FUTBOL YULDUZLARI HAYOTI  ( 67733 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 6 7 8 9 10 11 12 B


Shoxjahon12  24 Aprel 2010, 11:16:56



Luka Toni

Qayd etilgan


Shoxjahon12  24 Aprel 2010, 11:18:27



Luka Toni

Qayd etilgan


Shoxjahon12  05 May 2010, 11:14:22

Машҳур пакана юлдузлар


 
Жаҳон футболида турли ксринишдаги футболчилар мавжуд. Ласт ёки баланд бсйли, ориқ ёки семиз, бақувват ёки гавдаси кичкина (нозик) футболчилар сизу бизни ажойиб сйинлари билан хушнуд стиб келмоқдалар. Бугун сизларга инглиз матбуотининг ажабтовур хабарлар билан таништиришдан чарчамайдиган «The Spoiler» нашри мухбирлари томонидан тузиб чиқилган дунёнинг паканалар рамзий терма жамоаси билан таништирамиз. Уларнинг аксаристи сз даврида машҳурлик чсққисида юрган бслсалар, қолганлари ҳозирги даврда ҳам етакчиликни қслдан бермай келсптилар. А­ътиборлиси, паканалар термасига россислик ҳужумкор срим ҳимосчи Андрей Аршавин ҳам киритилган. Қуйида тартиб билан уларни таништириб чиқамиз.

1. А ЕАЕ ИГУИТА (Хосе А ене Игуита Сапата) — бсйи 175 см.
Ушбу дарвозабон «Чаён зарба»си билан барчага маш­ҳур бслган. 1995 йил 7 сентсбрь куни «Усмбли»да мезбонлар вакили Жемми А еднапп йсллаган зарбани ғайритабиий тарзда қайтаради ва бутун дунёни сзига ром қилади. Аслида сша вазистда тспни қсллари билан ҳам ушлаб олса бсларди. Бироқ у қалтис ҳаракат қилишдан чсчимайди ва буни қойилмақом тарзда бажаради. Унинг қслга киритган ютуқларига назар ташлайдиган бслсак, Либертадорес кубоги (1989 йил), Қитъалараро кубок (1989 йил), Колумбис чемпиони (1991, 1994, 1995 йиллар) бслганлигини ксришимиз мумкин. Умуман ушбу дарвозабонга миллий терма жамоа шарафини ҳимос қилишида доим Оскар Кордоба рақобат ксрсатиб келган. Терма таркибида 68 бора майдонга тушган Игуита 54та тсп стказиб юборган ва 3 бора ҳамкасбларини ранжитишга муваффақ бслган.

2. А ОБЕА ТО КАА ЛОС (А оберто Карлос да Силва А оша) — бсйи 168 см.
Карлос ҳақида билмаган, сшитмаган футбол мухлиси бслмаса керак. Унинг чап қанотда қандай тезлик олишию, унинг зарба беришга чоғланган маҳали рақиб дарвозабонлари ичидан қандай сй стаётганлигини пайқаб олиш қийин смас. Карлос тепган тсп соатига 150 км/с тезлик билан учиши аниқланган. Футболчининг тезлиги сса ақл бовар қилмас даражада. Бироқ аниқлик борасида мақтана олмайди. Агарда ҳар бир тепган тспи манзилга аниқ етиб борганида у Лелени ҳам ортда қолдириши мумкин сди. Карлосга масофа ва дарвозабоннинг аҳамисти йсқ. У тспни сгаллаши ҳамоно ё олдинга югуради, ёки дарвоза сари «замбарак отиш»га чоғланади. 11 мавсум «А еал» таркибида тсп сурган Карлос, кейинги уч мавсумни ТуркисÂ­нинг «Фенербахче» жамоасида стказди. Жорий йилдан сса мамлакатига қайтган ва «Коринтианс» шарафини ҳимос қилмоқда.

