forum.ziyouz.com
Jamiyat va inson => Salomatlik => Mavzu boshlandi: Nodi 04 Noyabr 2006, 05:25:28
-
Asalari mumidan varaq yasab qotgan asablarga qo‘yib bog‘lansa, ularni yumshatadi.
20-25 gr. shirinmiya ildizi po‘stini shilib tashlab, bir kecha-kunduz suvda ivitib ichilsa, asab kasalliklariga davodir.
Murch, shakar, mosh yeb yurilsa, asab xastaliklarini davolaydi.
-
Har kuni 3-4 gr. daraxt po‘kini elakdan o‘tkazib, aloe bilan yeyilsa, asab kasalliklariga shifo bo‘ladi.
5 gr. xina gulini yanchib choy yoki suv bilan ichilsa, asab xastaliklaridan forig‘ bo‘lasiz. Uni yanchib, bosh va peshonaga bog‘lash ham mumkin.
Chuvalchangni yanchib, uzilgan asablarga bog‘lansa, ularni payvand qiladi (uch kun bog‘liq holda turishi shart).
-
Kunjutni tuyib yo‘g‘onlashgan asablarga bog‘lansa, asablarni davolaydi.
Kungaboqar guli suvidan 7-8 gr. ichilsa, asab illatlariga shifodir.
Bodom mag‘zini yanchib, shakar yoki asalga aralashtirib muntazam iste’mol qilib yurish asabning davosi, miyani quvvatlantiruvchi, aqlni ziyodalashtirib, fikrni tiniqlashtiruvchi vositadir.
-
Semizo‘t, sunbul, qoqigul damlamasi asab xastaliklarini, uyqusizlik va g‘am-tashvishni ketkazadi.
Yong‘oq bargini qaynatib, uning suvidan bir piyolasini badaniga surtgan bemor asab kasalliklaridan qutiladi.
Chirmovuqning mevasi va har tomonga otadigan «ip»larini ozroq qaynatib, murch bilan iste’mol qilinsa, miya va asab kasalliklariga ishfo bo‘ladi, inshaalloh.
-
- Асабийлик - узоқ давом стган руҳий кечинмалар натижасида асаб системаси фаолистининг бузилишидан келиб чиқадиган касалликдир. Асаб системаси туғма заиф ёки турмушда орттирилган касаллиги бор заиф кишиларда осонроқ вужудга келади. Асаб системасининг туғма кучсизлиги онада ҳомиладорлик токсикози ва туғруқ патологиссига, турмушда орттирилгани сса илк гсдаклик давридаги турли шикастлар ва бошдан кечирилган касалликларга боғлиқ бслиши мумкин.
Ҳаёт давомида кспчилик кишиларда маълум шароитларда асабийликни сслатадиган ҳолатлар вужудга келиши мумкин. Масалан, бирор муҳим воқеани кутганда одамда смояионал ҳолат, хавотирлик, безовталик, юрак уриши, ксп терлаш, баданнинг титраши, юз қизариши ёки ранг счиши, бесарамжонлик пайдо бслади. Воқеа стиб бслгандан кейин соғлом одамда бу аломатлар йсқолади. Аервозга учраган бемор сса узоқ вақтгача шунга схшаган ҳолатни ҳис қилиб юради. Маъюслик, ранжиш, қсрқув, қайғу-алам, умидсизлик, қийин шароитда қутула олмаслик ҳолатлар нервознинг бевосита сабабчилари бслиши мумкин.
-
Аксарист нервозда ички органларнинг сзига хос касалликларга алоқадор бслмаган бслишлари устунлик қилади. Асабийликка учраган бемор сзини қслга ололмайди, у мутахассис шифокор ёрдамига мухтож бслади. Кспинча сохта устчанлик ва қсрқув психиатр ва невропатологга мурожаат стишга йсл қсймайди.
