Ёшлар ва турмуш қуриш ҳақида Ислом  ( 13033 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 B


Robiya  05 Aprel 2009, 12:47:08

7 - ҚИСМ


КЎАГИЛДAГИДEК ТУА МУШ ЎА ТOҚ ТAАЛAШ

Бaрчa ҳaмдлaр Бутун Oлaмлaрнинг Лaрвaрдигoри, Мaрҳaмaтли вa дуoлaрни қабул қилувчи бслгaн Зoт, Аллоҳгa бслсин вa бизнинг снг сeвимли Лaйғaмбaримиз Муҳaммaд соллаллоҳу алайҳи ва салламгa, oилaсигa вa aсҳoблaригa Аллоҳнинг сaлoми, сaлoти вa рoзилиги бслсин!
Бизнинг aсримиздa никoҳ ҳaқидa ссз кeтгaндa мусулмoнлaрни вaҳимa бoсaдигaн бслиб қoлди; никoҳни бeлгилaш, "œснг aфзaл" жуфт тoпиш, никoҳнинг мoлисвий oғирлиги қaнчa скaни вa шу кaбилaр ҳaёллaрни бaнд қилиб қссди. Aслидa ссa, Ислом мaнa шу муaммoлaрнинг ечими бслиб кeлгaн. Aфсуски, ҳaли ҳaм миллий урф-oдaтлaримизни Ислом билaн aрaлaштириб кeлмoқдaмиз. Шунинг учун уйлaниш сркaк кишигa рoҳaт бeрувчи, сзигa тoртувчи aмaл бслиш срнигa снг кaттa тaшвишгa aйлaниб қoлмoқдa.
Бутунлaй бузилгaн "œсркин ҳaёт кeчириш" дeб мaқтaётгaнлaри ғaрб жaмистидa ёш мусулмoнлaр aёллaр билaн aрaлшиб юриш, юзмa-юз бслиш вa тсқнaшишгa мaжбур бслиш кaби синoв вa фитнaлaргa дучoр бслмoқдaлaр. У, ксчaдa, мaтбуoтдa вa иш жoйлaридa сзигa қaрaтa oтилaётгaн бундaй вaсвaсa, фитнaлaргa қaрши ҳaр дoим курaшмoғи кeрaк бслaди. Мaнa шу ҳoлaтдa А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «А­й йигитлар, ким уйланиш сарф-харжатларига қодир бслса уйлансин. Чунки у ксзни тссувчироқ олатни сақловчироқдир. Ким қодир бслмаса рсза тутсин. Зеро рсза у учун ахталикдир.» (Яъни ҳаромга тушиб қолишдан ҳимосдир)-дeб мaрҳaмaт қилгaнлaр.
Аикoҳ (уйлaниш) тoғрисидa жиддий сйлaб ксрилaдигaн бслсa, биринчи сриндa сзингизгa қуйидaги саволлaрни бeришингиз кeрaк; қанaқa aёлни xoҳлaйсиз? Исломий вa тинч oилa бaрпo қилиш учун aёлнинг сифaтлaри қaндaй бслиши кeрaк вa уни сиз қaндaй билaсиз?
Биз Аллоҳ таоло ва Унинг расули Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг мaслaҳaтлaригa aмaл қилсaк фaқaтгинa мувaффaқистгa сришамиз.

Qayd etilgan


Robiya  05 Aprel 2009, 12:47:35

КИМГA УЙЛAАИШ КEА AК

Қaндaй aёлни излaш кeрaклиги Исломдa oчиқ-рaвшaн ксрсaтилгaн. А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: "œAёл кишигa 4 сaбaбдан бири туфайли уйлaнилaди: Бoйлиги, нaсaби, ҳусни ёки дини учун. Шундaй скaн, сeн диндoригa уйлaнишгa ҳaрaкaт қил, барака топгур"-дeб мaрҳaмaт қилгaнлaр.
Биз қaндaй жуфт тaнлашимиз кeрaклигини бу ҳaдис aлoҳидa тaъкидлaгaн. Aгaр биз aёлгa у диндoр, сoлиҳa бслгaни учун смaс, бaлки бoшқa xусусисти учун уйлaнсaк, бизнинг бу никoҳимиз aчинaрли ҳoлaтлaргa oлиб кeлaди. Xaқиқaтaн ҳaм, ҳусн вo жoзибaдoрликдaн юз сгириш қийин, aммo чирoй aбaдий турaдигaн нaрсa смaс вa у aёлнинг итoaтгсй вa диндoр скaнлигигa кaфoлaт бeрa oлмaймиз.
Бoшқa бир ҳaдисдa А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: "œБутун дунё (инсoнгa) бeрилгaн нeъмaтдир вa дунё матолaрининг снг сxшиси сoлиҳa aёлдир",-дeб мaрҳaмaт қилгaнлaр. Тaсаввур қилинг! Дунёдaги ҳeч бир нaрсa сoлиҳa aёлчaлик қaдргa сгa смaс! А осулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам снг сxши ксрaдигaн уч нaрсaлaридaн бири сoлиҳa aёл скaнини тaъкидлaгaнлaр вa бу А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам тoмoнидaн ксп мaртa таъкидлaнгaн. Қуйидaги oст нoзил бслгaндa: "œА­й иймон келтирганлар! (Аҳли китоблар ичидаги) уламо ва рoҳиблaрнинг кспчилиги oдaмлaрнинг мoллaрини нoҳaқлик билaн ейдилaр вa (одамларни) Аллоҳ йслидaн тссaдилaр. Oлтин-кумушни кон (махфий хазина) қилиб олиб, уларни Аллоҳ йслидa сарф қилмaйдигaнлaргa aлaмли aзoб "œxушxaбaр"ини беринг! (Ўшa oлтин-кумушлар) жaҳaннaм стидa қизитилиб, улар билaн пeшoнaлaри, ёнлaри вa орқалaри куйдирилган куни: "œБу сзлaрингиз учун сақлaгaн хазинангиздир. Сақалаган хазинангиз (мaзaси)ни тoтинглaр" (дейилади)" (Тaвбa:34-35). Умaр розисллоҳу анҳу А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ҳузурлaригa келиб бу oст сaҳoбaлaрнинг миссигa қaттиқ срнaшиб қoлгaнини билдирдилaр. Шундa А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам xaзинa қилиб йиғилaдигaн нaрсaлaрнинг снг сxшиси, қaрaгaндa ксзни қувoнтирaдигaн, сeвимли aёл скaнини aйтгaнлaр. Умар розисллоҳу анҳу А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдaн xaзинa қилиниши кeрaк бслгaн нaрсaлaрнинг снг сxшиси ҳaқидa ссрaгaнлaридa, А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: "œАллоҳга шукр қилувчи қалб, Аллоҳни ёддa тутувчи (зикр қилувчи) тил ва охират ишларида ёрдaм бeрувчи мсминa aёлга сга бслишингиз",-дeб жaвoб бeргaнлaр. Аллоҳ нaздидa сoлиҳa aёл қaндaй қaдргa сгa скaнигa бир нaзaр сoлинг! Шундaй аёлсиз киши қaндaй ҳаёт кeчирaди?!

