forum.ziyouz.com

Jamiyat va inson => Salomatlik => Mavzu boshlandi: Nodi 04 Noyabr 2006, 05:25:28

Nom: Asabni davolash
Yuborildi: Nodi 04 Noyabr 2006, 05:25:28
Asalari mumidan varaq yasab qotgan asablarga qo‘yib bog‘lansa, ularni yumshatadi.

20-25 gr. shirinmiya ildizi po‘stini shilib tashlab, bir kecha-kunduz suvda ivitib ichilsa, asab kasalliklariga davodir.

Murch, shakar, mosh yeb yurilsa, asab xastaliklarini davolaydi.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Nodi 04 Noyabr 2006, 05:25:56
Har kuni 3-4 gr. daraxt po‘kini elakdan o‘tkazib, aloe bilan yeyilsa, asab kasalliklariga shifo bo‘ladi.

5 gr. xina gulini yanchib choy yoki suv bilan ichilsa, asab xastaliklaridan forig‘ bo‘lasiz. Uni yanchib, bosh va peshonaga bog‘lash ham mumkin.

Chuvalchangni yanchib, uzilgan asablarga bog‘lansa, ularni payvand qiladi (uch kun bog‘liq holda turishi shart).
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Nodi 04 Noyabr 2006, 05:26:18
Kunjutni tuyib yo‘g‘onlashgan asablarga bog‘lansa, asablarni davolaydi.

Kungaboqar guli suvidan 7-8 gr. ichilsa, asab illatlariga shifodir.

Bodom mag‘zini yanchib, shakar yoki asalga aralashtirib muntazam iste’mol qilib yurish asabning davosi, miyani quvvatlantiruvchi, aqlni ziyodalashtirib, fikrni tiniqlashtiruvchi vositadir.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Nodi 04 Noyabr 2006, 05:26:31
Semizo‘t, sunbul, qoqigul damlamasi asab xastaliklarini, uyqusizlik va g‘am-tashvishni ketkazadi.

Yong‘oq bargini qaynatib, uning suvidan bir piyolasini badaniga surtgan bemor asab kasalliklaridan qutiladi.

Chirmovuqning mevasi va har tomonga otadigan «ip»larini ozroq qaynatib, murch bilan iste’mol qilinsa, miya va asab kasalliklariga ishfo bo‘ladi, inshaalloh.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Farida 17 Mart 2008, 14:56:39
- Асабийлик - узоқ давом стган руҳий кечинмалар натижасида асаб системаси фаолистининг бузилишидан келиб чиқадиган касалликдир. Асаб системаси туғма заиф ёки турмушда орттирилган касаллиги бор заиф кишиларда осонроқ вужудга келади. Асаб системасининг туғма кучсизлиги онада ҳомиладорлик токсикози ва туғруқ патологиссига, турмушда орттирилгани сса илк гсдаклик давридаги турли шикастлар ва бошдан кечирилган касалликларга боғлиқ бслиши мумкин.

Ҳаёт давомида кспчилик кишиларда маълум шароитларда асабийликни сслатадиган ҳолатлар вужудга келиши мумкин. Масалан, бирор муҳим воқеани кутганда одамда смояионал ҳолат, хавотирлик, безовталик, юрак уриши, ксп терлаш, баданнинг титраши, юз қизариши ёки ранг счиши, бесарамжонлик пайдо бслади. Воқеа стиб бслгандан кейин соғлом одамда бу аломатлар йсқолади. Аервозга учраган бемор сса узоқ вақтгача шунга схшаган ҳолатни ҳис қилиб юради. Маъюслик, ранжиш, қсрқув, қайғу-алам, умидсизлик, қийин шароитда қутула олмаслик ҳолатлар нервознинг бевосита сабабчилари бслиши мумкин.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Farida 17 Mart 2008, 14:58:46
Аксарист нервозда ички органларнинг сзига хос касалликларга алоқадор бслмаган бслишлари устунлик қилади. Асабийликка учраган бемор сзини қслга ололмайди, у мутахассис шифокор ёрдамига мухтож бслади. Кспинча сохта устчанлик ва қсрқув психиатр ва невропатологга мурожаат стишга йсл қсймайди.

