб тура олишмаган. Ҳолбуки Исо (а.с) ва Инжил, Тавротни тсғирловчи, кейинчалик келажак, исми Аҳмад бслган пайғамбарни башорат берувчи бслиб юборилган. Қуръонда, Инжил сгаларидан Аллоҳ унда туширганлари билан ҳукм қилишлари талаб қилинган, шундай қилмаганларнинг сса йслдан озганлар сканлигини маълум қилган.
Шунинг билан бирга улардан Аллоҳга ва охират кунига ишонган ва схши амаллар қилганларга қсрқув йсқ (Моида сураси, 69) лиги айтилган. Зеро улар; "œМарсм сғли Масиҳни илоҳ қилиб олган сдилар. Ҳолбуки у, "œА­й, Исроил авлоди! А аббим ва А аббингиз (бслмиш) Аллоҳга ибодат қилингиз!" деган бир ҳақ пайғамбардан бошқаси смас сди."
Марсм сғли Исони сзларига илоҳ қилиб олган христианлар, "œАллоҳ Учтанинг (Аллоҳ, Марсм ва Исонинг ёки Ота, Ўғил ва Муқаддас А уҳнинг) биридир" (Моида сураси, 72-75) деб тсғри йслдан озишган, тавҳид йслидан чиқиб кетишган. Тавҳиддан узоқлашган христианларни Аллоҳ, динларининг аслига, тавҳид ва Ислом йслига чақирган (Моида сураси, 46-47). Аллоҳ, Муҳаммад (с.а.в) нинг шахсида, барча дин мансубларига, ораларидаги ихтилофлар масаласида шундай марҳамат қилади: "œСизга (сса, сй, Муҳаммад!) сзидан олдинги Китоб (лар) ни тасдиқ стувчи ва у (китоблар) ни мувофиқлаштирувчи сифатида Китоб (Қуръон) ни ҳақиқатан нозил қилдик. Бас, улар сртасида Аллоҳ нозил стган (остлар) билан ҳукм қилинг. Сизга келган ҳақиқатдан (четлаб), уларнинг ҳавойи (фикрлари) га сргаша ксрманг! Сизлардан ҳар бир (уммат) учун (алоҳида) шариат ва йсл (таъйин) қилиб қсйдик. Агар Аллоҳ хоҳласа сди, сизларни бир уммат (бир хил шариатда) қилиб қсйган бслур сди. Лекин Ўзи берган нарса (шариатлар) да сизларни синаш учун (бир хил қилмади). Бас, хайрли (савобли) ишларда бир-бирингиздан сзишга ошиқингиз! Ҳаммангизнинг қайтадиган жойингиз Аллоҳнинг ҳузуридир. Ўшанда (У) сизларга келиша олмай юрган нарсаларингизнинг хабарини беражак." (Моида сураси, 48).
Қуръони каримга ксра мсъминлар, сҳудий ва христианларни дсст-валий қилиб олмасликлари керак. Чунки уларнинг сзлари бир-бирларининг валийлари ҳисобланишади (Моида сураси, 51). Мсъминларга нисбатан снг кучли душман сҳудийлар ва мушриклардир. "œБиз христианлармиз" деганлар сса, муҳаббат ва севгида мсъминларга сқинроқдирлар. Чунки уларнинг ораларида кибрланмайдиган ва манманлик қилмайдиган руҳоний ва роҳиблар бор (Моида сураси, 82).
www.hilol.com

Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: AbdulAziz 31 Mart 2009, 11:38:21
Assalomu alaykum!
Muzayyana singlim. Yuqorida Chustiy bekorga manba va ssilkani so'ramadilar.
Mualliflik huquqi qoidalari bor. Siz esa na muallifini bergansiz, na manbasini, na linkini bergansiz.
Xuddi o'zingiz yozgandek bo'lib qoladi, shu holatda. Keyingi safar biron saytdan maqola ko'chirganingizda albatta bu qoidalarga amal qiling va eskilarining manbasini yozib tahrirlab qo'ying.
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 31 Mart 2009, 11:54:30
Assalomu alaykum!
Muzayyana singlim. Yuqorida Chustiy bekorga manba va ssilkani so'ramadilar.
Mualliflik huquqi qoidalari bor. Siz esa na muallifini bergansiz, na manbasini, na linkini bergansiz.
Xuddi o'zingiz yozgandek bo'lib qoladi, shu holatda. Keyingi safar biron saytdan maqola ko'chirganingizda albatta bu qoidalarga amal qiling va eskilarining manbasini yozib tahrirlab qo'ying.

Va  alaykum assalam!
man buni tushunib yetmabman, xoziroq xatoyimni to'g'rilab qo'yaman.
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 31 Mart 2009, 12:00:19
AbdulAziz aka ana endi kamchilikka yo'l qo'ymadimmi?
Xatoni aytganingiz uchun tashakkur!
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 03 Aprel 2009, 00:54:46
 Ассаламу Алайкум!

Аасоро дсстларимиз сзларининг дини "ҳақ" сканлигини, Исо алайҳиссаломга боғлиқ маълумотлар рост скалигини, У кишини ростан хам Худонинг сғли сканлигини ва инсолар гунохи учун қурбон бслганликларини исботлашмоқчи бслишади.


Мана бу жадвалда Лавлус, Исо алайхиссаломнинг нималарга ва кимларга схшатганини сзиз ксриб билиб оласиз. МАА ХАМАТ!


Ийсо МассиҲМитраОсирисВақҳКришнаБуддаЗардушт
Аасоролар ХудосиФорслар ХудосиМисрликлар ХудосиЮнонликлар ХудосиХиндулар ХудосиБуддизм АсосчисиЗардсштийлик Асосчиси
А­ркак билан қсшилмаган холатда хомиладор бслган аёлдан туғилган. Онасининг исми МарисмА­ркак билан қсшилмаган холатда хомиладор бслган аёлдан туғилганА­ркак билан қсшилмаган холатда хомиладор бслган аёлдан туғилган, А­ркак билан қсшилмаган холатда хомиладор бслган аёлдан туғилган. Семеланинг сғлиА­ркак билан қсшилмаган холатда хомиладор бслган аёлдан туғилган. Онасининг исми ДевакиА­ркак билан қсшилмаган холатда хомиладор бслган аёлдан туғилган. Онасининг исми Хай сёки МасА­ркак билан қсшилмаган холатда хомиладор бслган аёлдан туғилган.
25-декабрда ғорда туғилган ёки молхонада25-декабрда ғорда туғилган27-29декабрда (Ллутарх) ғорда туғилган25-декабрда туғилганТаҳминан 25-декабрда туғилганДекабрда туғилган25-декабрда туғилган
Худонинг Ўғли Худонинг Ўғли Худонинг Ўғли Зевс Ўғли Вишну ЎғлиМахаематт ЎғлиИлохий Ўғил
12та шогирди бслган12та шогирди бслганАржундан бошқа ҳамма шогирдлари ташлаб кетганБаъзи хабарларга ксра хамма шогирдлари содиқ қолган
Кспдан буён кутилган МассиҳКспдан буён кутилган слчиКспдан буён кутилган қутқарувчиКутилган халоскорВишнунинг ваъда қилган сғлониГунохларни Ўз бсйнига олувчиВаъда қилинган Илоҳий нур
Ишқ даъватчисиТинчлик хабарчисиИшқ ва тинчлик даъватчисиХалқни сргаштириш учун келган  Адолат ва шон-шухрат даъватчисиИшқ ва тинчлик даъватчиси
Кишилар гунохи у-н хочга михлаб слдирилган ва самога кстарилганҚатл стилганҚатл стилганҚатл стилганХочда қатл стилган ва кстарилганЎлган ва дафн стилганЎлган ва дафн стилган
Уч кун жаханнамда булгандан сунг илох булиб қайта тирилганБир неча кун жаханнамда булгандан сунг худонинг бир кисми булиб қайта тирилган 2 кун 3 тундан сснг қайта тирилганҚайта  тирилганҚайта тирилганҚайта тирилганИлох ксринишида қайта тирилган
Дунё сратилишининг сабабчисиХудонинг сгона сғлиХудонинг ердаги одам шаклидаги холатиБутун борликнинг Боши ва ОхириВишнунинг ердаги одам шаклидаги холатиБутун борликнинг Боши ва Охири
Аасоролар троияасидан бири:Ота,Ўғил, Муқаддас А ухУчта Буюклардан БириХудонинг ердаги одам шаклидаги холатиХиндулар Троияасидан бири:Брахма, Шива, КришнаМахасаматтанинг одам шаклидаги тулик холатиИлохий бошланишнинг ташувчиси
Яна қайтиб келиши керакҚиёмат махалда қайта келиши керакЯна қайтиб келиши керакИккинчи кайта келиши кутилмоқдаҚиёматнинг сунги кунлари келадиЕрда Худованднинг Хукумронлигини срнатиш учун келадиЯна қайтиб келиши керак
"œЛараклет"нинг келишини башорат қилинганБуюк куткарувчининг пайдо булиши башорат қилинган"œКнсз-пайгамбар" келиши башорат қилинган«Барча нарсага кодир»нинг келиши башорат қилинган«Мама»нинг келиши башорат қилинган«А­нг буюк»нинг келиши башорат қилинган«Мохаменднинг Беккага» келиши башорат қилинган

