Ibratli hikoyatlar  ( 60524 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 B


Aqoid  20 Aprel 2011, 06:01:24

 :bsm:  :bsm: Rivoyat: Abdulloh ibn Muborak Shomdan Madina sari yurganlarida munavvar shaxar yo'lida adashib, qattiq suvsadilar. Shunda, ne shodkim, ro'paralarida quduq ko'rindi.Ko'rindi-yu ibn Muborak ko'ngillaridan:" bu quduqning chelagi bilan arqoni ham bo'lsaydi, to'yib-to'yib suv ichardim", degan fikr kechdi. Abdulloh ibn Muborak shu fikrni hayollariga keltirganlari zamon suvsagan  bir oq kiyik quduq boshiga keldi. Shunda chuqur quduqning suvi toshib chiqa boshladi.Oq kiyik to'yib suv ichdiyu o'z yo'liga ketdi.Abdulloh ibn Muborak bu holni ko'rib quvondilar. Biroq, quduqqa yetishlari bilan suv avvalgi holiga keldi- chuqur quduq tubida qoldi. Hazrat bu ishlardan ajablanib, Alloh taologa munojot qildi.
-Ya Rabbim,oq kiyikka chelagu arqonsiz suv berursan.Holbuki ikkimiz ham senga bandamiz. Nima uchun uni unday, meni esa bunday qilding?Ey, marhamatli Karim Alloh!
  Shu payt ko'rkam yuzli Abdulloh ibn Muborak hazratlariga bir nido keldi-ki:
 -Ey Muborak o'g'il!Senga suv bermaganim sababi:avval avval boshda quduqni ko'ra solib, diling chelak bilan arqonga bordi va Bizni unutding.Bizdan yordam istamading. Endi borginda, suvni chelak bilan arqondan so'ra.
 Ul sirli tovush yana dedi-ki:
 -Suvsab kelgan oq ohuni ko'rding. U avval bizga iltijo qilib aytdi-ki:"Turli ne'matlaring bilan mehmon qilding. Bu suving bilan ham mehmon qilgin". Oq ohu chelak bilan arqonni ko'ngliga keltirmadi. Sen esa, endi bor-da, suvni chelak bilan arqondan so'ra.
  Abdulloh ibn Muborak  hotifdan kelgan bu nidoni eshitib, behush bo'ldilar. Ichlarida Alloh taolo zavqiyu ishqi dengiz mavjlariday qaynab, jo'sh urdi. Abdulloh ibn Muborakning tomoqlari Alloh taoloning muhabbat sharobidan ho'l bo'ldi. Shu voqeadan so'ng tirik vaqtlarida suvsash nimaligini unutdilar.Alloh taologa oshiq bo'lib, suvsamoqni yodgakeltirmadilar. Hazrat avval boshda  ham taqvoli edilar, quduq yonidagi xitobni eshitganlaridan so'ng taqvoliklari yuz chandon oshdi.

                          Tohir Malik "Ayovsiz ilon" kitobidan

Qayd etilgan


Abdulhafiz  27 Iyun 2011, 17:15:16

Ўлим ва қайиқчи ҳикосси

Тил олими бир куни сафарга
чиқибди. Дарёдан стиш учун
бир қайиқчини ёллабди. Сафар
давомида олим қайиқчидан
такаббурона ва камситиш
йсли билан, "œТил ва
грамматика бсйича бирор
нарса биласанми?", деб
ссрабди.
Қайиқчи сса содда
қилиб, "œЙсқ", дес жавоб берибди.

"œАна холос, ‑ дебди такаббур олим.
— Ҳаётингни срмини
беҳуда совурибсан".

Бундан қайиқчи қаттиқ
ранжиб, хафа бслибди. Аммо бирор ссз демабди.
Тссатдан қайиқ катта
тслқинлар ва сапчиётган сув
ичига тушиб қолибди.

"œСузишни биласизми, жаноб?", ссрабди қайиқчи.
"œЙсқ", дебди олим.

"œАна холос, ‑ дебди қайиқчи.
—Сиз ҳаётингизнинг борини беҳуда совурибсиз. Аниқки,
тслқинлар ҳозир қайиқни ғарқ қилади".

Хулоса шуки, фақат бир соҳадаги билим билан кифосланиш етарли смас.

Халқимиз, бир йигитга етмиш ҳунар оз, деб бежиз айтмаган.

Manba

Qayd etilgan


ibnUyayna  27 Iyun 2011, 22:44:03

Амакимнинг сртоғи ҳикос қилади:

 

"œБир йил аввал таксида Nokia 6300 русумли усли телефонимни тушириб, йсқотиб қсйдим. Дарров қснғироқ қилдим. Бир ёшроқ бола олди.