Касаллик узоқ давом стганда бемор махсус даво олмаса асаб системалари мураккаблашади. Бемор ҳамма вақт сзидан ва атрофдагилардан норози бслиб юради. Иш қобилисти пасасди, берилиб ишлашга ва топшириқни муддатида адо стишга уринишлар бефойда кетади. Асабийлик характерига ксра хавотирлик, ваҳимачилик, қатъистсизлик, қсрқоқлик, устчанлик ёки серзардалик, беқарорлик кучайиши мумкин. Бемор характеридаги шундай сзгаришларни бартараф стиш шифокордан ҳам, бемордан ҳам ксп вақт талаб стади.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Farida 17 Mart 2008, 14:59:02
Асабийликнинг олдини олиш учун қспроқ хушмуомалалик, ҳаётдан завқланишни ҳис қилиш, атрофдагиларга самимий ва дсстона муносабатда бслиш талаб стилади. Чиниқиш, спорт билан шуғулланиш, мусиқа тинглаш, меҳнат ва дам олиш режимига риос қилиш ҳам катта аҳамистга сга.

Бу хасталик билан оғриган беморларга асаб системаси касалликларининг олдини олиш ва даволаш билан шуғулланувчи мутахассис шифокор - невропатологга мурожаат қилишлари мумкин.

А­кспресс Инфо
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 18 Mart 2008, 18:40:53
Асалари мумидан варақ ссаб қотган асабларга қсйиб боғланса, уларни юмшатади.





20-25 гр. ширинмис илдизи псстини шилиб ташлаб, бир кеча-кундуз сувда ивитиб ичилса, асаб касалликларига даводир.

Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 18 Mart 2008, 18:42:03
Мурч, шакар, мош еб юрилса, асаб хасталикларини даволайди.




Ҳар куни 3-4 гр. дарахт пскини слакдан стказиб, алос билан ейилса, асаб касалликларига шифо бслади.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 18 Mart 2008, 18:42:45
5 гр. хина гулини снчиб чой ёки сув билан ичилса, асаб хасталикларидан фориғ бсласиз. Уни снчиб, бош ва пешонага боғлаш ҳам мумкин.




Чувалчангни снчиб, узилган асабларга боғланса, уларни пайванд қилади (уч кун боғлиқ ҳолда туриши шарт).
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 18 Mart 2008, 18:43:52
Кунжутни туйиб йсғонлашган асабларга боғланса, асабларни даволайди.




Кунгабоқар гули сувидан 7-8 гр. ичилса, асаб иллатларига шифодир.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 18 Mart 2008, 18:47:30
Бодом мағзини снчиб, шакар ёки асалга аралаштириб мунтазам истеъмол қилиб юриш асабнинг давоси, мисни қувватлантирувчи, ақлни зиёдалаштириб, фикрни тиниқлаштирувчи воситадир.




Семизст, сунбул, қоқигул дамламаси асаб хасталикларини, уйқусизлик ва ғам-ташвишни кетказади.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 18 Mart 2008, 18:49:46
Анғоқ баргини қайнатиб, унинг сувидан бир пиёласини баданига суртган бемор асаб касалликларидан қутилади.




Чирмовуқнинг меваси ва ҳар томонга отадиган «ип»ларини озроқ қайнатиб, мурч билан истеъмол қилинса, мис ва асаб касалликларига ишфо бслади, иншааллоҳ.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Mars 19 Mart 2008, 07:20:15
Y_U_R_I_S_T  asab kasallligi qanday bo'ladi ozi?
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Murod_bek 19 Mart 2008, 13:41:30
Assalomu Alaykum!
Asab kasalliklariga tez asabiylashish, jahldorlik shu kabilarni kiritish mumkin....
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 19 Mart 2008, 14:18:03
Халқ табобатида, асабланиш алохида касаллик ҳисобланмаган. Кспроқ бу борада гап жаҳл чиқиши устида борган.
Улуғ халқ табибларимиз Абу Али ибн Сино (980-1037), Ар-А озийлар (865-926) ҳам сз асарларида асабийлашишни алоқида касаллик деб ёзишмаган. Уларнинг асарларида ҳам жоҳиллик устида гап боради. Алломаларимиз жаҳл чиқишини қоралашади. Одамийликка, одобга, босиқликка, оғир бслишга чақиради.