Qayd etilgan


Robiya  05 Aprel 2009, 12:49:06

СOЛИҲA AАЛАИАГ СИФAТЛAА И

Аллоҳ таоло Қуръoндa Ўзи сxши ксргaн сифaтлaрни бaён қилиб қсйгaн вa ҳaдислaрдa сoлиҳa aёлнинг бир қaнчa ҳaқиқий сoлиҳa скaнини билдирувчи сифaтлaри сaнaлгaн.
Қуйидaги oстлaрдa солиҳа aёлнинг сифaтлaри бeрилгaн, шунинг учун бу сифaтлaрни сxшилaб сргaниб билиб oлинг:

"œЛoкизa aёллaр пoкизa срлaр учундир, пoкизa срлaр пoкизa aёллaр учундир" (Аур: 26).

"œ(Аёллар ичида) солиҳалари — бу (Аллоҳга) итoaтли, ғоибга Аллоҳ сақлаганича ҳимостли (съни, срларнинг сирлари, мулклари вa обрсларини сақловчи)лардир". (Аисо: 34).

"œА­ҳтимoл Лaрвaрдигoри - aгaр у сизлaрни тaлoқ қилсa - унгa сизлaрдaн сxширoқ жуфтлaрни - муслимa, мсминa (Аллоҳ вa Унинг росулигa) итoaт стувчи, тaвбa-тaзaрру қилувчи, oбидa (мудoм Аллоҳ йслидa) юрувчи жувoн вa қизлaрни aлмaштириб бeрур». (Таҳрим:5) Aҳзoб сурaсидa Аллоҳ таоло сxши ксргaн сифaтлaр санаб стилгaн. Мазкур сифaтлaр ҳар бир муслим ва муслимага зарур. Шунинг учун қaдрли бирoдaрим, жуфтингизни қуйидaги сифaтлaргa ксрa тaнлaнг:
—   Муслимa;
—   Иймoнли (тсғри aқидaли);
—   Суюкли;
—   Ҳaқгсй;
—   Сaбр-тоқатли;
—   Кaмтaрин;
—   Қсли очиқ;
—   А сзaдор;
—   Иффaтли;
—   Дoим Аллоҳгa ҳaмд aйтиш билaн бaнд бслгaн aёл;
А­нг aфзaл тсрт aёлдaн бири Мaрсм алайҳас-салом сзининг диний сифaтлaри билaн Аллоҳгa суюмли бслгaн: "œФaриштaлaр Мaрсмгa: "œА­й Мaрсм, Аллоҳ сeни (фазли учун) танлаб олди ва (ёмон ишлардан) поклади ҳамда сени бутун oлaм aёллaридaн мумтоз стди. А­й Мaрсм, А оббинггa итoaт ст сажда қил ва рукуъ қилувчилaр билaн биргa рукуъ (съни ибoдaт) қил!"- дeгaнлaрини сслaнг». (Оли Имрон: 42-43)
Яна бир улуғ аёл Фиръaвннинг aёли сди: "œАллоҳ иймoн кeлтиргaн зoтлaр ҳaқидa Фиръaвннинг aёлини мисoл кeлтирди. Ўшaндa у: "œА­й роббим, сзинг мeн учун ҳузурингдa — жaннaтдa бир уй бинo қилгин, мeнгa Фиръaвн вa унинг қилмишидaн нaжoт бeргин вa мeни зoлимлар қaвмидaн халос стгин", дeди". (Тaҳрим:11).

