Payg'ambarimiz Muhammad s.a.v va xalifalar haqida bitiklari.  ( 72418 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 ... 10 B


Muhammad Amin  05 Sentyabr 2007, 18:15:54

Muhammadning biling zoti arabdur
Tariqatning yo’li kulli adabdur
Haqiqat bilmagan odam emasdir
Bilinggiz hech nimaga o’xshamasdur"¦
Qahrlansa qilurlar er birlan yakson
Bo’lodur zilzila er birlan osmon
Rahm qilsa bilingiz rahmati bor
Berur bo’lsa tuganmas ne’mati bor
Muhammadni sifat qilsam kamina
Onasini oti bilgil Amina
Otasi oti Abdulloh ekandur
Onodin tug’mayin o’lg’on ekandur
Muhammadni bobosi saqlog’ondur
Yalong’och, ochlarni yo’qlog’ondur
Bobosin bilingiz Abdulmutallib
Ko’ngilda saqlag’aysiz yaxshi bilib
Bobosini otosi erdi Hoshim
Eshitganda oqadur ko’zda yoshim
Bilingiz to’rtinchisidur Abdulmanaf
Alarni bilsa har kimko’nglidur sof
Rasulni bilsa har kim bu to’rt pushtin
Qiyomatda kezarsekiz bihishtni
Bobosi etti yoshda o’libdur
Rasulni ammasiga ham beribdur
Abutolib alini otasidur
Qamug’ arablarini kattasidur
Abutolib bo’ladur ish boshida
Muhammad o’lturur doim qoshida
Muhammadni yoshi o’n etti bo’ldi
Ki ul vaqtda Xadichani oni ko’rdi
Muhammadni bilinki misli shunqor
Xadicha  oni ko’rib bo’ladur zor
Xadicha ko’nglida oni so’yodur
Muhammad ishqida ichi ko’yodur
Kecha kunduz tilar uni Xudodin
Bilingiz oqibati topdi murodin
Ko’ringizlar xudoning shevasini
Muhammad boqg’ay ekan tevasini
Xadichag’a Rasul shokir bo’libdur
Bu bois birla bil oni olibdur
Rasulni yoshlari qirqqa etibdur
Ki andin so’ng xudodin vahi inibdur
Ki ondin so’ng muhammad bo’ldi podshoh
Rasulni ko’nglida yor bo’ldi Olloh
Muhammad ishini Olloh biturdi
Xaloyiq barchasi imon keturdi
Rasulni boshida bo’ldi amoma
Kamol topdi o’ttiz uch ming sahoba
Rasulg’a barchasi xizmat qiladur
Adab birlan yurib izzat qiladur
Rasul oldig’a bir etim kelibdur
G’aribu mubtalomen deb aytibdur
Rahm qildi Rasul ani holig’a
Tilaganin oni berdi qo’lig’a
Rasul aydi anga men ham etimmen
Etimlikda, g’ariblikda yotibmen
Muhammad aydilar har kim etimdur
Bilingiz ul meni xos ummatimdur
 Etimni ko’rsangiz og’ritmangizlar
G’aribni ko’rsangiz dog’ etmangizlar
Etimlar bu jahonda xor ekandur
G’ariblarni ishi dushvor ekandur
G’ariblarni ishi doim sulukdur
Tirik ermas g’arib misli o’likdur
Xudoyig’a g’ariblar bilgulugdur
G’aribni erta, oqshom so’rgulugdur
Sifat qilsam Ali sheri xudodur
Ki shamshir birla kofirni qirodur
Kofirlarni qilurlar imong’a da’vat
Berodur har zamon islomg’a quvvat
Ki mo’min bo’lg’onin olib kelodur
Qabul qilmog’onin chopib kelodur
Ki shamshir qo’lg’a olib minsa Duldul
Toshodur qavmi kofirlarg’a g’ulg’ul
Qo’lidagi yarog’i zulfiqori
Chopishganda uzolar qirq qari
Alini bor erdi o’n sakkiz o’g’li
Ani har qaysisidur katta tug’li
Ali islom uchun qonlar yutodur
Ki islom tig’inimahkam tutodur
Xoja Ahmad g’ariblikka tushibdur
Rasul avlodig’a so’zlar qotibdur.

