Abul Husayn Quduriy. Tasxili zaruriy  ( 166226 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 31 32 33 34 35 36 B


Hanafiy  25 Iyul 2008, 07:14:30

Савол: Икки танга ва бир олтинга сотди икки олтин ва бир тангани, ҳукми нима?

Жавоб: Бу жоиз, ҳар икки жинсини бадал қилади бошқа жинсдан.

Савол: Ўн бир тангани сотди. Ўн бир тангаю бир тиллага бу қандай?

Жавоб: Бу ҳам жоиз, сн танга, сн тилло бир танга бир тилло.

Савол: Икки тоза танга ва бир аралаш тангани сотди. Бир тоза ва икки аралаш тангага бу қандай?

Жавоб: Бу Байъ ҳам жоиздир.

Савол: Кумуш тангалар ёки олтин тангалар уларда ғаш аралашган шуларни сз жинсига ортиғи билан сотиш қандай?

Жавоб: Агар тангага ғолиб кумуш бслса у кумуш ҳукмида, олтин тангага олтин ғолиб бслса у олтин ҳукмида, буларни ортиқлиги сътибор қилишда тоза олтин ёки кумушда зиёдаликни ҳаромлигини сътибор қилгандек сътибор қилинади. Агар ҳар иккисида ғаш ғолиб бслса улар олтин кумушдан ҳисоб қилинмайди. Балки матолар ҳукмига киради. Агар уларни сз жинси билан ортиғига сотилса жоиздур. Байъ жинси сз хилофига сарф қилмоқлик билан.

Qayd etilgan


Hanafiy  25 Iyul 2008, 07:14:41

Савол: Бир одам аралаш олтин ёки тангага бир матони сотиб олди, кейин у нарса касод бслди. Одамлар у нарса билан муомилани тарк стдилар, сотувчи пулни қслга олмасдан туриб, ҳукми нима бслди?

Жавоб: Имом Абу Ҳанифада Байъ ботил бслди. Имом Абу Юсуф айтдилар сотиб олгувчига савдо қилинган кунни баҳоси қайтарилади. Аллоҳ ҳар учовларидан рози бслсин.

Савол: Чақа пулларга тайин қилмасдан Байъ жоизми?

Жавоб: Ишлаб турган чақа пулларга ҳам тайин қилмасдан Байъ жоиз. Аммо касод бслганда тайин қилмасдан Байъ жоиз смас.

Савол: Юриб турган чақага бир нарса сотди сснг у касод бслди сотувчи пулни қслга олмасдан туриб ҳукми нима?

Жавоб: Бу Байъ имом Абу Ҳанифада ботилдир. Бундаги ихтилофлар юқорида ғаш танга ва ғаш тиллога ихтилофга схшайди.

Qayd etilgan


Hanafiy  25 Iyul 2008, 07:14:49

Савол: Бир нарсани сотиб олди у чақа ҳисобида бу жоизми?

Жавоб: Бу жоиз, срим танга чақа ҳисобида беради.

Савол: Саррофга бир танга берди, менга срим тангага чақа бер, срмига срим танга магар бир дон миқдори кам деди бу Байъни ҳукми нима?

Жавоб: Имом Абу Ҳанифада бу Байъ ҳаммаси фосиддир. Икки шогирдлари айтдилар, чақалар ҳақида жоиз, бошқалар ҳақида ботилдир. Аллоҳ буларни раҳмат қилсин.

Савол: Агар айтса менга бир срим тангага чақа ва срим танга бир дон миқдори кам бу қандай?

Жавоб: Бу жоиздир.

Савол: Агар айтса, менга бир кичик танга бер уни вазни срим тангага бир дон миқдори кам, қолганига чақа бер бу Байъ жоизми?

Жавоб: Бу суратда ҳам Байъ жоиз. Ярим тангага бир дон миқдори кам, кичик танга баробарига бслади қолгани чақалар баробарига бслади.

