Hijobli opa-singillarimga  ( 90045 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 8 ... 13 B


Zamiraxon  10 Aprel 2009, 13:57:11

             Ғурур ва ишонч

Камтарона ва анъанавий бичимдаги либосларнинг афзаллиги очиқ-ойдин бслишига қарамай, ОАВда ҳижоб ҳақидаги фикрлар муслималарни камситилган, ҳақсизлардек тасвирлайди. Бироқ, Карен Дснисльсон хоним ҳижоб аёл кишида сзига ишонч ва ғурур ҳиссини мустаҳкамлайди.

Дснисльсон хоним асли америкалик бслиб, Иорданисда сшар сканлар. Ҳижобни илк бор йигирма йил аввал, 1983 йилда муслима бслганларидан кейин кийган сканлар. «Ксчада ҳижобда юраман. Ҳижобдалигимда менинг сркаклар учун гсзал ёки хунуклигимни ҳеч ким ксра олмайди, - дейдилар Карен «IslamOnline» мухбирига. - Мени сзимнинг аҳлоқим ва заковатимга қарабгина баҳолашлари мумкин. Бу имконистни менга ҳижобим беради. Чунки мен ксзга ташланмайдиган, сркакларнинг сътиборини тортмайдиган либосда камтарона қиёфада бсламан».

«Мен ҳижобда сзлигимни сақлаб қоламан, сз фикрим, сз қарашларимга сга бсламан, - суҳбатга қсшилади Сумайс Финнигсн. — Мен ҳамма нима деса шуни гапирмайман, ҳамма нима кийса шуни киймайман, мен қандай либос кийишни сз сътиқодимдан келиб чиқиб танлайман. Бу сса мен учун мутлақо ҳурристдир».

1979 йилда Исломни қабул қилган америкалик муслима Билқис Муҳаммаднинг фикри ҳам худди шундай. Унинг айтишича, ҳижоб «аёлнинг сзини ҳам, унинг атрофидагиларни ҳам камтарликка, ҳаёли бслишга ундаб туради». Бугунги кунда Саудис Арабистонида истиқомат қилаётган Билқис хоним қадди-қоматини ҳам, юзини ҳам бегона ксзлардан тссиб юради ва «бу нарса атрофдагиларни, айниқса бегона сркакларни ксзи ва тилини тийиб юришга мажбур қилади, менга бекорчи гап айтишга йсл бермайди» дейди.

Qayd etilgan


Zamiraxon  10 Aprel 2009, 13:58:29

         Ҳижоб ва хавфсизлик

   Иорданисда сшовчи сна бир америкалик аёл - Кари  Абудейи сн икки ёшидан буён Исломда скан. У ҳам «IslamOnline»га интервью беришга рози бслди. «Мен ҳижобда юрсам, камтарона кийинсам, сзимни мутлақо хавфсиз сезаман», - дейди у. «Бу мени сркаклардан тссувчи, уларнинг назарларидан, менга ва менинг номусимга ҳурматсизлик қилишларидан ҳимос қилувчи пардамдир. Бу парда мени тасодифан ксзи тушиб қолган бегона сркакнинг инстинктив (беихтиёр) синовчан назар ташлашидан, уларда менга нисбатан шаҳвоний майл уйғонишидан, ҳатто очиқ-сочиқ либос кийганларни ксрганда уларнинг фикридан стадиган хаёллардан ҳам ҳимос қила олади».

Кари хоним ссзида давом стиб, шундай дейди: «Бу сенга шилқимлик қиладиган сркаклардан, уларнинг ёнингга келиб олишидан, гап отиб, сенга тикилиб туришидан ва ҳатто қсл теккизишидан ҳимос қилувчи мустаҳкам зирҳли қалқондир».

Асли Лондонлик Финнигсн хоним ҳижоб кийишни «Ларвардигоримга итоат рамзи, аёлни жисмоний жиҳатдан ҳам, маънавий жиҳатдан ҳам ҳимос қилиш» деб ҳисоблайди ва ҳозирги ҳолатини 1999 йилда Исломга кириб, ҳижоб кийгунгача бслган давр билан қиёслайди. «Баъзан, кимдир ортимдан сргашиб келмасптимикан, деб ҳатто сз уйимга етиб олгунча қсрққанимдан сал ёпиқроқ кийим кийиб олсам бслар скан, деб афсусланган пайтларим бсларди. Ҳар куни кечқурун уйга қайтар сканман, менга кимдир ташланиб қолмасмикан, номусимга тажовуз қилиб қолмасмикан, деб ортимга қсрқа-писа қараб келарди», - деб сслайди Финнигсн хоним.

