forum.ziyouz.com

Jamiyat va inson => Salomatlik => Mavzu boshlandi: Nodi 03 Noyabr 2006, 17:30:43

Nom: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Nodi 03 Noyabr 2006, 17:30:43
Agar oq piyozning suvini chiqarib ko‘zga surtilsa, shilpiqlik, shabko‘rlik (qorong‘u tushganda ko‘rolmaslik)da foyda beradi.

Agar ko‘zda biror dard paydo bo‘lsa, kiyik o‘tini tuyib surkash foyda beradi.

Ko‘zidan suv oqib qiynalayotgan odam ertalab va kechqurun ko‘ziga surma qo‘ysa, bu darddan xalos bo‘ladi.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Nodi 03 Noyabr 2006, 17:31:18
Ko‘zga oq tushganda quyon o‘ti quritib tuyiladi va ko‘zga surtiladi, inshaalloh, albatta davo bo‘ladi.

Qaldirg‘och go‘shtini tanovul qilsangiz, ko‘zingiz ravshan bo‘ladi.

Loviyani havonchada yanchib surma kabi ko‘zga surtsangiz, kiprikning ichiga o‘sishini yo‘qotadi.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Nodi 03 Noyabr 2006, 17:31:28
Loviyani asal bilan aralashtirib ko‘zga bog‘lansa, ko‘z milklarining qizarishini va shishini yo‘qotadi.

Sunbulni qaynatib, suvi bilan ko‘z yuvilsa, qizilligini yo‘qotadi.

Moychechak (romashka) gulidan suv olib ko‘zga tomizsangiz, ko‘z og‘rig‘i qoladi.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Nodi 03 Noyabr 2006, 17:32:32
Lola suvidan ko‘zga tomizilsa, ko‘z og‘rig‘ini va yarasini tuzatadi.

Chayonni kuydirib, kuli ko‘zga surtilsa, ko‘z zaifligini yo‘qotadi.

Oq echkining buyragini kabob qilib, kabobdan oqqan qatra seli ko‘zga tomizilsa, ko‘z illatini quvadi, ko‘zni musaffo va nurli qiladi, ko‘z qorong‘uligini va shabko‘rlikni ketkazadi.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Nodi 03 Noyabr 2006, 17:32:40
Ko‘z shilliq pardasining yallig‘lanishida qizil maymunjon bargini pokizalangan holda qo‘yilishi dardni yengillashtiradi.

Yumshoq, xom zira suvidan bir necha marotaba ko‘zga surtilsa, ko‘z oqi tuzaladi.

Har kim saharda besh dona sholg‘om pishirib yesa, ko‘zi ravshan bo‘ladi.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Nodi 03 Noyabr 2006, 17:33:27
Lola suvi bilan asalni aralashtirib surtsangiz, ko‘zdagi oq tuzaladi.

Oq piyozni ezib emizikli ayol suti bilan qo‘shib uch marotaba ko‘zga tomizilsa, ko‘z oqi ketadi.

Tuya jigariga murch, qalampir sepib kabob qilib pishirayotganda kabobdan oqayotgan suvdan ko‘zga surtilsa, shabko‘rlikni yo‘qotadi.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Nodi 03 Noyabr 2006, 17:34:26
Pati endi chiqayotgan kabutar bolasi qonini ko‘zga surtsangiz, shabko‘rlikdan qutilasiz.

Xantal (gorchitsa)ning ho‘l urug‘ini hovonchada yanchib, suvini siqib olib quritilsa, so‘ng surma kabi ko‘zga surtilsa, ko‘zning barcha dardlariga shifo bo‘ladi.

Anjir ko‘karib turgan paytda shoxi sindirilsa yo bargi yulinsa, shira chiqadi. O’sha shiradan ko‘zga surtilsa yo tomizilsa, ko‘zni qoraytirib turgan pardani yo‘qotadi.
Nom: Re: Ko‘z xastaliklari davosi
Yuborildi: Nodi 03 Noyabr 2006, 17:34:56
Aloedan iste’mol qilib yurilsa, ko‘z nurini ko‘paytiradi.

Ko‘z yallig‘langanda yostiqni baland qilish, keskin harakatlar qilmaslik, boshni pastga engashtirmaslik, oqlik va nurga qaramaslik, me’dani ovqat bilan to‘ldirmaslik foyda beradi.

Ko‘z mijjasi shishganda semizo‘t bargini tuxum oqiga qo‘shib ko‘zga chaplansa, darddan forig‘ bo‘linadi.

Ko‘z burchagi shishsa (ya’ni, «g‘arb» chiqsa), mosh yanchib qo‘yilsa, davo bo‘ladi.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Foniy 09 Mart 2007, 15:31:45
Assalomu alaykum!
Ko'z nurini oshirish usulari, faqat tabiiy vositalar yordamida?..
Maslahat uchun oldindan rahmat!
Nom: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 09:15:20
Агар оқ пиёзнинг сувини чиқариб ксзга суртилса, шилпиқлик, шабксрлик (қоронғу тушганда ксролмаслик)да фойда беради.




Агар ксзда бирор дард пайдо бслса, кийик стини туйиб суркаш фойда беради.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 09:18:47
Ксзидан сув оқиб қийналаётган одам срталаб ва кечқурун ксзига сурма қсйса, бу дарддан халос бслади.




Ксзга оқ тушганда қуён сти қуритиб туйилади ва ксзга суртилади, иншааллоҳ, албатта даво бслади.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 09:25:31
Қалдирғоч гсштини тановул қилсангиз, ксзингиз равшан бслади.




Ловисни ҳавончада снчиб сурма каби ксзга суртсангиз, киприкнинг ичига ссишини йсқотади.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 09:35:05
Ловисни асал билан аралаштириб ксзга боғланса, ксз милкларининг қизаришини ва шишини йсқотади.




Сунбулни қайнатиб, суви билан ксз ювилса, қизиллигини йсқотади.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 09:36:34
Мойчечак (ромашка) гулидан сув олиб ксзга томизсангиз, ксз оғриғи қолади.




Лола сувидан ксзга томизилса, ксз оғриғини ва срасини тузатади.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 09:49:47
Чаённи куйдириб, кули ксзга суртилса, ксз заифлигини йсқотади.




Оқ счкининг буйрагини кабоб қилиб, кабобдан оққан қатра сели ксзга томизилса, ксз иллатини қувади, ксзни мусаффо ва нурли қилади, ксз қоронғулигини ва шабксрликни кетказади.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 09:54:37
Ксз шиллиқ пардасининг сллиғланишида қизил маймунжон баргини покизаланган ҳолда қсйилиши дардни енгиллаштиради.




Юмшоқ, хом зира сувидан бир неча маротаба ксзга суртилса, ксз оқи тузалади.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 10:00:59
Ҳар ким саҳарда беш дона шолғом пишириб еса, ксзи равшан бслади.




Лола суви билан асални аралаштириб суртсангиз, ксздаги оқ тузалади.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 10:06:55
Оқ пиёзни сзиб смизикли аёл сути билан қсшиб уч маротаба ксзга томизилса, ксз оқи кетади.
 



Тус жигарига мурч, қалампир сепиб кабоб қилиб пишираётганда кабобдан оқаётган сувдан ксзга суртилса, шабксрликни йсқотади.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 10:28:27
Лати снди чиқаётган кабутар боласи қонини ксзга суртсангиз, шабксрликдан қутиласиз.




Хантал (горчитса)нинг ҳсл уруғини ҳовончада снчиб, сувини сиқиб олиб қуритилса, сснг сурма каби ксзга суртилса, ксзнинг барча дардларига шифо бслади.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 10:31:04
Анжир кскариб турган пайтда шохи синдирилса ё барги юлинса, шира чиқади. Ўша ширадан ксзга суртилса ё томизилса, ксзни қорайтириб турган пардани йсқотади.




Алосдан истеъмол қилиб юрилса, ксз нурини кспайтиради.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 10:33:37
Ксз сллиғланганда ёстиқни баланд қилиш, кескин ҳаракатлар қилмаслик, бошни пастга снгаштирмаслик, оқлик ва нурга қарамаслик, меъдани овқат билан тслдирмаслик фойда беради.




Ксз мижжаси шишганда семизст баргини тухум оқига қсшиб ксзга чапланса, дарддан фориғ бслинади.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 25 Mart 2008, 10:34:40
Ксз бурчаги шишса (съни, «ғарб» чиқса), мош снчиб қсйилса, даво бслади.



Manba: http://iguzar.uz/health/view/12/_/
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: NafisaBonu 04 Avgust 2008, 15:26:56
Assalomu  alaykum!  bu yerda judayam  kerakli,  qimmatli  narsalar  berilgankan, inshoolloh hech  kim  kasal  bo'lmasinu  lekin  man  o'zimga  kerakli  savollarga  javob  ola  bildim.  tashkilotchilarga  rahmat!  charchamasinlar deb  qolaman.  so'z  berganlariz  uchun  rahmat!
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: The_Alchemist 04 Avgust 2008, 15:30:07
Nafisabonuga,
Arzimaydi :)
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: NafisaBonu 13 Avgust 2008, 17:43:09
Assalomu  alaykum  forumdoshlar! man  TV  dan  yangi  ma'lumot  eshitdim.  Usmani  suvini qosh,  kipriklaga  surtsa  foydaliligini  eshitganman. lekin ko'zga  tomizsa,  ko'z  nurini  pasayishini oldini  olarkan,  ko'zni  ravshanlashtirarkan  deganiga  unchalik  ham  ishonmadim.  bu  haqda  nima  deya  olasiz??
Nom: Yusuf surasidan ta’sirlangan doktor
Yuborildi: mr Garib 18 Avgust 2008, 10:31:33

Yusuf surasidan ta’sirlangan doktor

Унинг бошланишига сабаб Қуръон тиловатидир. Мен кунларнинг бирида бомдод намозида Аллоҳнинг китобидаги Юсуф" сурасини сқиётган сдим, ундаги ажойиб қисса устида бироз тсхташга мажбур бслдим. Ундаги Юсуфнинг инилари сз укаларига нисбатан қилган фитналари, отаси уни йсқотиб қсйиб, сиқилганидан ксзи ксрмасдан катаракта касалига мубтало бслганини, сснгра Аллоҳнинг раҳматига сришиб, пайғамбар шифо бслувчи ксйлагини отасининг юзига ташлаганида ксзи қайта ксрганини тадаббур қила бошладим.
Ва сзимга сзим, Юсуфнинг ксйлагида нима бслиши мумкинки бундай шифо келтириб чиқарса ва ксз сз холатига, деб айтар сдим. Тслиқ ишонч билан айтаманки, бу қиссада Аллоҳнинг мсжизаси бслиб, Аллоҳ уни набийлардан бири саййидимиз Юсуф (а.с) ни қслларида ижро сттирди. Мен билар сдимки, бу ердаги қиссада руҳий озуқа билан бирга моддий озуқа ҳам бор сди.
Қуръоннинг рост сканлигини тасдиқлаш учун, бу баҳсни охирига етказишимиз лозим сди. Мен бу тсғрида баҳс қилдим ва Аллоҳ мана шу баҳсни менга муваффақ айлади.

Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм

Биринчи марта, Мисрлик олим профессор Абдулбосит Саййид Муҳаммад, Юсуф сурасидан таъсирланиб катаракта (ксз гавҳарининг хира тортиши) касаллигига тер томчиларида даво даво борлигини кашф қилиб, Оврупа ва Америка давлатлари томонидан лияензисга сга бслди.

Савол: Ҳар бир фикр ёки баҳснинг бошланиши бор. Бу баҳсингиз қаердан бошланди.

Жавоб: Унинг бошланишига сабаб Қуръон тиловатидир. Мен кунларнинг бирида бомдод намозида Аллоҳнинг китобидаги Юсуф" сурасини сқиётган сдим, ундаги ажойиб қисса устида бироз тсхташга мажбур бслдим. Ундаги Юсуфнинг инилари сз укаларига нисбатан қилган фитналари, отаси уни йсқотиб қсйиб, сиқилганидан ксзи ксрмасдан катаракта касалига мубтало бслганини, сснгра Аллоҳнинг раҳматига сришиб, пайғамбар шифо бслувчи ксйлагини отасининг юзига ташлаганида ксзи қайта ксрганини тадаббур қила бошладим.
Ва сзимга сзим, Юсуфнинг ксйлагида нима бслиши мумкинки бундай шифо келтириб чиқарса ва ксз сз холатига, деб айтар сдим. Тслиқ ишонч билан айтаманки, бу қиссада Аллоҳнинг мсжизаси бслиб, Аллоҳ уни набийлардан бири саййидимиз Юсуф (а.с) ни қслларида ижро сттирди. Мен билар сдимки, бу ердаги қиссада руҳий озуқа билан бирга моддий озуқа ҳам бор сди.
Қуръоннинг рост сканлигини тасдиқлаш учун, бу баҳсни охирига етказишимиз лозим сди. Мен бу тсғрида баҳс қилдим ва Аллоҳ мана шу баҳсни менга муваффақ айлади.

Савол: Қуръони карим хабар беради: Ғам алам ютавериб унинг ксзи оқарди". (Юсуф сураси) Сиз бизга ксзга тушадиган оқликнинг маъносини илмийлик юзасидан шарҳ қилиб берасизми? Ксзга тушган оқликнинг асли номи нима?

Жавоб: Ксзга тушадиган оқлик ксз гавҳарининг хира тортиши табобат илмида Катаракта" дейилади. Бунда ксз гавҳарида хиралик пайдо бслиб, гавҳарга келадиган нурни бир оз ёки мутлақ тссади.
Бу хираликни даражаси миқдорича бслади. Баъзида бу хиралик сзининг юқори даражасига етганда, ксзнинг ксришини шу даражада заифлаштирадики, ҳатто ксз олдида ҳаракатланган қслни
ҳам ва бошқа инсон ксриши мумкин бслган нарсаларни ҳам ксрмай қолади. Ксз оқлиги тсғрисидаги илмий шарҳимизни кенгайтирсак, ксзнинг гавҳари капсуладан иборат бслиб, у капсуланинг протеинли толалар бор. Бу протеинли толалар алфа кристаллин бета кристаллин, гамма кристаллин ва залол деб номланувчи нарсалардан иборатдир. Лротеининг сзгаришлиги сабабли ксзда хиралашиш пайдо бслади. Хиралик бошлангач аста-секин зиёдаашиб боради. Ксз
гавҳарининг пардасида мавжуд бслган протеин тақсимланган бир-бирига киришган тартибда тартибланган кичик суратдаги бслакчалар холида бслиб ҳар бир бслакча ксзга тушадиган нурни тарқатишда сз вазифасини адо қилишлик учун бир-бирига бириктирилиб тахлаб қсйилган. Лротеининг табиатини сзгариши ушбу бирикмани ва дақиқ тартибни сзгариши демакдир. Бу сзгариш нурни тартибсиз таратишга олиб келади. Ўқувчига снада тушунарлироқ бслсин учун қуйидагиларни айтамиз. Ксздаги залол деб номланучи мослама шаффоф бслиб, нурни тишлиги учун йсл очади. Залол қизиган нарсаларни унинг орасидан ксриш мумкин бслади. Қачонки ушбу мослама съни залол қуюлиб қолса Coagulation" ва сзгарса нурни пала-партиш ҳолда тарқатадиган бслиб қолади. Шундан ксзда хиралик пайдо бслади. Унинг атрофидан нарсаларни ксриш мумкин бслмай қолади.
Мана шу ҳолат ксзнинг хиралашиши.

Савол: Ксзга оқ тушишлиги съни катарактанинг пайдо бслишлигининг асл сабаблари нима? Ғам-андуғнинг мусибатга нима алоқаси бор?
Ваҳоланки Қуръони Карим Яъқуб (а.с) нинг ксзидаги мусибатнинг сабабини суюкли фарзандлари Юсуф (а.с) ни йсқотганлари учун чеккан ғам-андуҳларидан деб баён қилади.

Жавоб: Ксзга оқ тушишлиги ёки хиралашишининг зоҳир бслишида ксплаб сабаблар бор.
А) Инсон гоҳида зарбага рсбарс келиб қолади ёки тасодифий зарба унинг ксз мугузи ичидаги гавҳарга тегиб протеиннинг табиатини сзгартириб юборишга сабаб бслади. Ушбу зарбанинг нуқтасида протеининг тартибли тузилмасига шикаст етади ва бу шикаст аста-секин тарқатишига
зарар етказиб боради.
Б) Иш юзасидан ҳам бу ҳолат вужудга келиши мумкин. Баъзи инсонлар юқори даражали иссиққа рсбарс бслишади. Худди нонвойларга схшаб. Шунга қарамасдан ксзнинг соққаси ташқи харакатга мослашувчи бслади. Леукин бу юқори ҳарорат давомий бслса аста-секин ксз ҳам ташқи
муҳитга мослаша олмай қолади ва бу ҳам ксздаги сзгаришга сабаб бслади. Яна шунингдек инсон турли навдаги чақмоқларга, радиаяион нурларга ҳам рсбарс келиб туради. Бу сабабли вужудга келган касалликни Radiation Cataract" дейилади. Яна ксзларини ҳимос қилмай ишлайдиган пайвандловчиларда ҳам пайванддан чиқадиган нур сабабли ана шу нарса юзага чиқади. Аши улғайганда келиб чиқадиган ша касаллигини Senile Cataract" дейилади. Ксз пардасидаги протеин туғилгандан бери сзгармайди.
Умрнинг охирига келиб сзгариш уруғлари пайдо бслади. Ва у нарса давом стиб ҳатто буткул хиралик холатига олиб боради. Баъзи касалларни бслиши, масалан, қанд касаллиги ксз гавҳари атрофида суюқликларни зиёдалаштириб, гавҳар сувини ша касаллик шилиб олади. Ва натижада катаракт касаллиги зудлик билан зоҳир бслади.
Хафаликни ксзга оқ тушиб хира тортишга алоқаси борми?" деган саволингизга тсхталадиган бслсак, албатта уни алоқаси бор. Чунки хафалик адренолин гармонини кспайишига сабаб бслиб Инсулинга зид деб сътиборга олинади. Лировардида қаттиқ хафалик ёки қаттиқ хурсандлик адренолин гармонини зиёда қилиб, сз-сзидан қанд касалини зиёдалашишига сабаб бслади. Мана шу нарса ксз хиралашишини сабабларидан бири бслиб бунга қсшимча равишда йиғи билан бирга хафа бслиш ҳам ана шундай касалликларни келтириб чиқаради.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: mr Garib 18 Avgust 2008, 10:32:21
Савол: Бу касалликни бошланишига аломат борми?
Жавоб: Ксзга оқ тушишининг аввалги зоҳир бслиш, инсон кундузи ҳам булут қоплаб олгандек ҳис стади.

Савол: Ксзга оқ тушишининг тиббий муолажаси борми? Ксз аввалги ҳолатига қайтадими?

Жавоб: Ҳозир бизнинг муолажамиз хиралашган гавҳарни олиб ташлаш билан анъанавий операяис ёки гавҳар протеинини шимиб ташлаб парда бслагини ичига гавҳар скиш. Барибир буларни барчасида ксз сз ҳолатига қайтмайди. сзида ксплаб асоратларни қолдиради.
Ва сна баъзи ксз қатралари борки, уларнинг вазифаси сша хира тортишнинг аввалги ҳолатини кечиктиришга хизмат қилади.
Томчини компютердаги физиологик ксзда тажриба стказиб 60 дақиқа ичида 99% нурни сзида мужассам қилди. Уни 30 дақиқасига 250 миллион маблағ сарфланди.

Савол: Ксзга оқ тушганидаги касалликка операяис ёки томчилардан бошқа муолажалар топилмайдими?

Жавоб: Илмий қслланма ва илмий назоратларда умумий уринишлар бор. Улар кспроқ протеинни алмаштиришга хусусан оқсил ёки брайт касаллигини аввалги ҳолатига қайтаришга қаратилган. Гоҳида кимёвий йсл билан имкон топишади. Бу сзгартириш жузъий холос мукаммал суратда смас. А­нди кимёвий йслни ксз гавҳаридаги протеинда ижро стиш мумкин смас.

Савол: Мана шундай камчиликлар воситасидагина ечим топиладиган касалликка сиз қандай қилиб Қуръони Карим ҳикослари бу қийинчиликка ечим топдингиз?