Касаллик узоқ давом стганда бемор махсус даво олмаса асаб системалари мураккаблашади. Бемор ҳамма вақт сзидан ва атрофдагилардан норози бслиб юради. Иш қобилисти пасасди, берилиб ишлашга ва топшириқни муддатида адо стишга уринишлар бефойда кетади. Асабийлик характерига ксра хавотирлик, ваҳимачилик, қатъистсизлик, қсрқоқлик, устчанлик ёки серзардалик, беқарорлик кучайиши мумкин. Бемор характеридаги шундай сзгаришларни бартараф стиш шифокордан ҳам, бемордан ҳам ксп вақт талаб стади.
-
Асабийликнинг олдини олиш учун қспроқ хушмуомалалик, ҳаётдан завқланишни ҳис қилиш, атрофдагиларга самимий ва дсстона муносабатда бслиш талаб стилади. Чиниқиш, спорт билан шуғулланиш, мусиқа тинглаш, меҳнат ва дам олиш режимига риос қилиш ҳам катта аҳамистга сга.
Бу хасталик билан оғриган беморларга асаб системаси касалликларининг олдини олиш ва даволаш билан шуғулланувчи мутахассис шифокор - невропатологга мурожаат қилишлари мумкин.
Акспресс Инфо
-
Асалари мумидан варақ ссаб қотган асабларга қсйиб боғланса, уларни юмшатади.
20-25 гр. ширинмис илдизи псстини шилиб ташлаб, бир кеча-кундуз сувда ивитиб ичилса, асаб касалликларига даводир.
-
Мурч, шакар, мош еб юрилса, асаб хасталикларини даволайди.
Ҳар куни 3-4 гр. дарахт пскини слакдан стказиб, алос билан ейилса, асаб касалликларига шифо бслади.
-
5 гр. хина гулини снчиб чой ёки сув билан ичилса, асаб хасталикларидан фориғ бсласиз. Уни снчиб, бош ва пешонага боғлаш ҳам мумкин.
Чувалчангни снчиб, узилган асабларга боғланса, уларни пайванд қилади (уч кун боғлиқ ҳолда туриши шарт).
-
Кунжутни туйиб йсғонлашган асабларга боғланса, асабларни даволайди.
Кунгабоқар гули сувидан 7-8 гр. ичилса, асаб иллатларига шифодир.
-
Бодом мағзини снчиб, шакар ёки асалга аралаштириб мунтазам истеъмол қилиб юриш асабнинг давоси, мисни қувватлантирувчи, ақлни зиёдалаштириб, фикрни тиниқлаштирувчи воситадир.
Семизст, сунбул, қоқигул дамламаси асаб хасталикларини, уйқусизлик ва ғам-ташвишни кетказади.
-
Анғоқ баргини қайнатиб, унинг сувидан бир пиёласини баданига суртган бемор асаб касалликларидан қутилади.
Чирмовуқнинг меваси ва ҳар томонга отадиган «ип»ларини озроқ қайнатиб, мурч билан истеъмол қилинса, мис ва асаб касалликларига ишфо бслади, иншааллоҳ.
-
Y_U_R_I_S_T asab kasallligi qanday bo'ladi ozi?
-
Assalomu Alaykum!
Asab kasalliklariga tez asabiylashish, jahldorlik shu kabilarni kiritish mumkin....
-
Халқ табобатида, асабланиш алохида касаллик ҳисобланмаган. Кспроқ бу борада гап жаҳл чиқиши устида борган.
Улуғ халқ табибларимиз Абу Али ибн Сино (980-1037), Ар-А озийлар (865-926) ҳам сз асарларида асабийлашишни алоқида касаллик деб ёзишмаган. Уларнинг асарларида ҳам жоҳиллик устида гап боради. Алломаларимиз жаҳл чиқишини қоралашади. Одамийликка, одобга, босиқликка, оғир бслишга чақиради.