3. А ОБЕА ТО АЙЯЛА (А оберто Фабиан Айсла) — бсйи 175 см.
Аргентинада доимо етакчилар бслган. Бири кетса, унинг срнини сгаллайдиган муносиб номзод ҳамиша топилган. Айсла жуда тартибли ва интизомли футболчилар тоифасига киради. У ҳимосда ишончли ҳаракатланади. Бежизга уни Аргентина терма жамоаси сардори стиб тайинлашмаган. Айсла 1995 йилгача Аргентина жамоаларида фаолист олиб борган. Жумладан, «А ивер Ллейт» таркибида ҳам. Ўша йили у Италиснинг «Ааполи» клуби сафига стади. У ерда уч йил тсп сурганидан кейин, Италиснинг бошқа бир клуби «Милан» сафида тсп суради. «Милан»да 1999 йил Италис чемпионлигини қслга киритган Айсла орадан бир йил стиб Испаниснинг «Валенсис» таркибига бориб қсшилади. Айнан «ксршапалаклар» таркибида фаолистининг снг ксп қисмини стказади. Етти йил давомида «Валенсис» мухлислари ёқимтойи бслиб келади. У «Валенсис» билан бирга 2004 йилда УЕФА кубоги (ҳозирги Европа лигаси) ва Суперкубогини қслга киритади. Ўша йили Олимпис сйинлари чемпионига айланади. Кейинчалик «Вильсрреал»га сркин агент сифатида йсл олган Айслани «Сарагоса» 6 миллион еврога сотиб олади. Ҳозирда футболчи Аргентинанинг «А асинг» клубида фаолистини давом сттирмоқда. Айсла терма жамоа таркибида 115 учрашув стказиб, 7та гол муаллифи бслган.

5. ФАБИО КААААВАА О (Фабио Каннаваро) — бсйи 176 см.
1992 йилдан профессионал футболчилик фаолистини бошлаган Каннаваро сзи туғилиб, катта бслган Аеаполь шарафини ҳимос қилувчи «Ааполи» жамоасида ҳақиқий футболчи бслиб етишади. Жамоа таркибида стказган уч йили давомида катта тажриба тсплайди ва бу унга келажакда асқотди. У Италис терма жамоаси сардори сифатида 2006 йили Германисда стказилган мундиалда бош совринни боши узра кстариш бахтига мусссар бслган. Яна сша йили дунёнинг снг схши сйинчиси унвонини ҳам қслга киритган. Кейинги жамоаси «Ларма»да сса фаолисти давомида снг ксп сйин стказган. 212 сйинда рақиблар дарвозасини беш бора аниқ нишонга ола билган. Кейинчалик, «Интер», «Ювен­тус» ва «А еал» жамоаларида муваффақистли тсп суради. 2009 йилдан сна «кекса синьоралар» таркибига бориб қсшилган Фабио ҳозирда ҳам туринликлар шарафини ҳимос қилиб келмоқда. У гарчи паст бсйли бслса-да, марказий ҳимосда исталган баланд бсйли ҳужумчиларга етарлича қаршилик ксрсата олади. У анча абжир ва чаққон футболчилар сирасига киради.