Qayd etilgan


Hanafiy  25 Iyul 2008, 07:15:05

БАЙЪИ САЛАМ

Савол: Байъларда қўлга олиш шарт қилинмаган Байъ ҳам борми?

Жавоб: Ҳа у Байъи саламдир, у тайин нарсани қарзга сотмоқлик бу жоиздир. Шундайки олгувчи буюмни қўлга олмайди. Магар маълум муддатдан сўнг олади.

Савол: Баён қилинг бир аниқ қоидани у равшан қилади, Байъ саламни жоиз ва ножоиз суратларини?

Жавоб: Ҳар бир нарсани сифатини ва миқдорини топиш ва билиш мумкин бўлса у нарсада Байъи салам жоиз. Ҳар нарсани сифатини ва миқдорини билиш ва аниқлаш мумкин бўлмаса унда Байъ салам жоиз эмас.

Савол: Салам жоиз бўлган жинсларни баён қилинг?

Жавоб: Ўлчанадиган, тортиладиган, метрлаб ўлчанадиган доналаб сотиладиган нарсаларни бир-биридан фарқ қилмаса, ёнғоқ ва тухумга ўхшаш нарсаларда салам жоиздир. Ҳайвонларда ундан чиққан нарсаларда, териларда саноқ билан, ўтинларда боғини ҳисоблаб ва кўк ўтларда боғини санаб сотиш мумкин эмас магар боғлар тенг бўлса уни санаб боғини баҳо қилиш мумкин.

Qayd etilgan


Hanafiy  25 Iyul 2008, 07:16:11

Савол: Бу Байълар сахиҳ бслиши учун шартлар борми?

Жавоб: Бу Байъларни сахиҳ бслиши учун имом Аъзамда етти шарт бордир. Байъ вақтида зикр қилинади. Улар тубандагилар:

1. Маълум жинс бслиши.

2. Маълум нав бслиши.

3. Сифати маълум бслиши.

4. Миқдори маълум бслиши.

5. Молни асл миқдорини топиш агар Байъ уни миқдорига тегишли бслса, масалан слчовда бир челагини тортилади, бир килосини, сановда бир донасини Байъ қилмоқлик.

6. Олинадиган жойни аниқ айтиш, агар уни юклаш ҳаражатлари бслса.

7. Сахиҳ бслмайди. Магар аниқ муддат билан аниқ бслмоғи шарт.

Савол: Шу масалада имом Аъзам билан икки шогирдлари срталарида хилоф борми?

Жавоб: Ҳа, баъзи шартларда иккилари хазрат Абу Ҳанифага хилоф қилганлар, Аллоҳ ҳар учовларини раҳмат қилсин. Айтдилар мол аниқ бслса уни аслини айтишга ҳожат йсқдир, ва топшириладиган жойни ҳам айтиш зарур смас, сотилган жойда топширилади.

Qayd etilgan


Hanafiy  25 Iyul 2008, 07:16:21

Савол: Кийимларда салам жоизми?

Жавоб: Агар узунлиги, съни, қалинлиги, юпқалиги, сифати, жинси, тури айтилса жоиз.

Савол: Салам гавҳарларда, мунчоқларда жоизми?

Жавоб: Жоиз смас.

Савол: Аима дейсиз хом ғишт ва пишиқ ғиштни саламида?

Жавоб: Қалини маълум бслса жоиз.

Савол: Сотувчи буюмни топширади муддат етганда, пулни қачон олади?

Жавоб: Сотувчи олади пулни Байъ қилинган мажлисда олувчи билан ажралмасдан туриб, салам фақат шу йсл билан жоиз.

Qayd etilgan


Hanafiy  25 Iyul 2008, 07:16:34

Савол: Салам билан олди - сотди қилдилар, кейин сотувчи хоҳлади молни ишлатиб туришни ёки олувчи пулни ишлатишни, ҳукми нима?

Жавоб: Қслга олмасдан туриб ҳар иккисига ҳам жоиз смас. Ва ана шу ҳақда қслга олмасдан туриб шерикли ва сгадорлик мумкин смас.