Qayd etilgan


Muhammad Amin  05 Sentyabr 2007, 18:16:16

Umrim oxir bo’lg’onda ne qilg’aymen Xudoyo       
Jon olg’uchi kelg’onda ne qilg’aymen Xudoyo?
Jon bermakning vahmidin, Azozilning zaxmidin,
Shafqat bo’lmasa sendan ne qilg’aymen Xudoyo?
Jon bermak ishi dushvor, oson qilg’il yo Jabbor,
Sendan o’zga yo’q g’amxo’r ne qilg’aymen Xudoyo?
Jonim judo bo’lg’onda, tanim munda qolg’onda,
Taxta uzra olg’onda ne qilg’aymen Xudoyo?
Ojiz bo’lib yotganda, farishtalar kirganda,
"œMan rabbuk" deb so’rganda ne qilg’aymen Xudoyo?
Eltib go’rga qo’yg’onda, etti qadam yong’onda
So’rg’uchilar kirg’onda ne qilg’aymen Xudoyo?
"œMan rabbuk" deb turg’onda, qora kundir o’sha onda,
"œRabbing kimdur" deganda ne qilg’aymen Xudoyo?
Qul Xoja Ahmad, sen banda nafs ilgida
Mahshar kuni bo’lg’onda ne qilg’aymen Xudoyo?


Qayd etilgan


Muhammad Amin  08 Sentyabr 2007, 16:09:51

Саййидимиз А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳазратларининг сийрати шарифларини срганиш ҳар бир мсмини комил учун вожибдир. Лайғамбаримиз алайҳиссалоту вассаломнинг ҳаётларини, суннати мутаҳҳараларини срганмасдан туриб Ислом динининг моҳисти-жавҳарини, Қуръони каримнинг маъноларини тушуниб етиш муҳол, съни, мумкин смасдир. Айниқса, А асулуллоҳ алайҳиссаломнинг сийратларини саҳиҳ манбалар асосида срганиш жуда ҳам аҳамистли, зарур ва долзарб масала.

Qayd etilgan


Muhammad Amin  27 Sentyabr 2007, 19:35:28

XADIS

Bir kun aytdi Muhammad Mustafo:
"œUl qiyomat dashtida etti turlik
Ummatimga soya solgaydir Xudo
Birisi odil podishoh, xalq g’amin doim egan
E’tiborlik birla diomxalq hayotin o’ylagan
Ikkinchisi shunday odamki, yosh ibodat aylagan
Yosh yigitlik chog’ida Alloh rozisin izlagan
Uchinchisi shundog’ kishikim, qalbin masjidgabog’lagan
Tong sahardan e’tiqod birla, masjidga yo’l olgan
To’rtinchisi, ikki birodar, Haq yo’lida do’st bo’lgan
Yaxshi-yu yomon kunda bir-birin tashlamagan
Beshinchisi shunday yigitkim, nafsini qo’lga olgan
Gar chiroyli navjuvon chorlasa inkor qilgan
U degay qo’rqarman Allohdan zino qilmoqqa bil
Chin yurak bardosh berolmasdo’zaxga tushmoqlikka bil
Oltinchisi shunday saxiykim, ko’p saxovat aylagay
O’ng qo’li bergan zakotni chap qo’li ham bilmagay
Ettinchisi, doim Xudoga zorlanib ko’p yig’lagay
Doim tun kechalar Allohga nola aylagay".
Ettisidan biri bo’lsak ajab ermas biza
Shul umidkim, ul yaratgan soya solsa biza.

Qayd etilgan


Muhammad Amin  27 Sentyabr 2007, 19:36:13

SAKKIZ SO’Z.

Aytdilar biga Muhammad Mustafo
Haq taoloning Rasuli bo Safo:
"œSakkiz so’zni men tayin qildim, ayoummat, eshit
Gar amal qilsang anga, bo’lgay sanga sakkiz behisht
Sen namozda dilni saqla, maqbuli dargoh bo’lur
Xalquming saqla xaromdin, muddao hosil bo’lur
So’zlaganda tilni  saqla, bu ishing a’lo bo’lur
Saqla ko’zni behayo ishtonki, imoning samo bo’lur
Yaxshilik qilsang birovga, san uni darhol unut
Gar yomonlik ko’rsang undan, ko’nglingga olma, unut   
Hamma ishda hamma vaqt Alloh nomin yodda tut
Qancha yil ko’rsang umr, oxir o’lim yodingda tut".

Qayd etilgan


Muhammad Amin  10 Noyabr 2007, 16:23:16

Муаллиф: Абдулмалик Косим

Таржимон: Абу Мухаммад ал Асарий

Бисмиллахир рохманир рохиm

Лайгамбарини хидост ва хак дин билан юборган Аллох таолога хамду-санолар, барча оламга рахмат килиб юборилган пайгамбаримизга, Унинг оиласи ва барча сахобаларига салавоту саломлар бслсин.