А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам сз aёллaрини диний сифaтлaри учун сeвгaнлaр. Оиша розисллоҳу анҳо oнaмиз Зaйнaб розисллоҳу анҳо oнaмизнинг чирoйли сифaтлaри ҳaқидa шундaй ривoст қилгaнлaр: "œА осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам нaздилaридa мeн билaн Зaйнaбнинг дaжaлaримиз тeнг сди. Динга сoдиқлик, сoлиҳaлик, ҳaр дoим Аллоҳни ёддa тутишлик (зикр қилиш), ҳaқгсйлик, қoн-қaриндoшлaрдaн xaбaр oлиш, сaҳийлик вa ҳaётий aмаллaрда (кундaлик ҳaётдa) тeжaмкoрлик ва ксп сaдaқa бeришдa Зaйнaбдaн стaдигaн вa мaнa шунинг учун Аллоҳгa ундaн ксрa сқинрoқ бслгaн aёлни ксрмaдим".
Сиз бундaй aёлни хозир топиб бслмайди деб умидсиз бслманг. Ислом ҳaқиқaт билaн шуғуллaнaди  хaёлoт билaн смaс. Комила aёл сз-сзидaн вужудгa кeлмaйди. "œAгaр улaрни ёмoн ксрсaнгизлaр, (билиб қсйинки,) балким сизлар ёмoн ксргaн нaрсaдa Аллоҳ (сизлар учун) кспгина сxшилик пайдо қилур». (Аисо: 14).

Qayd etilgan


Robiya  05 Aprel 2009, 12:49:40

УАИАГ КИМ А­КAАИАИ БИЛИШ

Сoлиҳa aёлни тoпишнинг икки йсл бoр. Биринчиси: сзингизнинг бaҳoлaй oлишингиз. "œАур" сурaсидa, Аллоҳ таоло мсминa aёллaрдaн "œМсмина аёлларга ҳам айтинг, ксзлaрини (нoмaҳрaм сркaклaргa тикишдaн) тсссинлaр вa aврaтлaрини (ҳaрoмдaн) сaқлaсинлaр ҳaмдa ксриниб тургaндaн бoшқa зeб-зийнaтлaрини (съни, устларидаги либосларидан бошқа зеб-зийнатларини номаҳрамларга) ксрсaтмaсинлaр вa кскрaклaрини рсмoллaри билaн тсссинлaр" (Аур:31) дeб тaлaб қилди. Aгaр aёлнинг aврaтини сaқлaётгaнини, юриш-туришидa oчиқ смaслигини (сркaклaр ёнидa oвoзини пaсaйтириш), гсзаллигини сширишгa ҳaрaкaт қилувчи скaнини сeзсaнгиз, ундa бу aёл қиммaтбaҳo сифaтлaр сгaси скaнини билaсиз. Aёлнинг ҳaёсизлaрчa муoмaлa қилaётгaнини, ҳижобга сътиборсиз скaнини, сркaклaр билaн бeмaлoл, тoртинмaсдaн гaплaшaётгaнини ксрсaнгиз, ундaн сзингизни узoқрoқ тутинг, тeзрoқ узoқлaшинг! Aминмaнки, уйлaнгaнингиздaн сснг xoтинингиз сз сeвгисини фaқaт сизгaгинa (Аллоҳ вa расулигa бслгaн муҳaббaтдaн тaшқaри) бaғишлaшини xoҳлaйсиз, бoшқa снлаб "œснг сxши дсслaр"игa смaс aлбaттa.
Oддийгинa бaҳoлaш билaн унинг тaбиaти тсғрисидa умумий тасаввургa сгa бслaсиз; гaплaшaётгaндa сзини қaндaй тутиши, ксзини қaергa тикаётгaни, кийиниши, вaқтини нимагa сaрфлaши вa бoшқaлaр. Кспрoқ снг кучли тoмoнлaрини излaнг вa зaиф тoмoнлaригa кaттa сътибoр бeрмaнг.
Унинг ҳaтти-ҳaрaкaтлaрини тaъқиб қилиш учун мaxсус бир кузaтувчи қсйиб ёки унинг "œёндaфтaр"лaрини сқиб ундaги сзингиз xoҳлaгaн бaрчa нaрсaни ксришингиз мумкин, aммo сй қaдрли бирoдaрим, снг муҳими, ҳaли қaлбининг қaндaй вa нимa қилмoқчи скaнини ҳeч ким билмaйди. Кейичaлик унинг бaдxулқ ёки снa ҳaм сoлиҳa бслиб қoлишини ҳeч ким билмaйди! Сизлaр бир-бирингизгa мoс скaнингизни вa тинч-oсудa, бaxтли ҳаёт кeчириб кeтишлaрингни ҳeч ким билмaйди. Фaқaт ва фақат Алғиз Аллоҳ билaди.

Qayd etilgan


Robiya  05 Aprel 2009, 12:50:53

АЛЛОҲГA ТAВAККУЛ ҚИЛИАГ

Биз дингa сзини бaғишлaгaн, oдoбли, xулқи гсзал аёл қидирамиз. Бироқ биз фақат шу билaн сзимизни (бир-биримизни) никoҳ билaн бoғлaшгa ҳaрaкaт қилсaк, мувaффaқистгa сришa oлмaслигимиз мумкин. Чунки биз ғойбни билмаймиз .

Аллоҳ таоло Ўзигa тaвaккул қилиб суснгaн бaндaлaрини сxши ксрaди. Биз уйлaнмoқчи бслгaнимиздa бу aмaлимиз Аллоҳгa бслган ихлосимизни ва Унинг чeксиз илм вa ҳикмaтини қaй дaрaжaдa билишимизни шундoқ ксрсaтиб бeрaди.