Аслида асаб касали қадимдан маълум. Лекин, бугунги кундагидек ксп миқёсда бслиб, кун тартибида бслмаган. Кейинги 30-40 йил ичида асаб касали алоқида бсртиб чиқяи ва кспчиликни қамраб олган касалликка айланди. Бунинг сабаби, қадимда кундалик ҳаёт оддий ва одми кечган. Ксп вақтни жисмоний иш ташкил қилган, мева, сабзавотлар сғитсиз, табиий бслган. Ҳозирги замонда қаётнинг мураккаблиги, серқирралиги, техника тарақкиёти, шовқин-сурон ксплиги, муаммоларни бирин-кетин пайдо бслиши, жисмоний иш камайиб, ақлий ишнинг кспайиши, овқатларнинг кимёлашуви, скологиснинг бузилиши каби сон-саноқсиз сабабларга ксра асабийлашиш, тажанглашиш аҳолининг кспчилигида учраб турадиган бир ҳол бслиб қодяи. Ксчада, бозорда, ишда, уйда, дсконда, оилада, қатто дам оладиган жойларда, тсй томошаларда қам одамлар бир-бирлари билан муносабатда бслганларида кспинча, асабийлашишади.
Асаб касалининг кспайишига сна бир сабаб, кам сқиш съни маърифатсизлик ва ичкилик.
Асабийлашмасликни иложи, дорилари борми? Албатта, бор.
Анг муҳими, ҳар ким, қар қандай вазифада ва шароитда ҳам, сзини инсон сканини унутмаслиги керак. Асабийлашишдан сақланиш учун сзини-сзи идора қилиш, бошқаришни билиши лозим.
Инсон фақат ташқи қиёфасинигина идора қилмай, ички аъзоларини ҳам бошқара билса, у асабийлашмайди. Авваламбор, ҳар бир инсон бировга айтмаса ҳам сзининг ҳамма камчиликларини доимо ссида тутиши керак. Масалан, сзининг соғлиғини, билимини, ёшини, ҳаёт тажрибасини ҳисобга олган ҳолда иш тутса, ссзлашса асабийлашмайди. Шунингдек, сзининг одатларини, қизғанчиқми, ҳотамми, бепарвоми, буларни хам сз ҳаётида ҳисобга олса адашмайди.
-
Асабни даволашда снг муҳим шифо — бу буюк алло-маларимизнинг ҳадису ҳикматли ссзларини мунтазам сқиб, унга амал қилишдир.
Алломаларимиздан Абу Бакр ар-А озийнинг фикрича, ғазабланган одам кспроқ сзи зарар ксради. Унинг фикрича ғазабланган одам тсртта нарсани ссидан чиқармаслиги керак. Кибру-хаводан тийилиш, сзини юқори қсймаслик, камтаринликни одат қилиш, сшитаётган одамни ёмон ксрмаслик.
Асабийлашиш тананинг соғлиғига жуда алоқадор нарса. Соғлиғи схши одам асабийлашмайди ва аксинча, жисмонан «пачоқ» одам ста зиқна бслади. Шунингдек, тананинг соғлиги одамнинг рухистини хам доимо кстариб туради. Демак, руҳист ҳам тананинг соғлиғига боғлиқ.
Асабийлашиш тана соғлигидан ташқари иқлшм шароитига, ойнинг қайси кунлигига, мавсумга, юлдузлар ҳаракатига ва ҳар бир одамнинг мучали билан хам боғлиқ. Бироқ, ҳар қандай шароитда ҳам инсон хоҳласа ҳамма нарсага қодир.
Ҳадисларда: «Ҳаракат қилсанг, барака топасан» дейилганидек, асабийлашишнинг олдини олиш, унинг бслишига йсл қсймаслик, борди-ю, бслганда ҳам уни тез ва осон енгиш ҳар биримизнинг қслимизда.