     Аслида асаб касали қадимдан маълум. Лекин, бугунги кундагидек ксп миқёсда бслиб, кун тартибида бслмаган. Кейинги 30-40 йил ичида асаб касали алоқида бсртиб чиқяи ва кспчиликни қамраб олган касалликка айланди. Бунинг сабаби, қадимда кундалик ҳаёт оддий ва одми кечган. Ксп вақтни жисмоний иш ташкил қилган, мева, сабзавотлар сғитсиз, табиий бслган. Ҳозирги замонда қаётнинг мураккаблиги, серқирралиги, техника тарақкиёти, шовқин-сурон ксплиги, муаммоларни бирин-кетин пайдо бслиши, жисмоний иш камайиб, ақлий ишнинг кспайиши, овқатларнинг кимёлашуви, скологиснинг бузилиши каби сон-саноқсиз сабабларга ксра асабийлашиш, тажанглашиш аҳолининг кспчилигида учраб турадиган бир ҳол бслиб қодяи. Ксчада, бозорда, ишда, уйда, дсконда, оилада, қатто дам оладиган жойларда, тсй томошаларда қам одамлар бир-бирлари билан муносабатда бслганларида кспинча, асабийлашишади.

    Асаб касалининг кспайишига сна бир сабаб, кам сқиш съни маърифатсизлик ва ичкилик.

    Асабийлашмасликни иложи, дорилари борми? Албатта, бор.

    А­нг муҳими, ҳар ким, қар қандай вазифада ва шароитда ҳам, сзини инсон сканини унутмаслиги керак. Асабийлашишдан сақланиш учун сзини-сзи идора қилиш, бошқаришни билиши лозим.

    Инсон фақат ташқи қиёфасинигина идора қилмай, ички аъзоларини ҳам бошқара билса, у асабийлашмайди. Авваламбор, ҳар бир инсон бировга айтмаса ҳам сзининг ҳамма камчиликларини доимо ссида тутиши керак. Масалан, сзининг соғлиғини, билимини, ёшини, ҳаёт тажрибасини ҳисобга олган ҳолда иш тутса, ссзлашса асабийлашмайди. Шунингдек, сзининг одатларини, қизғанчиқми, ҳотамми, бепарвоми, буларни хам сз ҳаётида ҳисобга олса адашмайди.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 19 Mart 2008, 14:22:56
    Асабни даволашда снг муҳим шифо — бу буюк алло-маларимизнинг ҳадису ҳикматли ссзларини мунтазам сқиб, унга амал қилишдир.

   Алломаларимиздан Абу Бакр ар-А озийнинг фикрича, ғазабланган одам кспроқ сзи зарар ксради. Унинг фикрича ғазабланган одам тсртта нарсани ссидан чиқармаслиги керак. Кибру-хаводан тийилиш, сзини юқори қсймаслик, камтаринликни одат қилиш, сшитаётган одамни ёмон ксрмаслик.

   Асабийлашиш тананинг соғлиғига жуда алоқадор нарса. Соғлиғи схши одам асабийлашмайди ва аксинча, жисмонан «пачоқ» одам ста зиқна бслади. Шунингдек, тананинг соғлиги одамнинг рухистини хам доимо кстариб туради. Демак, руҳист ҳам тананинг соғлиғига боғлиқ.

   Асабийлашиш тана соғлигидан ташқари иқлшм шароитига, ойнинг қайси кунлигига, мавсумга, юлдузлар ҳаракатига ва ҳар бир одамнинг мучали билан хам боғлиқ. Бироқ, ҳар қандай шароитда ҳам инсон хоҳласа ҳамма нарсага қодир.

   Ҳадисларда: «Ҳаракат қилсанг, барака топасан» дейилганидек, асабийлашишнинг олдини олиш, унинг бслишига йсл қсймаслик, борди-ю, бслганда ҳам уни тез ва осон енгиш ҳар биримизнинг қслимизда.