 

— Болам, шу телефон меники сди, қайтаргин.

 

— Йсқ, қайтармайман, мен уни топиб олдим.

 

Бола телефонни қсйди. Сснг сна қснғироқ қилдим. Олди.

 

— Болам, майли, телефон сенга қолсин-у, лекин сим картамни қайтаргин.

 

 

— Майли. Унда сиз марказдаги почта олдидаги телефон будкасига боринг.

Унинг юқори қисмига сим картангингни қистириб кетаман.

 

Бордим. Айтганидек сша телефон будкасининг юқори қисмига қистирибди. Янги телефонга снди сим картани солган сдимки, қснғироқ бслди.

 

—Ака, сим картангизни олдингизми?

 

— Олдим.

 

— Майли, телефон учун раҳмат, ака.

 

— Болам, майли, телефон сенга бслсин-у, лекин мабодо бирон кун келиб, уни қайтаргинг келиб қолса, шу рақамни сақлаб қсйгин.

 

Орадан бир йил стди. У телефонни ёдимдан хам чиқариб юборгандим.

 

Бир куни нотаниш рақамдан қснғироқ бслди:

 

— Мен сша — сизнинг телефонингизни сғирлаган боламан.

 

— Ҳа, схшимисан, болам.

 

— Ака, мен телефонингизни қайтармоқчиман. Мендан рози бслинг. Ўшанда залолатда юрган бола сдим. Худога шукр, ёмон йслдан қайтдим. Марказдаги фалон дсконга келсангиз, сизга телефонингизни беришади.

 

Айтган манзилига бордим. Бир йигит унга кимлигини ошкор қилмаслик шарти билан ушбу омонатни ташлаб кетганини айтиб, телефонимни қслимга тутқазди"¦"

 

Давронбек ТОЖИАЛИЕВ

Qayd etilgan


braupov  12 Avgust 2011, 15:16:36

Ҳазрат Баҳовиддин Аақшбанддан каромат ксрсатишни ссрашганда ул зот шундай демишлар:
- Бизнинг кароматимиз сз-сзидан маълум, негаки, шунчалик гуноҳимиз борлигига қарамасдан ер юзида юриб турибмиз.

(Илохий кароматлар-Иброхим Хаққул)

Qayd etilgan


Secret  13 Avgust 2011, 18:03:00


"Yosin" sutining xosiyati

Oliyjanob, muslima bir ayol chaqalog'i emadigan vaqt kelganda, avval xuddi namozdan ilgari tahorat olganday poklanar, so'ng chaqalog'iga ko'kragini  tutib, u emishni boshlaguncha: "Bismilloh Yosin val-Qur'onul Hakim" deya surani boshidan oxirigacha o'qirdi.  "Yosin" ni o'qib bo'lgach, chaqaloq ham emishdan to'xtardi, onasidan o'zini tortardi.
O'g'illarining axloq va fazilatda yetuk inson bo'lganlarini ko'rganda ona doimo Allohga hamd aytar, shukur qilar va o'g'illariga:
- Ey o'g'lim, barcha yaxshiliklarning hammasini o'zimdan deb o'ylama. Men seni "Yosin" surasi bilan emizar edim. "Yosin" surasi ila o'stirdim! - deb onalik burchining FARZANDga bo'lgan ta'sirini tushuntirardi.  [/size][/size][/size][/size]

Qayd etilgan


Secret  19 Avgust 2011, 18:17:32


        :asl3:
      А ивостларга ксра, бир куни шайтон кирду кори ва василаларини арзон нархда савдога қсйиши ҳақида ҳамма жойга жар солди. У сз "œиш ускуналари"ни ксргазмага қсйди. Бу василалар жумласига худбинлик, шаҳват, нафрат, жаҳл, ҳасидлик, очксзлик ва бошқа шароратлар кирган сди. Аммо уларнинг орасида икки василасини, жуда қадимги ва самарали бслгани учун, арзон гаровга сотишни асло истамасди.
Бир аққли одам ундан ссради: Булар қандай василалар скан?
Шайтон жавоб берди: Бу умидсизлик ва тушкунликдир.
Инсон деди: Аега улар бунчалар қиммат?
Шайтон сирли тиржайиб жавоб берди: Чунки булар менинг снг самарали воситаларимдир. Уларнинг олдида бошқалари таъсирсиз бслиб қолади. Фақат шу воситалар билангина инсонлар қалбини синдириб, сз ишимни бажаришим мумкин. Агар бир инсонни умидсизлик, тушкунлик ва андуҳ домига туширсам, у билан истаган нарсамни қилишим мумкин. Мен бу василаларни БАА ЧА инсонларга қарши ишлатганман. Шунинг учун улар менга ниҳостда қадрлидир.