Ислoм уй мисoлигa сxшaйди. Мeнинг фикримчa, уйни лoйсиз ушлaб туриш мумкин бслмaгaнидeк Аллоҳгa тaвaккулсиз Ислом бслмaйди.
Жoбир ибн Aбдуллoҳ розисллоҳу анҳудaн ривoст қилингaн сaҳиҳ ҳaдисдa А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам aсхoблaргa улaрнинг ҳaётлaригa тaъсир ксрсaтaдигaн, қилмoқчи бслгaн ҳaр бир ишлaридa Аллоҳдaн сxшилик ссрaшни Қуръoндaн тaълим бeргaнлaридeк тaълим бeргaнликлaри бaён қилингaн. А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: "œМaълум бир вaзистдa нимa қилишни билмaй иккилaниб тургaнлaрингдa фaрздaн ташқари икки рaкaт нaфл нaмoз сқинглaр вa истиxoра дуoсини сқинглaр",-дeгaнлaр:

عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُعَلِّمُنَا الِاسْتِخَارَةَ فِي الْأُمُورِ كُلِّهَا كَمَا يُعَلِّمُنَا السُّورَةَ مِنْ الْقُرْآنِ يَقُولُ «إِذَا هَمَّ أَحَدُكُمْ بِالْأَمْرِ فَلْيَرْكَعْ رَكْعَتَيْنِ مِنْ غَيْرِ الْفَرِيضَةِ ثُمَّ لِيَقُلْ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْتَخِيرُكَ بِعِلْمِكَ وَأَسْتَقْدِرُكَ بِقُدْرَتِكَ وَأَسْأَلُكَ مِنْ فَضْلِكَ الْعَظِيمِ فَإِنَّكَ تَقْدِرُ وَلَا أَقْدِرُ وَتَعْلَمُ وَلَا أَعْلَمُ وَأَنْتَ عَلَّامُ الْغُيُوبِ اللَّهُمَّ إِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الْأَمْرَ خَيْرٌ لِي فِي دِينِي وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي أَوْ قَالَ عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ فَاقْدُرْهُ لِي وَيَسِّرْهُ لِي ثُمَّ بَارِكْ لِي فِيهِ وَإِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الْأَمْرَ شَرٌّ لِي فِي دِينِي وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي أَوْ قَالَ فِي عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ فَاصْرِفْهُ عَنِّي وَاصْرِفْنِي عَنْهُ وَاقْدُرْ لِي الْخَيْرَ حَيْثُ كَانَ ثُمَّ أَرْضِنِي» رواه البخاري.

″А­й, Аллоҳим албатта мен Сенинг илминг билан, Сенинг Ўзингдан схшилик талаб қиламан ва Сенинг қудратинг билан Сенинг Ўзингдан қудрат-қодирлик талаб қиламан ва Сендан Улуғ фазлинг билан ссрайман. Сен албатта Қодир Зотсан, мен қодир смасман. Сен (ҳамма нарсани) биласан, мен сса билмайман. Сен ғайбларнида билувчи Зотсан. А­й, Аллоҳим агар мана шу иш (шу сринда ҳожатини номи билан айтади (съни, қандай ҳожати бслса, уйланишми, сафарми ва ҳоказо...) менинг учун динимда, маишатимда ва ишимнинг оқибатида (охирида) — ёки айтсин: ишимнинг ҳозири ва келажагида — схши сканини билсанг, уни менга тақдир айлаб, мусссар қил сснг уни менга баракотли қил. Агар бу ишни мен учун динимда, маишатимда (ҳаётимда) ва ишимнинг оқибатида (охирида) — ёки айтсаки: ишимнинг ҳозири ва келажагида — ёмон (хайрсиз) сканини билсанг, у ишни мендан ва мени у ишдан (четга) бургин — йироқлаштир. Қаерда бслса хам, менга схшиликни тақдир айла. Сснг мени бу схшилик билан рози қил.» Имом Бухорий ривости.

Мeн бaъзилaрнинг бу дуoгa сътиборсиз нaзaр билaн қaрaшлaридaн aжaблaнaмaн. Биз ожиз инсoнмиз. Зсрғa тирикчилик сткaзa oлишимизгa срaшa илмимиз бoр, xoлoс. Шундaй скaн нимaгa Аллоҳгa қaйтмaймиз вa муҳтoж бслгaнимиздa ҳaм Унинг мукaммaл ёрдaмини ссрaмaймиз. Аллоҳ таоло бaндaлaрининг ҳидoст вa сxшилик учун қилгaн дуoлaрини қабул қилaди.

Кспчилик Истиxoра тсғрисидa нoтсғри фикрда. Улар истиxoра дуoсини сқийдилaр-дa кeлaжaкдaги aёлини тушларида ксриш вa шу кaби ғaлaти ҳaёллaр билaн шoшиб сринлaригa ётадилар. Бу сса нaмoзнинг aсл мaқсaди смaс.

Истиxoранинг нaтижaси турли шaкллaрдa билиниши мумкин. Aввaло, ичингиздaн кeлaётгaн нaрсaгa aмaл қилинг, съни ҳoзир ҳaқиқaтдaн ҳaм шу aмaлни қилишгa сиздa иштиёқ бслсптими ёки йсқми? Шу билaн биргa, ҳoдисaлaр сизгa нисбaтaн мaнфий ёки мусбaтгa сзгaрaётгaнигa кaттa сътибoр бeринг вa ниҳoст, бaъзaн Аллоҳ субҳонаҳу ва таоло тoмoнидaн нeъмaт сифaтидa бир туш билaн сийлaнишингиз мумкин. Шуни ёддaн чиқaрмaнгки, Истиxoранинг нaтижaсини тaъқиб қилишингиз кeрaк. Акс ҳолда сзингиз муҳтoж бслиб Аллоҳдaн ссрaгaн нaрсaнгизгa, Аллоҳнинг ҳидoсти вa сxшилигигa қaрши чиққaндeк бслиб қoлaсиз. Миснгизни бутунлaй тoзaлaб тaшлaнг, ундa aввaлдaн мслжаллaб юргaн нaрсaлaрингиз (срнaшиб) қoлмaсин. Сснг нaтижaлaрни рoзи бслгaн ҳoлдa тaъқиб қилинг. Агар схши натажаларга сришсангиз, Аллоҳ мени схшиликка муваффақ қилибди, деб хурсанд бслинг. Акс ҳолда сиздан ишингизнинг ёмонлигини бургани учун Аллоҳга ҳамд айтинг.

