Donishmand hikmatlari.  ( 26972 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 B


Muhammad Amin  11 May 2007, 15:26:23

Тавба килис‰ фазилати.
   А асули акрам (с.а.в.) айтадилар:
-А­ски кавмлардан  бир одам бор сди.Хеч гунох  килис‰дан  тоймас  сди.Бир кун унинг ёнига  бир хотин  келиб ,мухтожлигини айтиб ,пул суради.У одам :» Агар  мен билан бирга  юрсанг ,сенга олтмис‰ динор олтин бераман  десанг « ,деди..Аёл  чорасиз сди.Мажбурликдан  рози булди.А­ркак  аёлга пулни бериб , унга скинлик килишри бошлаётганда ,аёл  титраб  йиглай  бошлади.Халиги  одам: «Аега  йиглайсан ? Мендан жирканспсанми? Деб суради. Хотин : «Йук, мен бугунгача  хеч килмаган ёмон  бир амални килспман.Мени  бу ишга  моддий  кийинчилик  мвжбур стспти. деди.А©унда  у одам ;»Шу пайтгача  бу ишни  килмаганмисан ?; деб суради.Аёл : «Йук,деди,Сунг:»Бизни  хеч ким курмасптими ?» деб суради.А­ркак:Йук,хамма жой ёпик ,деб жавоб килди.Аёл сса : Оллох  хам бизни курмасптими ?деб суради .бу гапни сс‰итган одам :»Берган пулларим сеники ,Кетавер ,-деб аёлга  рухсат  берди. Сунг кушимча килди.; -Касамёд стаманки ,то улгунимча  Оллохга карс‰и  исён  килмайман! «
А©у  кеча  у одам улди .А­рталаб  унинг  сшигига  шундай  лавха  ёзилди .Оллох  уни авф  стди..     
 