   Асабийлашиш инсон соғлиғига жуда зарар етказади ва баъзан, кутилмаганда срта вафот қилишига сабабчи бслади. Асабийлашиш натижасида киши жуда тез фурсатда турли касалликларга дучор бслади. Ошқозон-меъда фаолисти бузилиши мумкин, баданга турли тошмалар тошади ёки юрак ҳаракати бирдан сзгариб, инсульт, ҳатто инфаркт бслишига олиб келади.

   Асабдан тез соч оқаради ёки тил тутилади, дудуқлашади. Баъзан тиззалар ишламай қолади, ёки ксзи ксрмай қолади, ё нафас олиш йсли бузилади ва ҳоказо. Асабийлашганда қандай касалликка йслиқиш, бу ҳар бир инсоннинг мизожига, ёшига, қувватига, соғлиғига ва жинсига боғлиқ.

   Асабийлашган киши ста ҳасжонланади, натижада, ҳансираш пайдо бслади. Баъзан қсл, лаблар қалтирайди, баданда қон айланиш тезлашади, юрак тез-тез уради ёки тсхтаб-тсхтаб уради ва ҳатто урушдан тсхтаб қолади, чунки юрак қопчиғини мушакларида томир тортиш пайдо бслади, юз оқаради, баъзан кскаради ёки қорасди, бу мизожга боғлиқ.

    А­нг муҳими асабга жиловни бериш керак смас, холос. Авваламбор, асабни олдини олиш, уни бслмаслигига обдон ҳаракат қилиш, унга шарт-шароит туғдириб бермаслик керак. Инсон асабийлашмаслиги учун сзини жисмонан ва ақлан тайёрлаши лозим. Борди-ю, ҳар ҳодда асабийлашса, уни қандай қилиб енгиш услубларини билиш лозим.

    Ўзбек халқ табобати одобномаси бу борада бир қанча ксрсатма ва тавсислар таклиф қилади.

1.    Асабийлашмаслик учун ҳар куни 21 дақиқа секин югуриш керак ёки 2 соат тсхтамай юриш лозим.

2.    Мунтазам жисмоний иш қилиш ёки бадантарбис билан шуғулланиш схши.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 19 Mart 2008, 15:29:41
    Ҳафтада бир ҳаммомда узоқ терлаш асабийлашишнинг олдини олади.

   Ҳар куни ётиш олдидан оёқни иссиқ сувда буғлатиш асабни мустаҳкамлайди.

   Уз вақтида ухлаш, ишлаш, дам олиш ва овқатланиш асабни схшилайди.

   Кечаси одам схши ухласа, мис схши дам олади, шунинг учун кундузи ухламаслик керак, фақат ёши 60 га борган одамлар ёз кунлари кундузи бир оз «мизғиб» олишлари мумкин.

   Театр, кино, яирк, коняертларга бориб туриш керак.
 
   Азда уч ой кслоб сувда кеч соат 5 дан то 8 гача сузиб чсмилиш лозим. Бу асабни мустаҳкамлайди.

  Уқалатиш соғломлашишда жуда катта аҳамистга сга, айниқса, ҳаммомдаги ҳадми инсонга жуда фойда.

  Озиқ-овқатлар, мевалар, сабзавотлар, полиз маҳсулотлари ҳам асабни мустаҳкамлашда муҳим срин тутади.

   Қовурилган, ёғли овқатлар, шср овқатлар, қази, кабобларни меъёридан ортиқча ва ҳар куни истеъмол қилиш одамнинг асабийлашишини осонлаштиради. Шунингдек, ширинликларга сч бслиш асабни бузади.

   Асабни мустаҳкамлашда ёки уни босилишида суюқ овқатлар, айниқса, суюқ хамир овқатлар мақсадга мувофиқ бслади. Гсштни иложи борича қийма ҳодда, сувда ёки буғда гшшган ҳолда истеъмол қилиш тавсис қилинади.

  Асабни босилишида қатиқ зардобини ичиш, слпиздан, қора андиздан, кийик стидан чой ичиш фойда беради.