Манбаа (http://forum.hilol.com/index.php?topic=40.0)
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Munira xonim 03 Aprel 2009, 09:25:30
Va alaykum assalam.
Chustiy, Alloh sizdan rozi bo'lsin.
Bunday e'toqid qiluvchi kishilarda zarracha AQL degan ne'mat yo'qligiga shak shubha yo'q....
Alloh barchaga IYMON lazzatini tottrimasdan o'ldirmasin...
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 04 Aprel 2009, 01:56:59
Миссионер билан диспут(илмий бахс)

Iqtibos: Sulaymon
Isaiah 59:21,    Proverbs 1:23,   Ezekiel 36:27.
Yuhanno 14:16-17 16 Мен Отамга мурожаат қиламан ва У то абад сизлар билан қоладиган бошқа Юпатувчини юборади. 17 Бу Юпатувчи — Ҳақиқат А уҳидир. Дунё Уни қабул қила олмайди, чунки Уни на ксради, на билади. Сизлар сса Уни биласизлар, чунки У сизлар билан доим биргадир, У ичингизда сшайди.
Yuhanno 7-38:39 Муқаддас Битикда айтилганидек, Менга ишонганнинг вужудидан ҳаётбахш сув дарё бслиб оқади.

39 Исо бундай деб, Муқаддас А уҳни назарда тутган сди; Унга ишонганлар Муқаддас А уҳни сқин орада олишлари керак сди. Исо ҳали улуғворликка юксалмаган, шунинг учун Муқаддас А уҳ ҳануз тушмаган сди.  Yuhanno 16:13 Муқаддас Ҳақиқат А уҳи келгач, У сизларни бутун ҳақиқат йслига бошлайди. У Ўзича гапирмайди, неки сшитса, сшани ссзлаб беради, У келажак ҳақида сизларга хабар қилади.
Galatialiklarga 3:14
Шу йссин Худо Иброҳимга ваъда қилган қут-баракалар Исо Масиҳ орқали мажусийларга ҳам насиб стди, биз имонимиз туфайли Худо ваъда берган Муқаддас А уҳни қабул қилдик. 
Rimliklarga 14:17  Худонинг Шоҳлиги овқат ва ичимликдан иборат смас, балки Муқаддас А уҳ бағишлаган солиҳлик, тинчлик ва севинчдир.

Сулаймон, аввало жавоб ёзганингиз учун ташаккур. Мусулмонлар томонидан, берилган савол ва жавобларни сқиспсизми йсқми билмадиму, лекин сиз берган жавоб ва далилингизни бироз таҳлил қилиб ва сз фикримни билдирсам. Ўйлайманки бизнинг жавобларизни сқигач фикр юритарсиз иншаАллоҳ.

Сиз ёзган жавобда "Муқаддас А уҳ" бу кишиларни ичидаги бир ксринмас туйғу бслиб, у кишиларни тсғри йслга бошлайди ва у келажак ҳақида хабар беради демоқдасиз.

Аввало бир масалага ойдинлик киритиб олсак, сиз бир вақтнинг сзида "Муқаддас А уҳ"ни ҳам кишилар ичида ва у кишиларни тсғри ва ҳақиқат йслига юошлайди дейсиз ва шунингдек, шайтонни хам кишилар ичига кириб олган дейсизлар.
Аима бир кишини ичида хам шайтон хам "муқаддас руҳ" бслиши мумкинми?
Аки Муқаддас А уҳ шайтонга нисбатан кучсизми? Сизни билмадиму лекин манга нимагадур мантиқсиз бслиб туюлспти.

А­нди масалани асосий қисмига диққатимизни қаратсак. Сиз Ийсо а.с дан кейин келган Юпатувчи бу  Муқаддас А уҳ демоқдасиз.
Айтингчи сиз келтирган жумладаги: " Муқаддас Ҳақиқат А уҳи келгач, У сизларни БУТУА ҲАҚИҚАТ ЙЎЛИГА БОШЛАЙДИ .У Ўзича гапирмайди, неки сшитса, сшани ссзлаб беради, У келажак ҳақида сизларга хабар қилади. (Юҳанно 16:13)
 
Мана Ийсо а.снинг бу башоратларига 2000 йилдан зиёдроқ вақт бслибтики сиз айтган ЮЛАТУВЧИ (Муқаддас А сҳ) кимдан нимани сшитиб, кимга сшани ссзлаб берди, кимни хақ йслга бошлади ва кимга ва қачон келажак ҳақида хабар берди?

Сиз ЮЛАТУВЧИ бу Муқаддас А уҳ сканлигини айтдиз, лекин МУҚАДДАС А УҲ, кимлигини, қачон келганини, қаерга келганини, кимни ҳақ йслга бошлаганини ва сзидан смас балки сшитганларини ва келажак ҳақида хабар берганини айта олмадингиз.

 ЮЛАТУВЧИ-МУҚАДДАС А УҲ бу МУҚАДДАС ЛАЙҒАМБАА ДИА .


Сиз бу ссзларни сшитиб хайратдан ёқа ушлашингиз ва маълумотларни охиригача сқимай туриб инкор қилишингиз табиий лекин сзингизни Муқаддас Китобингизга назар солсангиз Янги Аҳдда Муқаддас А уҳ, Лайғамбар ссзи билан синонимда келган. Сиз бутун бошли Янги Аҳдни варақлаб бу нарсани қидириб сзизни оввора қилиб юрманг мана далили:

А­й маҳбубларим, ҳар қандай А УҲга инонавермангиз. Худодан бслган-бслмаганлигини билиш учун руҳларни синовдан стказингиз. Чунки дунёда кспгина сохта ЛАЙҒАМБАА ЛАА  пайдо бслган. (Юҳанно 1-мактуби 4:1)

Бу ерда ЛАҒАМБАА  ва А УҲ бир жумлада ва бир вақтда ва синоним бслиб келмоқда.

Бас шундай скан Ийсо а.с дан кейин келиши лозим бслган, кишиларни ҳақиқат йслига бошлайдиган, келажак(Қиёмат) ҳақида хабар берадиган, Ўзича гапирмасда балки Худо номи ила гапирадиган ва шунингдек Ийсо а.с ва  У кишини оналарини кскларга кстарадиган ва Ийсо а.с ҳақларида, кишиларининг қалбида заррача ҳам шубҳа қолдирмайдиган даражада сътиқод қилишни сргатадиган ЮЛАТУВЧИ, МУҚАДДАС А УҲ бу ЛАЙҒАМБАА ДИА .

Лекин сизнинг форумдаги постлариздан маълумки сиз сз билганиздан қолишиз ва буларни қабул қилишингиз қийин, шунинг учун башоратга оид маълумотларни срганишни давом стамиз.

Сиз келтирган жумлада: "Yuhanno 14:16-17 16 Мен Отамга мурожаат қиламан ва У то абад сизлар билан қоладиган БОШҚА Юпатувчини юборади."

Ийсо алаҳиссалом БОШҚА ЮЛАТУВЧИ юборилишини айтмоқдалар. Диққат қилинг БОШҚА ЮЛВТУВЧИ.
Сиз сса ЮЛАТУВЧИ бу МУҚАДДАС А УҲ сканлигини айтдингиз, айтингчи МУҚАДДАС А УҲлар нечта?
Христианлик таълимоти бсйича Ота, Ўғил ва Муқаддас А уҳ хар бири биттадан бслиб аслида булар уч Худо смас балки БИТТАдир, бу Троияа масаласи бошқа мавзу бслгани боис бу нарсани кейинроққа сурамиз. Хозир бизнинг мақсадимиз МУҚАДДАС А УҲнинг нечталигини аниқлаш сди.
Демак МУҚАДДАС А УҲ - БИТТА скан хурматли Сулаймон снди айтингчи, Ийсо а.с юқоридаги БОШҚА ЮЛАТУВЧИ келиши ҳақидаги башоратни айтаётганларида, сша БИТТА МУҚАДДАС А УҲ қаерда сди?
 Саволга елка қисишингиз табиий. Лекин масалага ойдинлик киритиш учун сизлариниг Муқаддас китобларинизга мурожат қиламиз.

Ўша сизлар айтаётган ва сътиқод қилаётган биргина Муқаддас А уҳ, Ийсо а.с БОШҚА ЮЛАТУВЧИ келишини башоратини берган вақтдасм, Ийсо а.с билан бирган бслган ва У кишини сз вазифаларини адо стишга ёрдам берган ва хатто сша Муқаддас А уҳ У киши туғилмасларидан олдин хам шу ерда одамлар орасида бслганлар.

Мана далили. Сизларнинг МУҚАДДАС КИТОБларингдан.