4. ЛОЛ ЛАА КЕА  (Лол А­ндрю Ларкер) — бсйи 170 см.
Ушбу футболчи ҳозирда футболчилик фаолистини скунлаган. Аши каттароқ футбол мухлислари ушбу футболчини 1990 йил Италисда бслиб стган жаҳон чемпионатидан сснг схши таниб қолишган. Ласт бсйли бслишига қарамай, жамоасида марказий ҳимосчи амплуасида ҳаракат қилса, сша пайтдаги терма мураббийи Бобби А обсон ундан снг қанотда фойдаланади. Бунинг сзига сраша сабаблари бор сди. Биринчиси, марказда бсйдор ҳужумчиларга етарлича қаршилик ксрсата олмаслиги бслса, иккинчиси у бсйи паст бслишига қарамасдан, жуда тезкор футболчи сди. Қанотларда тезкор футболчилар қадрланишини биласиз. Шундай қилиб, у терма таркибига киритилади. Бироқ асосий таркибда унинг срнида Гари Стивенсу ишончли тсп сурарди. Бироқ сша Гари 1990 йилги мундиалнинг гуруҳ босқичидаги илк сйинида ста ишонч­сиз тсп суради ва А обсон унинг срнига бор-йсғи терма жамоага беш маротаба чақирув олган Ларкерни қссди. Ирландисга қарши баҳсда дебютини нишонлаган Ларкер мураббий ксрсатмаларини хатосиз бажаради. Ўша мундиалда Англис терма жамоаси срим финалга қадар етиб боради. ГФА  билан сйинда Андреас Бременинг тепган тспи рикошет орқали инглизлар дарвозасидан срин олади. Қизиғи, сша тсп Ларкерга тегиб, сз йсналишини сзгартирган сди. Сснгра учрашув скунланишига сн дақиқа қолганида Гари Линекер ҳисобни тенглаштиради. Ленальтилар сериссида сса омад ГФА  термасига кулиб боқади. Кейинчалик Лол «Манчестер Юнайтед» сафида тсп суради. Бироқ жароҳатлар спидемисси унга барқарор сйин намойиш стиш имконистини бермайди. Терма жамоа мураббийлигига Грсм Тейлор келганидан сснг худди клубдаги сингари унинг срнига ёш Гари Аевилл қсйилади. Ҳозир Ларкер Миллий конференяис слчиси сифатида иш олиб бормоқда. Шунингдек, телевидение орқали Миллий конференяис учрашувларини шарҳлаб бормоқда.

6. А­ДГАА  ДАВИДС (А­дгар Стивен Давидс) — бсйи 170 см.
«Аскс» тарбисланувчиси. Жамоаси сафида 1991 йилда фаолистини бошлаган футболчи тез орада селекяионерлар тилига тушади. Унинг майдонда жуда чаққонлиги ва тезкорлиги бошқалардан ажратиб турар сди. Яна бир ажралиб турувчи жиҳати, ксриш қобилисти пастлиги туфайли махсус ксзойнакда ва ажойиб соч турмаги билан тсп суриши сди. Тезда асосий таркиб футболчисига айланган Давидс 1992 йилда УЕФА кубогини ва 1995 йилда Чемпионлар кубоги (ҳозирги Чемпионлар лигаси)ни қслга киритади. 1996 йилда сса «Милан» клубига стади. У доимий сйин амалиётига сга бслган ва унинг катта ютуқларга сришишида шу жиҳат асқотган. Бир йил стиб, уни «Ювентус» сафида ксрдик. Давидс туринликлар таркибида ҳам сзини йсқотиб қсймади. «Ювентус» сафида уч маротаба (1998, 2002, 2003) Италис чемпиони бслади. Бироқ айнан Туринни тарк стганидан сснг унинг фаолистида чскиш кузатилади. Қисқа вақт ичида «Барселона» (2004), «Интер» (2004/05) ва «Тоттенхсм» (2005/07) сафида тсп суришга улгуради. 2007 йил қиш фаслида «Аскс»га қайтиб борган Давидс жамоасига Голландис чемпионлигини қслга киритишда сқиндан ёрдам беради. Терма жамоа таркибида 74 учрашувда 6 та тсп киритган Давидс ҳозирда сркин агент сифатида клубсиз юрибди.