Асабийлашиш инсон соғлиғига жуда зарар етказади ва баъзан, кутилмаганда срта вафот қилишига сабабчи бслади. Асабийлашиш натижасида киши жуда тез фурсатда турли касалликларга дучор бслади. Ошқозон-меъда фаолисти бузилиши мумкин, баданга турли тошмалар тошади ёки юрак ҳаракати бирдан сзгариб, инсульт, ҳатто инфаркт бслишига олиб келади.
Асабдан тез соч оқаради ёки тил тутилади, дудуқлашади. Баъзан тиззалар ишламай қолади, ёки ксзи ксрмай қолади, ё нафас олиш йсли бузилади ва ҳоказо. Асабийлашганда қандай касалликка йслиқиш, бу ҳар бир инсоннинг мизожига, ёшига, қувватига, соғлиғига ва жинсига боғлиқ.
Асабийлашган киши ста ҳасжонланади, натижада, ҳансираш пайдо бслади. Баъзан қсл, лаблар қалтирайди, баданда қон айланиш тезлашади, юрак тез-тез уради ёки тсхтаб-тсхтаб уради ва ҳатто урушдан тсхтаб қолади, чунки юрак қопчиғини мушакларида томир тортиш пайдо бслади, юз оқаради, баъзан кскаради ёки қорасди, бу мизожга боғлиқ.
Анг муҳими асабга жиловни бериш керак смас, холос. Авваламбор, асабни олдини олиш, уни бслмаслигига обдон ҳаракат қилиш, унга шарт-шароит туғдириб бермаслик керак. Инсон асабийлашмаслиги учун сзини жисмонан ва ақлан тайёрлаши лозим. Борди-ю, ҳар ҳодда асабийлашса, уни қандай қилиб енгиш услубларини билиш лозим.
Ўзбек халқ табобати одобномаси бу борада бир қанча ксрсатма ва тавсислар таклиф қилади.
1. Асабийлашмаслик учун ҳар куни 21 дақиқа секин югуриш керак ёки 2 соат тсхтамай юриш лозим.
2. Мунтазам жисмоний иш қилиш ёки бадантарбис билан шуғулланиш схши.
-
Ҳафтада бир ҳаммомда узоқ терлаш асабийлашишнинг олдини олади.
Ҳар куни ётиш олдидан оёқни иссиқ сувда буғлатиш асабни мустаҳкамлайди.
Уз вақтида ухлаш, ишлаш, дам олиш ва овқатланиш асабни схшилайди.
Кечаси одам схши ухласа, мис схши дам олади, шунинг учун кундузи ухламаслик керак, фақат ёши 60 га борган одамлар ёз кунлари кундузи бир оз «мизғиб» олишлари мумкин.
Театр, кино, яирк, коняертларга бориб туриш керак.
Азда уч ой кслоб сувда кеч соат 5 дан то 8 гача сузиб чсмилиш лозим. Бу асабни мустаҳкамлайди.
Уқалатиш соғломлашишда жуда катта аҳамистга сга, айниқса, ҳаммомдаги ҳадми инсонга жуда фойда.
Озиқ-овқатлар, мевалар, сабзавотлар, полиз маҳсулотлари ҳам асабни мустаҳкамлашда муҳим срин тутади.
Қовурилган, ёғли овқатлар, шср овқатлар, қази, кабобларни меъёридан ортиқча ва ҳар куни истеъмол қилиш одамнинг асабийлашишини осонлаштиради. Шунингдек, ширинликларга сч бслиш асабни бузади.
Асабни мустаҳкамлашда ёки уни босилишида суюқ овқатлар, айниқса, суюқ хамир овқатлар мақсадга мувофиқ бслади. Гсштни иложи борича қийма ҳодда, сувда ёки буғда гшшган ҳолда истеъмол қилиш тавсис қилинади.
Асабни босилишида қатиқ зардобини ичиш, слпиздан, қора андиздан, кийик стидан чой ичиш фойда беради.
