Umumiy bo'lim > Rasululloh SAV va sahobalar

Hazrat Umar roziyallohu anhu hayotlaridan hikoyatlar

<< < (10/10)

Mahdiyah:
Bir kuni Rasululloh sollallohu alayhi vasallam "œNafslaringni bir xisob-kitob qilib qo’yinglar" dedilar.
"œAllohni xuzurida borib xisob-kitob qilinmasingizdan avval, o’zlaringni bir xisob-kitob qilib qo’yinglar".
Bu gapni eshitib Hazrati Umar r.a.ning qalblari g’ash bo’lib qoldi. Darxol ikki odamni chaqirib, qo’llariga daftar qalam berib aytdilarki: "œSanga gunoh amalllarimni aytaman, sanga savob amallarimni aytaman, yozasizlar. Qani tortib ko’raychi qaysi biri og’ir keladi".
Kotiblar yozib bo’lganlaridan keyin shundoq qarasalar, haligi gunoh amallar yozilgan amallar daftar og’ir kelibdi. Hazrati Umar r.a. yig’lab yubordilar.
Hizmatchini qo’liga qamchi berib "œHar bir savob amalimdan o’tib ketgan gunoh amalimni har bir varag’i uchun orqamda 1 tadan qamchi urasan" dedilar.
Hizmatchi "œYa Hazrati Umar! Bundoq qilolmaymiz" deya e’tiroz bildirdilar.
Hazrati Umar r.a. so’zlarida turib oldilar!
Har bir savob amalidan o’tib ketgan gunoh amali varag’iga 1 tadan qamchi urishdi.
Hazrati Umar r.a. behush bo’lib yiqilib qoldilar. Ertalab turib ko’zlarini ochdilaru, yig’lab yubordilar va "œSubhanalloh! Qiyomat bo’lmabdi. Agar bu hisob-kitob qiyomatniki bo’lganida nima qilardim? Orqamga tekkan qamchi azob farishtasiniki bo’lsa nima qilardim? Allohga shukr, hayriyatki hali o’lmabman, qiyomat bo’lmabdi, savob amalimni to’ldirib olishimga Alloh menga imkoniyat beribdi" deb shu kundan boshlab kechasi uxlamay qo’ygan ekanlar.

Ma'ruzadan

MASTURA 1:
Umar roziyallohu anhu juda adolatli halifa bolgallar Alloh u kishidan rozi bolsin!

MirzoMuhammad:
Қиёматли шартнома
Ҳазрат Умарнинг адолатини ким ҳам эшитмаган дейси. Бутун дунёга камтарлиги, ўта адолапарварлиги билан нафақат мусулмонлар орасида, балки номусулмонлар орасида ҳам машҳур бўлганлар. Машҳурлик эса шунчаки эмас, ёки бизлар каби одамлар ичида мартаба бўлишлиги учун эмас, балки ҳақиқатан ҳам Умар разияллоҳу анҳу тақводор, камтар ва олийжаноб инсон бўлганлигидандир.
“Қабасот” китобидан баён қилинишича Умар ибн Хаттоб разияллоҳу анҳу Шомдан Мадинага қайтар экан, одамларнинг аҳволларини билиш учун ўзи ёлғиз айланиб юрар экан чодрадаги бир кампирга йўлиқди. Кампир сўради:
-   Ҳой йўловчи! Умар нималар қиляпти?
-   Шомдан Мадинага қайтди, – жавоб берди Умар разияллоҳу анҳу.
-   Аллоҳ унга яхшилик кўрсатмасин!
-   Нега?
-   Аллоҳга қасамки, у мўминларга раҳбар бўлганидан бери менга ундан бирор тухфа етиб келмади.
-   Сен ундан олисда бўлсанг, у сенинг ҳолингни қаёқдан билсин?
-   Субҳоналлоҳ! Аллоҳга қасамки, мўминларга раҳбар бўлган инсон уларнинг машриқидан мағрибигача билмайди деб ўйламайман!
Умар разияллоҳу анҳу йиғлаб юборди ва ўзига айтди: “Шўринг қурғур Умар! Ҳар бир инсон, ҳатто мана шу кампиргача, сендан кўра фаҳмлироқ экан-а!”
Сўнг кампирга айтди:
-   Эй Аллоҳнинг канизаги! Умардан қилган шикоятингни қанчага сотасан, шоядки мен уни дўзахдан сақлаб қолсам?
-   Мени масхара қилма! – деди кампир.
-   Мен сени масхара қилмаяпман!
Шундай деб Умар разияллоҳу анҳу ундан шикоятини йигирма беш дирҳамга сотиб олди. Шу маҳал Али ибн Абу Толиб билан Абдуллоҳ ибн Масъуд разияллоҳу анҳумо келиб қолишди ва салом беришди:
-   Ассалому алайкум, мўминларнинг амири!
Кампир бошини чангаллаб қолди:
-   Вой шўрим қурсин! Мўминларнинг амирини ўзининг олдида сўкиб юборибман-ку!
-   Аллоҳ сенга раҳм қилсин, ҳеч қиси йўқ, – деди ҳазрат Умар ва хат ёзиб бергани варақ сўради. Топилмаган эди кийимининг ямоғидан қирқиб олиб ёзди: “Бисмиллаҳир роҳманир роҳим. Ушбу хат Умар раҳбарлик қилганидан бери шу кунгача фалон кампирнинг шикоятларини йигирма беш дирҳамга сотиб олиш шартномасидир. Шу миқдор эвазига фалон аёл Маҳшар кунида Аллоҳ таолонинг ҳузурида Умарга даъво қилмайди. Гувоҳлар - Али ибн Абу Толиб ва Абдуллоҳ ибн Масъуд”.
Умар разияллоҳу анҳу ўша хатни ўғлига топшириб тайинлади: “Қачон мен вафот этсам шу хатни кафанимга қўшиб кўм. Токи Раббимга шу хат билан йўлиқай”.

Анваржон Холиқов. Асака туманидаги “Пастки Қурама” жоме масжиди имом хатиби

Navigation

[0] Message Index

[*] Previous page

Go to full version