Жавоб: Юқорида ишора қилганимдек ксз жавҳарининг ташқи юзасида парда иборат бслиб, унда протеин бор. сша протеин кичик шаклда бслишига қарамасдан ша нарсани табиатини сзгартириб, ундаги тартибни ва мутаносибликни пала-партишликка олиб боради. Ва оқибатда хираликка олиб боради. Шунинг учун қспроқ фикр юритиш сша протеинни фиологик реакяис қилиш оқибатида тартиб бузилишини срганиш бслди. Бунда химсвий реакяис устида фикр юритилмади. Бу нарса аввалги қслланма ва илмий назоратларда топилмас сди. Шунинг учун бу нарсага етиб боришни аввалги йслини топиш қийин бслар сди. Биз бу нарсада аввалги умидимиз Юсуф" сураси бслди.
Кейин улардан юз сгириб, деди: А­й бечора Юсуф-а!" Ғам-алам ютавериб у зотнинг ксзлари оқарди (ожиз бслиб қолди)". (Юсуф сураси-84) Юсуф (а.с) А оббиларидан бслган ваҳий сабаби акаларидан, оталари ҳузирига шифо ксйлагини олиб боришни талаб қилдилар.
Сизлар мана бу ксйлагимни олиб бориб, отамнинг юзига ташласангиз, унинг ксзлари очилур. Сснг барча оила аҳли оилаларингиз билан бирга менинг олдимга келинглар. Карвон (Мисрдан) чиқиши биланоқ оталари (Яъқуб (а.с) сз уйларида туриб, ҳузиридаги кишиларга): Мен Юсуфнинг бсйини туймоқдаман. Агар мени ақлдан озган демасангизлар (Юсуф тирик, деган бслар сдим)", деди. (Улар) айтдилар: Аллоҳга қасамки, сен (Ҳали ҳам) сша сски хатоингда турибсан". А­нди қачонки хушхабарчи келиб, уни (Яъни Юсуфнинг ксйлагини Яъқубнинг) юзига ташлагач,унинг ксзлари очилди. Сизларга мен Аллоҳнинг (Меҳрибон, раҳмли сканлиги ҳақида) сизлар билмайдиган нарсаларни билурман, демаганмидим", деди у". (Юсуф сураси 93-94-95-96 остлар).
Юсуф (а.с) нинг, ксйлакларида қанақа шифо бслиши мумкин сди. Бу ҳақида фикр юритганда тердан бошқа нарсани топмадик.
Демак, баҳсимиз инсон терининг таркиб слементини срганиш устида бслди. Анъанавий жарроҳлик йсли билан ксздан чиқариб олинган гавҳарни олиб терга ботириб қсйганимизда тадрижий холатда
шааффоф бслгани гувоҳи бслдик. Сснгра савол туғилди. Тердаги барча таркиб мана шу холатда реакяисга кирдими ёки бундаги таркибларнинг бири реакяисга кирдими? Қатъий холатда айтамизки, асосий таркибларнинг бирига етишишнинг имкони бслди. У булина Жавондийн" таркибидан хосил бслган. Бу нарсани кимёвий холатда ҳам таёрласа бслади. Ҳайвонларда замонавий тажриба сша ксз хиралагани ёки ксзига оқ тушганини рентгин ёки голактуз орқали текширилганида сша кимёвий таёрланган таркиб уни тузатмасдан балки ксз гавҳарига оқ тушишига сабаб бслди. Шунингдек, (Slit lamp) воситасидаги ёки нурли токлар воситасидаги ёки ксз гавҳарини қизил нур рефлекси воситасида текширилганда ҳам шундай бслди. Бундан кейин компютердаги физиологик окулсрда, 250 миллион доллар тслаб срим соат тажриба стказилганида ёруғлик даражалари 2% дан ошмади. Лекин инсон теридаги томчини қуйишганида 15 минутда 2% дан 60% га ёруғлик дарчаси очилди. 20 минутда 90% фоизга зиёдалашди. 30 минутда 95% га зиёдалашди.60 минутда 99% га зиёдалашди.

Савол: Бу томчида қсшимча ёки заҳарли асоратлар кузатилдими?

Жавоб: Мутлақо, бу аҳамист берилган нарса сди. Хусусан, бу тер жисмдан ажраб чиққан модда бслиб юқорида айтгинимиздек бу булинанинг бир қисмидир. Шунинг учун бу заҳарли тажрибани аввал сн баробарга ошириб ҳайвонларда стказиш лозим. Хоҳ у оғиз орқали хоҳ юракнинг протен пардасига укол қилиш орқали бслсин тажриба стказилганида қсшимча ёки заҳарли асоратлар узоқ сқиндан ҳам кузатилмади. Ҳамда жигар ёки буйрак ёки мис ёки қон ксринишига таъсир стказмади.

Савол: Бу тажрибаку жониворлардан қуён устида стказилган скан. Агар буни инсоннинг физиоллгик ксзи устида стказилса нима бслади?

Жавоб: Бундай тажриба 250 та ихтиёри билан келганлар устида стказилганида 90% дан кспроқ кишиларни ксзидаги оқлик кетиб, ксриши аввалги холатга қайтди. Аммо клиникалардаги текширувларда бу нарсага сазовар бслмаганларни гапирадиган бслсак, гавҳар протеинида шаффофлик съни схши сзгариш бслган. Лекин бошқа бир касаллик съни тсрпарда бслиб, ксриш қуввати аввалги табиий ҳолатига қайтмаган.

Савол: Ана шу томчи ксздаги катарактадан бошқа касалликларга шифо бсла оладими?

Жавоб: Ҳа, ксздаги мугуз пардага ҳам шифо бслади. Ксз заифлашганда оқлик юзага келиши ана шу мугузда содир бслади. У қон қуйилиб қолганда ёки мугуз Сor pea" протенини табиатида сзгариш бслгандаги ҳолатдир. Тажрибаларда собит бслдики, ана шу томчини икки ҳафта давомида ҳар куни икки мартадан қуйиб борилса, ксриш хусусисти схшиланиб асл холига қайтади.

Савол: Мугуз пардадаги оқликни авваллари қандай муолажа қилинар сди?

Жавоб: Авваллари слган кишини ксз мугузини ксчириб қсйиш билан муолажа қилинар сди. Илова қилиб айтадиган бслсак, табиий суратига қайтмас сди.

Савол: Сизнинг бу тажрибаларингиз қандай қилиб ихтиролар лияензиссини қслга киритилганлар сафига қайд стилди.

Жавоб: Баҳс суратини биз Оврупадаги ихтироларга лияинзис берувчи марказга сснгра Амриқодаги марказга жснатдик. Тажриба стказувчи хоналарнинг бирида уни ксриб чиқилди. Кейин ана шу ихтирони имтиҳон қилиш учун бир коммисис тузилди. Ва 1991 йил Оврупадаги ихтиро марказидан лияензис сснгра 1993 йил Амриқодаги ихтиро марказидан лияензисни қслга киритдик.

Савол: Сиз сзингизни қандай ҳис қилдингиз? Чунки сиз бутун инсонистга Қуръон воқеълигидан муолажа тақдим қилдингиз. Ваҳоланки ичимиздаги баъзи кишилар гумони бу Қуръон дунёвий ишларда ёки илмий баҳсларда алоқаси йсқ деб гумон килишади.

Жавоб: Мен бу ҳақдаги шуурим бошқа мусулмонлар каби илмдаги закотни адо қилдим. Ахир молнинг закотини чиқарилганидек илмнинг ҳам закотини чиқариладику. Ахир бу илм инсонларни схши кунларига хизмат қилиши керак-ку? Ва сна бундан ташқари бу амалий тажриба сабабли Қуръон Каримни азаматини ва улуғлигини билиб турибман. "Биз мсминлар учун шифо ва раҳмат бслган Қуръон остларини нозил қилурмиз. (Лекин бу остлар) золим-кофир кимсаларга фақат зиённи зиён қилур". (Исро сураси 82-ост) Шунга биноан бу улуғ китобга қайтишни умид қиламан. Агар ҳақиқий маънода қайтганимиздагина аввалги давримизни қслга киритиб бутун инсонистни ҳидостга чорлай оламиз.

Савол: Сиз бу тажрибангиз Қуръон ва суннатдаги насслар орқали тадбиқий баҳсларингизни зиёда бслишига туртки бсладими?

Жавоб: Таъкидлаб айтаманки, Қуръони Каримдаги ажойиботлар сири тугамайди. Мени сътиқодимча Қуръон қироатида берилиб бардавом бслиш ҳамда Қуръон ва суннатда онгни ишлатиш билан ҳар турлик илмларда кенг қамровли билимларни очиб, барча макондаги инсонларга хизмат қилиш.
Охирги саволим: Бу дорини бозорларга чиқарилганида бу Қуръоний дори деб деб ишора қилиб қсйиладими?
Жавоб: Ҳа, биз бу дорини ишлаб чиқарувчи ширкатга бу Қуръоний дори деб ёзиб қсйишни шарт қилганмиз. Токи бутун олам ана шу Қуръонни ростлигини, дунё ва охиратда одамларни бахтли
қилишда фаол сканини билдиришдир. Суҳбатимиз охирида снги бир баҳсни А осулуллоҳ (с.а.в) ҳадиси шарифда васф қилганларидек ксз тиббиётидаги бошқа бир дори тақдим стмоқчиман.А осулуллоҳ (с.а.в): "Қсзиқорин ҳам бир овқат тури бслиб унинг суви ксз учун шифодир".
Келгуси сонда учрашганда снги натижалар билан чиқишни умид қилиб қоламан.
Иншааллоҳ, Аллоҳни изни билан мана шу баҳс ҳам келажакда кенг қамровли илмларни очиб беради.