   Мевани, сабзавотларни ксп истеъмол қилиш асабни мустаҳкамлайди. Масалан, тутни ёки шафтолини ксп истеъмол қилиш одамни қаттиқ ухлатади. Мева, сабзавот сувлари асабга жуда фойда. Асабни тинчлантиришда тарвуз суви схши.
Овқат билан истеъмол қилинадиган турли аччиқ-чучуклар, ош кскларини доимо истеъмол қилиш асабни мустаҳкамлайди. Шуни ссдан чиқармаслик керакки, ёмон, ёқимсиз емак-ичмаклар асабни уйғотади, пайдо қилади. Айниқса, бу борада спирт ичимликлари, албатта, асабийлашишга олиб келади.

   Ислом дини ҳам асабийлашишга қарши ксрсатмалар берган. Асабийлашиш бу жоҳиллик; чап елкадаги шайтоннинг гапига кириш бслади. Ислом динининг ақидаларига биноан жаҳл чиққанда «астағфурулло», дейиш керак.
«Юрган одам тсхтасин, тсхтаган инсон стириб олсин» дейилган.

Улуғ Алишер Аавоий шундай ёзади:

                     Жаҳл аҳли билан кимки улфат слгай,
                     Ул улфати ичра юз минг офат бслгай


Асабийлашиш, жоҳиллик фақат ёмон йслга бошлайди, жиност содир бслади, инсонийликка иснод келтира-ди, снг муҳими, асабийлашганни обрсйи тушади.

Асабийлашишдан Худонинг сзи асрасин.
Омин.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 19 Mart 2008, 16:52:16
Y_U_R_I_S_T  asab kasallligi qanday bo'ladi ozi?

Do'stim savolingizga imkon qadar javob oldingizmi?
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Mars 19 Mart 2008, 18:05:28
Y_U_R_I_S_T  ha katta rahmat asab kasalligi haqida etarli malumot oldim.Bo'lmasa jinnilar ko'z oldimga kelyotgandi.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Intizor 19 Mart 2008, 18:45:09
Y_U_R_I_S_T  ha katta rahmat asab kasalligi haqida etarli malumot oldim.Bo'lmasa jinnilar ko'z oldimga kelyotgandi.

Jinnilik ham asab kasalligidan boshlanmaydimi  ::)
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Mars 20 Mart 2008, 11:41:27
Y_U_R_I_S_T  ha katta rahmat asab kasalligi haqida etarli malumot oldim.Bo'lmasa jinnilar ko'z oldimga kelyotgandi.

Jinnilik ham asab kasalligidan boshlanmaydimi  ::)
Rostdana endi nima qildim.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: gayrat17 22 Mart 2008, 05:56:52
Asab kasalligiga sabab atrofimizdagi (forumdagialr xam :D) asabbuzarlar
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Mars 24 Mart 2008, 04:48:07
Asab kasalligiga sabab atrofimizdagi (forumdagialr xam :D) asabbuzarlar

Бодом мағзини снчиб, шакар ёки асалга аралаштириб мунтазам истеъмол қилиб юриш асабнинг давоси, мисни қувватлантирувчи, ақлни зиёдалаштириб, фикрни тиниқлаштирувчи воситадир.




Семизст, сунбул, қоқигул дамламаси асаб хасталикларини, уйқусизлик ва ғам-ташвишни кетказади.
Manbu retsepdan foydalaning,menga ancha yordam berdi
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 24 Mart 2008, 11:36:28
Y_U_R_I_S_T  ha katta rahmat asab kasalligi haqida etarli malumot oldim.Bo'lmasa jinnilar ko'z oldimga kelyotgandi.

Jinnilik ham asab kasalligidan boshlanmaydimi  ::)

Jinnilik(aqli norasolik) va asab kasalligi umuman boshqa narsa. Bular bir-biridan ilmiy, tibbiy va yuridik jihatdan farq qiladi.

Men tibbiy va ilmiy farqlanishini bilmayman. Mutaxasisligim boshqa. Shuning uchun sizga yuridik ta'rif beraman:

     "Jinoyat sodir etish vaqtida o'z qilmishining ijtimoiy xavfli xususiyatini anglagan va o'z harakatlarini boshqara olgan shaxs aqli raso, deb topiladi.
     Ijtimoiy xavfli qilmishni sodir etish vaqtida aqli noraso holatda bo'lgan, ya'ni surunkali ruhiy kasalligi, ruhiy holati vaqtincha buzilganligi, aqli zaifligi yoki boshqa tarzdagi ruhiy kasalligi sababli o'z harakatlarining ahamiyatini anglay olmagan yoki harakatlarini boshqara olmagan shaxs javobgarlikka tortilmaydi."
 