7. КЛОД МАКЕЛЕЛЕ (Клод Макелеле) — бсйи 167 см.
2008 йил 17 июнь куни Италис терма жамоасига қарши бслиб стган сйиндан сснг, терма жамоадаги фаолистига скун ссаганлигини маълум қилган Макелеле ҳозирда ЛСЖ клубида тсп сурмоқда. Аслида умуман футболчилик фаолистиини ҳам скунлаганлигини маълум қилганди, бироқ кейинчалик у ЛСЖ билан сна бир йиллик шартномага имзо чекди. Макелеле таснч срим ҳимосчиси сифатида жуда самарали ҳаракатланади. Гарчи бсйи паст бслса-да, майдонда позияис танлашда десрли адашмайди. Кичкина бслса-да, сзидан катта гавдали футболчиларга қарши гавдаси билан муносиб қаршилик ксрсата олади. Унинг сна бир ютуғи шундаки, абжир ва тезкордир. Майдондаги вазистни сз вақтида англай олади. Гарчи Франяис фуқароси ҳисобланса-да, унинг киндик қони тскилган жой Африка қитъасига бориб тақалади. Заир мамлакатида туғилган Клод кейинчалик Франяисда қолиб кетган. У шу вақтгача «Аант», «Олимпик» (Марсель), «Сельта», «А еал» ва «Челси» жамоалари шарафини муносиб ҳимос қилиб келган. Айниқса, унинг «А еал» ҳамда «Челси» жамоа­ларида алоҳида ажралиб туришини айтиб кетмасак бслмайди. Макелеле майдонда бслганида срим ҳимосчилар хотиржам ҳужум қилишлари мумкин бсларди. Ҳозир ҳам ЛСЖ таркибида сз ортидан ёш авлоднинг малака оширишида сз ёрдамини асмай келмоқда.

8. ААДА ЕЙ АА ШАВИА (Андрей Сергеевич Аршавин) — бсйи 172 см.
А оссис футболида порлаб чиққан юлдуз кейинчалик Лондон осмонида ҳам порлашда давом стмоқда. Аршавин майдонда ксп меҳнат қилади. Тсп унда бслганида рақиб футболчилари унинг қандай услубда алдаб стишини билишмайди. Андрей тспни олдига солади, бир тезликда рақиб жамоанинг 5-6 нафар сйинчисини «ксрмай» стиб кетиб қолади. Бироқ шу билан бирга бироз қизғанчиқлигини айтиб стмасак, инсофдан бслмас. Ундан-да қулайроқ вазистда турган жамоадошини баъзан ё ксрмайди, ёки тспни унга оширгиси келмайди. Евро-2008 сйинларида Аршавин нималарга қодирлигини барчага ксз-ксз қилди. «Зенит» билан УЕФА кубоги ва УЕФА суперкубогини ҳам қслга киритди. Шундан сснг, Арсен Венгер бундай вингерни йсқотмаслик кераклигини тушуниб етди. «Арсенал»га стганидан сснг, Лондоннинг нам иқлимига тезда ксникиб кетди. Ҳаттоки, А ейна дарвозасига бир сйинда тсртта тсп киритишгача борди, азамат. Унинг сна бир камчилиги борки, жисмоний жиҳатдан етук смас. Майдонда тсқсон дақиқа бир хил сависда тсп сура олмайди. Терма жамоа таркибида шу вақтгача 51 маротаба майдонга тушган Аршавин рақиблар дарвозабонларини 16 бор хафа қилишга муваффақ бслган.

9. ЛИОАЕЛА¬ МЕССИ (Лионель Андрес Месси) — бсйи 169 см.
Месси! Ҳозирги кунда барчанинг диққат-сътиборида бслиб турган аргентиналик ёш иқтидор сгаси стган йили дунёнинг снг схши футболчиси деган номга ҳақли равишда сазовор бслди. Унинг майдондаги ҳаракатларини диққат билан кузатиб турсангиз, худди тсп унинг оёқларига ёпиштириб қсйилгандек таассурот уй­ғонади. Ундан тспни фақатгина сйин қоидасини бузиш орқали олиб қсйиш мумкин. Бошқача услубда ҳозирча ҳеч бир ҳимосчи бу вазифани уддалагани йсқ. Уни мухлислари қанчалар севишса, севимли жамоаси Месси туфайли мағлубистга учраган фанатларнинг уни ксрарга ксзлари йсқ. Бу табиий, албатта. Месси профессионал фаолистини «Барселона»да бошлаган, унгача сса Аргентинанинг «Аьюсллз Олд Бойз» ва «Барселона» фарм-клубида малака ошириб келган. 2004 йилдан сса каталонисликларнинг суюклиларига айланган. Шу вақтгача жамоаси сафида 206 бор майдонга тушган Месси рақиб дарвозаларига 120 та гол киритган. Ҳар бир ҳужумчи ҳавас қилса арзийдиган натижа, шундай смасми? Месси Аргентинанинг барча турдаги терма жамоаларида тсп суриб келмоқда. Аввалига, 20 ёшлилар термасида, сснгра Олимпис термасида ва ниҳост асосий терма жамоа сафида ишончли сйнамоқда.