Ал-съжоз мажалласи 1995 йил июл 1-сони

http://islom.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=74&Itemid=110
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: G_u_l_i 30 Sentyabr 2008, 08:37:14
Assalamu alaykum, miyopiya kasalligiga davo haqidayam yozila,please.Keyin ovqat tarkibiga nimalar kiritish k-k
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: mr Garib 01 Oktyabr 2008, 23:30:55
Assalamu alaykum, miyopiya kasalligiga davo haqidayam yozila,please.Keyin ovqat tarkibiga nimalar kiritish k-k

Myopiya=Близорукость

Shu site larda ma'lumotlar bor
http://www.shortsight.ru/
http://www.kremlin-vision.ru/eye/bliz/index.khtml
http://www.artoks.ru/pedia-bliz.shtml




Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: G_u_l_i 03 Oktyabr 2008, 04:08:14
Rahmat,Alloh rozi bo`lsin
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: The_Alchemist 17 Noyabr 2008, 09:31:38
Userlarga savolim bor edi:
Yosh utishi bilan kuzning kurish qobilyati pasayib boradi va bu tabiiy hisoblanadi lekin yosh insonlarda bu holat kuzatilganda kuzning zreniyasini tiklasa buladimu yoki yuq?
albatta jarrohlik operatsiyalariniz yani faqat tabiiy yul bilan...

The Alchemist
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Zamiraxon 18 Noyabr 2008, 00:00:49
Ko'p tanishlarimdan eshitganman, ular ko'z doktorlariga borib, ko'zlarini tekshirtirishganda, agar yaxshi natija chiqmasa , "tuzatsa bo'ladimi, tabiiy yo'l bilan?" degan savollariga, "yo'q, endi tuzatib bo'lmaydi" degan javoblar olganliklari haqida eshitgandim.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: The_Alchemist 18 Noyabr 2008, 07:29:19
Kuzoynak ham yordam bera olmaydimi? shunchaki jarroxlik yuli bilan tuzatish odamni havotirga soladi. Lasik Operationni judayam samarali deyishdi lekin baribir kuzga juda kuchli nur junatilar ekan. Boshida yaxshi bulib keyinchalik zarari bulsachi? lekin uning ham natijalari 99% muaffaqiyatli deyishgan, kuz bilan hazil qilib bulmaydi har qalay!

The Alchemist
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: JaviK 30 Dekabr 2008, 13:46:07
ko`z  shamollaganda pamil choy bilan ko`z yuvilsa ko`zga foyda beradi
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: gashira 23 Fevral 2009, 18:49:09
assalomu alaykum,buvimla xajga borganlarida (adashmasam) tutiyo degan tugmaga uxshagan narsa olib keganla,kuzga foydali ekan deb etganla,biiza bir -ikkitata doktorladan suraganimizda eshitmaganmiz deyishdi,shu xaqida biladiganla bormi,tutiyoni kuzga kanday foydasi bor?oldindan rahmat!
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: BaÑ…tiyor 25 Fevral 2009, 22:41:11
Ma'lumot: :!:

Samolyot uchuvchilari uchish oldidan chernika murabosini tanovul qilishar ekan, bu ko'z o'tkirligini oshirarkan.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: jasur85 24 Mart 2009, 22:39:12
Userlarga savolim bor edi:
Yosh utishi bilan kuzning kurish qobilyati pasayib boradi va bu tabiiy hisoblanadi lekin yosh insonlarda bu holat kuzatilganda kuzning zreniyasini tiklasa buladimu yoki yuq?
albatta jarrohlik operatsiyalariniz yani faqat tabiiy yul bilan...

The Alchemist
albatta  tabiy yo`l bilan davolasa boladi.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Ziyovuddin 09 Iyul 2009, 12:24:33
 :as:
Bitta savolim bor edi. Negadir ko'zim 2 haftadan beri "uchadi". Uchadi deyishadiku yaxshilikka bo'lsin deyishadi. Lipillidi. Bu qo'rqinchli dard emasmikin?
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Hadija 09 Iyul 2009, 22:06:57
:as:
Bitta savolim bor edi. Negadir ko'zim 2 haftadan beri "uchadi". Uchadi deyishadiku yaxshilikka bo'lsin deyishadi. Lipillidi. Bu qo'rqinchli dard emasmikin?

Врачга мурожаат қилинг, касал бошланишидан олдин уни олдини олмоқ афзал. Ҳар ҳолда у ксз. Липиллаши асосан нервидан бслади деб сшитган сдим.
Фикримча бундай вазистларда кспроқ ксзга дам бермоқ лозим.
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: Муҳаммад Соҳиб 09 Iyul 2009, 22:22:45
:as:
Bitta savolim bor edi. Negadir ko'zim 2 haftadan beri "uchadi". Uchadi deyishadiku yaxshilikka bo'lsin deyishadi. Lipillidi. Bu qo'rqinchli dard emasmikin?

Врачга мурожаат қилинг, касал бошланишидан олдин уни олдини олмоқ афзал. Ҳар ҳолда у ксз. Липиллаши асосан нервидан бслади деб сшитган сдим.
Фикримча бундай вазистларда кспроқ ксзга дам бермоқ лозим.

 Мана шу маслаҳат тсғри бслибди! Ҳақиқатда сиз врачга учрашишингиз керак!
Хадижа синглимиз айтганларидек нервдан бслиши мумкин! Ва ҳамда бу липиллашлар сна нервингизни бузиб бошқа касалликни ҳам келтириб чиқариши мумкин. Буни сса биз асло хохламаймиз. Чунки сиздек фаол форумдошнинг қатнашуви бу даргоҳни файзига анча файз қсшиб туришидан мамнунмиз!
Аллоҳдан сизга тоқатингиз етмайдиган беморликни бермаслигини ва айни дамда сизни безовта қилаётган кичик дардга катта шифо беришини ссраб қоламиз!
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: FazliddinFM 20 Sentyabr 2009, 07:31:57
Iltimos, maslahat bering. Uzoqni yaxshi ko'rmaslikni tabiiy yo'llar bilan qanday davolasa bo'ladi?
Nom: Re: Кўз хасталиклари давоси
Yuborildi: saltanat 21 Sentyabr 2009, 11:09:47
Iltimos, maslahat bering. Uzoqni yaxshi ko'rmaslikni tabiiy yo'llar bilan qanday davolasa bo'ladi?

ko'z kasalliklarini davolashda Ibn Sino qalampirmunchoqdan keng foydalangan, bu haqda Karim Mahmudovning "Choynoma"sida o'qishingiz mumkin,qalampirmunchoq ko'z xiraligi va shapko'rlikni davolaydi va ko'ruvchanlik qobiliyatini oshiradi, albatta Allohning marhjamati ila. Bemor kishi 1-1,5 oy davomida doimiy ravishda qlampirmunchoqli choy ichib yursa kanda qilmasdan bu muolajaning foydasini biladi, bu sinalgan tajriba. Buning uchun 1 litrli choynakka ko'k choy va 10-12 dona qalampirmunchoq donalari solinib choy damlanadi va dam ediriladi.Choyni issiq va sovuq holda ichish mumkin,sabr va ixlos bilan muolaja davom ettirilsa inshaalloh da'vo bo'ladi.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Foniy 14 Oktyabr 2009, 15:25:51
 :as:
Abdulloh ibn Abbos roziyallohu anhumo dedilar: "œRasululloh sallollohu alayhi vasallam ko‘z nurini o‘tkir qiladigan, kipriklarni o‘stiradigan ismid nomli surmani ko‘zga qo‘yishni buyurdilar", va yana Ibn Abbos dedilarki, "œRasululloh sallollohu alayhi vasallamning bir surmadonlari bor edi. Undan har kecha ko‘zlariga surma qo‘yar edilar. Har ikkala ko‘zlariga uch martadan qo‘yardilar".

Ibn Abbos roziyallohu anhumodan rivoyat: Rasululloh sollallohu alayhi vasallam uyquga borishlaridan avval ismid surmasidan har ko‘zlariga uch bor qo‘yar edilar.

Jobir roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi: Rasululloh sollallohu alayhi vasallam dedilar: Ismid surmasini albatta qo‘yib yuringlar, u surma nazarni tez qiladi va kipriklarni ziyoda o‘stiradi.

Ibn Abbos roziyallohu anhumo dedilar: Rasululloh sollallohu alayhi vasallam marhamat qildilar: "œSizlarning surmalaringiz ichida hammadan yaxshisi ismid surmasidir, u ko‘zni ziyoda nurli qiladi va kipriklarni o‘stiradi. Manba (http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=263.msg3788#msg3788)
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Mahdiyah 14 Oktyabr 2009, 17:16:58
Man misvokni ham ko'z nuriga foydali ekanligi haqida o'qigandim.

Shu misvok juda ajoyib.
Aslida siz uni tish uchun ishlatasizu, lekin bir dunyo: ham oxiratiz uchun ham bu dunyoingiz uchun foydalari bor ekan.

Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Hadija 14 Oktyabr 2009, 18:50:32
:as:
Abdulloh ibn Abbos roziyallohu anhumo dedilar: "œRasululloh sallollohu alayhi vasallam ko‘z nurini o‘tkir qiladigan, kipriklarni o‘stiradigan ismid nomli surmani ko‘zga qo‘yishni buyurdilar", va yana Ibn Abbos dedilarki, "œRasululloh sallollohu alayhi vasallamning bir surmadonlari bor edi. Undan har kecha ko‘zlariga surma qo‘yar edilar. Har ikkala ko‘zlariga uch martadan qo‘yardilar".

Ibn Abbos roziyallohu anhumodan rivoyat: Rasululloh sollallohu alayhi vasallam uyquga borishlaridan avval ismid surmasidan har ko‘zlariga uch bor qo‘yar edilar.

Jobir roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi: Rasululloh sollallohu alayhi vasallam dedilar: Ismid surmasini albatta qo‘yib yuringlar, u surma nazarni tez qiladi va kipriklarni ziyoda o‘stiradi.

Ibn Abbos roziyallohu anhumo dedilar: Rasululloh sollallohu alayhi vasallam marhamat qildilar: "œSizlarning surmalaringiz ichida hammadan yaxshisi ismid surmasidir, u ko‘zni ziyoda nurli qiladi va kipriklarni o‘stiradi. Manba (http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=263.msg3788#msg3788)

Alloh rozi bo'lsin...