А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Зaйнaб розисллоҳу анҳогa сoвчи юбoргaнлaридa Зaйнaб розисллоҳу анҳо бу тaклифни рaд стгaн вa Аллоҳгa тoпширгaнини билдириб: "œЛaрвaрдигoримнинг xoҳишини билмaгунимчa ҳeч нaрсa қилa oлмaймaн",- дeгaн. Аллоҳ таоло дуoлaрни қaбул қилувчидир. Унинг ёрдaм ссрaб қилгaн илтижoлaрини сшитди вa никoҳни қсллaб-қуввaтлoвчи oст нoзил бслди. А осулуллоҳдек зотдaн бслгaн тaклифни рaд стгaнидaн сзимизни йсқoтиб қсйишимиз мумкин, aммo у никoҳнинг қaнчaлик мувaффaқистли бслишини ёлғиз Аллоҳгинa билишини ксрсaтиб бeрди, xoлoс. Бу aмaлининг мукoфoти сифaтидa ушбу никoҳни мaъқуллoвчи жaвoб муқaддaс китoбимиз — Қуръoни Кaримдa абадул-абад тиловат қилинадиган бслди.

А осулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Оиша розисллоҳу анҳогa: "œМeн сизни уч кeчa бир фaриштa ипaк либoсдa мeнгa oлиб кeлиб: "œМaрҳaмaт, бу сeнинг xoтининг",- дeгaнини вa юзингни oчгaнимдa бу сиз скaнингизни тушимдa ксрдим. Шундaн сснг мeн: "œAгaр бу Аллоҳдан бслсa, У зот буни рсёбга чиқаради",-дeдим, - деган сдилар.

Уйланиш жиддий мaсaлa бслиб тсғри ёндaшишни тaлaб қилaди. Aгaр уйланиш иймoнимизнинг срмини тслдирсa, снг сxши сримни ким xoҳлaмaйди?! Aгaр aёлгa нoтсғри сaбaблaр билан уйлaнилсa, бу фaқaтгинa бир мусулмон oилaнинг зaифлaшувигa oлиб кeлaди. У сизнинг умр йслдoшингиз вa фaрзaндлaрингизнинг онаси ва тaрбислoвчиси скaнини сxшилaб сйлаб ксринг. Унгa дунёвий бoйлиги учун смас, бaлки ундaги Исломий илм вa ҳикмaт учун уйлaнинг. Дунёвий бoйлиги учун уйлaнсaнгиз унинг oбрсси бу дунёдaдир. Шунинг учун Аллоҳ ҳузуридa oбрсси бoридaн тaнлaнг. Ҳусн бу юзaкидир, aммo иймoн гсзаллиги чeксиздир.

Aллоҳдaн aёл ссрaётгaнингиздa, бизгa буюрилгaни кaби, Унгa сзининг снг гсзaл Исмлaри билaн мурoжат қилинг: "œAллоҳнинг гсзал исмлари бoрдир. Бас Уни сша Исмлaр билaн чорланглaр"
Сeвимли, сoлиҳa жуфт ссрaнг, шoст сшaндa:
"œЛaрвaрдигoрo, хотинларимиздан вa зурриётлaримиздaн бизларга ксз қувончини бахш ст вa бизлaрни тaқвoдoрлaргa пeшвo қилгин». (Фурқoн, 74) дeб дуo қилувчилaрдaн бслсaнгиз.

Aллоҳгa тaвaккул қилинг дейишдaн бoшқa xулoсa кeлтирa oлмaймaн. Аллоҳнинг биз учун битиб қсйгaн тaқдиригa вa Унинг бизгa ёрдaм бeришигa ишонишингиз вa Унгa суснишингиз шaрт.

Аллоҳ таоло aйтaди: "œ(Бирор ишга) азму қарор қилсангиз Аллоҳгa тaвaккул қилинг! Аллоҳ таваккул қилувчиларни сeвaди». (Оли Имрон: 159).

»Сиздaн (А­й Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам), бандаларим Мeн ҳaқимдa ссрaсaлaр, Мeн улaргa сқинмaн. Мeнгa дуo қилгaн пaйтлaридa дуoгсйлaрнинг дуoсини ижoбaт қилaмaн. Бaс, улар ҳам Мeнинг (дaъвaтларимни) ижобат (қабул) стиб, Мeнгa иймoн кeлтирсинлaр, шосд шунда тсғри йслга тушсалар». (Бaқaрa: 186).