Мевани, сабзавотларни ксп истеъмол қилиш асабни мустаҳкамлайди. Масалан, тутни ёки шафтолини ксп истеъмол қилиш одамни қаттиқ ухлатади. Мева, сабзавот сувлари асабга жуда фойда. Асабни тинчлантиришда тарвуз суви схши.
Овқат билан истеъмол қилинадиган турли аччиқ-чучуклар, ош кскларини доимо истеъмол қилиш асабни мустаҳкамлайди. Шуни ссдан чиқармаслик керакки, ёмон, ёқимсиз емак-ичмаклар асабни уйғотади, пайдо қилади. Айниқса, бу борада спирт ичимликлари, албатта, асабийлашишга олиб келади.
Ислом дини ҳам асабийлашишга қарши ксрсатмалар берган. Асабийлашиш бу жоҳиллик; чап елкадаги шайтоннинг гапига кириш бслади. Ислом динининг ақидаларига биноан жаҳл чиққанда «астағфурулло», дейиш керак.
«Юрган одам тсхтасин, тсхтаган инсон стириб олсин» дейилган.
Улуғ Алишер Аавоий шундай ёзади:
Жаҳл аҳли билан кимки улфат слгай,
Ул улфати ичра юз минг офат бслгай
Асабийлашиш, жоҳиллик фақат ёмон йслга бошлайди, жиност содир бслади, инсонийликка иснод келтира-ди, снг муҳими, асабийлашганни обрсйи тушади.
Асабийлашишдан Худонинг сзи асрасин.
Омин.
-
Y_U_R_I_S_T asab kasallligi qanday bo'ladi ozi?
Do'stim savolingizga imkon qadar javob oldingizmi?
-
Y_U_R_I_S_T ha katta rahmat asab kasalligi haqida etarli malumot oldim.Bo'lmasa jinnilar ko'z oldimga kelyotgandi.
-
Y_U_R_I_S_T ha katta rahmat asab kasalligi haqida etarli malumot oldim.Bo'lmasa jinnilar ko'z oldimga kelyotgandi.
Jinnilik ham asab kasalligidan boshlanmaydimi ::)
-
Y_U_R_I_S_T ha katta rahmat asab kasalligi haqida etarli malumot oldim.Bo'lmasa jinnilar ko'z oldimga kelyotgandi.
Jinnilik ham asab kasalligidan boshlanmaydimi ::)
Rostdana endi nima qildim.
-
Asab kasalligiga sabab atrofimizdagi (forumdagialr xam :D) asabbuzarlar
-
Asab kasalligiga sabab atrofimizdagi (forumdagialr xam :D) asabbuzarlar
Бодом мағзини снчиб, шакар ёки асалга аралаштириб мунтазам истеъмол қилиб юриш асабнинг давоси, мисни қувватлантирувчи, ақлни зиёдалаштириб, фикрни тиниқлаштирувчи воситадир.
Семизст, сунбул, қоқигул дамламаси асаб хасталикларини, уйқусизлик ва ғам-ташвишни кетказади.
Manbu retsepdan foydalaning,menga ancha yordam berdi
-
Y_U_R_I_S_T ha katta rahmat asab kasalligi haqida etarli malumot oldim.Bo'lmasa jinnilar ko'z oldimga kelyotgandi.
Jinnilik ham asab kasalligidan boshlanmaydimi ::)
Jinnilik(aqli norasolik) va asab kasalligi umuman boshqa narsa. Bular bir-biridan ilmiy, tibbiy va yuridik jihatdan farq qiladi.
Men tibbiy va ilmiy farqlanishini bilmayman. Mutaxasisligim boshqa. Shuning uchun sizga yuridik ta'rif beraman:
"Jinoyat sodir etish vaqtida o'z qilmishining ijtimoiy xavfli xususiyatini anglagan va o'z harakatlarini boshqara olgan shaxs aqli raso, deb topiladi.