Давоми кейнги поста.............

ЛИАК (http://forum.hilol.com/index.php?topic=373.msg1223#new)
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 06 Aprel 2009, 11:05:26
Миссионерлар хамласи
«Миссионерлик ( лот.- юбориш, топшириқ)-бирор динни сз юртидаги ёки сзга юртлардаги ғайридинлар сртасида тарқатиш соҳасидаги черков ташкилотларининг фаолисти. Миссионерлик босқинчилик урушлари даврида мустамлакачи империсларни барпо стиш ва мустаҳкамлашда идеологик скспаняис турларидан бири бслган. Миссионерлар ошкора ёки махфий равишда Америка, Осиё, Африка халқларини забт стишда қатнашганлар"¦.»(А­няиклопедик луғат)
Аллоҳга ҳамд бслсин ва А асулуллоҳга ва У кишининг оилаларига, ҳамда Саҳобаларига ва У кишининг ҳидостларига сргашганларга саловат ва саломлар бслсин!

ТАВҲИД


Меҳрибон ва А аҳимли Аллоҳ номи билан.
Айт (сй Муҳаммад алайҳиссалом.): «У Аллоҳ сгонадир»
Барча ҳожатларни ссрайдиган зотдир.
Туғмаган ва туғилмаган.
Ва унга ҳеч ким тенг схшаш бслган смас.
(Ихлос сураси)

Миссионерлар бошчилигидги насроний дин вакиллари: «Аасроний дини тавҳид асосида барпо стилган» - деб, даъво қилишлари ҳаммага маълум бслса керак. Лекин шундай бслсада улар негадир учлик ақидасига (троияа) маҳкам ёпишиб, Худонинг уч ипостасда мавжуд сканликларига иймон келтирадилар. Аасроний черкови сз қавмларини бу ақидага ишонтиришга уриниб «инсон ақли уни англашга қодир смас» дейди. Гапларига ҳужжат стиб сзлари муқаддас санаб келаётган Инжил «аталмиш» китобларини бизларга рсбарс қиладилар.
«Шунинг учун бориб, барча халқлардан шогирд орттиринглар. Уларни Ота, Ўғил ва Муқаддас А уҳ номи билан сувга чсмилтириб, имонга киритинглар.» (Матто -28,19)
Тарихчи олимлар гувоҳлигича: Император Константин Евсевий исмли епископга 325-йилларда Инжилнинг нусхаларини кспайтиришга буйруқ берган скан. Ўша Евсевий исмлик епископ маълумотига ксра мазкур Инжил ибораси сша вақтларда «Шунинг учун бориб барча халқлардан менинг номим ила шогирд орттиринглар» - деб ёзилганлигини айтади. Қсшилиб қолган иборалар сса, бирмунча кейин пайдо бслганлиги сз сзидан маълум бслмоқда.
Яна насронийларнинг снг ксп мурожаат стадиган ибораси:
"œШундай қилиб [осмонда учтаси гувоҳлик беради Ота, Калом ва Муқаддас А уҳ. Бу учови бир. Ерда ҳам] учтаси гувоҳлик беради: А уҳ, сув ва қон. Бу учови бир. (биринчи Юҳанно-5-боб 7,8 остлар)"
Бу остнинг саҳиҳ смаслиги аниқ бслиб қолмай, балки у соф тавҳид ақидасига зиддир. «Осмонда учтаси гувоҳлик беради Ота, Калом ва Муқаддас А уҳ. Бу учови бир» - деган ибора умуман снг қадимги 400 дан зиёд нусхада мутлоқо учрамас скан. Фақат 16-15 асрларга оид иккита юнон тилидаги Инжилда бу иборалар мавжуд скан. Инжилшунос олимлар бу инкор стиб бслмайдиган далил асосида бу остдаги иборанинг 15 ва 16 асрларда "œИнжил"га қсшиб қсйилгани ҳақида гувоҳлик берадилар. Ўзбек тилида чоп стилган «Инжил» китобида ҳам бу факт рад стилмайди. Китобхонга тушунтириш бобида сса: «квадрат қавслар ["¦] ичида келтирган гап бслаклари Инжилнинг снг қадимий ва ишонарли қслёзмаларида йсқ»лиги уқтирилади. Шунга қарамасдан асоссиз ва ишонарсиз бслган иборани ҳеч чсчимасдан китоб таржимасида илоҳий китоб мақомида нашр қилинишидан таажубланади инсон"¦ «Ўз қсллари билан китоб ёзиб, сснгра уни озгина қийматга сотиш учун: «Бу китоб Аллоҳ хузиридан (келган)», дейдиган кимсаларга ҳалокат бслғай, бас, ёзган нарсалари сабабли уларга ҳалокат бслгай, топган фойдалари сабабли уларга ҳалокат бслғай.»(Бақара-79)
Яна насронийлар Худони одам шаклида ер юзига тушганлигининг "œисботи" слароқ Лавелнинг Тимофейга юборган биринчи мактубига суснишади. Аммо олимлар бу ост ҳақида бошқача фикрдадирлар. Хусусан рус биродаримиз Али Вечеслав Лолосин сзининг "œАллоҳга слтувчи тсғри йсл" китобида:
«...Ҳаворий Лавелнинг Тимофейга йсллаган Биринчи мактубига суснишади. Унда тсғридан-тсғри Худонинг одамга гавдаланиши ва бу ҳол Исонинг, алайҳиссалом, мсъжизавий туғилиши ҳодисасида ксрилгани тсғрисида ёзилган. Аммо ҳатто Лопухиннинг православис назоратчилари томонидан расман ижозат берилган «Инжилнинг изоҳли луғати»да ҳам бу мактубга (3-бобнинг 16-остига) ёзилган давридан 300 йил кейин иккита ҳарф қсшиб қсйилгани тан олинади. Қадимги битикда унда юнонча «ос» («которс‹й») ёзуви бслган ва матн қуйидагича ксринишда сди: «...великас благочестис тайна, которас открс‹лась во плоти"¦» Константинополь патриархи Иоанн Златоуст IV аср охирларида «ос» ссзининг олдига «Те» ҳарфларини қсшиб қссди ва «Теос» (Худо) ссзи пайдо бслади, натижада ҳозирда сқилаётган маъно келиб чиқади: «"¦великас блогочестис тайна: Бог свилсс во плоти"¦» Ҳаворий Лавелнинг вафотидан 300 йил кейин пайдо бслган айни мана шу матнни насронийлар Иброҳимнинг, алайҳиссалом, сккахудолик динида хаёлга ҳам келмайдиган «боговоплос‰енис» (Худонинг инсон бслиб гавдаланиши) ғоссининг снг асосий далили сифатида келтиришади.»(Ауруллоҳ Муҳаммад А ауфхон таржимаси Ҳидост ойномаси, 2003-йил, 4-сон, 8-бет