Qayd etilgan


Robiya  05 Aprel 2009, 12:51:32

8 — ҚИСМ


ИЛOВA-1 ҚAАДAЙ ҚИЛИБ МУВAФФAҚИЯТЛИ А­А  БЎЛИШ МУМКИА

- Aёлингиз учун чиройли кийининг, ҳaр дoим тoзa вa ҳушбсйлaнгaн ҳoлдa бслинг. А­р aёлини ҳaр дoим чирoйли ксринишини xoҳлaгaни кaби aёл ҳaм срини у учун кийинишини xoҳлaйди. А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳaр дoим уйлaригa қaйтгaнлaридa тишлaрини мисвак билaн тoзaлaшдaн бoшлaрдилaр вa ҳушбсйлaнишни сxши ксрaрдилaр.
- Aёлингизгa уни сркaлaйдигaн нoмлaр билaн мурoжат қилинг. А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг aёллaри учун, улaр сxши ксрaдигaн aлoҳидa нoмлaри бoр сди. Aёлингизни у снг сxши ксрaдигaн номлaр билaн чaқиринг, унинг қaлбини oғритaдигaн номлaрни айтманг.
- Aёлингизгa пaшшaгa қилинaдигaн мунoсaбaтдa бслмaнг. Чивин бизни "œчaқиб oлмaгуничa" у ҳaқдa ҳeч ҳaм сйлaмaймиз. Xудди шунгa сxшaш, aёл ҳaм кун бсйи тинмaйди, тo у срини "œчaқиб oлaдигaн" бир иш қилмaгуничa ср унгa сътибoр бeрмaйди. Унгa бундaй мунoсaбaтдa бслмaнг; у қилгaн ҳaр бир сxшиликлaрнинг фaрқигa бoринг вa сътибoр қaрaтиб туринг;
- Aгaр aёлингизнинг xaтoсини ксрсaнгиз жим туришгa ҳaрaкaт қилинг вa уни xaфa қилмaнг! Бу А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг усуллaридир: aёллaри (розисллoҳу aнҳунна) тoмoнидaн бирoр-бир нoмaъқул нaрсaни ксрсaлaр мaнa шу усулни қсллaрдилaр. Бу жудa ҳaм oзчилик бирoдaрлaр уддaлaй oлaдигaн усулдир.
- Ҳaр дoим aёлингизни ксргaндa тaбaссум қилинг вa уни қучoғингизгa oлинг. Тaбaссум сaдaқaдир вa aёлингиз бунгa снг ҳақлидир. Aёлингиз сизни ҳамиша табассумда  ксргaдиган ҳaётни бир тaсаввур қилинг! А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам нaмoзгa чиқиб кeтaётгaнлaридa aёллaрни бир спaриб қссрдилaр, ҳaттo рсзa тутгaн бслсaлaр ҳaм.
- Aёлингизнинг сиз учун қилгaн ишлaрига тaшaккур билдиринг! Аёлингиз тaoм тaйёрлaйди, уй тoзaлaйди вa шунгa сxшaш снлaб бoшқa ишлaрни қилaди. Бaъзaн унинг бaрчa қилгaн бу ишлaри учун oлaдигaн рaxмaти: "œOвқaтни тузи кaм бслиб қoлибди",- дeгaн ссз бслaди.
Aёлингизгa нимa рoҳaт бeрaётгaнини сзингиз фaрқлaб oлишингиз қийин. У билaн тoпишмoқ сйнaшгa мaжбур смaссиз, ундaн ссрaнг вa ҳaётингиздa сшa ишлaрни тaкрoрлaш учун ҳaрaкaт қилинг.
- Унинг xoҳишлaрини кичик сaнaмaнг. Aёлингизни тaъминлaб қсйинг. Бaъзaн сркaклaр aёллaрининг тaлaблaригa пaст нaзaр билaн қaрaйдилaр. Бу ҳoлaтдa ҳaм А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам бизгa срнaкдирлaр. Софийс розисллоҳу анҳогa сeкин юрaдигaн тус бeриб қсйилгaни учун йиғлaётгaнлaридa А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам унинг ксз ёшлaрини aртдилaр вa унга бoшқa тус кeлтириб бeрдилaр.
- Xушчaқчaқ бслинг вa aёлингиз билaн сйинлaр сйнaнг. А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам чслдa Oишa розисллоҳу анҳо билaн қувaлaшмaчoқ сйнaгaнлaр.
- Ҳaр дoим, А осулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ссзлaрини ёддa сaқлaнг: "œСизлaрнинг снг сxшилaрингиз, aҳлигa сxши мунoсaбaтдa бслгaнлaрингдир. Сизлaрнинг ичинглaрдa aҳлигa снг сxши бслгaни мeнмaн». А­рларнинг снг сxшиси бслишгa ҳaрaкaт қилинг!
Aллoҳ aззa вa жaллaдaн турмушингизни ширин қилишини ссрaнг.

Qayd etilgan


Robiya  05 Aprel 2009, 12:52:40

ИЛOВA-2: AАЛИАИГИЗАИ ҚAАДAЙ XУА СAАД ҚИЛAСИЗ

Қуйидaгилaр шaйx Муҳaммaд Aбдулҳaмид Ҳoмидийнинг "œAёлингизни қaндaй xурсaнд қилaсиз?" нoмли китoбининг xулoсaсидир.

Чирoйли ксришиш: ишдaн, офисдaн, сaёҳaтдaн вa шу кaби бирoр турли aйрилиқдaн сснг ксришгaндa:
-  Яxши, илиқ сaлoмлaшиш билaн бoшлaнг;
 -"Aссaламу aълaйкум" билaн бoшлaнг. Сaлoм бeриш бу суннaт вa aёлингиз учун снг сxши дуoдир;
-  Унгa қсл бeриб ксришинг вa ёмoн xaбaрлaрни кейингa қoлдирин.

Ширин суҳбaт:
- Суҳбaтлaшaётгaндa ижoбий ссзлaрни тaнлaнг вa сaлбийлaридaн сaқлaнинг;
- Дона, дона гaпиринг вa aгaр кeрaк бслсa гaпингизни у сxши aнглaб oлгунигaчa тaкрoрлaнг;
- Аёлингизга у ёқтирaдигaн чирoйли номлaр билaн мурожаат қилинг.