Тсғри, аёлнинг ҳулқи ёки кийимидан қатъи назар унга тажовуз қиладиганлар ҳам топилади, - тан олади Билқис хоним. Бироқ, унинг фикрича, муслиманинг ҳижоби «кснгилсиз жисмоний тажовузлардан қсшимча ҳимосдир».

«Ҳижобнинг асосий мақсадларидан бири — аёлни маиший бузуқ кишиларнинг назаридан, шилқимлик қилиб, гап отадиганлардан ҳимос қилишдир», - дейди ар-А иёддаги ал-Имом университети профессори шайх А иёд ал-Мусаймирий.


«IslamToday» нашрига ксра, баъзи ғарб шарҳловчилари аёлнинг рсмол сраши унинг ижтимоий мавқеи пастроқлигини тан олишидир, деб ҳисоблайдилар. «Бундан ҳам қаттиқ адашиш мумкинми? Ахир Қуръони каримда бундай либосдан мақсад аёлнинг атрофдагилар томонидан ҳурмат қилинишидадир, деб очиқ-ойдин айтилган-ку. Ҳижоб аёлнинг номидан атрофдагиларга «Мени инсон сифатида ҳурмат қил, шаҳватни қондириш омили сифатида смас» деб туради, деб ёзади «IslamToday».

Билқис хоним ҳижоб кийишда бир лаҳза ҳам иккиланмаганларини айтадилар. «Менда хавфсизлик муаммоси бслмаган. Мен бу ҳақда ҳеч қачон сйлаб ҳам ксрмаганман», - дейди у. «Бу Аллоҳнинг фарзларини адо қилиш масаласи сди. Мен Исломни қабул қилиб, унинг срмигагина риос қилиб, бахтли бсла олмас сдим ахир. Мен ё муслима бслиб, шариат аҳкомларига снг тслиқ тарзда амал қилишим ёки аввалги ҳолимда қолишим керак сди».

«Менинг бу либосим менга ҳам, атрофдагиларга ҳам менинг кимлигимни, аҳлоқимни, динимни сслатиб туради, - суҳбатга сна қсшилади Дснисльсон хоним. - Бу снг олий мақом хавфсизликдир. Бу тафаккур ва соғлом қалбдир. Аллоҳ Таолога ҳамду санолар бслсин!»

Амель С. Абдуллоҳ — адиба, публияист, таржимон. Саломатлик, фан, технологислар, маданист, тарих, тилшунослик ва маориф мавзуларидаги 200 ортиқ мақола муаллифи.
                                                    info.islom.uz

Qayd etilgan


Muzayyana  18 Aprel 2009, 10:58:41

O‘RANISH VA ISLOM
Islomda ayollarga buyurilgan shar’iy shartlardan biri avrat joylarini berkitishdir.
Islom dini kelishidan avval arab ayollari boshlariga bir ro‘mol tashlab olishardi. Faqat ikki uchini yelkalaridan orqaga osiltirib, gardanlari va ko‘ksilarni ochiq qoldirishardi. Ayollar kesilgan (yirtilgan) ko‘ylaklar kiyib, son va boldirlarini namoyish etardilar. Ayolning onalik viqorini saqlaydigan tasattur yo‘q hisobi edi. U davr ayollarida erkakdan chekinish, tortinish degan narsalar yo‘q edi. Ayni zamonda hojatxonalar uylardan tashqarida bo‘lardi. Ayollar tun qorong‘usida hojatga borishganida hur yoki joriya ekani farqlanmaganligidan yo‘lda shilqimliklar bo‘lib turardi.
Ayollar uylaridan bezanib, kiyinib chiqishar, yaxshi-yomon erkaklar bilan aralashib o‘tirib, suhbatlashishardi. Madinai Munavvarada hijob oyati tushgunga qadar bu iflos odat davom etdi.
Rasululloh (s.a.v.) tasatturning foydasi va zarurligini bilganlari holda, bu xususga aloqador oyati karima endirilishini kutayotganlari uchun o‘zlaricha bir nima demasdilar.

Haqiqatan, musulmon ayollarga o‘ranish amri hijriy 4-yilda (milodiy 624) zulqa’da oyida farz qilindi.

Tasattur oyati nozil bo‘lishi bilan Payg‘ambarimiz ashobga yetkazdilar. Sahobalar tasattur amrini uyidagi ayollarga aytdilar va musulmon ayollar gazmollardan yopinchiq qildilar.