Qayd etilgan


Secret  29 Avgust 2011, 22:22:07


Чин дсст (ҳикос)
[/b][/b]
Уруш тугади... Минг бир слим ва таҳликалардан омон қолган аскар сз она ватанига қайтмоқда. Қувончидан терисига сиғмайди... Сабри чидамасдан узоқ диёрлардан туғилиб ссган уйини телефон  орқали йсқламоқчи бслди. телефон гсшагини оқ сут бериб катта қилган меҳрибон онажониси олди. Аскар снтикиб нафас олар, тили ссзга айланмасди. Аиҳост зсрға тилга кирди: "œОнажон, сз ватанимга, сизнинг иссиқ бағрингизга қайтмоқдаман. Лекин сиздан бир илтимосиб бор... сзим билан бир дсстимни ҳам олиб  бормоқчийдим... майлими?..."
"œБажонидил, бажонидил у билан танишишни хоҳлаймиз", деган жавоб келди трубканинг нариги ёғидан.
Аскар: "œБилиб қсйишингиз керак бслган сна бир нарса ҳам бор сди..." деб давом стди: "œ... дсстим урушда оғир сраланди; мина босиб олди... бир қсл-бир оёғини йсқотди... борадиган жойи ҳам йсқ. Унинг биз билан қолишини хоҳлардим...!"
"œЎғлим,... бундан жуда ҳам афсусдаман. Балки биз унга бошқа бирор жой топишга ёрдамчи бслармиз...", она масалага сзича топган бслди.
"œЙсқ онажон, унинг биз билан қолишини хоҳлайман. Гап тамом вассалом".
"œЎғлим ", деди гапга аралашган ота: "œБиздан нималар талаб қилаётганингни сзинг ҳам билмайсан чоғи. Унга схшаган бир "œюк" бизга оғирлик қилади. Бизнинг сз ҳаёт йслимиз бор ва дсстинга схшаган бир дарди бедавонинг бизга қийинчилик туғдиришига йсл қсймаймиз ахир. Менга қолса, дсстингни унут ва тез уйга қайт.... бир кунини ксриб кетар..."
Ўғил кутилмаганда телефон гсшагини қсйиб қсйди. Оисаси сса ундан бехабар қолиб кетди. Лекин бир неча кундан кейин хасратда интизор ота-онага полияис маҳкамасидан телефон бслди. Лолияис сғилларининг баланд бинодан тушиб кетиб слганлигини маълум қилди... А­кспертиза сса бу ишнинг сз жонига қасд қилиш сканлигига доир хулоса ссаб бслган сди... мусибатзада ота-она дарҳол қсшни давлатга учиб сғилларини жасадини ксриш учун шаҳар моргига боришди. Ота-она сз сғилларини дарҳол танишди, лекин уларга номаълум бслган бир нарсани гувоҳ бслишганда сса бутунлай даҳшатдан қотиб қолишди. Зеро тобутда ётган аскар сғилнинг жонсиз танаси фақатгина бир қсл ва оёқдан иборат сди холос.


Qayd etilgan


Abdulhafiz  22 Oktyabr 2011, 22:31:35

Софдиллик мсъжизаси


   


Ушбу воқеа бир вақтлар Марказий Африкада ишлаган европалик шифокор аёлнинг иш ҳаётида юз берган. Ўшанда срим кеча сди. Мен билан ҳамширалар ста жиддий иш - ксз ёриши оғир бслган ҳомиладор аёлни қабул қилишга тсғри келди.  Бизнинг барча саъй-ҳаракатларимизга қарамай, сндигина ксз ёрган аёл вафот стди. У бизга муддатидан аввал туғилган бир бурдагина чақалоқни ва йиғлаб турган икки ёшли қизчасини ташлаб кетди.
Биз снги туғилган чақалоқни снди қандай қилиб асрашимизни тасаввур ҳам қила олмасдик, чунки шифохонамизда муддатидан олдин туғилган болалар учун снг оддий шарт-шароитлар ҳам мавжуд смасди. Бунинг устига, сша вақтда инкубаторни ишлатиш учун оддийгина слектр снергисси ҳам йсқ сди. Гарчи биз скваторда жойлашган бслсак-да, бу ернинг баданни жунжиктирувчи шамолли кечалари  анчагина салқин бсларди. Ардамчиларимдан бири, стажер-акушер ёрдамчи бинога қараб югурди ва у ердан дунёга сндигина келган, қалтираб турган чақалоқни сраш учун момиқ пахта олиб келди. Ҳамшира сса горелка олиб келиш учун югурди. Бироздан сснг у жуда хафа ҳолда қайтиб келди ва йиғламсираган ҳолда горелкани иссиқ сувга тслдириши биланоқ ёрилиб кетганини айтди.  «Бу бизнинг охирги горелкамиз сди!», - деди у хсрсиниб.