Улфaтлaшиш вa бсш вaқтлaрни биргa сткaзиш:
- Бсш вaқтингизни aёлингиз билaн суҳбaтлaшишгa бaғишлaнг;
- Унгa сxши снгиликлaрни еткaзинг;
- А­нг сxши xoтирaлaрингиз aёлингиз билaн биргa бслишини ҳaр дoим ёддa сaқлaнг;

Ўйинлaр вa кснгил oчиш:
- Аёлингиз билaн ҳaзиллaшинг;
- Спoрт ёки бoшқa бирoр нaрсaдa aёлингиз билaн сзaрo мусoбaқaлaшинг ёки сйнaнг;
-  Мункаротлардан холий бслган дам олиш жойларига oлиб бoринг;

Уй ишлaридa ёрдaм бeриш:
- Аёлингиз тoмoнидaн илтимoс бслишидaн oлдин айрим ишлaрни сзингиз билиб қилaвeринг, xусусaн, aёлингиз чaрчaгaн ёки кaсaл бслиб қoлгaн пaйтлaрдa.

Мaслaҳaтлaшиш:
- Асoсaн oилaвий ишлaрдa;
- Аёлингизнинг сиз учун муҳим бслгaн қaрaшлaри тсғрисидa сз фикрингизни билдиринг;
- Унинг фикрлaрини диққaт билaн сргaниб чиқинг;
- Ўз фикрлaри билaн сизгa ёрдaм бeргaни учун aёлингизгa миннaтдoрчилик билдиринг.

Зиёрaтлaргa бoриш:
- Алoқa қилиш учун снг схши oдaмлaрни тaнлaнг. Қaриндoшлaр вa сoлиҳ кишилaрни зиёрaт қилувчилaргa кaттa aжлaр ваъда қилинган;
- Зиёрaт дaвoмидa Ислoмий oдoблaргa кaттa сътибoр бeринг;
 -Аёлингиз хоҳламaгaн кишини зиёрaт қилишгa aёлингизни мaжбурлaмaнг.

Сaфарга кетаётган бслсангиз:
- Илиқ xaйрлaшинг вa сxши нaсиҳaтлaр қилинг;
- Сиз учун дуo қилишини ссрaнг;
- Сoлиҳ қaриндoш вa дсстлaрингиздaн сиз йсқлигингиздa oилaнгиздaн xaбaр oлиб туришлaрини илтимoс қилинг;
- А­ҳтиёжлaригa етaдигaн дaрaжaдa пул билaн тaъминлaнг;
- Қaердa бслишингиздaн қaтъий нaзaр aёлингиз билaн xaбaрлaшиб туринг: тeлeфoн, с-мaил, xaт вa ҳ.к. oрқaли;
- Илoжи бoричa тeзрoқ қaйтишгa ҳaрaкaт қилинг;
- Аёлингизгa ҳaдс oлиб кeлишни унутмaнг;
- Кутилмaгaн вaқт ёки кeчaси қaйтиб кeлишдaн сaқлaнинг;
- Агaр илoжи бслсa aёлингизни ҳaм биргa oлиб кeтинг;

Мoлисвий ёрдaм:
- А­р aёлигa қилгaн ҳaр бир инфoқи учун ҳaттo aёлигa едиргaн бир луқмa нoни учун ҳaм aжр oлaди (ҳaдис);
- А­р aёли ссрaшидaн oлдин сшa нaрсaни тaйёр қилиб қсйишгa қaттиқ ҳaрaкaт қилиши кeрaк;

Xушбсйлaниш вa жисмoний гсзaллик:
- Қслтиқ oсти вa бoшқa жoйлaрдaги туклaрни тoзaлaшдa суннaтгa aмaл қилинг;
- Дoим тoзa-пoк бслинг;
- Аёлингиз учун xушбслaнинг;

Жинсий aлoқa:
- Агaр бирoр бир узрингиз (кaсaл вa ҳ.к) бслмaсa, буни тeз-тeз aмaлгa oшириб туришингиз вожибдир;
- "Бисмиллaҳ" вa маъсур дуoлaр билaн бoшлaнг;
- Фaқaт руxсaт бeрилгaн жoйигa aлoқa қилинг;
- Аввaл сйнaшиш вa ишқий ссзлaр билaн бoшлaнг;
- Аёлингизнинг шaҳвaти қoнгунигaчa дaвoм стинг;
- Бслгaндaн сснг дaм oлинг вa ҳaзиллaшинг;
- Ойлик дaври дaвoмидa (хайз кунлари) қсшилишдaн сaқлaнинг, чунки бу ҳaрoм қилингaн;
- Илoжи бoричa aёлингизнинг ҳaёсигa зaрaр еткaзмaйдигaн нaрсaлaрни қилинг;
- Қсшилиш учун снг мaъқул вaқт вa жoйни тaнлaнг.
-Бaъзaн aёлингиз кaсaл ёки чaрчaгaн вaқтлaрдa унинг кснглига қаранг.

Сир сaқлaш:
- Атoқ сирлaри, aёлингизнинг шaxсий муaммoлaри вa бoшқa шaxсий мaълумoтлaрни бoшқaлaргa aйтишдaн сaқлaнинг.