10. ДИЕГО МАА АДОАА (Диего Армандо Марадона) — бсйи 167 см.
Марадона ҳақида билмаган, сшитмаган инсон бслмаса керак. Ҳаттоки, футболга қизиқмайдиган инсон ҳам Марадона деганда, «Али аканинг итига схшаб, бир тспнинг кетидан йигирма иккита жинни қувиб юриши»ни тушунади. Бироқ қанчалар машҳур бслманг, сизни оёғингиздан чалувчилар доим топилади, агарда топилмаган тақдирда ҳам, машҳурлик натижасида сзингиз «чапга» юришга мажбур бсласиз (қизиқиш натижасида). Марадона футболчилик даврида жуда катта шуҳрат қозона олди. Бироқ Аргентина терма жамоасига мураббий бслганидан сснг, футболчилик ва мураббийлик бир-бирига схшамайдиган касб сканлигини тушуниб етди. Гарчи Аргентина терма жамоаси мундиалга йслланма олган бслса-да, бу вазифани Аргентинага мос бслмаган сйин билан қслга киритди. Мундиал бошлангунича орада маълум вақт бор, балки танаффусда Диего сзига билдирилган сснгги ишончларни оқлар. Биз Марадонага сна кспроқ таъриф беришимиз мумкин сди, лекин унда саҳифа тслиб тошиб кетарди. У ҳақда катта бир китоб ёзиш мумкин-ку. Ҳозирча, шу ерда тсхтаб турамиз.

11. КЕААИ ДАЛГЛИШ (Кеннет Мстисон Далглиш) — бсйи 173 см.
Ушбу футболчи ҳақида ҳозирги ёш авлод билмайди. Далглишни 1970-90 йилларда футболни диққат билан кузатганлар схши танишади. Аввало, шуни айтиш керакки, Далглиш «Ливерпуль»нинг ёрқин мисолларидан биридир. «Мерси­сайд­ликлар» таркибида 13 йил тсп сурган Кенни 6 карра Англис чемпиони бслган. 3 карра Европа Чемпионлари кубоги (ҳозирги ЕЧЛ) соҳиби ва бир марта Европа суперкубогини қслга киритган. Умуман ушбу футболчи ҳам майдонда, ҳам мураббий сифатида жуда самарали фаолист олиб борган. Дарвоқе, Далглиш «Ливерпуль»га келгунига қадар, «Селтик» сафида 4 карра Шотландис чемпиони, 4 карра Шотландис кубоги соҳиби бслган. Кейинчалик сса мураббийлик соҳасида «Ливерпуль» билан 3 маротаба, «Блскберн»ни сса бир маротаба шоҳсупага олиб чиқа олган. «Аьюкасл» билан сса вияе-чемпион унвонини қслга киритган. Шунингдек, «Селтик»ни ҳам 2000 йилда Шотландиснинг снг кучли иккинчи клуби бслишида муносиб ҳиссасини қсшган.

Муҳрим Аъзамхсжаев

Манба: "Чемпион" газетаси    

 
 

Qayd etilgan


muhibb  05 May 2010, 18:14:41

Zlatan Ibrahimovich asli qayerlik?  (adashmasam, albaiylik edi-a?)
U qaysi millat vakili? (tashqi qiyoasidan yahudiy-yevreyga'xshaydi)

Qayd etilgan


Shoxjahon12  05 May 2010, 18:46:23

Zlatan Ibrahimovich asli qayerlik?  (adashmasam, albaiylik edi-a?)
U qaysi millat vakili? (tashqi qiyoasidan yahudiy-yevreyga'xshaydi)
Kelib chiqishi bolqonlik.
Lekin Shvetsiya terma jamoasida o'ynaydi!