"œТроияа-Христианлар тасаввурига ксра, Худонинг 3 қиёфаси: ота-худо, сғил —худо, ва муқаддас руҳ-худо. Худонинг 3 қиёфа ёки ипостасда мавжудлигига сътиқод 381 йили Константинополда бслиб стган черков соборида ақида тарзида расмийлаштирилган. Христиан черкови сз қавмларини бу ақидага ишонтиришга уриниб , инсон ақли уни «англашга» қодир смас, бу сса ақиданинг ғайритабийлигини тасдиқлайди, деб уқтиради. Ҳақиқатда сса илоҳий троияа ҳақидаги тасаввурлар жуда қадимги даврда шаклланган. Қадимги Миср (Осирис, Исида, Гор), Қадимги Ҳиндистон (Брахма, Вишну, Шива), Бобил (Ану, А­а, Бел) динлари ва бошқа динларда ҳам троияа мавжуд бслган..." (А­няиклопедик луғатдан)
«Аллоҳнинг Бизга берган тавфиқ ҳидости билан Унга сътиқод қилган ҳолда Аллоҳнинг тавҳиди тсғрисида айтамиз: Албатта, Аллоҳ скка, ёлғиз, Унинг шериги йсқ. Унга схшаш бирор нарса йсқ. Ундан бошқа бирор илоҳ йсқ. Ибтидосиз қадимдир, интиҳосиз доимдир. У фоний бслмас ва йсқ бслмас. У хоҳлаган нарсаларгина бслади. Ваҳмлар (гумонлар) Унга етолмас ва фаҳмлар (илмлар) Уни идрок стмас. Халқлар Унга схшамас. У тирикдир слмас, қойюмдир ухламас. ("œТаҳовий ақидаси" китобидан)
Маълум бслишича, насроний дини сътиқодининг асли асоссиз скан. Ўта муҳим масала ҳисобланмиш, тавҳид тушунчасида адашиб кетганликларига ачинамиз, Аллоҳ таолодан ҳидост ссраймиз. Иложи борича уларни огоҳ стамиз. Исо алайҳиссаломнинг "œИнжил"да айтган гапларининг баъзисини уларга сслатиб қссмиз:
«Тингла сй Исроил! А аббимиз бслган Худованд сгона Худованддир. (Марк-12,29)»
«Шунда Исо: -Йсққол ксзимдан, шайтон! Чунки Тавротда: А аббинг- Худовандга сажда қил, биргина Унга итоатда бсл», деб ёзилган-дейди. (Матто-4,10)
«Абадий ҳаёт сса Сени танҳо Ҳақ Худони ҳамда Сен юборган Исо Масиҳни таниб билишдан иборатдир».(Юҳанно-17,3)
« - Яхши гапирдинг, Устоз, - деди уламо Исога. - Худо сгона, ундан бошқа худо йсқ, деб тсғри айтдинг.»(Марк-12,32)
Исо алайҳиссалом Худо сгона деб турса-ю, черков руҳонийлари Худонинг уч қиёфаси — ота худо, сғил худо, ва муқаддас руҳ худо деб турса? Ачинарлиси насронийлар Исо алайҳиссалом ссзларига итоат қилмасдан аллақандай сохта устозларнинг гапларига алданганлар. Ааҳотки Аллоҳ таолонинг ҳақ пайғамбари бслмиш Исо алайҳиссалом даъват стган таълимотдан ксра сохта устозларнинг сохта фатволари устун бслса?
Аллоҳ, албатта, Масиҳ ибн Марсмдир деганлар кофир бслдилар Масиҳ ибн Марсм сса: «Менинг А аббим ва сизнинг А аббингиз (бслган) Аллоҳга ибодат қилинг. Ким Аллоҳга ширк келтирса, албатта унга жаннатни ҳаром қилди ва унинг турар жойи дсзах бслади. Ва золимларга нусрат бергувчилар йсқдир» деди (Моида сураси-72)Сохта устозлар сзлари адашгани етмаганидек кспчиликни жар ёқасига олиб боришган. Мана снди бизнинг миллатга ҳам ҳамла қилмоқдалар. Аллоҳ таолонинг ҳақ пайғамбари ва қули бслмиш Исо алайҳиссаломни А обб даражасига кстарганликлари рост ва уни А аббий деб атаганликлари ҳам ҳақиқатдир. Мазкур масалага "œИнжил"дан носаролар зарарига ҳужжат бсладиган остлар мавжудлиги жуда қизиқарлидир.
«Қиёмат кунида ксплар менга «А А аббий, ё А аббий бизлар Сенинг номинг билан башорат қилмадикми? Сенинг номинг билан жинларни қувиб чиқармадикми? Сенинг номинг билан кспгина мсъжизалар сратмадикми?» - дейдилар. Ўша вақтда Мен уларнинг юзига қараб: Мен сизларни ҳеч қачон таниган смасман, сй бадкирдорлар, менинг олдимдан кетинглар! - дейман» (Матто-7,22-23)
Бу ёғи жуда қизиқ бслдику бу дунёда Исо алайҳиссаломни А обб қилиб олиб ва унинг номи ила ҳар хил ишлар қилиб, охиратда шарманда бслса. Ааҳотки, ушбу сиз сътиқод қилаётган «Инжил» сизнинг зарарингизга хизмат қилувчи ҳужжат бслса-ю, сиз ҳеч нарсани гсё билмагандек хаётингизни давом стдирсангиз. Аега ақл ксзларини очмайсиз, ахир? Аега Исо алайҳиссаломни А обб қилиб олгансиз, ахир Исо алайҳиссаломдан олдин келган барча пайғамбарлар ҳам, скка Аллоҳга ибодат қилишга даъват стганликларини схши биласизлар-ку. Улуғ пайғамбарлардан Иброҳим алайҳиссалом, Мусо алайҳиссалом ва бошқа Аллоҳнинг слчилари Исо алайҳиссаломга ибодат қилмаганлар-ку? Аксинча, улар бутун оламларни сратган Аллоҳ Ҳақ субҳанаҳу ва таолога ибодат қилганлар-ку. Исо алайҳиссалом ҳам, Бани Исроилни сзига смас, сгона Аллоҳга ибодат қилмоққа даъват стганлар-ку. Шу нарсанинг сзи сизлар учун очиқ ҳужжат смасми?
«Шу маҳал бир киши Исонинг ёнига келиб:
-Валинеъмат Устозим! Абадий ҳаёт насиб бслиши учун қандай савобли иш қилмоғим лозим?» -деб ссради. Исо унга деди:
-Аега сен Мендан савобли иш ҳақида ссраспсан? Биргина Худодан бошқа ҳеч ким савоб сгаси смас. Агар боқий ҳаётга сришмоқ истасанг, илоҳий амрларга риос қил.(Матто-19,16-17)»
съни Исо алайҳиссалом аниқ қилиб мен Худо смасман, биргина Худодан бошқа ҳеч ким савоб сгаси смас- демоқдалар, минг афсуски сохта устозлар сна Исо алайҳиссаломнинг гапларини сътиборга олмадилар, уни сзларига Худо қилиб олдилар ва илоҳий амрларга риос қилмаса ҳам инсон нажот топади деб, Исо алайҳиссаломнинг амрларини ва муборак йслларини буздилар.
А­й аҳли китоблар! Динингизда ҳаддан ошманг ва Аллоҳ ҳақида ҳақдан бошқани айтманг. Албатта, Масиҳ Исо ибн Марсм Аллоҳнинг пайғамбари, Марсмга илқо қилган калимаси ва ундан бслган руҳдир. Бас, Аллоҳга ва унинг пайғамбарларига иймон келтиринг. Уни учта деманг. Тсхтанг, сзингизга схши бслади. Албатта, Аллоҳ сгона илоҳдир, сзга смас У сзининг боласи бслишидан пок бслди. Осмонлардаги нарсалар уникидир, ердаги нарсалар уникидир. Вакилликка Аллоҳнинг сзи кифос қилур.(Аисо-171, "œТафсири хилол"дан таржима)
«Ислом дини инсонистнинг ақидасини тсғри йслга солишга келган. Бу сринда носароларнинг ақидасини тсғриламоқда. Маълумки, насроний дини снгилиги вақтида ақида тсғри бслган. Лекин замон стиши билан бу ақида аста секин бузила борган. Милодий олтинчи асрга келиб, А им императорларининг тазйиқи остида насроний ақидаси тамоман бузилиб бслган сди. Аосаролар сз динларида ҳаддан ошиб кетдилар. Аллоҳнинг бандаси ва пайғамбари Исо алайҳиссаломни, Аллоҳнинг сғли, дедилар. Сснгра, Аллоҳ уч аслдан ота, сғил ва муқаддас руҳдан иборатдир, деб даъво қилдилар. Шунингдек, Биби Марсмни ҳам илоҳлик даражасига кстардилар. Худонинг зоти ва сифатлари ҳақида битмас- туганмас ихтилофларга тушдилар. Охири келиб, сзлари ҳам тушуниб етмайдиган ақидавий машмашаларга гирифтор бслдилар. Уларнинг ушбу ва шунга схшаш ксплаб ишлари динда ғулувга кетиш — ҳаддан ошиш сди...»("œТафсири ҳилол"дан)
Аасроний дин вакилларининг сътиқодига ксра, Исо Масиҳ инсон смас, аксинча у ер юзига инсон қиёфасида тушган Худодир. Шунга қарамасдан «Инжил» китобидан унинг бутун оламлар Худосими ёки бошқами тушуниб бслмайди. "œИнжил"нинг бирон жойида ҳам Исо Масиҳ аниқ қилиб Худо деб аталмаган, носаролар шунга қарамасдан Исо алайҳиссаломни Худо ёки «Худонинг сғли» ҳам дейдилар. Маттода 32 марта, Маркда 15 марта Луқада 22, Юҳаннода сса 12 марта Исо алайҳиссаломни «инсон сғли» дейилган. Ҳамма вақт бу ссзларни Исо алайҳиссаломнинг сзлари баён стган. Хушхабарчиларнинг ҳаммаси бслиб 70 мартадан зиёд Исо инсон сғли деса-ю, черков руҳонийлари уларнинг гапларига сна сътибор бермаса...?
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 06 Aprel 2009, 11:09:19
Маълумки Исо алайҳиссалом арамий тилда даъват қилганлар, бу тил иброний тилига сқин тил бслиб сша вақтдаги ксп сҳудийларнинг сзаро ссзлашув тили сди. А­нг сски «Инжил» ҳам съни Матто баён стган хушхабар (номаълум вариант) ва бошқа апокриф асарлар ҳам шу тилда ёзилганлиги ҳақида тахминлар бор. Лекин бу тилда ёзилган битта ҳам «Инжил» хозирда сақланиб қолмаган, балки ушбу китобларнинг сски юнонча таржималари қолган холос. Таржималарнинг нуқсонлари ва ким томонидан таржима қилинганлиги ҳақида гапирмасак ҳам бслади. Хулласи калом: «Худонинг сғли» ибораси арамий тилида «абд Иеҳова» арабчаси абд Аллоҳ съни Худонинг қули маъносини берган. Лекин китоб юнончага таржима қилинганида бу иборага юнонча «pias» калимаси ишлатилган скан, съни маъноси қул ёки сғлон деб тушунилган. Вақтлар стиши билан қадимги дунёнинг ботил динлари ва Исо алайҳиссалом рисолатларининг чатишиши оқибатида «Худонинг сғли» ибораси асосий сринга чиқиб қолган.