Бугунги кундаги одамларнинг ксплари ё гулув кетган ва ёки локайд бслган. Уларнинг айримлари расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам хикида гулув кетдилар, охир окибат сса ширк келтириш даражасига етиб бордилар ва сз схтиёжларини расулуллох саллаллоху алайхи ва салламга дуо килиб, Ундан мадад ссрай бошладилар. Баьзилари сса расулуллох саллаллоху алайхи ва салламнинг олиб келган йсли ва сийратига сргашишдан гафлатда колиб, У зотни сз хаёти учун йсл ксрсатувчи маёк ва белги килиб олмади.

А асулуллох саллаллоху алайхи ва салламнинг сийратлари ва хаётининг нозик тафсилотларини оммага кулай ва енгил услуб билан скинрок олиб келиш максадида, барчасини сз ичига олмасада, ушбу сахифаларни тслдирмокдамиз... Шундай бслса-да, бу ёзганларимиз расулуллох саллаллоху алайхи ва салламнинг хаёти ва сифатларининг мсъжизагина дебочасидир. Мен уларни тслалигича баён килмадим, балки, бугунги кунда одамлар хаётида ксринмай колган деб сйлаганим хислат ва фазилатларга чекландим. Хар бир хислат ва фазилатнинг баёни учун икки ёки уч хадис зикр килишга чекландим. Холбуки, расулуллох саллаллоху алайхи ва салламнинг хаёти — Уммат хаёти, даъват ва хаёт дустури сди. А асулуллох саллаллоху алайхи ва саллам тоат-ибодатда, гсзал ахлок ва хушмуомала хамда макомнинг олийлигида пешво сдилар. Унга Аллох таъолонинг айтган мактови етарлидир: «Сиз улуг ахлок узрасиз».

Qayd etilgan


Muhammad Amin  10 Noyabr 2007, 16:23:35

Ахлуссунна вал жамоа расулуллох саллаллоху алайхи ва салламни Аллох ксйган манзилатга кссдилар. У Аллохнинг кули ва расули, дссти ва танлагани. Униболалари ва оталаридан хаттоки сзларидан ксра кспрок севадилар. Бирок унинг хакида гулув кетмайдилар, уни хаддан зиёд олкишламайдилар, унинг учун юкорида айтилган манзилати кифосдир.


Биз шу йслдан кетамиз: мавлидларни пайдо килиб, базмлар уюштирмаймиз. Балки, расулуллох саллаллоху алайхи ва салламни буюрганларидек севамиз, У зотга буюрганларида итоьат стамиз, кайтарган ва тсхтатган нарсаларидан сакланамиз.

Биз учун бу дунёда расулуллох саллаллоху алайхи ва салламни ксриш насиб стмаган, сртамизда канча — канча асрлар бслсада, мен Аллох таолодан расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам куйидаги хадисларида зикр килган кишилардан килишини ссрайман. «А асулуллох саллаллоху алайхи ва саллам: «Кани снди биродарларимизни ксрсам сдим» — дедилар, Сахобалар: «Биз сизнинг биродарларингиз смасмизми?» — деб ссрадилар. А асулуллох саллаллоху алайхи ва саллам: «Сизлар менинг сахобаларимсиз. Биродарларимиз сса хануз келмадилар» — дедилар. Сахобалар: «А расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам, хануз келмаган умматингизни кандай танийсиз?» — деб савол бердилар. А асулуллох саллаллоху алайхи ва саллам: «Кани айтингчи агар бир кишининг кашка отлари тим кора отлар орасида юрган бслса у сз отларини таний оладими?» —дедилар. Сахобалар: «Бслмасачи, ё А асулуллох» —деб жавоб бердилар. А асулуллох саллаллоху алайхи ва саллам: «Улар тахорат сринлари порлаган холда келадилар. Мен сса уларни хавзим олдида кутиб тураман» — дедилар» (Имом Муслим ривости).


Qayd etilgan


Muhammad Amin  10 Noyabr 2007, 16:23:53

Аллох таъолодан бизларни хам расулуллох саллаллоху алайхи ва салламнинг осорларига сргашиш, сийратидан намуна олиш ва суннатидан сипкирганлар каторида килишини, шунингдек, бизларни расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам билан бирга Адн жаннатларида бирга килишини хамда Унга килган хизматлари свазига катта — катта мукофотлар беришини ссрайман.

Аллох таъоло пайгамбаримиз, Унинг оиласи ва сахобаларига салавоту саломлар йслласин.