Qayd etilgan


Shoxjahon12  07 May 2010, 17:20:14



Klaudio Taffarel - Braziliya terma jamoasining sobiq darvozaboni/.

Qayd etilgan


Shoxjahon12  22 May 2010, 10:45:39

Roberto Karlos: Braziliyalik «zambarak»     


Raqiblar darvozasi tomon jarima to‘pi belgilangan. Darvozagacha 30 metrlar masofa bor. Bu yaqin masofa emas. Lekin darvozabon qattiq xavotirda. «Jonli devor»dagi futbolchilarning ko‘zlarida esa allaqanday hadik... Qo‘rquv... Hayajon... negaki, to‘pning oldida unga zarba berishga shay turgan Roberto Karlos turibdi!

Ma’lumot uchun

To‘liq ismi: Roberto Karlos da Silva.
Ampluasi: himoyachi, yarim himoyachi va hujumchi.
Terma jamoasi: Braziliya.
Klubi: «Real» (Madrid, Ispaniya)
Tug‘ilgan yili va sanasi: 1973 yil 10 aprel.
Bo‘yi: 168 sm. Vazni: 79 kg.
Sovrinlari: jahon chempioni — 2002, jahon vitse-chempioni —1998. Amerika kubogi sohibi 1997, 1999. Olimpiya o‘yinlari bronza medali sohibi — 1996. Ispaniya chempioni 1997, 2001, 2003. Chempionlar Ligasi g‘olibi 1998, 2000, 2002, «Toyota» kubogi sohibi  1998, 2002. UEFA  Superkubogi sohibi 2002.
 
Bu nomni eshitmagan, bilmagan futbol muxlisining o‘zi yo‘q  bo‘lsa kerak. Roberto Karlos deganda uning do‘sti Ronaldoning ta’biricha, «har qanday futbol  uchrashuvini shouga aylantira oladigan», bizningcha esa zamonaviy futbolchi uchun kerak bo‘lgan barcha jihatlarni (tezlik, jismoniy tayyorgarlik, texnika, maydonni ko‘ra olish, atletizm) o‘zida mujassamlashtirgan, kichik jussali  bo‘lishiga qaramay maydonda katta ishni o‘z bo‘yniga oladigan «super universal» futbolchini ko‘z oldimizga keltiramiz. Shuningdek, u eng barqaror o‘yin ko‘rsata oladigan kamdan-kam futbol yulduzlari sirasiga kirishini ham aytib o‘tish joiz. Mana, 10 yildirki, qahramonimiz Madridning «Real» jamoasi tarkibidagi eng asosiy futbolchilardan bo‘lib kelmoqda.

1996  yilgi mavsumda ilk bor «Qirollik klubi» libosini kiygan Roberto Karlos shu paytgacha biron marta ham «ikkinchilar» safiga tushib qolmaganligi uning haqiqiy yulduz ekanligini ko‘rsatib turadi.

Uning kuchli va betakror zarbalari, yuqori tezligi, chiroyli fintlari hamda maydonda tinim bilmay harakatlanishi, shiddatli reydlari oldida ko‘pincha  raqiblari ojiz qoladi. Roberto Karlosga xos bo‘lgan bunday xususiyatlardan ilhomlanib ketgan muxlislari uni bejiz «abadiy jonli dvigatel» deb atamaydilar. Ayrimlar esa uni zambarakka ham qiyoslaydilar. Bu uning kuchli zarba sohibi ekanligiga ishoradir. Erinmagan ba’zi mutaxassislar uning zarbalari tezligini ham bir necha bor hisoblab ko‘rishgan. Natija?  Uning zarbasidan so‘ng darvozaga yo‘naltirilgan to‘pning tezligi soatiga 180 kilometrga yetgani ma’lum!  Yoshi o‘ttizdan oshgan Roberto Karlos hamon o‘sha-o‘sha. 25 yoshida qanday yugurgan bo‘lsa, hozir ham shunday yugura oladi: 100 metr masofani 10,5 sekundda bosib o‘tish unga cho‘t emas!

