Rasuli Akram sollallohu alayhi vassallam haqlarida hadislar  ( 74261 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 8 9 ... 11 B


Mahdiyah  18 Aprel 2008, 11:00:58

Abu Hurayra aytadilar: "œNabiy sollallohu alayhi vasallam hech bir taomni ayblamaganlar. Agar ishtahalari tortsa, yer, tortmasa, yemas edilar".
Imomi Buxoriy rivoyati

Qayd etilgan


Mahdiyah  25 Aprel 2008, 15:23:02

Anas ibn Molik aytadilar: "œRasululloh sollallohu alayhi vasallamga o’n yil xizmat qildim, biror marta menga "œuf" demadilar, qilgan birorta ishimni "œNimaga qilding?" va qilmagan birorta ishimni "œNimaga qilmading?" demadilar. Nabiy sollallohu alayhi vasallam insonlarning eng xulqi go’zali edilar"¦"
Imomi Muslim rivoyati

Qayd etilgan


Mahdiyah  25 Aprel 2008, 15:23:46

Muoviya ibn Hakam rivoyat qiladi: "œRasululloh sollallohu alayhi vasallam bilan birga namoz o'qiyotgan edik. Kimdir aksa urdi. Men: "œYarhamukalloh", dedim. Yonimdagilar menga o’qrayib qarashdi. "œJonlaring chiqsin, nega menga bunday qaraysizlar?" dedim. Ular, jum bo’l, degandek qo’llarini sonlariga urishdi. "œNega menga jim bo’l, deysizlar, o’zim jim bo’laman-ku", dedim keyin. Shu asnoda namoz tugab, salom berdik. Ota-onam fido bo’lsin, oldin ham, keyin ham, Rasulullohdan go’zalroq ta’lim beruvchini ko’rmadim. Allohga qasamki, ul zot namozda gapirganim uchun meni urmadilar, so’kmadilar, faqat: "œBizning namozimizda insonlar so’zidan gapirish durust emas. Balki tasbeh, takbir aytiladi, Qur’on o’qiladi", dedilar".
Dorimiy rivoyati

Qayd etilgan


Mahdiyah  25 Aprel 2008, 15:24:23

Shu’ba ibn Sayyor aytadi: "œSobit Bunoniy bilan ketayotgan edim, oldimizdan bolalar chiqishdi. Shunda Sobit ularga salom berdi va dedi: "œAnas bilan ketayotgan edim, oldimizdan bolalar chiqdi, shunda Anas ularga salom berdi va: "œRasululloh bilan ketayotganimizda, oldimizdan bolalar chiqqan va ul zot ularga salom bergan edilar", deb aytdi".
Termiziy rivoyati

Qayd etilgan


Mahdiyah  25 Aprel 2008, 15:25:02

Usmon ibn Affon roziyallohu anhu Qubos ibn Ashyam roziyallohu anhudan: "œSiz kattami yoki Rasululloh?" deb so’radi.
"œRasululloh sollallohu alayhi vasallam kattalar, lekin men u kishidan oldin tug’ilganman", dedi Qubos"¦
Imomi Termiziy rivoyati

Hilol taqvimi 2008 (1429) I chorak


Qayd etilgan


Mahdiyah  25 Aprel 2008, 15:26:05

Mustahkam halqa

Bir kuni Rasululloh sollallohu alayhi vasallam Abdulloh ibn Mas’udni kutilmagan savollarga ko’mib tashladilar. Ibn Mas’udning ragbati kuchayib, savollar ortidagi javoblarga e’tibori ortib borayotganini sezgan Rasululloh savolni to’xtatmasdilar. Bu haqda Ibn Mas’ud shunday rivoyat qiladi: "œRasululloh sollallohu alayhi vasallam kirdilar va:
- Ey ibn Mas’ud! — dedilar.
- Labbay, ey Allohning rasuli, - dedim.
- Bilasanmi, odamlarning eng afzali kim? — deb savolni uch marta takrorladilar
- Alloh va uning Rasuli bilguvchiroq, - dedim.
- Odamlarning eng afzali, dinni o’rganib, unga amal qiladiganlaridir.
- Ey Ibn Mas’ud!
- Labbay, ey Allohning rasuli
- Bilasanmi, odamlarning eng olimi kim?
- Alloh va uning Rasuli bilguvchiroq
- Ixtilof paydo bo’lgan paytda haqni ko’ra bilgan kishi odamlarning eng olimidir, garchi u amalda qosir, keti bilan sudralib ketayotgan bo’lsa ham".

Hilol taqvimi 2008 (1429) I chorak

Qayd etilgan


Mahdiyah  25 Aprel 2008, 15:27:56

Tenglik

Rasululloh sollallohu alayhi vasallam safarda edilar. Qo’y go’shtidan taom tayyorlashni buyurdilar. Bir sahobiy:
- Men qo’yni so’yaman, - dedi. Boshqa birlari:
- Terisini shilaman, - dedi. Uchinchilari esa:
- Men pishiraman, - dedi. Payg’ambarimiz sollallohu alayhi vasallam:
- Unday bo’lsa, men o’tin to’playman, - dedilar.
- Yo Rasululloh, siz qo’yavering, biz o’zimiz uddalaymiz, - deyishdi sahobalar. Shunda Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
- Uddalashlaringizni bilaman, ammo men sizlardan ajralilib qolishni xohlamayman-da. Zero, Alloh subhanahu va taolo bandasining birodarlari orasida ajralib turishini yomon ko’radi, - dedilar.