Yuqoridagi surma, uni qanday tayyorlash yoki qayerdan topish mumkinligi haqidagi ma'lumotlar bo'lsa bildirsangizlar, iltimos.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: elnura 23 Iyul 2010, 14:35:14
Ko`zning ko`rish faoliyatini yaxshi saqlab qolish uchun har kungi istemol qilinadigan taomlarga e`tibor berish kerak. Buning uchun avvalo o`ta sho`r narsalarni istemol qimaslik, ovqatga solinadigan tuzni kamaytirish mumkin. Shunday tajriba o`tkazilgan: chitakka sho`r narsa berilganda, unda qon bosimi hodisasi ro`y bergan va bir soatdan so`ng u o`lgan. Agar inson organizmiga sho`r narsalar ko`p ta`sir etsa, uning qon bosimi doimo yuqori bo`ladi, keyinchalik esa glaukoma deb ataluvchi ko`z kasalligi kelib chiqadi va ko`zda og`riq paydo bo`lgan holda ko`z ko`rmay qolishi ham mumkin. Shuning uchun ham ko`z kasalligiga uchragan kishilarga ko`proq tuzsiz ovqat yeyish tavsiya etiladi.
Ko`z ko`p yoshlanaversa, unda organizmga B2 vitamini yetishmayotganligini bildiradi. Bu holda tarkibida ko`p darmondori bo`lgan tuxum, qo`y go`shti va pishloqni yeyish tavsiya etiladi
Yuz dardga yuz davo kitobidan
[/color]
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Mo'min Mirzo 23 Iyul 2010, 16:16:03
duxtirga boring..afruz restoranini yonida professor Norbekovning shogirdlarining shifoxonasi bor...:) xullas norbekov metodi bo'yicha davolashadi..o'zim bormaganmanu,lekin Norbekovni kitobini o'qib chiqqanman...agar kitobida yozilganidek davolashsa shogirdlari ham 2-3 kunda zreniyasi kamlani o'z joyiga va undan ham yaxhsiroq davolaydi faqat tabiiy usulda emishshshs....
bu qaerda qori? adresni yozvoring
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: BelleQizcha 25 Iyul 2010, 00:39:54
baliq yeyish ko'zga juda foydasi bor. Buni manga TAxiga chiqanimda  Bir amaki etgandila . Ko'z doxtirga ketvotganimda.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: UzMuslim 20 Sentyabr 2010, 22:54:57
Izoh:Ko'z nurining kamayishi ish va o'qish jarayonida jiddiy hoqulayliklarga olib kelishi mumkin. Hozirgi kunda hisobchilar, menejerlar, talabayu o'quvchilar, hullas, kim kompyuter qarshisida ikki soatdan ortiq o'tirsa, bachasi ko'zidan shikoyat qiladi.
Organizm shunday tuzilganki, agar taomnomangiz me'yorida bo'lsa, ovqat hazm qilish tizimi va qon aylanishi joyida bo'lsa, demak, ko'zlarimiz ham kerakli vitaminlar va mikroelementlar bilan ta'minlangan bo'ladi. Hamma gap to'g'ri ovaqatlanishda.
Hozir man sizlarga ko'z nurini kamayishini oladigan bir nechta foydali maslahatlar beraman:
Asosiy vitaminlar
Agar siz oziq-ovqatlardan A vitaminini yetarli miqdorda olmas ekansiz, demak, ko'z nuringiz kamayib boraveradi. Bu to'nnalab sabzi yeyish kerak degani emas. Ko'z nurini me'yorda ushlab turish uchun kunda o'rtacha kattalikdagi sabzini pishloq bilan yeyish yoki yarim stakan sabzi sharbati ichish kifoya. Lekin A vitaminini singdirish uchun ham yog' zarur. Demak, sabzili salatlarga o'simlik moyi, smetana yoki qaymoq qo'shish zarur.

-Ko'z nurini asrash uchun kerak bo'lgan mikroelementlar safiga akliy ham kiradi. Qon aylanish tizimi ham shu vitaminga bog'liq. Bu muhim element olma, apelsin, banan tarvuz, quruq mevalar va kartoshka tarkibida mo'l bo'ladi.

-Черника ko'z nurini ravshan qilishi, charchog'ini kamaytirishi qorong'ida ham ko'rishni yaxshilashini bilasizmi? Bugungi kunga kelib olimlar черника ko'z to'r pardasini yanglilashini hamda uzoqni ko'rolmaslikni ham davolashini aniqlashdi.
Kompyuter"¦Monitordan taralayotgan nur ko'zni "o'qqa tutadi" va ko'zning toliqishi hatto bosh og'rig'iga ham olib keladi. Ko'zning achishishi, huddi qum tikilgandek hissiyot uyg'onishi, qizarishi , tez charchash, bo'yinda og'riq turishi kompyuter sindromi alomatlari hisoblanadi. Agar o'zingizda shu alomatlarni sezsangiz, darxol okulist-shifokorga murojat qiling. Kompyuter sindromining oldini olish uchun ba'zi qoidalarga rioya qilish lozim
-Kompyuterda ishlashni chegaralang- bir kunda 4 soatdan ko'p o'tirmang.

-Har 30-45 daqiqada 5 daqiqadan dam oling.

-Monitorni shunday o'rnatingki, ekranga nur tushmasin.

-Mahsus ko'zoynaklardan foydalaning.

Aziz forumdoshlar ko'z nurini kamaytirish uchun manda juda ko'p maslahatlar bor. lekin bularni hammasini yozsam sizlar o'qishga erinib qolasizlar. Bu mavzudagi maslahatlarni keyingi yangiliklarda albatta kiritaman.
Sabr bilan o'qiganingiz uchun katta rahmat.
sog'lig'imizni saqlash o'z qo'limizda. Uni barchamiz birdek asraylik
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Mo'min Mirzo 22 Sentyabr 2010, 08:36:19
Ислом Университети (Лахтакор тараф) тарафда хусусий клиника борлигини икки ойча ксчадаги рекламада сқигандим, афсус, клиника номи ҳам, аниқ адреси ҳам ёдимдан кстарилибди. Тошкентдаги ксз касалликлар муассасаларини билганлар ёзиб юборинглар.
А ахмат

Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: yoqutxon 29 Sentyabr 2010, 09:46:08
Ko'z nurini ravshanlashtiruvchi yana bir ajoyib muolaja:
 Bitta kattaroq tovoqchaga sovuq suvga to'ldiring. So'ng 15 daqiqaga o'sha suvga yuzingizni tushiring. Yarim daqiqa dam olib yana takrorlang. Keyin esa suvda ko'zingizni ochib davom ettiring.Buni 10 marta takrorlang.4-5 martadan so'ng  muolajani iliqroq suvda  qilib ko'rsangiz bo'ladi.Lekin ohirgisini albatta sovuq suvda yakunlang. Sovuq suv ko'zni baquvvatlashtiradi . Iliq suv esa ko'zda yig'ilib qolgan hira suyuqlikni parchalydi.

Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: JaviK 29 Sentyabr 2010, 10:12:05
Ko'z nurini ravshanlashtiruvchi yana bir ajoyib muolaja:
 Bitta kattaroq tovoqchaga sovuq suvga to'ldiring. So'ng 15 daqiqaga o'sha suvga yuzingizni tushiring. Yarim daqiqa dam olib yana takrorlang. Keyin esa suvda ko'zingizni ochib davom ettiring.Buni 10 marta takrorlang.4-5 martadan so'ng  muolajani iliqroq suvda  qilib ko'rsangiz bo'ladi.Lekin ohirgisini albatta sovuq suvda yakunlang. Sovuq suv ko'zni baquvvatlashtiradi . Iliq suv esa ko'zda yig'ilib qolgan hira suyuqlikni parchalydi.



Buni zarari yo`qmi? Sovuq suvda ko`z shamollashi kelib chiqmaydimi, Keyin suv tegib turganda ko`z ochilsa, keyin koz ichi qizarishi yuzaga keladi bu narsa ko`pchilikda vahima uyg`otishga olib keladi!!
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: yoqutxon 29 Sentyabr 2010, 11:56:10
Ko'z nurini ravshanlashtiruvchi yana bir ajoyib muolaja:
 Bitta kattaroq tovoqchaga sovuq suvga to'ldiring. So'ng 15 daqiqaga o'sha suvga yuzingizni tushiring. Yarim daqiqa dam olib yana takrorlang. Keyin esa suvda ko'zingizni ochib davom ettiring.Buni 10 marta takrorlang.4-5 martadan so'ng  muolajani iliqroq suvda  qilib ko'rsangiz bo'ladi.Lekin ohirgisini albatta sovuq suvda yakunlang. Sovuq suv ko'zni baquvvatlashtiradi . Iliq suv esa ko'zda yig'ilib qolgan hira suyuqlikni parchalydi.



Buni zarari yo`qmi? Sovuq suvda ko`z shamollashi kelib chiqmaydimi, Keyin suv tegib turganda ko`z ochilsa, keyin koz ichi qizarishi yuzaga keladi bu narsa ko`pchilikda vahima uyg`otishga olib keladi!!
Yo'q bunday holat yuz bermaydi. Birinchi marta bu haqda eshitganimda menda ham shunday savol paydo bo'lgandi. Lekin e'tibor bergan bo'lsangiz bu mualaja ketma ket 10 marta qilinadi. Yani  ko'zni sovuq suvga o'rgatiladi. Keyin suvni ham yahday qilib yubormaysiz. Nisbattan sovuq qilasiz.Sovuq holatda miya yahshiroq ishlashini  hisobga oladigan bo'lsak bu muolajaning ko'zga ham qanchalik foydali ekanligini tushunsangiz bo'ladi.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: JeeS 14 Noyabr 2010, 01:55:32
Raxmat yaxshi ma`lumotlar bor ekan.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: JaviK 25 Noyabr 2010, 13:41:15
Ko`zoynak foydalimi?

Quyoshli kunlarda ko`zoynakdan foydalanish o`rinli. Bu borada quyosh nurini yahshi tutib qoluvchi ko`zoynaklar ma`qul ko`riladi. Faqat ularni ko`cha kuydan emas, Bozorlardan emas, balki optika do`konlaridan harid qilish ma`qulroqdur. Arzon narxli ko`zoynaklar ko`zni "Aldaydi". Keragidan ortiq qoraytirilgan oynalar esa qorachig`ning kengayishiga sabab bo`ladi. Sifatsiz linzalar orqali ko`zga ko`p miqdorda ultrabinafsha nurlari tushishi mumkin. Buning natihasida ko`z to`ri (ko`zning nurini qabul qiluvchi muhim qismi) zararlanadi. Darvoqe ko`zoynak ko`zinggizda bemalol tursin. Ana shundagina ular botishi natijasida quloq va burun sohasidagi teri qizarib shilinmaydi.  
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: JaviK 25 Noyabr 2010, 13:54:12
MASLAHATLAR

Har kuni ertalab bir choy qoshiqda asal iste`molq qilish ko`rish quvvatini oshiradi va asabni tinchlantiradi.  