Qayd etilgan


Muhammad Amin  11 May 2007, 15:32:52

Дустлик  хакида.
              Кадим  замонда  бир  киши  булган  скан.  Бу  киши  жуда 
Аклли,  донишманд,  тадбиркор  скан.   Ухар  бир  ишни  уйлаб,
Маромига  етказиб  бажарар,  унинг  килган  ишлари  доим  ришик,  рухта   булар  скан.   Унинг  учта  угли  булиб,    угилларини  хам  мехнаткаш,   тугрисуз  ва  аклли  килиб  тарбислаган  скан.
             Ота  уч  угил  ва  келинлар  жуда  хам  чиройли,   куркам
Бир  ховлида  турар,  бу  хужаликка  ота  бошчилик  килар  скан.
Ота  кариб,  куч-кувватдан  колибди.  У»Хужаликни  бошкаришни
Угилларимдан  бирига  топширсам  булар  сди,   лекин  кайси   
Углим  ака-укаларидан  акллирок,  тадбиркоррок  скан,  буни
Кандай  аникласам  скан»,   деб  уйлаб-уйлаб,  угилларини  ёнига  чакирибди  ва:
            -Болаларим,    мана  сизлар  хам  бир  рузгорни  бемалол
сплайдиган  булиб  колдиларингиз.   А­нди  мен  кексайдим,
рузгорга  бошчилик  килиш  менга    анча  огир  булиб  колди.
           Сизлар  бир  бошка  юртларга  бориб,  кальа  куриб  келсаларинг,   кейин  мен бориб  курган  кальаларингни  бориб  курсам  ва  шунга  караб  сизлардан  бирингизни   рузгор  бошлиги  килиб  танласам,-  дебди.
            Угиллар  оталарининг гапларини  икки килмай,   шу  куниёк
Сафар  тадоригини  курибдилар.  Отларини  сгарлаб,  хуржунларига  озик-овкатларини  жамлаб,     иссик  кийиниб,  йулга  чикибдилар. 
Катта  угил  Фаргона  шахрига  йул олибди..Танлаб-танлаб
Бахаво  бир  жойга  жуда  ажойиб  бир  каср  курибди. Сунгра
Оркасига  кайтибди.  Уртанча  угил  сса  Андижон  шахрига  борибди.   У  хам  бахаво, баланд  бир  тепаликнинг  устини  танлаб,     
Мардикор  олиб  чикиб,   каср  кудирибдию,   уйига  кайтибди.
         Кичик  угил   йулга  отланаётганда,  унинг  хотини:
         -Хужайин,   отангизнинг  каср  куринглар,  дегани-  бегона 
  юртлардан  дуст,  биродар  орттиринглар,  дегани.  Борган
жойингизда  купрок  одам  билан  танишиб,  дустлашинг,-  дебди.
           Кенжа  угил  хотининг  берган  маслахати  учун  рахмат  айтиб,  йулга   тушибди.    У     Ааманган  шахрига  борибди.
Шахарга  етиб  боргунча  жуда  куп  одамлар  билан  танишиб
,  дустлашибди.
             Улар  билан  сухбатлашиб,   шахарга  нима  учун  келаётганини  айтибди.      Йигитнинг  каср   курмокчилигини  сшитган  дустлари  схши  бир  жойни  танлашибди  ва  хашар
Йули  биланхаш-паш  дегунча   куркам  бир  касрни  бунёд  сти-
Шибди.  Йигит  дустларга  ташаккур  айтиб,  отаси  билан  кайтиб  келишга  ваьда  бериб,  уйига  кайтибди.
            Ота  уччала  углини  йонига  олиб, катта  угли  курган  касрни  куриш  учун   Фаргона  шахрига  йул  олибди.  Улар  касрга
Етиб  боргунча  бирорта  инсон  «кимсан,    каерга  кетспсан?»,
Демабди.    Ота  касрни  томоша  килиб,  индамай,   иккинчи  угли  курсатган     йулдан  Андижон  шахрига  йул  олибди.   Бу
Гал  хам   хеч  ким  уларни  кутиб  хам  олмабди.,   каср  сса  кимсасиз,   хувиллаб  ётганмиш.  Ота  бу  гал  сабри  чидамай:
            _Углим,  касрни  жуда  боплаб  курибсан,  лекин   бунинг
химосчилари-  одамлар  кани?-  дебди.   Иккала  катта  угил
мулзам  булиб,    ерга  карашибди.
                Кейин  ота-болалар    кичик  угилнинг  касрини  кургани 
Ааманган  шахрига  йул  олишибди.    Улар  хали  шахарга  кириб  улгурмай,     йулда  учраган     одам  улар  билан  сурашиб,  хол-
Ахвол     сурайверибди,    мехмонга  таклиф  килибди.  Касрга
Етиб  боришса,   каср  атрофи    супириб-тозаланган,   сувлар  сепилган,    гуллар  сшнаб  райхонлар  барк  уриб  ётганмиш.
Каср  атрофида  бир  канча  одамлар,   елиб  -  югуриб  мехмонларни  кутиб  олишга  тайёргарлик  кураётган  скан.
         Ота  ваугилларни  бу  ерда   йигилганлар   кучок  очиб  кутиб  олишиб,
         Айникса,   кичик  угил  билан  согиниб,  кучоклашиб  куришишибди   хаммаларидан  ахвол  сураб,  отларини  отхонага  олиб  бориб,    узларини  снги  курпачалар  солинган   суриларга
Таклиф  килишибди.    Дарров  кулларини  ювдириб,    сочик  тутиб,  хиди  гуркираб  турган  кук  чойи  фамил    чойларни
Олиб  келишибди,  хозиргинатандирдан  чиккан  сулкилдок   
Аони  ширмойларни    дастурхонга  уйиб  куйишибди.     Дарров
Козонлардаги  овкатлар  сузилибди.    Бу  холни  курган  ота
Кичик  угилдан  жуда  миннатдор  булибди     ва  уни   рузгор
Бошлиги  килиб  тайинлабди.    Икки  ака  хам  оталарининг
 Бу  карорларини  маькуллаб,  хаммалари  умрларининг  охирларигача    тинч-тотув  хаёт  кечиришибди.

