Jahannamga kirmay qolishlik yaxshi amallar tufaylidir  ( 4779 marta o'qilgan) Chop etish

1 B


Chustiy  21 Sentyabr 2007, 13:35:32



           

 Aqoid ulamolarimiz uch hil amallar tufayli kishini  jahannamga kirmay qolishini ta'kidlab o'tgan ekanlar shulardan biri yaxshi amallar ekanligini va bunda Allohning muborak Kalomidan va Nabiy s.a.v hadislaridan dalillar ham keltirgan ekanlar.
 
Alloh o'zining Muborak Kalomida:
"Albatta yaxshiliklar yomonliklarni ketkazadi" degan (Hud surasi 114-oyat)
Mo'min kishi tomonidan qilingan har bir yaxshi ish yomonlikni ketkazadi va o'z egasining do'zahga kirishdan saqlashiga sabab bo'lib qolishi mumkin.

Bu Haqda Nabiy s.a.vning muborak hadislarida:
  Abu Zarr r.anhudan qivoyat qilingan:
  "Rasululloh s.a.v menga:
 "Qayerda bo'lsang ham, Allohga taqvo qil. Yomonlikka yaxshilikni ergashtir. Bu uni o'chiradi. Odamlarga husni hulq ila muomla qil", dedilar"   (Termiziy rivoyat qilgan)

 Barchamizni bilib bilmay, yashirincha oshkorona qilgan, katta kichkina yomonliklarimizni,hatolarimizga yaxshiliklarni ergashtirish maqsadida bu mavzuni ochishga jazm etdik.
 Alloh O'zining Muborak Kalomida: "Dinni (ohiratdagi jazoni) yolg'on deydigan kimsaning (qanday kimsa ekanligini) ko'ridingizmi-bildingizmi? Bas, bu yetim-yesirni (qo'pollik bilan) haydab soladigan va (kishilarni) miskin-bechoraga taom berishga targ'ib qilmaydigan kimsadir" (Mou'n  surasi 1-3- oyatlar)

 Rasululloh s.a.v: "Beva va miskindan habar olib yordamlashguvchi kishi, Alloh yo'lidagi mujohidga  o'xshaydi. Namozda qoim ro'zada doim bo'lgan kishiga o'xshash, deb hisoblayman"
 Boshqa rivoyatda: "Kimki hoh o'ziga qarashli hoh begona yetimni o'z qaramog'iga olgan kishi bilan biz jannatda mana shunday birga bo'lamiz" deya ko'rsatgich va o'rta barmoqlarini orasini ochib ko'rsatdilar"
 Boshqa rivoyatda: "Kimki bir musulmonni mushkulini oson qilsa Qiyomat kuni Alloh uni mushulini oson qiladi" degan ekanlar

 Bir muslima opamiz musulmonlardan yordam so'ragan ekanlar. Marhamat o'zingiz ushbu iltimosnoma bilan tanishib chiqib bir hulosaga kelasiz inshaAllah.

Iqtibos
Айрим чет давлатларда касаллар транспортга чиқишларидан олдин "œИлтимос, менга жой беринг, менинг юрагим хаста" ё "œЎтириб олишим керак, қон босимим баланд!" деган сълонларни бсйниларига осиб олишади.
Хайристки бизда ундай смас. Биз ночорларнинг бсйнига қарамай туриб ҳам жой бера олмамиз, ёрдам берамиз.
Яқинда Андижонда бир масжиднинг сшигига бита ҳскизни боғлаб кетишибди. Ҳскизнинг бсйнида оқ қийиқча унда "œбева бечораларнинг ҳаққи" деган ёзув холос.
Ўқувчим! Аимадир демоқчиман, мени ҳамма тинглаши шарт смас. Аллоҳ ҳатто пайғамбарларига ҳам "œМен касал бслиб ётдим, ксргани келмадинг", дес хитоб стган сди.
Демоқчиманки, бир дсстимиз бор. Ўзлари бева, 5 нафар фарзанди бор. Ўн йилдирки касал юра олмайди. Шу аёл марҳаатингизга муҳтож. Дсхтирлар 11 ойлик даволанишдан сснг юриб кетишлари мумкин дейишмоқда. Моддий сҳтиёжларига ёрдам берасиз деган умиддаман. 

 Юкоридаги опамизни касаллик варакаларидаги касалликларни келтирмокдаман. Докторлар канчалик тушунарсиз ёзишларини билган холда имловий хатолари учун узр тилайман.