Ijtimoiy xavfli qilmishni sodir etish vaqtida aqli noraso holatda bo'lgan, ya'ni surunkali ruhiy kasalligi, ruhiy holati vaqtincha buzilganligi, aqli zaifligi yoki boshqa tarzdagi ruhiy kasalligi sababli o'z harakatlarining ahamiyatini anglay olmagan yoki harakatlarini boshqara olmagan shaxs javobgarlikka tortilmaydi."
O'z. Res. Jinoyat Kodeksi, 18-modda, 1 va 2-qismlari
-
Asab kasalligiga sabab atrofimizdagi (forumdagialr xam :D) asabbuzarlar
gayrat17 bu bilan mani asabimga teyishadi disez adashasiz, chunki ko'pchilioni asaboiga adashmasam o'ziz teyasiz shekilli a?
-
Asabni davolab bo'lmaydi
-
Asabni davolab bo'lmaydi
Tushkunlikka tushmang. Albatta tuzalasiz. :7 (xazil)
-
Ana o'zimni yahshi his qila boshladim ;D
-
Assalomu alaykum
Y_U_R_I_S_T
nourin savol bulsa oldindan uzr
homiladorlaga qaysi molajani tavsiya qilasiz
javobiz u-n oldindan rahmat
-
Assalomu alaykum
Y_U_R_I_S_T
nourin savol bulsa oldindan uzr
homiladorlaga qaysi molajani tavsiya qilasiz
javobiz u-n oldindan rahmat
:7
Men ularga shirindan-shakar, solih farzand ko'rishini duo qilaman. Biron tavsiya berishga esa ojizman.
-
sizni doktorlikdan habariz bormi Yuris?
-
asabni davolovchi yana bir narsa bu namoz ,bu sog'liq uchun ham foydalali ,hu'shula sizni yaratgan zot huzurida egilishingiz sizni rosmana tinchlantiradi ,bu narsani ilmiy isbotini bir kitobda o'qigandim ,inshaAloh manbasini topishga harakat qilaman .
-
Узун йиллар мобайнида асаб толалари тикланмаслиги ҳақидаги сшитиб келдик. Қарислик дарвозасида турган инсонларда йилига 100 минг нейронлар нобуд бслиши оқибатида ҳаётдаги турли воқеаларни унутиш ҳам шу ссзларга асосланган. Ҳатто одамлар орасида қаттиқ асаби бузилган инсонга қарата «Асаб толалари тикланмайди», куйидаги огоҳлантиришлар ҳам бор.
«Замонамизнинг юқори технологислари бу теорисни текшириб ксриш имконини берди», - деб ёзади америка «US news and world report" журнали, - «текширишларга ксра нейронлар нобуд бслмайди.<!--break--> Аейронларни тиклаш смас, балки уларнинг ишлаш тизимини тиклаш керак. Гап шундаки, баъзи асаб толалари «ишсизлик» оқибати ухлаб қоладилар, аммо бу уларни аввал тсплаган илм ва тажрибаларни унутмайди. Аммо бу ухлаб қолган клеткалар қанча узоқ ишламаса, уларни уйғотиш шунча қийин кечади.
1979 йилда АҚШда бу борада олиб борилган тадқиқотларда маълум бслишича нерв толалари тикланиш хусусистига сга. Орадан сн йил стиб снги далиллар чиқа бошлади. Оқибатда Мсриленд штатининг тиббиёт институтида олиб борилган илмий изланишларда бу далиллар сна бир бор тасдиқланди.
Яна маъум бслишича, қушларнинг ва майда ҳашоратларнинг нерв толалари ҳам бслиниш хусусистига сга. 1998 йилда олимлар тадқиқот натижаларини снгилашди, унда маълум қилинишича, инсон умри давомида мис снгиланиб бориш хусусистига сга. Гиппокамп, съни миснинг хусусан хотира учун жавоб берадиган қисмидаги толалар инсоннинг ёшидан қатъий назар бслинади.