U davrda ayollar tasatturga amal qilishgani, ya’ni, qanday o‘ranishganini hazrati Oysha onamiz shunday hikoya qiladilar:

Vallohi, men Allohning kitobi Qur’onning tasdiqi va uning indirilishiga iymon jihatidan ansor ayollaridan fazilatliroqlarini ko‘rmadim. «Nur» surasidagi o‘ranish haqidagi oyat tushishi bilan erkaklar ayollariga borib, Alloh yuborgan oyatlarni o‘qiy boshladilar. Har qaysisi bu amrlarni zavjasiga, qiziga, singlisiga va barcha yaqinlariga o‘qishardi. Ayollarning hech biri istisno etilmaslik sharti bilan Allohning Qur’ondagi amriga muvofiq jundan va paxtadan tayyorlangan yopinchiqlarga o‘randilar. Va shu holda Rasulullohning (s.a.v.) orqalarida tong namozini o‘qirdilar.

Qayd etilgan


Muzayyana  18 Aprel 2009, 11:01:08

Qur’onda Rasulullohga (s.a.v.) xitoban: "œEy payg‘ambar, juftlaringizga, qizlaringizga va mo‘minlarning ayollariga ayting, ustlariga yopinchiqlarini o‘rasinlar! Mana shu ularning (cho‘ri emas, balki ozod ayollar ekanliklari) tanilib, ozorlanmasliklari uchun eng yaqin (vositadir). Alloh mag‘firatli va mehribon bo‘lgan zotdir». (Ahzob surasi, 59-oyat).

Qayd etilgan


Muzayyana  18 Aprel 2009, 11:02:02

O‘ranishga doir ilohiy amrlar:
"œMo‘minalarga ham ayting, ko‘zlarini (nomahram erkaklardan) quyi tutsinlar. Va avratlarini (zinodan) saqlasinlar! hamda ko‘rinib turadigan boshqa ziynatlarini ko‘rsatmasinlar* va ro‘mollarini ko‘kraklari uzra tushirib olsinlar!..." (Nur surasi, 31-oyat).

Qayd etilgan


Muzayyana  18 Aprel 2009, 11:03:00

"œO‘z uylaringizda qaror topinglar, (ko‘chaga chiqqanlaringizda esa) ilgari jaholiyat (davri) yasanishidek yasanmangizlar..." (Ahzob surasi, 33-oyat).

Qayd etilgan


Muzayyana  18 Aprel 2009, 11:07:47

Avvalo shuni yaxshilab tushunib olish kerakki, Islomda o‘ranish faqat foydasi uchun emas, eng avval Allohning amri bo‘lgani va uning rizosini qozonish uchun farz qilingan. O‘ranishning faqatgina, yolg‘iz foyda ma’nosini dinimiz ma’qullamaydi. O‘ranishdan murod Alloh roziligi bo‘lmog‘i kerak. Aslida insonning yashashidan va barcha ibodatlaridan murod ham Rizoi Boriydir, ya’ni, Alloh rizoligidir. Namoz, ro‘za, zakot ham turli foydalar uchun ado etilmaydi, agar ibodatlar Alloh rizosidan tashqari maqsadlarni ko‘zlab qilinsa, maqbul emas. Ibodatlarimizni yolg‘iz Alloh rizoligi uchun ado etsak , Alloh kutilmagan joydan ne’matlar yuborib mukofotlantiradi. Ayollar ham Alloh uchun kiyinib, yashasalar, ham bu dunyoda, ham oxiratda mukofotlarini ko‘radilar, inshoalloh.

Qayd etilgan


Muzayyana  18 Aprel 2009, 11:09:42

Yopinchiqning yana bir foydasi — ayolni erkaklarning yomon nazari, zararli energiyasidan saqlaydi. Amerikalik bir shifokor mutaxassis g‘arblik ochiq-sochiq ayollarni teri va tanalari borasida tadqiqot o‘tkazgan. Tadqiqotchi ovro‘palik va amriqolik ayollarning yosh bo‘lishlariga qaramasdan yuzlarida joziba kamayib, ajinlar ko‘payganini, bo‘yoqlari to‘kilgan mashina kapotlarini takror bo‘yagandek bo‘lib, go‘zallashish o‘rniga, aksincha battar buzilganlarini kuzatgan. Amriqolik teri mutaxassisi Sharq musulmon ayollari borasidagi tadqiqoti natijasi tamoman teskariligini, masalan, 70 yoshli musulmon ayolning 35-40 yoshdagi ayolday badanida tirish yo‘qligini va yuzi g‘oyatda nurli ekanini ko‘rdi. Tadqiqotchilarning aniqlashicha, G‘arb ayollaridagi teri raki musulmon o‘lkalardagi ayollarda yo‘q darajada. Tadqiqotchi buning sababini shunday tushuntiradi: "œMashina faralaridan taralgan nurlar pashsha va quyonni qanday behuzur qilsa, erkaklar ko‘zidagi elektromagnit to‘lqinlari — alfa, betta va gamma nurlar ham ayollarning badaniga salbiy ta’sir ko‘rsatadi"