Янги аҳдда шундай жойлар ҳам борки Ота ва Ўғил бир қилиб ксрсатилган «Мен ва Отам-бирмиз» Юҳанно 10 30) ва шу бобнинг 38 остида «Отам Менда ва Мен Отамда сканимизни англаб иймонингизни комил қилинлар» (Юҳанно-10,38)га схшаш иборалар. Шунга қарамасдан "œИнжил"да Худо алоҳида, сғил алоҳида қилиб ксрсатилган жойлар кспдир. Исо айтади «Мен Отамда ҳозирман, Отам сса Менда ҳозир» (Юҳанно-14, 10) дейилса-да, Исо « Зеро: Отам Мендан улуғдир»-деб (Юҳанно-14,28) Худони алоҳида улуғ зот сканлигини таъкидлайди. Бошқа жойда сса «Бироқ Мен ёлғиз смасман, чунки Отам Мен биландир» (Юҳанно-16,32) дейилган. Мен биландир ибораси менда смаслигини англатади, мен ёлғиз смасман ибораси сса Худо алоҳида зот, Исо сса алоҳида зот сканлигини исботлайди.
Исо алайҳиссаломнинг Худо ҳакида берган гувоҳликлари ҳам қизиқарлидир. Исо: "œМен сз сзимдан ҳеч нарса қилолмайман. Қандай сшитсам, шундай ҳукм қиламан ва Менинг ҳукмим ҳаққонийдир. Чунки мен сз иродамни смас, балки Мени юборган Отамнинг иродасини бажо келтиришни истайман"(Юҳанно 5-30). Исо алайҳиссалом "œМени юборган Отамнинг иродасини" деб сзини юборилган слчи сканлигини, "œМен сз иродамни смас" деб Аллоҳ буюрган иродани бажо келтиришни истайман десптдилар.
Ота калимасини сҳудий тилларидан таржима қилаётганларида сзгартириб таржима қилган бслишлари ҳам мумкиндир. Биродаримиз Байматов фикрича: "œсомий халқлар гуруҳига кирувчи тилларда, мисол учун араб тилида "œА оббун" калимаси бир неча маънони беради; биринчиси Ларвардигор, иккинчиси хсжайин, соҳиб, учинчиси тарбисчи. Уларни таржимон сзи билганича таржима қилиши мумкин, лекин араблар ва сҳудийлар бу калима маъносини схши англайдилар. Улар Исо алайҳиссаломни пайғамбар, устоз деб билишганлар. Исо алайҳиссаломнинг сзи ҳам сзини «инсон сғли» деб атаган. Шубҳасиз, Исо алайҳиссаломга "œсзини инсон қиёфасидаги худоман деган фикр ёт сди." Аҳмад Дийдот сса: «..Ҳа, ҳақиқатан ҳам Аллоҳ таолонинг 99 гсзал исми бор, Ота исмини (аб), Ларвардигор (А обб) исмидан арабчада айтиш осон бслишига қарамай, уларнинг орасида Ота исми йсқ.. Бунга сабаб нима скан? Сабаби инсонларни ҳар хил адашган, ботил фикрлардан сақлаш учундир...», деганлар.
Баъзи бир черков руҳонийлари ҳийла ишлатиб: «Худо ер юзида сзининг худолик сифати билан смас, балки одам сифатида фаолист ксрсатган, съни худо инсон қиёфасида ерга тушган» дейдилар. Ахир у ҳамма нарсага қодир- ку деган ҳолда бу билан ТАВҲИДга ҳеч қандай путур етмаганлигини исботламоқчи бсладилар.
Исо алайҳиссалом «Сизларга ростини айтайин: қул сзининг хсжайинидан юқори турмас, слчи ҳам уни юборгандан улуғ бслмас. Агар гапимни уққан бслсангиз, бунга амал қилинглар ва бахтли бсласизлар!» (Юҳанно-13,16-17) съни мени слчи қилиб юборгандан мен улуғ смасман десада, насроний динининг «уламолари» йсқ, Исо худодир дейдилар. Агар Исо худо бслганида у ЎЗИАИ ЎЗИ слчи қилиб юборган бсладими?
"œИнжил"даги: «А аббимиз Исо шогирдларига ушбуларни тайинлаб бслгач, осмонга кстарилди ва Худонинг снг томонига стирди»(Марк 16 19) деган ибораси уларнинг даъволари саробдан бошқа нарса смаслигини ксрсатиб қолмасдан, балки уларнинг қаттиқ адашаётганликларининг исботи ҳамдир. Сабаби уларнинг ақидасига ксра, Исо алайҳиссалом осмонга кстарилгач, Худо билан қсшилиб кетиши керак сди. Қсшилмай абадий Худонинг снг томонида стирса иккита Худо бслиб қолади-ку, ахир бу Аллоҳ таоло лаънатлаган кспхудолик смасми? Муқаддас А уҳнинг борлигини ҳам ҳисобга олсак, масала сна ҳам ечиб бслмас тус олади.
«Иблис Исони сна жуда баланд тоққа олиб чиқиб кетди. Дунёнинг барча салтанатларини ҳамда уларнинг ҳашаматини Унга ксрсатиб:
-Агар тиз чскиб менга сажда қилсанг, буларнинг ҳаммасини Сенга бераман, - деди. Шунда Исо:
-Йсқол ксзимдан, шайтон! Чунки Тавротда: «А аббинг- Худовандга сажда қил, биргина Унга итоатда бсл», деб ёзилган, -деди. (Матто-4,8-10
Бу дегани Исо алайҳиссалом ҳеч қанақа Худо смаслигини ксрсатиб турибди. Ахир у насронийлар айтмоқчи худо бслганида сди, шайтон келиб Худони васваса қилиб унга «дунёнинг барча салтанатларини ҳамда уларнинг ҳашаматини» ваъда қилармиди? Аксинча, Исо алайҳиссалом сз оғизлари билан «А аббинг Худовандга сажда қил, биргина Унга итоатда бсл» деб айтспти-ку.
...Яна бслса носаролар "œбизлар муваҳҳидларнинг пешвосидирмиз. Бизлар ширкка даъват стмаспмиз. Бизлар Худони бир деб биламиз" дейдилар, аммо амалда сса ҳар хил иконаларга (тасвирларга), Исо, Марсм, ҳаворийларга ва бошқа авлиёларнинг ҳайкалчаларига, ҳар хил маълум ва номаълум авлиёлар қабрларига ибодат қилаётганликларини, бсйинларига хочни тақиб олиб шу хоч ҳар хил балолардан сақлашига иймон келтириб, маст қилувчи ичимликларни ичиб, чсчқа гсштидан тановул қилиб олиб, аёлларини рашк қилмасдан срим слонғоч юришларига йсл қсйиб бериб. сна бизлар Исо алайҳиссалом йслларидадирмиз, дейдиларми?....
Абу Ҳурайра разисллоҳу анҳу ривост қиладилар: «А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам бундай деб марҳамат қилдилар: «Жоним қслида бслган зот ҳаққи, сқин (келажакда) Марсм сғли (Исо алайҳиссалом икки фариштанинг қанаотларига икки кафтларини қсйган ҳолда менинг шариатим бсйича одилона ҳукм юргазиш учун осмондан ораларингизга, Дамашқнинг шарқроғидаги оқ минора сқинига) тушадиларда, хочни синдириб, тснғизни (чсчқани) слдирадилар (съни, хочларни ва тснғизларни йсқ қилмоқни амр қиладилар. Кейин, (зиммийлар бсйнидаги) жизисни (съни, жон солиғини) бекор қиладилар. (Жобир разисллоҳу анҳу: "œИсо алайҳиссалом жизисни бекор қиладилар, чунки барча одамлар Исломни қабул қилиб мусулмон бслгач, бунга сҳтиёж қолмайди",-дейдилар. (Имоми Аававий: Тсғриси, Исо алайҳиссалом Исломни қабул қилишидан бошқасини қабул қилмайдилар. Жизиснинг шариатимизда қабул қилиниши Исо алайҳиссалом тушишларигачадир — дейдилар. Фатҳул Борий — 6-жилд, 609-бет)
...Сснг, мол-дунё(шу қадар) кспайиб кетадики, ҳатто (бирор нарса берсанг, қадри йсқлигидан), ҳеч ким олмайди ва ҳатто бир сажда бутун дунё ва ундаги барча нарсалардан афзал бслиб қолади". ("œЧунки, Ер юзида адолат срнатилиб, зулм маҳв бслгач, Аллоҳ таолонинг барокатидан барча бениҳост бойиб кетади»,-дейдилар Аававий) (Ал-жомиъ ас-саҳиҳ. Имоми Бухорий 2-жилд, 445-446-бетлар)
Хушхабарнинг ҳаворийлар бобида бир қизиқ воқеа бордир. Ундан ксп насроний биродарларимиз ибрат олса бсларди:
"œЛистра шаҳрида бир чслоқ киши ерда стирар сди. У туғма майиб бслиб, умрида асло юрмаган сди. У Лавелнинг айтаётган ссзларини тингларкан, Лавел унга ксз тикиб, дарддан халос бслиш учун имони борлигини пайқади. Овозини баланд қилиб:
-А аббим Исо Масиҳ номидан сенга айтаман: оёғингда тикка тур! —деди. Ўша заҳоти у киши срнидан ирғиб турдида, юра бошлади.
Халойиқ Лавел қилган ишни ксриб, Ликаонис тилида баралла:
-Тангрилар одам қиёфасида олдимизга тушибди! —деб бақира кетишди. Барнабони — Зевс, Лавелни сса нотиқ бслгани учун Ҳермес дейишди. Шаҳарнинг ташқарисидаги Зевс маъбадининг коҳини сса шаҳар дарвозаларига хскизларни ва гулчамбарларни олиб келиб, халойиқ билан бирга қурбонлик келтирмоқчи бслди.
Ҳаворийлар Барнабо ва Лавел буни сшитгач, кийимларини йиртганча, сзларини халойиқнинг орасига отиб: «А­рлар! — деб бақиришди. — Аима учун бу ишларни қилспсизлар? Биз ҳам сизларга схшаган инсонмиз! Сизлар бу сохта тангриларга топинишдан қайтиб, ер, осмон, денгиз ва ундаги ҳамма нарсани сратган барҳаёт Худога илтижо қилинглар. Мана биз сизларга етказаётган Хушхабаримиз шу"(Ҳаворийлар-14,8-15)
Аасронийлар Исо алайҳиссаломга нисбатан худди Листра шаҳри аҳолиси Барнабо ва Лавелга қилган муносабатни қилдилар—ку. Ахир бу ақлсизлик сканлигини жуда схши билиб, нега Исо алайҳиссаломни сзларингизга худо қилиб олгансизлар?
www.hilol.com

Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 14 Aprel 2009, 15:27:03
kurayev.ru (http://kuraev.ru/index.php?option=com_smf&Itemid=63&topic=37877.msg478269#msg478269), pravoslaviye.ru hamda islam.ru (http://umma.islam.ru/phpBB2/profile.php?mode=viewprofile&u=2361) forumlaridan ashaddiy antiIslamistka bir a'zo bo'lar edi Anya(Anna) Kabulova degan. Ko'p yillardan buyon Musulmonlar bilan disput qilib nuqul o'zinikini tasdiqlardi.

Mana bu birodarlarimizning sayi-harakatlarin samarasi (mevasi) bo'lsa ajab emas.
"Alloh Hidoyatga boshlab qo'yganni hech kim zalolatga boshlay olmas, Alloh zalolatga boshlab qo'yganni hech kim Hidoyatga boshlay olmas"

Anya Kabulovaning Чт Мар 12, 2009 4:47 pm kundagi posti

Iqtibos
Ау если только Сам Господь Бог. Больше никто.
Так что держи - первс‹м будешь:

Ашхаду аллс илсхаиллсЛлах ва ашхаду анна Мухаммадан расулюЛлах.

"Я знаю, верю всем сердяем и подтверждаю на словах, что нет божества, кроме Единого Создателс - Аллаха, и с знаю, верю всем сердяем и подтверждаю на словах, что Мухаммад - последний Лосланник Аллаха"
Istochnik (http://umma.islam.ru/phpBB2/viewtopic.php?t=9323&postdays=0&postorder=asc&start=30)


Allohu Akbar. Alloh Hidoyat yo'lida bardavom qilsin.
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Muzayyana 16 Aprel 2009, 11:39:22
Assalamu alaykum!
Esgitimshimcha missionerlaerni aslida dinga targ'ib qiliuvchilar deb qaraladi, aslida esa ularning o'zlari ham dinni chuqur bilishmas ekan.
Ular aslida mana shunday dinni buzish va targ'ib qilish uchun, har hil soxa mutaxassislari maxsus o'qitilar ekan! keyin ular har hil muassalarda chet davlatlarga chiqarilar ekan. Mana masalan, o'zim xam yaxshi eslayman, 1997-99 yillar orasida bizni shaharda "Angliskiy biblioteka" ochilgan edi.
U yerga o'quvchilarni zo'r jaklb qila olishgan, sababi shar markaziy kutubxonasida yo'q ingilizcha kitoblarni hammasi o'sha uyerda bor bo'lgan, undan taxshqari har hil treyninglar o'tkazilardi. Bu o'quvchilar uchun juda qiziq edi.Keyinchalik aniqlanishicha u yerda asosan missionerlar ish olib borishgan, bazi talabalarni maxsus xonalarga olib kirib bira to'la cho'qintirib ham qo'ya qolishgan, bunga rozilik bildirmaganlar esa har hil bahonalar bilan u yerdan haydalgan!
Alhamdulillah, ularni faoliyati 2 yilgdan oshmadi, shahar hokimiyati ularni kelgan joylariga kuzatib yuborishgan!
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 21 Aprel 2009, 02:26:52
Аллоҳ биттадир.

Ватиканинг дин соҳасидаги снг илғор олимлари етти йил-лик тадқиқот ниҳоссида Исломдаги каби битта Аллоҳга ишонмоқ кераклиги ҳақида бир фикрга келдилар.

Асрлардан бери католикларнинг "Ота, Ўғил ва А уҳул Қудус" тарзидаги Аллоҳга ишонишлари нотсғри ишонч сканлиги Ватикан олимлари томонидан тайёрланган бир китобда сълон стилди. Христиан дунёсига бомба каби таъсир стган бу асарнинг нашр қилиниши ва тарқатилиши, олимларнинг фикрича жуда муҳим илгарилама сифатида қабул стилди.
Ватиканнинг А уҳоний Мажлис масъул ходими, Диний нашрлар назоратчиси Кординал Лав билан нашриёт редактори поп Шонборнчинг "Дунёвий католизм" номли асарларида Барноба Инжилидаги Аллоҳнинг ёлғизлиги ишончи ҳам смас, балки Аллоҳга фақат мусулмонлар каби, Муҳаммад Лайғамбар (с.а.в.) айтганларидек ишониш кераклиги укдирилади.
Ватиканнинг бутун дунё католиклари учун ёзилган "Дунёвий католизм" китобида католик черковларининг расмий нуқтаи назарлари акс сттирилади. Етти йилда тайёрланган бу китоб шу кунларда Франсада сотилмокда. Христианларнинг сртоқ китоби ҳисобланмиш "Инжил" 1966 йилда католик нуқтаи назаридан "Дунёвий католизм" китоби туфайли снгиланиб олди.
Христианларда Аллоҳга ишониш "Ота, Ўғил ва А уҳул қудус" шаклида рсй беради. Яъни, Аллоҳга Унинг сзи сратган махлуқотларнинг сифатлари тақилади. Китобда бу ҳол танқид қилинади, Аллоҳ на сркак ва на аёлдир, Унда инсоннинг ҳеч бир сифати акс стмайди, дейилади. Шунинг учун снги ишонч Исломистдаги ишонч каби бслиши муҳимлиги тушунтирилади.

Католик черксвининг ва Ватиканнинг Лападан кейинги снг билимдон руҳоний раҳбарлари ва олимларидан иборат тсрт кишининг етти йиллик тинимсиз меҳнатлари натижасида сратилган "Дунёвий католизм" асарларида, жумладан, бундай дейилади:
"Ҳузур топишнинг калити Яратганни севиш ва Аллоҳнинг Битта сканлигига ишонишдир".
Китобда ёзилишича, католиклик, протестантлик, ортодокс-лик, сҳудийлик ва бошқа диний оқимларнинг ҳаммасидаги Аллоҳга ишониш айнан Исломдаги каби бслиши зарурлиги укдирилади.

http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=137&Itemid=46
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 27 Aprel 2009, 02:07:54
"Миссионерлик: моҳист, мақсадлар, оқибатлар ва олдини олиш йсллари" деган китоб нашрдан чикарилибти, шу китобни маълум кисми www.hilol.com сайтига куйилди насиб стса тез кунда тулик версиссисм куйилади иншаАллох.

Мана уша китобдан кискача иктибос

(http://www.hilol.com/images/stories/2009/25_04_00001.jpg)

Марказий Осиёда миссионерликни амалга оширишга қаратилган махсус дастурларнинг мазмун-моҳисти нимада?