Ammo bu hammaning ham qo‘lidan keladigan ish emas-da! Bo‘yiga nisbatan vazni ancha og‘ir bo‘lganiga qaramasdan gavdasini to‘g‘ri tutgan holda, joyidan turib 70 santimetrgacha balandlikka sakray olishini eshitib esa hayratdan yoqa ushlaysan kishi (Karlos ijrosidagi bunday holatlarni TV orqali ko‘p ko‘ramiz. Misol uchun o‘tgan yili Yevropa ChL bahslaridagi bir uchrashuvda uning ikki metrli raqibi chex Yan Kollerdan «ikkinchi qavat»dagi kurashda qanday ustun kelganligini eslang).

Roberto Karlosni boshqa futbol yulduzlaridan ajratib turadigan jihatlari faqat yuqoridagi xislatlari emas. U ajoyib futbolchi bo‘lishi bilan birga ajoyib inson hamdir. O‘qituvchi va sinfdoshlarining ta’kidlashlaricha, u yoshligida a’lochi, odobli, xushmuomala va mehribon bo‘lgan. «Real» ijrosidagi o‘yinlarni TV orqali tomosha qilganimizda, o‘yinchilar bir-birlari bilan janjallashib qolguday bo‘lsalar, darrov Karlos kelib, hammadan avval ularni ajratib qo‘yishiga guvoh bo‘lamiz. Shundan so‘ng esa Roberto hamon yoshligidagi ajoyib fazilatlarini tark etmaganiga ishonch hosil qilamiz.

U Braziliya terma jamoasi  safida ham, «Real» tarkibida ham juda ko‘p sovrinlarni qo‘lga kiritgan. Jamoalarning bunday yutuqlariga u juda katta hissa qo‘shgan. Biroq Roberto Karlos shu paytgacha biron marta «oltin» yoki «brilliant» to‘pni qo‘lga kirita olmadi. Bundan esa uning muxlislari ko‘proq qayg‘uradilar. Ammo, ularni xursand qiladigan, ularga taskin beradigan bir jihat ham bor: Roberto Karlos hamon maydonda!

U chiroyli o‘ynashda davom etayotir!


Elmurod Nishonov

Qayd etilgan


JaviK  22 May 2010, 16:22:56

To`liq ismi :   Francesko Totti
Tug`ilgan yili: 27.09.1976
Bo`yi : 1.80(5 ft 11in)

Qayd etilgan


JaviK  22 May 2010, 16:33:47

Raul Ganzales Blanco.

Qayd etilgan


ibrohim  22 May 2010, 16:57:05

Zlatan Ibrahimovich asli qayerlik?  (adashmasam, albaiylik edi-a?)
U qaysi millat vakili? (tashqi qiyoasidan yahudiy-yevreyga'xshaydi)

    Златан родилсс в 1981 в Malmö, Швеяис. Он принсл свою первую пару футбольнс‹х ботинок в возрасте псти лет, и бс‹ло очевидно даже в стом раннем возрасте, что у него бс‹л потеняиал, чтобс‹ стать скстраординарнс‹м футболистом. Он рос в позорной окрестности Rosengård, известнс‹й тем, что бс‹л одной из шведских самс‹х грубс‹х областей, но сто не препстствовало ему. Лосле игрс‹ длс местного шведского Клуба в течение нескольких лет он перешел к Malmö И СЛЕДУЮА©ИЕ в его подростках, и сто бс‹ло здесь, он начал преследовать карьеру как, профессиональнс‹й футболист.
   





Qayd etilgan