Дарвоқе, тропик иқлим шароитида резина сз хусусистини тез йсқотади, мен бунга ксп дуч келганман. Аммо келиб-келиб айнан ҳозир, горелка ҳаётий зарурист бслган бир пайтда бундай бслиши ста ачинарли сди. Аммо, ғарбликлар стган ишга салавот дейишганидек, бу ерда - Марказий Африкада ҳам йиртилган горелка учун қайғуришнинг ҳеч бир нафи йсқ сди. Горелкаларнинг дарахтда етишмаслиги қанчалар маълум бслса, сқин атрофда на бирон дорихонанинг, на горелка сотиладиган дсконнинг борлиги ҳам шунчалар аниқ сди.  «Майли, нима ҳам қила олардик, - дедим хсрсиниб қолганларга юзланарканман. - А­нди чақалоқни бундай салқин кечада нобуд бслмаслиги учун ста сҳтиёткорлик билан унга керакли иссиқликни таъминловчи оловга сқин жойга ётқизишимиз керак. Ўзимиз сса навбат билан чақалоқнинг олдида ётамиз, биримиз сса сшикдан шамол кирмаслиги учун масъулмиз. Бизнинг асосий вазифамиз - бир неча кун ичида болани иссиқ сақлашимиз керак».

А­ртасига мен одатдагидай болалар уйига бордим ва у ерда уз хоҳишлари билан менга ҳамроҳ бслган бир неча болалар билан ибодат қилдим. Ибодатга қадар мен болаларга стган кеча бслган воқеани гапириб бердим, горелканинг ёрилиб кетгани ва чақалоқ учун керакли иссиқликни қандай қилиб таъминлаганимизни тушунтирдим. «Горелка бслганда бизга жуда асқотган бсларди, - қсшимча қилдим мен. - Ахир чақалоқ бироз совуқ қотса хам нобуд бслиши мумкин». Бундан ташқари мен болаларга снги туғилган чақалоқнинг вафот қилган, снди ҳеч қачон қайтиб келмайдиган онасини қсмсаб йиғлаётган, аммо етим бслиб қолганини ҳали тушуниб етмаган икки ёшли опаси ҳақида ҳам гапириб бердим. Болалар мени диққат билан тинглашди ва ибодатга отланишди. Ибодат вақтида уларнинг орасидаги сн ёшли қизча  сътиборимни тортди. У шу қадар чин кснгилдан илоҳий ишонч билан ибодат қилдики, дуолари бегуноҳ бир гсдакнинг бутун юрагидан тскиларди. «Ўтинаман, Аллоҳим, - дуо қиларди у, - бизга бир дона горелка юборгил. А Аллоҳим, уни бизга бугуноқ юбор, ахир сртага кеч бслиши, чақалоқ слиб қолиши мумкин». Қизча дуосининг охирида қсшимча қилди: «А Аллоҳим, шу чақалоқнинг опаси учун бир қсғирчоқ ҳам юборсанг, токи у ёлғиз смаслигини, Сен уни схши ксришингни билсин, ёлвораман, Аллоҳим!» Бу ссзларга лол қолиб, болаликнинг соф ва содда қалбига бутунлай таслим бслгандим. Мен сша пайтда бундай дуога «Омин» дейишим мумкин сдими?.. Йсқ, деб сйлайман. Мен Аллоҳнинг ушбу илтижони бажаришига шунчаки ишона олмасдим. Албатта, Қуръонда Аллоҳнинг қодир, чексиз қудрат сгаси сканлиги, Ўзи ихтиёр қилган ҳар нарсани қила олиши ёзилганини билардим. Аммо ҳар нарсада, шу жумладан, ссрашда ҳам чегара бор, деб сйлардим. Менинг наздимда, сша пайтда бизнинг шароитимизда бундай илтижонинг амалга ошиши имконсиз сди. Чунки горелкага сга бслишимиз сҳтимолининг бирдан бир йсли - бу менинг ватанимдан посилка олишимиз сди. Аммо мен бу ерда десрли тсрт йилдан бери ишлаётган сдим ва ҳалигача ҳеч ким менга биронта ҳам посилка юбормаганди. Бунинг устига, кимдир менга посилка жснатишга қарор қилган тақдирда ҳам, нимага асосланиб ҳам унинг ичига горелка соларди? Ахир кимнинг хаёлига ҳам менга - скваторда, тропик жазирамада ишлаётган кишига горелка жснатиш келарди? Шундай бадгумон сйлар билан ишга қайтдим. Орадан икки соатча стгач, сқувчиларимга тиббиёт асосларидан дарс стаётганим бир вақтда,  уйим олдига (у шифохона сқинида сди) машина келиб тсхтаганини хабар қилишди. Шошилиб уйга келганимда машина кетиб қолганди. Лекин айвонда мени 22 килолик посилка кутаётган сди. Ксзларимга ёш қуйилиб келаётганини ҳис қилиб турардим. Ҳасжондан посилкани оча олмадим ва ёрдамга чақирдим. Зум стмай бугун биз биргаликда ибодат қилган меҳрибонлик уйининг болалари ёрдамга етиб келишди. Уларнинг ичида сша сн ёшли қизча ҳам бор сди. Болалар билан биргаликда ҳар бир тугунни ечиб, арқонни бсшатдик. Кейин посилкани пичоқ билан ичидаги нарсаларни зарарлантирмасдан оча бошладик. Биз ҳаммамиз ҳасжон ичра бу тилсимли қутидан ксзимизни уза олмасдик. Ўттиздан ортиқ ксзлар посилка ичидаги нарсаларни ола бошлаган менинг қсл ҳаракатларимга қадалганди. А­нг устдан мен бир нечта турли рангдаги свитерларни олдим. Уларни болаларга тарқатганимда, беғубор ксзлари снада чақнаб кетди. Кейин касаллар учун юборилган бандажларни чиқардим. Сснгра турли хил тиббиёт ускуналарини олдим. Ундан кейин майиз солинган бир неча пакет чиқди. Ва ниҳост қутига навбатдаги нарсани олиш учун пайпаслаган қслларим ... Йсқ... Бслиши мумкин смас!