Абдулмалик ибн Мухаммад ибн Абдур


Qayd etilgan


Muhammad Amin  10 Noyabr 2007, 16:24:12

Зиёрат


Кадим асрларга кайтиб, стган тарих сахифаларини вараклаймиз, унинг сахифаларини скиб, хар бир сатри хакида тафаккур киламиз хамда харфлар ва ссзлар оркали расулуллох саллаллоху алайхи ва салламнинг уйларини зиёрат стамиз...

Биз расулуллох саллаллоху алайхи ва салламнинг уйларига кириб, ахволи ва вокеий холати билан танишиб, унинг ссзларига кулок солайлик хамда пайгамбарнинг уйида факатгина бир кун мехмон бслиб, дарсу-ибрат олайлик-да, айтилган ссзлар ва килинган ишлар билан калбимизни ёритайлик...

Одамларнинг билими ошиб, ксп нарсаларни скиб, Шарку Гарбни китоблар, мактублар, филмлар ва хужжатлар оша зиёрат ста бошладилар... Биз сса расулуллох саллаллоху алайхи ва салламнинг уйини шаръий зиёрат килишга, унда ксрган ва билган нарсаларимизни хаётимизга жиддий татбик килишга улардан ксра лойикрокмиз. Азилажак сахифалар ксп бслмагани учун хам, расулуллох саллаллоху алайхи ва салламнинг уйларида муайсн макомлардагина тсхталиб стамиз. Шосд бу билан нафсимизни тарбислаб, уларни хаётимизда татбик килсак.


Qayd etilgan


Muhammad Amin  10 Noyabr 2007, 16:24:35

Мусулмон дсстим!

Биз стган асрлар сахифасини ксзимиз ксрмаган нарсалар билан завкланиш ва сшаб стган инсонларнинг хаётини ксриш учунгина варакламаймиз. Аксинча, Аллох таоълонинг сз пайгамбарини севиш учун килган амрига итоат стиб пайгамбаримиз саллаллоху алайхи ва салламнинг хаётини скиш, суннатларига сргашиш ва у зотнинг дастури ва йслларида юриш билан Аллохга ибодат киламиз. А асулуллох саллаллоху алайхи ва салламга бслган мухаббатнинг снг мухим белгиси сса, унга амр стилган нарсаларида итоат стиш, кайтарган ва тсхтатган нарсаларидан тийилиш, демакдир...

Аллох таъоло расулуллох саллаллоху алайхи ва салламни пешво ва намуна килди. Шунинг учун хам, У расулуллох саллаллоху алайхи ва салламга бсйсуниб, итоат стишни фарз килиб деди:

«(А­й Мухаммад ), айтинг: «Агар Аллохни схши ксрсангизлар, менга сргашинглар, шунда Аллох сизларни (хам) схши ксради ва гунохларингизни кечиради. Аллох кечирувчи ва рахмли зотдир)» (Оли Имрон: 31);

«Аллохнинг пайгамбарида сизлар, — Аллох ва охиратдан умидвор бслган хамда Аллохни ксп ёд олган кишилар учун намуна бордир» (Ахзоб: 21).

Аллох таъоло пайгамбарга итоат стишни Куръон Каримнинг киркка скин ерида зикр килди (Ибн Таймийс, «Мажмуъул-фатава»:1/4)

Банданинг бахт — саодати, охиратдаги нажоти Аллохнинг пайгамбарига сргашишдадир: «Ким Аллох ва унинг расулига итоат стса остларидан дарёлар окиб турадиган жаннатларга киритади. Улар у ерда мангу коладилар. Бу буюк ютукдир. Ким Аллох ва унинг расулига осий бслиб Аллохнинг белгилаб ксйган хадларидан тажовуз килса, уни абадий коладиган жойи бслмиш жаханнамга киритади. Ва унинг учун хорловчи азоб бордир». (Аисо: 13,14)

А асулуллох саллаллоху алайхи ва саллам сзларини схши ксришни иймон халоватига сришиш сабабларидан бири килдилар: «Уч хислат бор. Улар кимда бслса, у одам иймон халоватини топади: «Аллох ва расули унга бошкалардан ксра севимлирок бслса...» (Муттафакун алайх);

«Жоним кслида бслган зотга касамки, Мен сизлардан бирингизга отаси ва фарзандидан ксра севимлирок бслмагунимча, у одам (хакикий) мсъмин бсла олмайди» (Имом Муслим ривости)

А асулуллох саллаллоху алайхи ва салламнинг хаёти — покиза хаёт бслиб, ундан срганамиз ва уни хаётимизга татбик стамиз.


Qayd etilgan