Аервнас система: радикулокатис шейного, грудного, поссничнс‹х отделов. Астеноневронический синдром дистонис сосудов,
Органс‹ дс‹ханис: трахит,
Желудочно кишечнс‹й тракт: поверх (катар) гастрит, Хр, сштороколит осложненнс‹й кишеч. Спазмами. Дисбактериоз кишечнс‹й. Диокинезис ж.п. Хр. Холеяла
Мочеполовас система: Хр нилонефрит больше поражена прав. Лочка.ю соли оксалата.
Опорна двигательнас система: межпозвоночнс‹й остеохоуроз, остеопороз,
А­ндокриннас система: дисгормоноз-гиперстрогениз-гииотиреоз
Заболеванис микроорганизмс‹: Соединительнотканнас недостаточность.
Мастопатис, сндометриоз
Аяетилхолина гидрохпорат, суперфосфат, полистирол
kengroq ma'lumot mana Bu yerda

 InshaAllah umid qilamizki qibladosh birodarlarimiz bu mavzuni o'qigach o'z yordamini ayamaydigan qibladosh birodarlarimiz albatta topiladi.[/b][/color]

Qayd etilgan


Chustiy  21 Sentyabr 2007, 13:43:44

birodarlarimiz postidan

Iqtibos
А­ҳсон қилиш хақида Қуръонда:

2.3 . Улар Ғайбга иймон келтирурлар, намоз сқирлар ва Биз уларга берган ризқдан нафақа қилурлар. ("Биз уларга берган ризқдан нафақа қилурлар". Мсмин-мусулмоннинг, тақводор одамнинг сътиқоди бсйича, унинг қслидаги мол-дунё Аллоҳ берган ризқ, сзи сратган нарса смас. Шунинг учун ҳам тақводор инсон Аллоҳ берган ризқдан сзининг заифҳол, муҳтож биродарларига садақа қилади. "Садақа" ссзини тасдиқ маъноси бор, мол-дунёсини сарфлаб садақа қилишда сътиқоддаги маънонинг, съни, схшилик қилиш маъносининг тасдиғи бор. "Аафақа" сзи умумий ссз бслиб, закот, хайр-сҳсон, садақа каби маъноларни англатади.)

2.195 . Ва Аллоҳнинг йслида нафақа қилинг. Ўзингизни ҳалокатга дучор қилманг. А­ҳсон қилинг, албатта. Аллоҳ сҳсон қилувчиларни хуш ксради. (Бу ости каримада Аллоҳ таоло мусулмонларни сзининг йслида пул-мол нафақа қилишга амр қилмоқда. Бунга жиҳод учун ҳам, бошқа хайрли ишлар учун ҳам нафақа қилиш киради. «Ўзингизни ҳалокатга дучор қилманг» жумласида бир неча хил маъно бор. Бири: Аллоҳнинг йслида нафақа қилмай, сзингизни ҳалокатга дучор қилманг. Яъни, бахиллигингиз ҳалокатга сабаб бслмасин, дегани. Яна бир маъноси: сзингизни сзингиз слдирманг. Бир киши сзининг слимига сзи сабаб бслса, сзини сзи слдирди, дейилади.)

2.273 . (Садақа ва хайру-сҳсонлар) Аллоҳнинг йслида тутилган, ер юзида касб қилишга қодир бслмаган, иффатлари туфайли билмаган киши уларни бой деб сйлайдиган фақирларгадир. Уларни сиймоларидан танийсан, одамлардан хиралик қилиб ссрамаслар. Аафақа қилган схшиликларингизни, албатта, Аллоҳ билгувчидир.

2.274 . Кечасию кундузи молларини нафақа қиладиганларнинг ажрлари А оббилари ҳузуридадир. Уларга хавф йсқ ва улар хафа ҳам бслмаслар.

5.93 . Иймон келтирганлар учун, агар тақво қилиб, иймон келтириб, схши амалларни қилган бслсалар, сснгра тақво қилиб, иймон келтирсалар, кейин тақво қилиб сҳсон қилсалар, еб-ичганларида гуноҳ йсқдир. Зотан, Аллоҳ сҳсон қилувчиларни севадир.

16.90 . Албатта, Аллоҳ адолатга, сҳсонга, қариндошларга схшилик қилишга амр стадир ва фаҳшу мункар ҳамда зулмкорликдан қайтарадир.

Qayd etilgan