Qayd etilgan


Ashiq Garib  12 May 2007, 09:01:13

Ota vasiyati

"Bir odam bir kuni aylab vasiyat,
O'glining qo'liga tutqazibdi hat.
Debdi:"Dafn etgandan so'ngra jasadim,
Senga bitganimni o'qursan albat."
Debdi boz:"Tanimni jon etganda tark,
Ikki oyogimga kiygazgin paypoq.
Tursin oyogimda-yechmasin aslo,
Gazzol jismim yuvib,qilganda ham pok".
Alqissa ,ota ham ketdi olamdan,
Gazzol kelib bichdi ohirat to'nin.
Bunehol?,dedi u elkasin qisib,
Va echib tashladi mayit paypogin.
Kechir vasiyating bajarolmadim,
-Deya to'kdi o'gli ko'zdan yoshini.
So'ng ochib otaning qoldirgan hatin,
Takror-takror o'qir egib boshini.
Ota debdi:"Qildim shohona to'ylar,
Shuhrat istab, qurdim shohona uylar,
Olib ketolmadim dunyodan biroq,
O'zim bilan birga bir eski paypoq.
****************************


Qayd etilgan


Ashiq Garib  12 May 2007, 09:02:10

Tuganmas iqbol.Chor-nochor yasharkan bir miskin odam
Suyanchi yo'q ekan hayotda hech ham.
Bir kuni eshigi oldiga chiqib,
Xomush o'ltirarkan boshin qilib xam.
Oyoq tovushini eshitib qoldi.
Kim bo'ldi,deb unga nazarin soldi.
Ko'rdiki bir odam kelar notanish,
Ko'ksini qoplagan oppoq soqoli.
Salom-alikdan so'ng ikkovi alhol,
Biri-birovidan so'radi ahvol.
Ayon bo'ldiki,ul Xo'jai Xizr,
Tiliga erk berdi g'arib chol darhol.
Dedi-Ayo Buzruk,hayotimiz kaj,
Ustimiz yupundir,qornimiz ham och.
Sen yaxshi ishlarga qodirsanazal,
Biz uchun Allohdan so'ra bir iloj.
Ohu dodimizni yetkazgil bir-bir,
Ey, Alloh elchisi Xo'jai Xizr.
Toki javobini keltirguningcha,
O'lturgum shu joyda senga muntazir.
G'oyib bo'ldi Xizr eshitib so'zin,
Miskin odam qoldi tikkancha ko'zin.
Xizr qaytdi bir kun Arshi A'lodan,
Dedi:-Egam berar senga rizq-ro'zing.
Olti oy nasibang daryoday oqar,
Oy ham senga boqar,Quyosh ham boqar.
Olti oylik,muhlat tugashi ila,
Yana barchasin qaytarib olar.
-Ayo Buzruk,-dedi tag'in ul miskin,-
So'zlaring ko'nglimga baxsh etdi taskin.
Qaytib olar bo'lsa,bergan rizqini
Ayt Allohga,qo'yaqolsin bermayin.
Bu so'zni eshitib cholning xotini,
Erining ochmoqchi bo'ldi ko'zini.
-Osiy bo'lmang,-dedi,-ayting shukrona,
Bir dam bersa hamki hayot totini.
Xizr ketdi,o'tdi yilga teng onlar,
Keldi o'shal aytgan baxtli davronlar.
Qo'ndi Xumo qushi miskin boshiga,
Saodat bog'ida yayradi jonlar.
Bir kun boshin silab xotinin xushhol,
Og'zining tanobi qochib,dedi chol:
-Bir molu dunyoni Allohim bizga
Bilginki,ham siylab,ham sinab berdi.
Kerilmang,koshona quraman, deya,
Armonsiz bir davron suraman deya.
Alloh bizga bergan molu davlatni,
Yetim -yesirlarga aylangiz hadya.
Chol o'ylab qarasa,bu gapda jon bor,
Eldan qizg'angan mol o'zingga yuqmas.
Elu elatimni siylayin deya,
Saxovat xaltasin ochdi u,xullas.
G'arib-g'urabonning ko'nglini ovlab,
Elga xizmat qildi belini bog'lab.
Hotami Toy degan dovruq qozondi,
G'aribu miskinlar dilini chog'lab.
Olti oy o'tdiyu ketdi hademay,
Olti yil ham o'tdi naq olti kinday.
Kamayish o'rniga cholning davlati
Kundan-kun ziyoda,kundan-kun mo'may.
Qissadan hissa shu:baxting kulib gar,
Alloh davlat bersa,bersa siymu zar,
Sen undan g'ariblar ko'nglin ovlasang,
Tuganmas iqbolga bo'lgung muyassar!

Qayd etilgan