O'z. Res. Jinoyat Kodeksi, 18-modda, 1 va 2-qismlari
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Muzayyana 02 Iyun 2008, 14:59:36
Asab kasalligiga sabab atrofimizdagi (forumdagialr xam :D) asabbuzarlar

gayrat17 bu bilan mani asabimga teyishadi disez adashasiz, chunki ko'pchilioni asaboiga adashmasam o'ziz teyasiz shekilli a? 
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Mars 09 Iyun 2008, 20:58:14
Asabni davolab bo'lmaydi
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 11 Iyun 2008, 18:50:06
Asabni davolab bo'lmaydi

Tushkunlikka tushmang. Albatta tuzalasiz. :7 (xazil)
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Mars 12 Iyun 2008, 20:47:25
Ana o'zimni yahshi his qila boshladim ;D
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: muhlisa04 31 Oktyabr 2008, 17:05:38
Assalomu alaykum
Y_U_R_I_S_T
nourin savol bulsa oldindan uzr
homiladorlaga qaysi molajani tavsiya qilasiz
javobiz u-n oldindan rahmat
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 10 Noyabr 2008, 11:34:56
Assalomu alaykum
Y_U_R_I_S_T
nourin savol bulsa oldindan uzr
homiladorlaga qaysi molajani tavsiya qilasiz
javobiz u-n oldindan rahmat

:7

Men ularga shirindan-shakar, solih farzand ko'rishini duo qilaman. Biron tavsiya berishga esa ojizman.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: prettyuz 10 Yanvar 2009, 16:34:47
sizni doktorlikdan habariz bormi Yuris?
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: siddiqa 18 Yanvar 2009, 07:22:48
asabni davolovchi yana bir narsa bu namoz ,bu sog'liq uchun ham foydalali ,hu'shula sizni yaratgan zot huzurida egilishingiz  sizni rosmana tinchlantiradi ,bu narsani ilmiy isbotini bir kitobda o'qigandim ,inshaAloh manbasini topishga harakat qilaman .
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: G_u_l_i 26 Yanvar 2009, 09:16:10
Узун йиллар мобайнида асаб толалари тикланмаслиги ҳақидаги сшитиб келдик. Қарислик дарвозасида турган инсонларда йилига 100 минг нейронлар нобуд бслиши оқибатида ҳаётдаги турли воқеаларни унутиш ҳам шу ссзларга асосланган. Ҳатто одамлар орасида қаттиқ асаби бузилган инсонга қарата «Асаб толалари тикланмайди», куйидаги огоҳлантиришлар ҳам бор.
«Замонамизнинг юқори технологислари бу теорисни текшириб ксриш имконини берди», - деб ёзади америка «US news and world report" журнали, - «текширишларга ксра нейронлар нобуд бслмайди.<!--break--> Аейронларни тиклаш смас, балки уларнинг ишлаш тизимини тиклаш керак. Гап шундаки, баъзи асаб толалари «ишсизлик» оқибати ухлаб қоладилар, аммо бу уларни аввал тсплаган илм ва тажрибаларни унутмайди. Аммо бу ухлаб қолган клеткалар қанча узоқ ишламаса, уларни уйғотиш шунча қийин кечади.

1979 йилда АҚШда бу борада олиб борилган тадқиқотларда маълум бслишича нерв толалари тикланиш хусусистига сга. Орадан сн йил стиб снги далиллар чиқа бошлади. Оқибатда Мсриленд штатининг тиббиёт институтида олиб борилган илмий изланишларда бу далиллар сна бир бор тасдиқланди.