Шу хусусда бизнинг ссзимиз: Мусулмон қарисларда қарилик сабаб ақли ноқислашиши камдан кам учрайдиган ҳолат. Чунки Ислом таълимоти мусулмонларни тафаккур қилишга чақиради. Али разисллоҳу анҳудан келган ривостга ксра, мусулмоннинг зеҳнини Қуръон сқиш ва мисвок ишлатиш сткирлаб туради. Шунда скан, қани тиловатга ва тафаккурга, диндошлар!
Manba:muslima.uz
-
Qalblar Xotirjamligi .
Amerika sog’liq tadqiqotlari milliy markazida David Larson va uning guruhi qilgan tadqiqotlar natijasiga ko’ra ,Amerikaliklar orasida dindor va etiqodsiz kishilar o’rtasida qilingan qiyoslanmalar natijasida juda hayratlanarli ma’lumotlar yuzaga chiqqan .Masalan dindorlar umuman e’tiqodsizlarga ko’ra yurak kasalligiga 60% kam uchrar ekan .o’z joniga qasd qilish hodisasi dindorlar orasida umuman yo’q .
Qon bosimining jiddiy va havfliko’rinishlar ham ko’pemas ;sigaret chekadiganlar o’rtasida bu daraja 7ga 1nisbatga teng keladi .Psihologlar bunga o’hshash natijalarni psihologok ta’sir deb ataydilar .
E’tiqodli kishsilarning kayfyatlari ko’tarilib bu holularga foyda berar ekan .
Allohga bo’lgan e’tiqod boshqa qandaydir
kayifyat ko’taruvchi hususiyatlardan ancha tasiri kuchli ,albatta .Harvard medetsina fakultetidan Doktor HERBERT BENSONning diniy e’tiqodva vujudning sog’ligi o’ratasidagi boshqa tadqiqotlarda ham diqqatga sazovor natijlalar yuzaga chiqqan .Benson e’tiqodsiz kishi bo’lishiga qaramasdan Allohga bo’lgan e’tiqod va ibodatlar ,inson sog’ligi uchun betakror darajada ijobiy tasir ko’rsatadi ,degan fikirga kelgan .Benson"boshqa hech qanday e’tiqod Allohga bo’lgan e’tiqot kabi zehnga huzur bermagan "œdegan natijaga erishganini aytmoqda .
Yahshi nega imon ila inson ruhi va vujudi orasida bunday aloqa mavjud?.........tadqiqotchi Benson bergan natija o’z tabiri bilan aytganda ,inson vujudiva zehninig "œAllohga iymon keltirishga moslangan "œekanligidir .
Meditsina dunyosi asta —sekin seza boshlagan bu haqiqat Qur’onda "œHabaringiz bo’lsin ;qalblar faqatgina Allohning zikri bilan mutmain bo’ladi (orom oladi )(Ra’d 28)oyati bilan bildirilgan sirdir .Allohga ishongan ,unga duo qilgan ,unga e’tiqodqilgan insonlarning boshqalardan ham ruhiy ,ham jismoniy nuqtai nazaridan yana ham sog’lom ekanliklarining sababi yaratilishlariga mos harakat qilishganlaridandir .insonning yaratilishiga teskari bo’gan falsafa va tuzumlar insonlarga doimo alam ,huzun,dardva ruhiy tushkunlik olib kelmoqda .Patrik Glyning ifodasi bila aytsak ,"Zamonaviy tib davolashning moddiy yo’llaridan tashqari boshqa yo’llari ham mavjudekanligini qabul qilishga qarab olg’a intilmoqda".
Manba Ilohiy mo’jizalar 6.
-
Xalq tabobati retseptlari
1. 8 choy qoshiq quritib maydalangan limono't (dorixonalarda sotiladi) ustiga 2 stakan qaynoq suv quying. So'ng og'zini yaxshilab bekitgan holda yarim soatga damlang. Damlama bir sutka davomida ichiladi.