Савол: Шу Байъни сахиҳ бслиши учун сна бирор шарт борми?

Жавоб: Ҳа фақоҳолар айтдилар юқоридаги шартлардан ташқари сна бир шартни у, албатта сотилган нарса қслда мавжуд бслсин Байъ вақтидан то муддат вақтигача.

Савол: Топширди бир киши сзини слчови билан ёки сзини газ-метри билан шу жоизми?

Жавоб: Жоиз смас.

Савол: Салам қилди бир таомни сз халтасида ёки салам қилди хурмони мевасини дарахтида шу жоизми?

Жавоб: Бу ҳам жоиз смас.

Qayd etilgan


AbdulAziz  27 Iyul 2008, 07:24:57

MUNDARIJA

Tarjimon muqaddimasi
Tahorat kitobi
Tahorat sunnatlari
Tahoratni ketkazuvchi narsalar
G’usl va uni vojib qilguvchi narsalar
G’uslning farzlari
Betahorat va junub kishilar hukmi
Suvlarning hukmi
Suvlarning ifloslanishi va uni poklamoq
Quduqlarga najos tushganda uni pok qilmoqlik
Og‘zidan ortgan suvlar masalalari
Tayammum
Ikki mashga va yarani ustiga boylangan narsaga mash tortish
Hayz nifos va istihoza
Uzrliklar hukmi
Najosatlar va ularni poklamoqlik
Istinjo
Namoz kitobi
Namoz vaqtlari. Avvali, oxiri va mustahab vaqtlari
Makruh vaqtlar
Azon va iqomat
Namozning shartlari
Namozning farzlari
Namozning vojiblari
Namozni sunnatlari
Namozning odoblari
Namozni qanday ado qilmoqlik tahrimadan salomgacha
Erkak va ayolni namozlaridagi farq
Bu faslda qiroat masalalari
Vitr namozi
Sunnatlar va nafllar
Qazo namozlar
Namozni buzuvchi narsalar
O’n ikkita xiloflik masalalar
Namozning makruhlari
Jamoat va imomat bayoni
Farzni jamoat bilan topmoqlik
Namozda botahoratlik yetishi
Sajdai saxv
Tilovat sajdasi
Kasalni namozi
Musofirning namozi
Juma namozi
Ikki iyd namozi
Kusuf va Istisqo namozi
Ramazon kechalarida turmoqlik
Havf namozi
Ka’bani ichlaridagi namoz
Janoza hukmlari
O’likni kafanlash
O’likka namoz o‘qish
O’likni ko‘tarish va ko‘mish
Shahidni hukmlari
Kitobuz zakot
Zakot kimga vojib
Oltin va kumush zakoti
Buyumlar zakoti
Ikki naqd va tijorat mollariga zakoti qanday
Hayvonlarga beriladigan zakot
Tuyaning zakoti
Molning zakoti
Qo'yning zakoti
Otning zakoti
Turli masalalar
Ekin va mevalar zakoti
Zakotni beriladigan joylar
Fitir sadaqasi
Ro‘za kitobi
Ramazon nima bilan sobit bo‘ladi
Niyatni shartligi
Ro‘zani buzmaydigan narsalar
Ro‘zador uchun makruh narsalar
Qazolar haqida
Nafl ro‘zalar
E’tikof
Kitobul bay’
Shartni ixtiyori
Ko'rish ixtiyori
Ayblik narsalarni ixtiyori
Fosid. Botil va makruh bay’lar
Botil bay’ni misollari va hukmi
Bay’ni fosid hukmi va misollari
Makruh bay’lar
O’rtadagi bay’ni buzish
Murobaxa va tavliya
Sudxo‘rlik
Bay’ saraf
Bay’ salam

Qayd etilgan


AbdulAziz  29 Iyul 2008, 08:09:19

Tasxili zaruriy



Muallif: Abul Husayn Quduriy
Hajmi: 201 Kb
Fayl tipi: pdf, zip
Saqlab olish
Online o'qish

Qayd etilgan