Муайсн ҳудудларни сътиқодий таъсир ва тазйиқ стказиш объекти сифатида танлаб олиш ва улар билан мақсадли ишлаш миссионерлик стратегиссининг муҳим таркибий қисми ҳисобланади. Миссионерликнинг машҳур назариётчиси Ж. Монтгомери фикрича, христианлик сз тарихида бир авлод ҳаёт даврининг сзида амалга ошириш учун 700 дан ортиқ бутунжаҳон инжиллаштириш режаларига сга бслган.Шу нуқтаи назардан қараганда, бугунги кунда Марказий Осиё христиан миссисларининг асосий ҳаракат нуқтасига айланган ҳудудлардан бири ҳисобланади.

Миссислар томонидан ушбу ҳудудни сзлаштириш учун бир қатор режалар ишлаб чиқилган. 2000 йилга бориб дунёдаги черковлар сонини 7 миллионга етказиш ксзда тутилган "Тонг-2000" дастури доирасида минтақамизда ҳам черковларни кескин кспайтириш, уларнинг сонини бир неча баробарга ошириш назарда тутилгани ҳам фикримизнинг исботи бсла олади.
Марказий Осиёни христианлаштиришга қаратилган "Марказий Осиё-300" лойиҳасида ҳам юқоридаги каби мақсадлар белгиланган. Жумладан, лойиҳада 2009 йилгача минтақада 300 та снги черков ташкил стилиши режалаштирилганини алоҳида қайд стиш лозим.

Фаол миссионерлик билан шуғулланаётган "Еттинчи кун адвентистлари" жамоаси томонидан Марказий Осиёда сз фаолистларини кучайтириш мақсадида махсус бслим тузилгани ҳам сқин истиқболда минтақамизда "чин сътиқодни" тарғиб қилиш йслидаги ҳаракатлар снада кенгроқ кслам касб стиши мумкинлигидан далолат беради.

ДАВОМИ.... (http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=138&Itemid=47)
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 27 Aprel 2009, 02:08:30
Инжиллаштиришдан ксзланган мақсадлар (http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=139&Itemid=46)


(http://www.hilol.com/images/stories/2009/25_04_00002.jpg)

Бугунги кунда миссионерликдан ғаразли геосиёсий маҳсадларда фойдаланиш ҳам кенг тус олган.Шундай смасми? Тарих сзга ҳудудларни забт стиш мақсадида ишлатиладиган уруш қуроллари узлуксиз такомиллашиб борганини ксрсатади. У найзалардан тортиб автоматик қуролларгача, замбараклардан тортиб Ер юзининг ҳар қандай нуқтасига бехато етиб борадиган қитъалараро баллистик ракеталаргача бслган узоқ такомил йслини босиб стди. Бу қуроллар босиб олиниши керак бслган ҳудудлар аҳолисини жисмонан йсқ қилишга қаратилган сди. Бугунги кунда сса, сзга ҳудудларни забт стиш учун уларнинг аҳолисини маҳв стиш шарт смас. Зеро, онги ва шуури забт стилган, қараш ва кайфистлари «маъқул» йсналишга сзгартирилган ерлик аҳоли ксмагида ҳар қандай бойлик, табиий ресурсларга сгалик қилиш мумкин бслиб қолмоқда.

Шу нуқтаи назардан қараганда, XX аср йирик давлатлар томонидан сз таъсир доираларини кенгайтириш учун олиб борилган кураш даври бслди, дейиш мумкин. Осиё ва Африка мамлакатлари сса асосий кураш майдонига айланди. Бунда нефть ва нефть маҳсулотларига бслган сҳтиёжнинг ортиши натижасида ёқилғининг қимматлашиши ва йирик давлатларнинг снергетик заҳиралар жойлашган ҳудудларда сз таъсирларини стказишга ҳаракат қилиши муҳим роль сйнади.
Бу муаммо ҳозир ҳам долзарблигича қолиб, йирик давлатлар сзларининг геосиёсий мақсадларига сришиш йслида хилма-хил усулларни ишга солмоқ-далар. Жумладан, "Мақсад-воситани оқлайди" деган тамойилга амал қилган ҳолда миссионерликдан ҳам фаол фойдаланилаётганини таъкидлаш зарур. Мазкур ҳолат ҳам, миссионерлик бошқа диний сътиқодларга муросасиз муносабатда бслиш, жамистда беқарорлик тслқинини келтириб чиқаришнинг ста нозик шаклига айлангани ҳақида хулоса чиқариш имконини беради.
Миссионерларнинг асосий мақсади христианликни тарғиб қилиш йсли билан жамистда хайрихоҳ бслган гуруҳларни шакллантириш ва тарафдорлар сонини кспайтириш орқали муайсн мамлакат ва ҳудуд устидан назорат срнатишдир. Зеро, Юртбошимиз И.Каримов таъкидлаганларидек, "... қудратли давлатлар ва муайсн сиёсий марказлар сз мақсадларига сришиш учун аввало забт стмоқчи бслган мамлакатларнинг аҳолиси онгини сзига қарам қилишга интилади".
 
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 19 May 2009, 01:12:25
Миссионерлик мазмун-моҳисти

(http://www.hilol.com/images/stories/2009/8_05_00001.jpg)


Миссионерлик деганда нимани тушуниш керак?


Миссионерлик ҳақида гап кетар скан, аввало ушбу тушунчанинг луғавий ва истилоҳий маъноларини тушуниб олиш муҳим аҳамистга сгалигини алоҳида қайд стиш лозим.

Ушбу ссз лотин тилидаги «missio» феълидан олинган бслиб, «юбориш», «вазифа топшириш», миесионер сса "вазифани бажарувчи" деган маъноларни англатади. Миссионерлик сса белгиланган вазифаларни ҳал қилишга қаратилган назарий ва амалий фаолист мажмуини билдиради.
Турли луғатлар ва манбаларда миссионерликка ксплаб таърифлар берилган. Уларнинг десрли барчасида миссионерликка хос хусусистлар атрофлича тавсифланган. Жумладан, ҳар йили қайта нашр стиладиган "Жаҳон китоби" сняиклопедиссида "Миссионер бирор диний гуруҳ томонидан бошқаларни сз динига тарғиб қилиш ва киритиш учун юборилган инсон", — деган фикр қайд стилган. 2005 йилда Москвада нашр стилган "Кирилл ва Мефодийнинг катта сняиклопедисси"да сса «Миссионерлик бирор диний бирлашма вакилларининг сз сътиқодини бошқа дин вакиллари орасида ёйиш ҳаракати», — деган таъриф келтирилган.
Умуман олганда, турли луғатлар ва манбаларда баён стилган таърифлар бир-бирига жуда сқин ва схшаш бслиб, уларга таснган ҳолда қуйидаги хулосани чиқариш мумкин: миссионерлик — бир динга сътиқод қилувчи халқлар орасида бошқа бир динни тарғиб қилишни англатади.


Давоми.... (http://www.hilol.com/index.php?option=com_content&task=view&id=140&Itemid=47)
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 22 May 2009, 02:17:00
Аллоҳ, Библисда Мусо алайҳиссаломга хитоб қилиб шундай дейди:

«Мен уларга сз оғалари сафидан сенга схшаган Лайғамбарни чиқарурман ва Менинг ссзларимни унинг оғзига солурман ва У уларга Мен Унга буюрганларимнинг ҳаммасини ссзлайди»
(Иккинчи Қонунлар 18:18)

Бу жумлаларда, Аллоҳ келажакда Мусо алайҳиссаломга схшаган Лайғамбар чиқаришини (юборишини) хабарини бермоқда.
Аасоролардан бу башорат ким ҳақида ва қайси Лайғамбар чиқишини ҳақида айтилган десангиз, хеч иккиланмай ва сйлаб ҳам стирмай, "œбу башорат Ийсо а.с ҳақларида" дейишади.
Бу жумла асло Ийсо алайҳиссаломга мос тушмаслигини Ахмад Дийдот хазратлари бир неча йил олдин исбот қилиб берганлар. Шундай бслишига қарамай, юқоридаги жумлани сна бир бор устозлар тайёрлаган асар ва маълумотларга таснган холда такрор қилиб чиқсак иншаАллоҳ фойдадан холи бслмас.
Келинг аввало Аллоҳ, Мусо алайҳиссаломга "œ... сенга схшаган Лайғамбарни чиқарурман" деган жумласини олиб, Мусо алайҳиссаломга схшашликни таққослаб ксрамиз.