2. Bir qoshiq qashqarbeda giyohiga bir stakan suv qo'shib, bir soat davomida termosda damlang. So'ng suzib oling. Ushbu damlamadan ertalab va kechasi (yotishdan bir soat oldin) yarim stakandan ichiladi.
3. 20gr maydalangan qohu bargi ustiga bir stakan qaynoq suv quyib, 2 soat damlab qo'yiladi. So'ngra suzib olinib, 2-3 mahal ovqatlanishdan oldin yarim stakandan, oxirgisini esa uyqudan 1,5 soat oldin ichiladi.
4. Arslonquyruq o'tidan 15gr olib, ustiga yarim choynak suv quying va 30-40 daqiqa damlab qo'ying. Suzib olib kunning ikkinchi yarmida bir osh qoshiqdan 2 mahal iching.
-
Taniqli olim Zigmund Freydning qayd qilishicha, asabiylikdan ayollarning 75%i, erkaklarning 25 %i ozorlanar ekan.
P.S. Ikkala postim ham gazetadan.
-
ХАММАСИ АСАБГА БОҒЛИҚ
Касаллик турли-туман салбий таъсиротлар туфайли бош мис срим шарлари, узунчоқ мис, гипоталамус қисмларининг нуқсонга учрашидан келиб чиқади ва бунда беморлар бениҳос асабий, тажанг, инжиқ бслиб қолади. Муттасил салбий тарангликлар оқибатида асаб мушак толалари, асаб ҳужайралари емирилади, чала ривожланади.
Касаллик сабаблари:
* Ҳомиланинг муддатидан илгари туғилиши, туғруқ чоғидаги носозликлар, ҳомиладор аёлнинг туғишидан олдин турли хил юқумли, асаб касалликларига дучор бслиши, бош ва орқа мис жароҳатлари, турли хил бузилган овқатлардан заҳарланиш, юқумли бош мис хасталиклари (менингит, менингосняефалит, арахноидит..), тссатдан қсрқиш, овқатга ёлчимаслик.
Белгилари: оёқ-қсл, ҳаттоки, бутун тана мушакларининг патологик атрофисга учраши, қувват камлигидан беморнинг гандираклаб юриши, нимжонлик, озғинлик туфайли бош, юз, кскрак қафаси, думғаза, оёқ-қсл сускларининг бсртиб чиқиши, асабий тажанглик, инжиқлик, тана вазнининг кескин камайиши, иштаҳа карнай бслгани ҳолда овқатнинг танага сингмаслиги, қорин мушакларининг ичкарига қопишиб кетиши, хотиранинг пастлиги.
Асоратлари:
* А¦еребрал фалажликлар, маймоқлик, атаксис, остеопорозлар, умуртқа поқонасининг қийшайиши, букрилик ва ҳ.к.
Давоси: Касалликни даволашда снг аввало бош мис нуқсонларини тикловчи тиббий гиёҳли муолажалардан бошлаш керак.
* Актовегин сритмаси мушаклар орасига 10 кун давомида юборилади.
* Кавентон форте, интеллан таблеткалари капсула ёки сироп ҳолида қабул қилинади.
Даво муддати 10 кун.
* А етаболил, румалон, АТФ, витамин В 12, алос скстракти, лидаза буюрилади.
Беморга кспроқ оқсилли таомлар буюрилади.
Гиёҳли давоси: семизст салатлари, райҳон уруғи, лимонст, седана донлари, зирк, турп, хушбсй зирали чой, ивитилган туршак шарбатлари буюрилади.
Юқоридаги даво муолажаси сз ниҳоссига етгач бемор куч-қувватга киргач, даволаш физкультураси қилинади.
Муродим Умрзоқов
manba: http://www.bekajon.uz/uzbk/guzallik_va_salomatlik/xammasi_asabga_bogliq.mgr