Яна маъум бслишича, қушларнинг ва майда ҳашоратларнинг нерв толалари ҳам бслиниш хусусистига сга. 1998 йилда олимлар тадқиқот натижаларини снгилашди, унда маълум қилинишича, инсон умри давомида мис снгиланиб бориш хусусистига сга. Гиппокамп, съни миснинг хусусан хотира учун жавоб берадиган қисмидаги толалар инсоннинг ёшидан қатъий назар бслинади.
Шу хусусда бизнинг ссзимиз: Мусулмон қарисларда қарилик сабаб ақли ноқислашиши камдан кам учрайдиган ҳолат. Чунки Ислом таълимоти мусулмонларни тафаккур қилишга чақиради. Али разисллоҳу анҳудан келган ривостга ксра, мусулмоннинг зеҳнини Қуръон сқиш ва мисвок ишлатиш сткирлаб туради. Шунда скан, қани тиловатга ва тафаккурга, диндошлар!
Manba:muslima.uz
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: siddiqa 04 Fevral 2009, 23:34:27
Qalblar Xotirjamligi .

Amerika sog’liq tadqiqotlari milliy markazida David Larson va uning guruhi qilgan tadqiqotlar natijasiga ko’ra ,Amerikaliklar orasida dindor va etiqodsiz kishilar o’rtasida qilingan qiyoslanmalar natijasida juda hayratlanarli ma’lumotlar yuzaga chiqqan .Masalan dindorlar umuman e’tiqodsizlarga ko’ra yurak kasalligiga  60% kam uchrar ekan .o’z joniga qasd qilish hodisasi dindorlar orasida umuman yo’q .

Qon bosimining jiddiy va havfliko’rinishlar ham ko’pemas ;sigaret chekadiganlar o’rtasida bu daraja 7ga 1nisbatga teng keladi .Psihologlar bunga o’hshash natijalarni psihologok ta’sir deb ataydilar .
E’tiqodli kishsilarning kayfyatlari ko’tarilib bu holularga foyda berar ekan .
Allohga bo’lgan e’tiqod boshqa qandaydir
kayifyat ko’taruvchi hususiyatlardan ancha tasiri kuchli ,albatta .Harvard medetsina fakultetidan Doktor HERBERT  BENSONning diniy e’tiqodva vujudning sog’ligi o’ratasidagi boshqa tadqiqotlarda ham diqqatga sazovor natijlalar yuzaga chiqqan .Benson e’tiqodsiz kishi bo’lishiga qaramasdan Allohga bo’lgan e’tiqod va ibodatlar ,inson sog’ligi uchun betakror darajada ijobiy tasir ko’rsatadi ,degan fikirga kelgan .Benson"boshqa hech qanday e’tiqod Allohga bo’lgan e’tiqot kabi zehnga huzur bermagan "œdegan natijaga erishganini aytmoqda .
Yahshi nega imon ila inson ruhi va vujudi orasida bunday aloqa mavjud?.........tadqiqotchi Benson bergan natija o’z tabiri bilan aytganda ,inson vujudiva zehninig "œAllohga iymon keltirishga moslangan "œekanligidir .
Meditsina dunyosi asta —sekin seza boshlagan bu haqiqat Qur’onda "œHabaringiz bo’lsin ;qalblar faqatgina Allohning zikri bilan mutmain bo’ladi (orom oladi )(Ra’d 28)oyati bilan bildirilgan sirdir .Allohga ishongan ,unga duo qilgan ,unga e’tiqodqilgan insonlarning boshqalardan ham ruhiy ,ham jismoniy nuqtai nazaridan yana ham sog’lom ekanliklarining sababi yaratilishlariga mos harakat qilishganlaridandir .insonning yaratilishiga teskari bo’gan falsafa va tuzumlar insonlarga doimo alam ,huzun,dardva ruhiy tushkunlik olib kelmoqda .Patrik Glyning ifodasi bila aytsak ,"Zamonaviy tib davolashning moddiy yo’llaridan tashqari boshqa yo’llari ham mavjudekanligini qabul qilishga qarab olg’a intilmoqda".
  Manba   Ilohiy mo’jizalar 6.
 
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Zamiraxon 08 Fevral 2009, 11:17:03
Xalq tabobati retseptlari

 1. 8 choy qoshiq quritib maydalangan limono't (dorixonalarda sotiladi) ustiga 2 stakan qaynoq suv quying. So'ng og'zini yaxshilab bekitgan holda yarim soatga damlang. Damlama bir sutka davomida ichiladi.