Таққослаш худудиМусо алайҳиссаломИйсо алайҳиссаломМуҳаммад (с.а.в )
ТуғилишлариОддий туғилган (съни ота-она сабабли)Мсжизавий тарзда, отасиз, фақат бокира онадан туғилганОддий туғилган (съни ота-она сабабли)
Ким деб қабул қилишганЛайғамбарХудонинг фарзандиЛайғамбар
ХокимстБслган  (Сонлар 15:35-38)Бслмаган (Юҳанно 18:36)Бслган
Ота-Она Бслган Фақат она Бслган
АикоҳУйланган Умуман уйланмаганУйланган
ФарзандларБслганБслмаганБслган
Ўз ҳалқи қабул стган Яхудийлар қабул қилганЯхудийлар қабул қилишмаган (Юҳанно 1:11)Араблар қабул қилишган 
Хизматни бошлаган вақтлариҚирк ёшда Ўттиз ёшдаҚирқ ёшда
ЗинокорниТош бсрон қилишга амр стган Тош бсрон қилишдан қайтарганТош бсрон қилишга амр стган
Янги қонунОлиб келганОлиб келмаган (Матто, 5:17)Олиб келган
ВафотлариТабий слим ила вафот стганХочга михланганТабий слим ила вафот стган
Дафн стилишлариЕрга, қабрга ксмилган Қабр бсш Ерга, қабрга ксмилган
ИздошлариИлоҳийлаштирмаганИлоҳийлаштириб олганИлоҳийлаштирмаган
Қайта тирилишҚайта тирилмаганУч кундан сснг қайта тирилганҚайта тирилмаган


ЛИАК (http://forum.hilol.com/index.php?topic=388.msg1691#new)
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: yoqutxon 01 Oktyabr 2010, 06:42:29
Assalam aleykum. Bundan bir necha yillar oldin, ya'ni 4,5 yil oldin missionerlik ayniqsa avj olib ketgandi. Bizning uyimizga ham kunda kun ora bir ikkita bo'lishib Injil va yana shunga o'xshash kitoblarni tashlab ketishardi. O'sha kitoblarni barchasini o'qib chiqganman. Ishonasizmi o'sha kitoblarni o'qiganingizdan so'ng sizda paydo bo'ladigan savollarga na kitobdan va na o'zingiz mantiqan o'ylab javob topa olasiz. Kitoblarning Ayrim joylaridagi mantiqsizliklarni o'qib mazza qib kulgan paytlarim ham bo'lgan. Bu kitob menga o'z dinimning qanchalar buyuk ekanligi va Ollohga Haq yo'lda tug'iltirib, to'g'ri yo'ldan adashtimaganiga behisob sanolar aytishimga yana bir sabab bo'lib qoldi.Afsuski missionerlik hurujlari hammani ham chetlab o'tmadi. Bu aldovlar girdobiga iymoni sust insonlar tushib qolishdi. Bunday tanishlarim ham bor.......... Lekin keyingi yillarda uyimizga keladigan missionerlar ketti uzlganigami, missionerlik biroz bo'lsada kamaygandek. Yanayam bilmadim.
Nom: Re: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: Chustiy 09 Oktyabr 2010, 10:54:07
Shu kunlarda missionerlaga raddiya sifati kichik bir ma`lumotlar to'playotgan edik, duo qilib turinglar Alloh boshlagan ishimizi hayrli hotimalashini nasib etsin...
Nom: Javob: Diqqat! Diqqat! Missoner tuzog'iga ilinmang
Yuborildi: MirzoMuhammad 30 Avgust 2014, 15:47:29
МИССИОНЕРЛАРДАН ОГОҲ БЎЛИНГ!
Фан техника ўта жадал ривожланиб, ота-боболаримиз кўрмагн ихтиролар пайдо бўлди. Улар орзу қилиб эртакларда тасвир қилган ажойиботлар бугунги куннинг оддий матосига айланиб бормоқда. 
Ахборот алмашинуви мисли кўрилмаган даражада тарққий топган бугуни кунда Ер юзининг хоҳлаган гўшасида содир бўлаётган ҳодисалардан хабардор бўлиш имконияти кенгайди. Турли миллат, элат ва дин вакиллари бемалол ҳар қандай ҳолатда бир-бирлари билан мулоқот қилиш ва фикр алмашиниш имконига эга.
Сир эмаски, бугунги кунда бир томондан мусулмонлар сафи тобора кенгайиб, бутун куррайи заминга тарқалиб бормоқда. Ғарб мамлакатларида номусулмонинсонларнинг орасида ҳам мусулмонлар сони ортиб бормоқда. Иккинчи томондан эса, миссионерлик ҳаракатлари ҳам жадал давом этиб бормоқда. Бу ҳолат қалбида имон бўлган ҳар қандай мусулмонни бефарқ қолдирмаслиги керак. Чунки улар мусулмонларнинг оарсига кириб олиб турли иғво ва асосиз сафсаталарини срдда ва илмсиз ёшлар орасида тарқатишга ҳаракат қилмоқдалар.
“Миссионерлик (лотинча: миссия – “юбориш”, “топшириқ”, “вазифа” маъноларида бўлиб) бирор динни ўз юртидаги ёки ўзга юртлардаги ғайридинлар ўртасида тарқатиш бўйича христиан черков ташкилотларининг фаолиятидир. Миссионерлик босқинчилик урушлари даврида ҳам мустамлакачи империяларни барпо этиш ва мустаҳкамлашда идеологик экспанция турларидан бири бўлган. Миссионерлар ошкора ёки махфий равишда Америка, Осиё ва Африка халқларини забт этишда қатнашганлар”. (Энциклопедик луғат)
Аслида улар ҳозирги кундаги насроний динидагиларга ҳам бегона. Негаки Ислом динини ўзларига ниқоб қилиб олган оқимлар динимизда қандай қораланса, христиан динида ҳам ўз ичидан чиққан миссионерлар шундай қораланади.
Ҳолбуки, биз мусулмонлар Ислом динимиз таълимотидан келиб чиқиб, христиан дини асли илоҳий дин эканига иймон келтирганмиз. Аллоҳ таоло Ийсо алайҳиссомга Инжил китобини нозил этганига ишонамиз. Ийсо алайҳиссаломнинг номларини тилга олганимизда албатта, у кишининг исмларидан сўнг “алайҳиссалом” (у зотга салом бўлсин) деган жумлани қўшамиз.
 Лекин улар ўша диннинг диний китобларида ҳам ягона Аллоҳга ва Унинг охир замон пайғамбари Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салламга итоат этиш керак эканлиги айтилганини билмайдилар. Биладиганлари ҳам бу гапларни қавмларидан яширадилар.
Аллоҳ таоло ўз Қуръони Каримида шундай марҳамат қилади:
"Биз китоб берганлар (яҳудийлар билан насронийлар) уни (яъни, Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салламни) ўз ўғилларини танигандек танийдилар. Уларнинг бир фирқаси, шубҳасизки, ҳақиқатни билиб туриб яширадилар. (Бақара:146)
Ўтмиш пайғамбарларнинг ҳаммаси ўз қавмига охир замон пайғамбари Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг башоратларини берганлар
Маълумки ҳозирги мавжуд бўлган Таврот, Забур, Инжил ва бошқа саҳифаларни ўзида мужассамлаштирган Библия деб аталмиш китоб замонлар ўтиши билан ўз аслий нуқтасини йўқотган. Бироқ шунга қарамай Қуръони Каримда зикр қилинган Инжил, Таврот, Забурлардаги охир замон пайғамбари ҳақидаги башоратлар ҳамон бу китобларда мавжуддир. Бу башоратларни асри саодатда яширган роҳиблар ҳали ҳам яшириб, беркитиб келмоқдалар.
Дарҳақиқат бугунги кундаги Библия китобида бир қанча пайғамбарлар алайҳимус саломларнинг башоратлари берилган. Хусусан Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салламни шундай таништирганларки, ҳар қандай одам бу башоратларни эшитганларидан кейин дарҳол Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламни танир эдилар.
Тарихда Варақа бин Навфал, Ҳабашистон подшоҳи Нажжоший, Рум салтанатининг подшоҳи Ҳерақл, Шомдаги Бусролик роҳиб Буҳайро ва бошқалар Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салламда пайғамбарлик аломатларни кўриб унинг охир замон пайғамбари бўлишидан башорат берганлар ёки улар пайғамбар деб тан олганлар.
"Ийсо бинни Марям: "Эй Бани Исроил, албатта мен Аллоҳнинг сизларга (юборган) пайғамбаридирман. (Мен) ўзимдан олдинги Тавротни тасдиқловчи ва ўзимдан кейин келгувчи Аҳмад исмли бир пайғамбар "ҳақида Хушхабар бергувчи бўлган ҳолда (юборилдим)", - деган эди. (Соф:6).
Аммо манманлик, кибру-ҳаво, ўзбошимчалик, ўз динида ғулу кетишлик натижасида уларнинг аксариси адашдилар. Натижада Таврот, Инжилда буюрилган амаллардан юз ўгирдилар, ўзларига юборилган пайғамбарларини Худо қилиб олдилар, Аллоҳ нозил қилган муқаддас китобларни ўз раъйларича бузиб, уни алмаштирдилар. Кейинги авлодлар эса кўр-кўрона мутаассибларча уларга эргашиб, ҳали ҳанузгача ҳақни тан олмай, залолат зулматида сарсон-саргардон бўлиб юришибди.
   Илоҳим, халқимизни Исломда собит айлаб, турли оқимлар фитналаридан Ўзинг асрагин.

Сайдулло Исмоилов. Асака тумани Аҳмадали махдум масжиди имоми
Муҳаммадсобир Иминов. Асака тумани Ҳазрат Умар масжиди имоми

Интернет материаллари асосида тайёрланди.