Qayd etilgan


Muzayyana  22 Iyun 2009, 14:10:22






Қалбим оташида битилди ғазал,
Ғамбода кечадан келади кечгим...
Муслима опалар, сингиллар, азал
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Тарихни сқидим, у йиғлар беун,
Келажак мсрида қоп-қора тутун.
Мен жавоб бераман, ссзимга бугун
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Ҳурлиқо фаранги сқисин таҳсин,
Яхшиси танлаган йслидан қайтсин.
Голливуд дод десин, қсшиқлар айтсин
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Тарих шоҳид бугун, қилмай баҳона,
Мсмин юрагида буткул тантана.
А омео сзини слдирсин сна
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Олам гул кийинди саодат сайли -
Аёл ҳақ ссз айтди Умар туфайли,
Қирол Лир икки бор кср бслсин майли...
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Отелло қатл стди Дездемонани
Қонга бссб буткул гулдек хонани.
Лек муслим бошида тутар онани,
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Аллоҳнинг ҳукмини билсангиз ёддан,
Биз сизни севамиз ҳаддан-да ҳаддан.
Жулис А обертслар йиғлар ҳасаддан!
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Алий йслга тушди, ҳилол, бирга юр!
Ҳолид қиличидан таралмоқда нур!
Евгений Онегин, четга стиб тур!
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Дунёвий севгига кснгиллар зорми,
Илоҳий чашмадан қонган ифторми?
Ҳақиқий мсминлар севсалар борми?
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Инсоф билан айтинг, қай слатда бор
Фақат маҳрамига тскилган виқор?
Зино ксчасидан беркиниб, бедор
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Бечора таналар, ҳаммадан қолган,
Бугун дунё узра фарёдлар солган.
Буюк пайғамбардан насиҳат олган
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Ксрдим юзингизда гулгун чеҳралар,
Ундан шаббода ҳам олар баҳралар.
Кснглимда бир сурур аста сирғалар:
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Мсмин ксрса, қалби билан ксради,
Шу боис, юрак ҳам сокин уради.
Севсак гар, сртада Аллоҳ туради
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

[вложение удалено Администратором]

Qayd etilgan


Muhammadiy  23 Iyun 2009, 11:54:24


Қалбим оташида битилди ғазал,
Ғамбода кечадан келади кечгим...
Муслима опалар, сингиллар, азал
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Тарихни сқидим, у йиғлар беун,
Келажак мсрида қоп-қора тутун.
Мен жавоб бераман, ссзимга бугун
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Ҳурлиқо фаранги сқисин таҳсин,
Яхшиси танлаган йслидан қайтсин.
Голливуд дод десин, қсшиқлар айтсин
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Тарих шоҳид бугун, қилмай баҳона,
Мсмин юрагида буткул тантана.
А омео сзини слдирсин сна
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Олам гул кийинди саодат сайли -
Аёл ҳақ ссз айтди Умар туфайли,
Қирол Лир икки бор кср бслсин майли...
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Отелло қатл стди Дездемонани
Қонга бссб буткул гулдек хонани.
Лек муслим бошида тутар онани,
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Аллоҳнинг ҳукмини билсангиз ёддан,
Биз сизни севамиз ҳаддан-да ҳаддан.
Жулис А обертслар йиғлар ҳасаддан!
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Алий йслга тушди, ҳилол, бирга юр!
Ҳолид қиличидан таралмоқда нур!
Евгений Онегин, четга стиб тур!
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Дунёвий севгига кснгиллар зорми,
Илоҳий чашмадан қонган ифторми?
Ҳақиқий мсминлар севсалар борми?
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Инсоф билан айтинг, қай слатда бор
Фақат маҳрамига тскилган виқор?
Зино ксчасидан беркиниб, бедор
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Бечора таналар, ҳаммадан қолган,
Бугун дунё узра фарёдлар солган.
Буюк пайғамбардан насиҳат олган
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Ксрдим юзингизда гулгун чеҳралар,
Ундан шаббода ҳам олар баҳралар.
Кснглимда бир сурур аста сирғалар:
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Мсмин ксрса, қалби билан ксради,
Шу боис, юрак ҳам сокин уради.
Севсак гар, сртада Аллоҳ туради
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

She'r muallifi o'zingizmi?

Qayd etilgan