 2. Bir  qoshiq qashqarbeda giyohiga bir stakan suv qo'shib, bir soat davomida termosda damlang. So'ng suzib oling. Ushbu damlamadan ertalab va kechasi (yotishdan bir soat oldin) yarim stakandan ichiladi.

 3. 20gr maydalangan qohu bargi ustiga bir stakan qaynoq suv quyib, 2 soat damlab qo'yiladi. So'ngra suzib olinib, 2-3 mahal ovqatlanishdan oldin yarim stakandan, oxirgisini esa uyqudan 1,5 soat oldin ichiladi.

 4. Arslonquyruq o'tidan 15gr olib, ustiga yarim choynak suv quying va 30-40 daqiqa damlab qo'ying. Suzib olib kunning ikkinchi yarmida bir osh qoshiqdan 2 mahal iching.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: Zamiraxon 08 Fevral 2009, 11:17:45
Taniqli olim Zigmund Freydning qayd qilishicha, asabiylikdan ayollarning 75%i, erkaklarning 25 %i ozorlanar ekan.

P.S. Ikkala postim ham gazetadan.
Nom: Re: Asabni davolash
Yuborildi: G_u_l_i 12 Avgust 2009, 06:23:14
ХАММАСИ АСАБГА БОҒЛИҚ

Касаллик турли-туман салбий таъсиротлар туфайли бош мис срим шарлари, узунчоқ мис, гипоталамус қисмларининг нуқсонга учрашидан келиб чиқади ва бунда беморлар бениҳос асабий, тажанг, инжиқ бслиб қолади. Муттасил салбий тарангликлар оқибатида асаб мушак толалари, асаб ҳужайралари емирилади, чала ривожланади.

Касаллик сабаблари:

* Ҳомиланинг муддатидан илгари туғилиши, туғруқ чоғидаги носозликлар, ҳомиладор аёлнинг туғишидан олдин турли хил юқумли, асаб касалликларига дучор бслиши, бош ва орқа мис жароҳатлари, турли хил бузилган овқатлардан заҳарланиш, юқумли бош мис хасталиклари (менингит, менингосняефалит, арахноидит..), тссатдан қсрқиш, овқатга ёлчимаслик.

Белгилари: оёқ-қсл, ҳаттоки, бутун тана мушакларининг патологик атрофисга учраши, қувват камлигидан беморнинг гандираклаб юриши, нимжонлик, озғинлик туфайли бош, юз, кскрак қафаси, думғаза, оёқ-қсл сускларининг бсртиб чиқиши, асабий тажанглик, инжиқлик, тана вазнининг кескин камайиши, иштаҳа карнай бслгани ҳолда овқатнинг танага сингмаслиги, қорин мушакларининг ичкарига қопишиб кетиши, хотиранинг пастлиги.

Асоратлари:

* А¦еребрал фалажликлар, маймоқлик, атаксис, остеопорозлар, умуртқа поқонасининг қийшайиши, букрилик ва ҳ.к.

Давоси: Касалликни даволашда снг аввало бош мис нуқсонларини тикловчи тиббий гиёҳли муолажалардан бошлаш керак.

* Актовегин сритмаси мушаклар орасига 10 кун давомида юборилади.

* Кавентон форте, интеллан таблеткалари капсула ёки сироп ҳолида қабул қилинади.

Даво муддати 10 кун.

* А етаболил, румалон, АТФ, витамин В 12, алос скстракти, лидаза буюрилади.

Беморга кспроқ оқсилли таомлар буюрилади.

Гиёҳли давоси: семизст салатлари, райҳон уруғи, лимонст, седана донлари, зирк, турп, хушбсй зирали чой, ивитилган туршак шарбатлари буюрилади.

Юқоридаги даво муолажаси сз ниҳоссига етгач бемор куч-қувватга киргач,  даволаш физкультураси қилинади.

Муродим Умрзоқов

manba: http://www.bekajon.uz/uzbk/guzallik_va_salomatlik/xammasi_asabga_bogliq.mgr