*****

Ertalab uyqudan uyg`onganda ko`z burchaklarida  yiring to`planib, qovoqlar yopishib qolsa, ko`zni achchiq choy yoki moychechak damlamasiga pahta ho`llab yuvish kerak. Moychechak choy kabi damlanib, 10-15 daqiqaga tindirib qo`yiladi.


*****

Ko`z charchamasligi va qovoqlar qizarmasligi  uchun oftobli yorug` kunda qora ko`zoynak taqish, ko`zni har kuni achchiq choy moychechak yoki ukrop damlamasi bilan yuvib turish kerak.  

*****


Qaynagan suvda  pahta namlanib 5-10 daqiqa ko`zga qo`yiladi.  
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Zamiraxon 25 Noyabr 2010, 14:34:27
Ислом Университети (Лахтакор тараф) тарафда хусусий клиника борлигини икки ойча ксчадаги рекламада сқигандим, афсус, клиника номи ҳам, аниқ адреси ҳам ёдимдан кстарилибди. Тошкентдаги ксз касалликлар муассасаларини билганлар ёзиб юборинглар.
А ахмат



 :as:
Xuddi o'sha klinikaga borib ko'zimni tekshirtirdim, agar aynan siz aytayotgan klinika bo'lsa. Islom universitetining orqa eshigidan kirganda chap tarafga yo'l bor, klinika nomi "Ziyo". Tel raqami: 244-00-81
Alloh barcha dardmandlarga shifo ato etsin  :amn:
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: ummugulsumm 26 May 2011, 23:56:51
   Ham ramad tekkan kuzungg'a chashmi bedorim fido,
   Har uchuq chiqqan labingg'a joni afgorim fido.
                                            Navoiy
Surma kuzga quvvat beradi har hil ofatlardan asraydi.Aloydan istemol qilib yurilsa kuz nurini kupaytiradi.Sut kuzga surtilsa,kurish quvvatini oshiradi.Zanjabil kuzga surtilsa,nurini kupaytiradi.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: BelleQizcha 27 May 2011, 17:53:15
kozimdan doiimmm suvli... huddi yangi yig'lagandey ko'rinadi.. na qilay?
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: registan 27 May 2011, 18:33:10
Yig'lang.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: muxlisa 27 May 2011, 21:30:40
 :asl3:

"Лечебнс‹е письма" gazetasida tajribada qo'llaganlar o'z maslahatlaridan o'rtoqlashadilar. Ko'z muolajalariga tegishli bir retseptni yozmoqchiman.

 Ko'z og'riganda, ayniqsa shamollaganda Lavroviy listdan 3-4 bargini olib 0,5 stakan qaynab turgan suvni ustidan quyib damlanadi. Damlama iliq holga kelganda paxta bilan ko'z yuviladi. Lavroviy listda ko'zga foydali elementlar bor ekan.

Bu damlamani kichik yoshdagi bolajonlaga qo'llash mumkin. Tanishlar, yaqinlar shu damlamani qo'llashdi, effekti juda yaxshi.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: ан-Насафий 19 Iyun 2011, 01:41:32
Ассалому алайкум ва раҳматуллоҳ!

     Ксз нурини кспайтириш

Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: ан-Насафий 21 Iyul 2011, 03:54:46
Assalomu alaykum va rahmatulloh!


     Ko'z nurini qaytarish

     "Negadir ko'zlarim xiralashganday bo'lib qoldi. Ikki metr naridagi buyumlarni ham xira ko'ragidan bo'ldim. Bu holatdan ancha siqilib turgan paytimda dugonam kelib qoldi. U ham xuddi shunday muammoga duch kelgan ekan.
     - Siqilma, men senga bir mashqning jadvalini beraman. Ko'zlaring oldingiday ravshan bo'ladi. Buni zamonaviy tibbiyot ham qo'llaydi, - dedi.
     Men uning uning jadvaliga amal qildim. Bir oyda o'zgarishni sezdim. Sizlarga ham ushbu mashqlarni tavsiya etaman:

     1. Ko'zlarni gorizantal (o'ngga-chapga) harakatlantiring.

     2. Ko'z olmalarini vertikal (tepaga-pastga) harakatlantiring.

     3. Aylanma harakatlar: soat millari yo'nalishi bo'yicha va teskari yo'nalishda.

     4. Ko'zlarni tez-tez jadal sur'atda yumib-oching. Mahkam yumib, katta qilib oching.

     5. Ko'zlarni dioganal bo'ylab harakatlantiring: qorachiqlarni chap pastki burchakka og'dirib, keyin nigohlarni o'gn tomon tepaga yo'naltiring.

     6. Ko'zlarni burun tomonga yo'naltiring. Buning uchun qansharga barmog'ingizni qo'yib, unga qarang.

     7. Kipriklaringizni tez-tez pirpirating.

     8. Deraza yoniga borib, yaqindagi yahshi ko'rinib turgan buyumga (masalan, deraza ortida o'sgan daraxt shoxiga yoki oyna yorig'iga) qarang. Oynaga kichkina qog'oz yopishtirib qo'yib qarash ham mumkin. Keyin nigohingizni uzoqqa (derazadan tahqariga) yo'naltiring, maksimal darajadagi uzoqlikdagi buyumlarni ko'rishga harakat qiling"

     Har bir mashqni kamida 6 marta takrorlang.

     Ch. Shomirzayeva, Toshkent. "Darakchi".
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: BelleQizcha 07 Avgust 2011, 03:31:09
Uyqim juda yaxshi lekin bir oylardan beri ko'zimni shishib huddi hozir 10 soat abedda uxlab turgandey tuyuladi na qilay>?
dohturga borgim kemiydi, dori berib huddi kasal odamdey tuyuladi
oshanchun qimmatli maslahattila bervorasila ortola.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Secret 11 Avgust 2011, 12:50:55

                                                      КЎЗЛАА  ЛАА ВАА ИШИ

Чойнак тагида қоладиган шамани сиқиб олинг ва қолдиқ чойга пахта бслагини намланг. Сснг ксзларингизнинг юқори томонига аста қсйиб ётинг. 15 дақиқадан кейин пахтани олиб ташласангиз бслади.

***
қуюқ қилиб дамланган чой тагини тскиб юборманг. Оппоқ бинтни майда тсртбурчак шаклда тахлаб, халтачалар тайёрлаб олинг. Бу халтачаларни чой қолдиғғига ботириб, бироз музлаткичга солиб қсйинг. Кейин уларни олиб, ксзнинг юқори қаватларига қсйинг. 5 дақиқадан сснг халтачаларни олиб ташланг.

***
Бир дона картошканинг псстини тозаланг. Қирғғичнинг майда тарафидан стказинг. Ҳосил бслган бстқага озроқ сут ёки бир ош қошиқ қаймоқ қсшинг ва схшилаб аралаштиринг. Аралашмани дока бслагига суркаб, уни қовоқларингизга қсйинг. Ушбу компрессдан ҳафтада икки маротаба фойдаланиш мақсадга мувофиқдир.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: ан-Насафий 12 Avgust 2011, 04:40:45
Assalomu alaykum va rahmatulloh!


Uyqim juda yaxshi lekin bir oylardan beri ko'zimni shishib huddi hozir 10 soat abedda uxlab turgandey tuyuladi na qilay>?
dohturga borgim kemiydi, dori berib huddi kasal odamdey tuyuladi
oshanchun qimmatli maslahattila bervorasila ortola.

     Bilishimcha, buyrak shamollasa ko'zlar shishadi. Qaysarlik qilmay, do'htirga boring!
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: BelleQizcha 12 Avgust 2011, 14:57:12
Tishimi ozim plomba qilamanuu buyre nima bobti...(aha boraman, bu sapar?
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Usmon 12 Avgust 2011, 15:03:18
Buyrakni plomba qilish qiyinroqmi diymandee...
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Mo'min Mirzo 24 Sentyabr 2011, 06:15:01
Belle bordingizmi doktorga, qanday tashxis qo'ydi, buyrak shamollabdimi?
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Nоdirbek 24 Sentyabr 2011, 11:42:31
Menda zreniyani davolash bo'yicha, Jdanovni ma'ruzasi bor. Juda foydali. Kimga kerak bo'lsa PM yozsin...
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Humayro 26 Sentyabr 2011, 10:48:57
Man shu kunlarda shu video darslani otmoqdaman.

Muvaffaqiyatga erishganlar bormi? ayni Jdanovni video darslaridan so'ng ko'rish qobilyati qisman yoki butunlay yaxshilanganlar, yoki umuman biror o'zgarish sezganlar bo'lsa fikr qoldirsin.

Innakegin ekstrakt propolisa ishlatganlar ham bormi?

Jdanov darsida shu dorini reklama qiligan, Aptekalada sotilmasakan, hatto rossiyada ham.
Qo'lda sotiladiganlariga esa unchalik ishonmadim. internet orqali bog'langanlar hammasi noqonuniy yol bilan sotishrakin.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Mo'min Mirzo 14 Noyabr 2012, 02:35:43
Doktorlarga ko'ringanmisiz, qanday tashxis qo'yishgan?
Ko'z xiralashuviga sabab nima ekan?
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Bobur Sharipov 14 Noyabr 2012, 09:36:32
Ha aytgancha,2-doktor -2 emas -1,5 tashxis qo'ygandi. Keyin o'sha kuni optikaga borib,shunaqa ko'zoynaklarni har xilidan taqib golovin jadvaliga qaradim. Hech biri tiniq ko'rsatmadi. Keyin -2 taqib sinab ko'rdim,u to'g'ri keldi. Doktorlargayam hayronsan,0,5 gayam yanglishadimi odam. Xullas,o'zimga o'zim tashxis qo'yib,ochki taqib yurgandim. Uniyam ishda sindirib qo'ydim,endi bu yerdagi doktorlarga ko'rinmoqchiman. Qani bular nima derkan?
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Mo'min Mirzo 14 Noyabr 2012, 12:20:46
Boburbek siz o'z kasalingizni aniq bilib olsangiz yaxshi bo'ladi.
Doktorlar ham tashxisni aniq aytmay muolajasini aytadi. Siz qanday tashxis qo'yilganini, ko'z hiraligiga sabab nimada ekanligini sorang.
Miyadanmi, jigardanmi yo ko'z nuridanmi? Balki vitaminlar yetishmovchiligi kuzatilgandir?
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: azizbek_mx 15 Noyabr 2012, 17:26:50
Assalomu alaykum!
yuqoridagi mavzu yuzasidan savol tug`ilib qoldi.
-0.5, -1 ko`zoynaklarni hech qanday ehtiyoj bo`lmasa ham taqsa ziyon qilmaydi degan gap eshitgandim. yana koreyslarning ko`pchiligi (-) li ko`zoynak taqishga ataylab odatlanisharmish. sababi yosh o`tgan sayin ko`zda (+) ga ehtiyoj ortib borarmishda, (-) ga odatlanganlarni ko`zlari (+) ga hojat qolmay ko`zoynaksiz yursa bo`laveradigan bo`larmish. Shu haqda bilganlar bormi?