"œSaodat quchganlar ibrati"


Qayd etilgan


Mahdiyah  16 May 2008, 15:54:58

Лайгамбарингизни танинг!
Бисмиллахир рохманир рохийм


Бизларга хидост йслини аник — равшан килиб ксрсатиб, калбларимиздан гумрохлик зулматини махв стган Аллох Таъолога хамду-санолар, бутун оламга рахмат ва рохи-ростда юргувчиларга пешво стиб юборилган А осули Мустафога ва у зотнинг ахли байти, сахобалари ва уларга схшилик билан сргашган —  то рсзи киёмат кейинги келгувчи —  барча умматларига дуруду-салавотлар бслсин!

А­й мусулмон биродарлар! Огох бслингларки:

Лайгамбаримиз Мухаммад соллаллоху алайхи ва салламнинг покиза, умри бокий тарихларини срганишга багишланган соатлар — вактлар инсон хаётидаги снг схши, снг хайрли онлардандир. Зеро, мусулмон киши у улуг зот соллаллоху алайхи ва саллам ва сахобаларининг буюк ходиса ва вокеаларини скиётган пайтда, гсё у сзини сша марди майдон, довюрак чин инсонлар билан бирга юргандек хис килади.

Сийрати набавийс (пайгамбар тарихлари)ни таълим олиш билан, мусулмон киши хотамуннабиййин — набий соллаллоху алайхи ва салламнинг шахсистларидан турли кирраларга хамда хаёт ва маишатдаги услубларига, харбий ва тинчлик чогидаги даъватларига вокиф бслади. Яна у бу муборак тарихни дарс килиш асносида кучсизлик ва кувват нукталаридан, галаба ва маглубист сабабларидан ва турли мусибатлар келганда — хар канча улкан бслса хам — кандай йсл тутиш зарур сканидан хабардор бслади.

Мусулмонлар сийрати набавийсни таълим олишлари билан, сзларига бслган ишончлари ортади хамда, улар Аллохнинг шариатига бсйсуниб, Унга чинакам ибодат килар сканлар, албатта, У Буюк Зот улар билан бирга бслиб, уларга нусрат беришига сна бир-карра, аник ишонч хосил киладилар.



Qayd etilgan


Mahdiyah  16 May 2008, 16:00:39

Аллох Таъоло айтади:

«А­й мсъминлар, агар сизлар Аллохга ёрдам берсангизлар (съни, Унинг Йслида жиход килсангизлар), У Зот хам сизларга ёрдам берур ва (жанг майдонида) кадамларингизни собит-баркарор килур». (Мухаммад: 7)

«Албатта Биз пайгамбарларимизга ва иймон келтирган зотларга хаёти дунёда хам, гувохлар (хозир бслиб) турадиган Кунда (Киёматда) хам ёрдам берурмиз». (Гофир: 51)

 «Албатта Аллох Ўзига (съни, Динига) ёрдам берадиган зотларни голиб килур. Шубхасиз, Аллох Кучли, Кудратлидир». (Хаж: 40)

Биз ушбу мусохабамизда, ″денгиздан бир томчи″ кабилида Лайгамбаримиз Мухаммад Мустафо соллаллоху алайхи ва салламнинг сийратларидан бир неча сатрларни ёзмокчимиз. Максадимиз каттаю-кичик мусулмонлар ушбу умрибокий, муборак сийрати набавийсни чукуррок дарс килиб срганишлари учун уларга йсл очиб беришдир.

Аллох Таъоло деди:

«Мухаммад Аллохнинг Лайгамбаридир» (Фатх: 29)

Qayd etilgan


Mahdiyah  16 May 2008, 16:07:39

Аабий алайхиссалоту вассаломнинг муборак насаблари:

У зот: Абулкосим — Мухаммад Абдуллох сглидирлар; Абдуллох сса Абдулмутталиб сгли; У Хошим сгли; Хошим сса, Абдуманоф сгли; У Кусай сгли; Кусай Килоб сгли; Килоб сса, Мурра сгли; У сса, Каъб сгли; Каъб Луай сгли; Луай Голиб сгли; Голиб сса, Фихр сгли; у Молик сгли; Молик сса Аазр сгли; У Кинона сгли; Кинона Хузайма сгли; Хузайма сса, Мудрика сгли; Мудрика Илёс сгли; У сса, Музар сгли; Музар Аизор сгли; Аизор, Маъад сгли; Маъад сса, Аднон сглидир. Мана шу силсила Лайгамбаримиз соллаллоху алайхи ва салламнинг насаблари хакида насабшунос олимлар срталаридаги иттифок килинган муборак насабдир. Яна улар Адноннинг, Аллохнинг А осули Исмоийл алайхиссалоту вассаломнинг авлодларидан сканлигига хам иттифок килганлар.

(Лайгамбаримизнинг муборак насабларини ёд олмокчи бслганлар учун мана бу кулайрокдир: Мухаммад ибн Абдуллох ибн Абдулмутталиб ибн Хошим ибн Абдуманоф ибн Кусай -й- ибн Килоб ибн Мурра -т- ибн Каъб ибн Луай -й- ибн Голиб ибн Фихр ибн Молик ибн Аазр ибн Кинона -т- ибн Хузайма -т- ибн Мудрика -т- ибн Илёс ибн Музар ибн Аизор ибн Маъад -д- ибн Аднон.)

Qayd etilgan