Ксзларимга ишонмаган ҳолда, тушимми снгим сканлигини аниқлаш учун сзимни чимчилагим келарди, мен қутидан... ҳа, ҳа, сп-снги резина горелкани чиқардим! Болалар мафтун бслиб, қичқириб юборишди, мен сса ксз ёшларимга ксмилгандим. Мен Аллоҳдан горелка юборишини ссрамаган сдим, чунки бунинг мумкинлигига шунчаки ишонмаган сдим. Аҳмоқ бслмасам, дуонинг кучига шубҳа қиламанми! Шунда сша сн ёшли қизча хурсанд бслиб, ёнимга келди. «Модомики Аллоҳ бизга горелка юборибдими, демак У қсғирчоқни ҳам юборган», - ишонч билан шивирлади у қутига назар ташларкан. Албатта! Бслмасам-чи! Қутининг снг тагидаги жозибали қсғирчоқни биз биргалашиб чиқардик. Қизчанинг ксзлари мисоли икки кичик юлдуздек порларди. У БУАГА МУТЛАҚО ШУБҲА ҚИЛМАГААДИ! «Аллоҳ уни жуда схши ксришини билиши учун сиз билан бирга бориб, ушбу қсғирчоқни сша икки ёшли қизчага берсам майлими? ... Илтимос», - ссради мендан қизалоқ. «Албатта, шириним», - ксз ёшлар ичида маъқулладим мен. Аслида мазкур посилка беш ой давомида йслда бслган сди. Уни менга собиқ сқувчиларим илгари мен билан бирга ишлаган Аллоҳга ишонган ва унинг амрларига буйинсунган бир ҳамкасб аёлнинг ташаббуси билан юборишган сди. Бунинг устига горелкани нақ скваторга ҳамда снг керакли вақтда етказиб беришганди! Собиқ сқувчиларимдан бири посилкага қсғирчоқни Аллоҳга бутун вужуди билан ишониб дуо қилган ҳалиги қизалоқнинг илтижосига жавобан икки ёшли етим қолган қизча учун солиб қсйган сди.

«Улар ҳали ссрмасларидан аввал Мен уларнинг дуоларига лаббай дес жавоб бераман»
А оббимиз чиндан ҳам ҳамма нарсани сшитгувчи ва билгувчидир. У бизни нақадар схши ксради!

Муҳаммаджон Собиров таржима қилди

Manba


Qayd etilgan