Shaxsan men -2 dan -0.5 gacha taqib ko`rganman, biri akamniki, biri sinfdoshim va h.k... hech qanday noqulaylik yoki tafovut sezmaganman.
Oxirgi paytlar hujjatlar bilan kechasigacha ishlashimga to`g`ri kelyapti, ba'zan sal xiralashib qoladi. -1.5 ko`zoynagim bor, shuni taqsam yaxshi ko`raman. qanday maslahat berasizlar? Shifokor maslahatisiz taqishim mumkinmi?
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Abdulhafizaka 15 Noyabr 2012, 20:49:56
Менда бир китобда ксз ойнак хақида манабу маълумотлар бор скан:
                      ОБ ОТАОШЕАИИ К ОЧКАМ
  Лоскольку речь зашла об очках, то можно вс‹делить два их вида: солняезас‰итнс‹е очки и очки с оптическими линзами длс коррекяии тех или инс‹х нарушений зренис.
      Аачнем с солняезас‰итнс‹х очков. Аесмотрс на то, что сти очки бс‹ли предназначенс‹ длс предохраненис глаз от излишнего количества света, некоторс‹е люди стали носить их подобно часам или галстуку. А­ту категорию людей можно видеть в солняезас‰итнс‹х очках практически в любое времс днс. Их не очень за- ботит, светит ли ослепительное солняе или же уже сумерки скрадс‹вают очертанис предметов. Где бс‹ они ни бс‹ли - на плсже ли, в магазине ли - мс‹ всюду вместо их глаз видим пстна темнс‹х стекол очков.
      Между тем, средства зас‰итс‹ глаз от избс‹тка света бс‹ли предусмотренс‹ самой природой. Лредохранительную роль здесь призванс‹ бс‹ли сс‹грать веки, которс‹е могут сближатьсс, и зра- чок, размер которого может уменьшатьсс, регулирус таким обра- зом количество света, поступаюс‰его в глаз. Лишь при очень ср- ком освес‰ении, например, при слектросварке, на плсже, в пус- тс‹не или заснеженном пространстве, где отраженнс‹е от поверх- ности лучи солняа умножают силу падаюс‰его в глаза света, воз- никает потребность в солняезас‰итнс‹х очках. Такас потребность может возникнуть и у водителей при длительной поездке по ав- тостраде в солнечную погоду, когда взглсд все времс прикован к дороге. Отражение света от нее в таких случасх не очень пристно длс глаз, которс‹е не прошли спеяиального курса подготовки через солсризаяию (см.раздел 3.4.6.).
      Лостоснное ношение солняезас‰итнс‹х очков приводит к воз- никновению светобосзни (фотофобии), когда даже то количество света, которое спокойно вс‹держивает нормальнс‹й глаз, приводит к болсм в глазах, с которс‹х снсли привс‹чнс‹е им темнс‹е очки. Кроме того, ношение очков с окрашеннс‹ми в различнс‹е явета стеклами нередко вс‹зс‹вает так назс‹ваемс‹й послесффект, просв- лсюс‰ийсс в нарушении на довольно длительное времс правильного яветового воспристис мира.
      Лостому:
      1. не носите без особой на то необходимости темнс‹е очки;
      2. если вам все же пришлось обратитьсс к солняезас‰итнс‹м очкам, умейте правильно их вс‹брать. Желательно подбирать (по указанной вс‹ше причине) очки черного (серого) явета и избе- гать очков с окрашеннс‹ми в какой-либо другой явет стеклами. Очки должнс‹ задерживать не менее 70% падаюс‰его света. Лри со- рокапрояентной, например, задержке света они уже практически бесполезнс‹. Ч.Л.Томсон советует также делать следуюс‰ую про- верку солняезас‰итнс‹х очков. Аадо, отодвинув их от себс на длину вс‹тснутой руки, посмотреть сквозь них на какой-нибудь удаленнс‹й объект. Он не должен вс‹глсдеть увеличеннс‹м или уменьшеннс‹м. Кроме того, при движении очков не должно наблюдатьсс какой-либо "рсби";
      3. приучайте глаза к сркому свету. А­то достигаетсс через упражненис на солсризаяию (см.раздел 3.4.6.). .............................................................

      В вопросе об отношении к очкам с оптическими линзами мнение Бсйтса и его учеников расходитсс с обс‰епринстс‹ми воззренисми.
      Лроведеннс‹е Бсйтсом исследованис позволили ему утверждать, что бс‹ло бс‹ ошибочнс‹м считать рефракяию глаз неизменнс‹м состоснием. Он пишет, что "теорис о том, что аномалии рефракяии обусловленс‹ деформаяисми глазного сблока, естественнс‹м образом ведет к вс‹воду, что они представлсют собой неизменнс‹е состоснис и что нормальнас рефракяис - сто тоже некое постоснное состосние. Лоскольку ста теорис повсеместно рассматри- ваетсс как истиннас, то неудивительно обнаружить, что нормальнс‹й глаз считаетсс совершеннс‹м механизмом, которс‹й всегда находитсс в хорошем рабочем состоснии. Аезависимо от того, знаком или незнаком человеку рассматриваемс‹й объект, достаточно или недостаточно его освес‰ение, пристна или непристна окружаюс‰ас обстановка и даже при наличии стресса или телесного заболеванис считаетсс, что нормальнс‹й глаз всегда должен иметь нормальную рефракяию и нормальное зрение" [16, р.28].
      В действительности, никакой глаз (независимо от того, идет ли речь о нормальном глазе с обс‹чно нормальнс‹м зрением или же мс‹ имеем дело с глазами с нарушеннс‹м зрением) не имеет всегда одного и того же значенис рефракяии. А ефракяис любого глаза менсетсс не только день ото днс, не только час от часу или от минутс‹ к минуте, но буквально ежесекундно.
      Исходс из сказанного, Бсйтс делает вс‹вод, что очки приносст человеку вред - большой или маленький, но все же вред. "Человек, -объсснсет Бсйтс,- не может видеть сквозь них, если он не производит степень аномалии рефракяии, которую они должнс‹ корректировать. Однако, рефрактивнс‹е аномалии в глазе, которс‹й предоставлен сам себе, никогда не постосннс‹. Следова- тельно, если человек обеспечивает себе хорошее зрение с помос‰ью вогнутс‹х, вс‹пуклс‹х или астигматических линз, сто означает, что он сохрансет постоснно определенную степень аномалии рефракяии, которас в других условисх не сохранслась бс‹ таковой. Единственнс‹м результатом такой ситуаяии следует ожидать ухудшение состоснис. Опс‹т показс‹вает, что обс‹чно так и происходит." [16, р.35].
      Следует учесть и такой факт. То, что рефракяис глаза никогда не бс‹вает постоснной, не позволсет вс‹писать точнс‹й реяепт на очки. Аеудивительно, что некоторс‹м людсм так и не удаетсс подобрать очки, с которс‹ми смирились бс‹ их глаза. Ае- постоснство рефракяии приводит, кроме того, к той противоречивости, которую мс‹ можем наблюдать в статистических даннс‹х о распространенности тех или инс‹х видов нарушенис зренис.
      Согласно теории Бсйтса, причиной посвленис аномалий рефракяии свлсетсс напрсжение. Лри миопии сто усилие увидеть удаленнс‹е объектс‹, при гиперметропии - ближние. Очки лишь корректируют аномалию рефракяии, но не устрансют причину ее возникновенис. Аадев очки, близорукий по прежнему по привс‹чке будет напрсгатьсс, чтобс‹ увидеть далеко расположеннс‹е предметс‹, а гиперметропик и в очках будет продолжать прикладс‹вать усилие увидеть, например, буквс‹. Таким образом, зрение будет продолжать ухудшатьсс и в очках. Многие люди, наверно, замечали, что после того, как однаждс‹ надели очки, зрение без них стало заметно хуже. И сто не субъективное ос‰ус‰ение, вс‹званное переходом от хорошего зренис в очках к плохому без них. Лроверка у окулиста подтверждает, что зрение на самом деле ухудшилось. В результате человеку вс‹писс‹ваютсс новс‹е очки с ес‰е более сильнс‹ми линзами. Лоскольку напрсжение продолжает иметь место, да ес‰е с аккумулсяией сффекта со временем, то можно заметить, что частота сменс‹ очков на новс‹е возрастает с каждс‹м годом.
      Факт ухудшенис зренис при ношении очков так объсснсетсс М.Д.Корбетт: "Когда здоровс‹й глаз расслаблен, он будет правильно функяионировать. Лодобно фотокамере он будет уплос‰атьсс, сокрас‰ас свою ось при рассматривании удаленнс‹х объектов, и удлинстьсс в своей оси при рассматривании близких объектов. Только напрсжение мешает глазному сблоку претерпевать подобнс‹е измененис в своей форме. Вместо мс‹шя глаза сту работу начинают делать очки, в результате чего глазнс‹е мс‹шяс‹ перестают вс‹полнсть свои функяии и начинают постепенно слабеть.
      Спенсер (Spencer) говорит: "Каждс‹й дар приобретает способность к функяионированию через вс‹полнение своей функяии. Если ста функяис за него вс‹полнсетсс другим агентом, то никаких регулировок со сторонс‹ природс‹ не произойдет. Скорее, природа пойдет на нарушение своего естества, чтобс‹ приспособитьсс к искусственнс‹м мерам, предпринстс‹м вместо естественнс‹х" [47, р.14].
      Когда человеку какое-то времс приходитсс обходитьсс без очков (например, когда он разбивает их), нередко обнаруживаетсс, что зрение стало несколько лучше.
      Ес‰е один аспект вредности ношенис очков с оптическими линзами отмечен в работе Ч.Л.Томсона. Он пишет: "Аормальнас, здоровас мс‹шяа остаетсс таковой лишь в случае, если она часто пускаетсс в дело и если ее амплитуда движенис используетсс полностью. Любас мс‹шяа, которас используетсс лишь в малой части ее амплитудс‹, предрасположена к утере способности полнояенно двигатьсс. В стом аспекте очки частично вреднс‹, пос- кольку вместо того, чтобс‹ следить или смотреть за каким-нибудь объектом только глазами, наблюдаетсс тенденяис двигать головой. Глазнс‹е сблоки, таким образом, относительно обездвиживаютсс, а их мс‹шяс‹ и кровообрас‰ение страдают в результате бездестельности " [80, р.28]. Сказанное Томсоном особенно верно, когда речь заходит об однообразной работе в очках на близком расстоснии, например, чтении. Именно в стих случасх глаза занстс‹ одинаковс‹ми движенисми практически в одном и том же направлении (влево-вправо) и с малой амплитудой, ограничиваюс‰ейсс шириной строки в книге. Длс компенсаяии возникаюс‰его при стом напрсженис разработанс‹ спеяиальнс‹е упражненис (см.главу 5).
      "А­то,- продолжает Ч.Л.Томсон,- объсснсет наше приняипиальное возражение против использованис очков: нейтрализус напрсжение, они ослаблсют прояесс самооздоровленис и "отбива- ют охоту" у тканей (ЛА ИМ.АВТ.- имеетсс в виду тканей глаза) к приспособлению. Их чрезвс‹чайнас сффективность и приводит к их осуждению. Точно так же бс‹вает и с человеком, когда удобнас длс него заурсдность и отсутствие стимула - будь он, хоть непристнс‹м, хоть пристнс‹м - приводит к лености и застою" [80, р.43].
      Есть и менее сус‰ественнс‹е, но тоже не очень пристнс‹е, последствис ношенис очков. А­то нарушение яветового воспристис (вс‹ замечали за собой, что, например, при подборе тканей в магазине вс‹ снимаете очки, потому что без них и текстура, и явет ткани виднс‹ луше?), нервозность из-за их постоснного загрсзненис или запотеванис, ограниченное поле зренис, непри- стнс‹й осадок на душе из-за того, что все "люди как люди, а тс‹ - "очкарик" и т.п. большие и мелкие непристности. Конечно, их нельзс сравнить по своим последствисм с тем вредом, которс‹й наносит глазам сам факт ношенис очков.
      Так как же бс‹ть с очками? Может их вс‹кинуть совсем, а может все-таки поносить? Аиже мс‹ приведем мнение спеяиалистов по методу Бсйтса на стот счет, а также некоторс‹е их практические рекомендаяии.
      1. Если вс‹ хотите добитьсс бс‹строго прогресса в улучше- нии зренис, вам надо решительно отказатьсс от ношенис очков (см.главу 7). Однако очень важно здесь запомнить следуюс‰ее ЛА АВИЛО: никогда не снимайте очки и не ходите, напрсгас всюду свои глаза. Снстие очков, как говорит М.Д.Корбетт, с использованием безусильного виденис сто не то же самое, что снстие очков с постосннс‹м напрсжением глаз в попс‹тках разглсдеть об- ъектс‹. Лервое - полезно, второе - вредно.
      2. Ае всегда возможно снстие очков без значительнс‹х неудобств. В рсде случаев без них просто невозможно работать. Лостому в таких случасх разрешаетсс пользоватьсс очками, но сто всегда сдерживает прогресс. Аадевайте очки всский раз, когда вс‹ чувствуете, что начали напрсгать свои глаза.
      3. Если вс‹ вс‹нужденс‹ работать в очках, то все равно используйте все приемс‹ правильного зренис, какие только возможно - яентральную фиксаяию, перемес‰енис, морганис и т.д. Как можно час‰е делайте перерс‹вс‹ длс расслаблсюс‰их упражнений.
      4. Аикогда не водите автомобиль без очков. Только когда, улучшив зрение, вс‹ пройдете медкомиссию, их можно будет снсть. Снимайте очки, когда вс‹ едете на машине в качестве пассажира.
      5. Ло мере улучшенис зренис своевременно менсйте очки на более слабс‹е.
      6. Во времс вс‹полненис упражнений всегда снимайте очки (кроме особо оговореннс‹х случаев).
      7. В течение днс бс‹вает очень много времени, когда вс‹ прекрасно можете обойтись без очков и, тем не менее, по привс‹чке носите их. Так, человек с небольшой близорукостью может без каких-либо неудобств завтракать без очков, беседовать без них со своими друзьсми и т.д. Увеличивайте день ото днс времс, проведенное без очков. К.Хакетт даже рекомендует записс‹вать сто времс, чтобс‹ постоснно стимулировать себс к такому "безочковому" образу жизни.
      8. Чтение, по возможности, должно осус‰ествлстьсс без очков. Если вс‹ не можете обойтись при зрительной работе вблизи без очков, постарайтесь все же времс от времени хотс бс‹ 1-2 минутс‹ обходитьсс без их помос‰и и дать глазам поработать самим. А­то позволит свести к минимуму разрушаюс‰ий сффект очков.
      Главное, что вам надо усвоить - сто следуюс‰ее - ЕСЛИ ВА« ХОТИТЕ ИЗБАВИТА¬СЯ ОТ ОЧКОВ, АЕ АОСИТЕ ИХ!
      Единственной вашей надеждой на улучшение зренис свлсетсс не ношение очков с продолжаюс‰имсс привс‹чнс‹м напрсжением глаз под ними, а воспитание в себе новой привс‹чки - привс‹чки расслабленного смотренис.
 Қанчалик сизга фойда беради билмадим тслиқ сқигани сриниб копироват қилиб қссқолдим.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Mo'min Mirzo 16 Noyabr 2012, 01:24:25
Insonning ko'p kasalliklari qoniga bog'liq, qon toza tursa kasalliklar ham ilashavermaydi.
Jumladan, kamxarakatlik ham ko'z hiralashishiga olib boradi, bu qon bosimni ham past saqlaydi, ko'plab yozuvchilarda shundoq. Ko'kchoy ichishsa guppa uyquga ketadilar.
Sho'r ovqatlarni ko'p iste'mol qiladiganlarda qon bosim baland bo'ladi, qon bosimi o'ynab ham turadi, bu buyrak buzilganligidan dalolat.
Jigarda tiqilmalar va boshqa sabablar bilan ham ko'z hiralashadi.
Bosh miyadagi qon bosim ortishi (cherepnoye davleniye)da ham ko'z hiralashadi.
Bularning barchasi qonga bog'liq, qon toza va yetarli bo'lsa ko'z ham yaxshi ko'radi. Qadimiy tabobat kitoblarida "kunduzi oyni bemalol ko'rish mumkin" deb bejiz yozishmagan.

Ko'z nurini saqlashni hammamiz bilamiz, qorong'u va g'ira-shirada ko'z bilan mashg'ul bo'lmaslik (kitob o'qimaslik, kiyim tikmaslik va hokazo), qorong'u xonada yorug' ekranga qarab o'tirmaslik ko'z nurini asraydi.
Ko'z nuri qonga bog'liq emas, buni mediklar ham davolasha oladi.
Lekin qonga bog'liqlari (xoh jigar bo'lsin, xoh buyrak) ko'zoynak taqish bilan yaxshilanib qolmaydi, buni kasallikning asosiy sababchisini davolash bilangina tuzatish mumkin holos.

Shuning uchun doktorga uchraganda tashxisni aniq sorash kerak. Yozgan dorilari bir taraf, kasallikning sababchisi nima ekanligini bilishingiz shart.
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: azizbek_mx 17 Noyabr 2012, 08:17:02
Oxirgi paytlar hujjatlar bilan kechasigacha ishlashimga to`g`ri kelyapti, ba'zan sal xiralashib qoladi. -1.5 ko`zoynagim bor, shuni taqsam yaxshi ko`raman. qanday maslahat berasizlar? Shifokor maslahatisiz taqishim mumkinmi?
Assalomu alaykum. Odatda (-) ko'zoynaklar uzoqni tiniqlashtirish uchun taqiladi,men -2 taqardim,lekin u b.n kitob o'qish noqulay(uni sog'lom ko'z egasi taqsa o'qiy olmasligi aniq,chunki do'stlarimda sinab ko'rganman). Siz  -1.5 ko'zoynak taqib bemalol o'qiyotgan bo'lsangiz,sizda ham men kabi uzoqni ko'rolmaslik bo'lsa kerak? Menimcha doktor ruhsati bilan taqganiz yaxshi deb o'ylayman.
közoynak bilan ham, közoynaksiz ham uzoqni tiniq köra olaman
Nom: Re: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: Mahdiyah 17 Noyabr 2012, 08:24:18
Ko'z hadeb yaqin narsani ko'raversa ham charchidi. Ko'z qorachig'i kengayib boraveradi.

Shuning uchun orada tez - tez uzoqni ko'rish mashqini qilish kerak.
Uzoqdagi mayda narsalarga qarash kerak.
Shunda ko'z qorachig'i kichiklashadi, ham ko'z dam oladi.
Foyda beradi, sinalgan.
Nom: Javob: Koʻz xastaliklari davosi
Yuborildi: BekUZ 19 Aprel 2013, 18:47:15
Assalomu Alaykum men bir savol bilan murojat qilmoqchi edim yoshligimdan zreniyam past tekshirtirganimizda tug'ma degan tashxis qo'yishdi uzoqni olmaydi xira lekin yaqin juda yaqinni oladi xar yili bir xafta davolanib turaman va baliq yog'i ichaman lekin deyarli foydasi bo'lmayabdi maslahat beringlar