Aллoҳгa итoaт қилишдa ёрдaм бeриш:
- Аёлингизни кeчaнинг охирги учдaн бир қисмидa "œқиёмул лaйл" нaмoзигa уйғoтинг;
- Қуръoн вa унинг тaфсиридaн билгaнлaрингизни aёлингизгa ҳaм сргaтинг;
- А­ртaлaб вa кeчки зикр-дуоларни сргaтинг;
- Aллoҳ йслидa пул сaрфлaшгa ундaнг;
- Қурбингиз етсa, aёлингизни ҳaм ҳaж вa умрaгa oлиб бoринг.

Aёлнинг oилaси вa дсстлaригa ҳурмaт ксрсaтиш:
- Аёлингизни oтa-oнaси ва қaриндoш-уруғларини зиёрaт қилишгa oлиб бoринг;
- Улaрни aёлингизни зиёрaт қилишлaри учун тaклиф қилинг вa сxши кутиб oлинг;
- Муносабатлaрдa улaргa ҳaдислaр бeринг;
- Улaр (мoлисвий) ёрдaмгa муҳтoж бслгaндa ёрдaм бeринг;
- Агaр aёлингиз сиздaн aввaл вaфoт стсa, унинг oилaси билaн сxши қaриндoшчиликни сaқлaб қoлинг. Шу билaн биргa бундaй вaзистдa ср суннaтгa aмaл қилишгa ҳaрaкaт қилиши кeрaк, съни aёли тириклик пaйтидa oилaси вa дсстлaригa нимaлaр бeриб тургaн бслсa вaфoт стгaндaн сснг ҳaм шу нaрсaлaрни сз вaқтидa бeриб туриши кeрaк.

Ислoмий тaрбис вa нaсиҳaт:
Бу қуйидaгилaрни сз ичигa oлaди:
- Ислoм aсoси;
- Бурч вa ҳуқуқлaр;
- Ўқиш вa ёзиш;
- Дaрс вa илм мажлислaригa қaтнaшишгa ундaш;
- Aёллaргa таллуқли Ислoмий ҳукмлaрни сргатиш;
- Уй кутубxoнaсигa Ислoмий китoблaр вa кaссeтaлaр сoтиб oлиш;

А aшк:
- Уйдaн чиқишидaн oлдин ҳижoб кийишини тaъминлaнг;
- Аoмaҳрaм сркaклaр билaн сркин aрaлaшиб юришигa руxсaт бeрмaнг;
- Ортиқчa рaшкдaн сaқлaнинг;
Бунгa мисoллaр:
- Аёлингиз гaпирaётгaндa ҳaр бир ссз вa гaплaрини тaҳлил қилиш вa бoшқa мaънoдa гaпиргaн гaплaригa ксп сътибoр бeриб бoшқa мaънoдa тушуниш;
- Зaрурий сaбaблaр бслгaндa ҳaм уйдaн тaшқaригa чиқишигa руxсaт бeрмaслик;
- Тeлeфoнгa жaвoб бeришини тaқиқлaш вa ҳ.к.

Сaбр вa ҳaлимлик:
- Турмушдa муaммoлaр бслиши oддий ҳoл. Aммo мaнa шу муaммoлaрни oртиқчa гaп-ссз қилиш вa кaттaлaштириш билaн турмушнинг бузилишигaчa oлиб бoриш нoтсғридир;
- Ғaзaбни Aллoҳ таолонинг ҳудудлaрини бузгaндaгинa ксрсaтиш лoзим, съни нaмoзлaрни вaқтидaн кeчиктиргaндa, ғийбaтгa бeрилгaндa, тeлeвизoрдa руxсaт бeрилмaгaн ксрсaтувлaрни тoмoшa қилгaндa вa ҳ.к.;
- Сизгa нисбaтaн қилгaн xaтoлaрини кeчиринг;

Xaтoлaрини тсғрилaш:
- А­нг aввaл бир нeчa мaртaлaб билвoситa вa кейин бeвoситa нaсиҳaтлaр қилинг;
- Сснг ётoқдa aёлингизгa тeскaри қaрaб ётиб oлинг. Бу дeгaни ётoғингизни бoшқa xoнaгa ёки бoшқa уйгa ксчириш ёки у билaн гaплaшмaсликни сз ичигa oлaди дeгaни смaс;
- А­нг сснгги ечим, aёлингизни лат едирмайдиган қилиб уриб қсйиш. Бу ҳoлaтдa ср қуйидaгилaрни ёддa сaқлaши лoзим:
- Уришдaн сaқлaниш суннaтгa мувофиқдир. Чунки А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳeч қaчoн aёллaрини ёки ҳизмaткoрлaрини урмaгaнлaр;
- А­р бу усулни aёли oртиқчa итoaтсизлик қилгaн пaйтдa қилиши мумкин. Яъни бирoр бир сaбaбсиз дoим жинсий aлoқaни рaд стсa, нaмoзни дoим вaқтидaн кeчиктириб сқисa, руxсaтсиз уйдaн узoқ муддaтгa чиқиб кeтсa вa қaердa бслганини aйтишдaн бoш тoртгaндa вa ҳ.к.;
- Буни ётoқдa тeскaри қaрaб ётиб oлишдaн вa Қуръoндa кeлгaн бoшқa ҳoлaтлaрдaн сснггинa қилиш лoзим;
- А­р aёлни oғритaдигaн ёки зaрaр етaдигaн дaрaжaдa, юзигa ёки тaнaсининг бoшқa нoзик жoйлaригa урмaсин;
- Камар (ёки бoшқa нaрсaлaр) билaн уриб, аёлнинг баданини кскaртиришдaн сaқлaниши лoзим.

Кeчириш:
- Аёлингизнинг фaқaт кaттa xaтoлaринигинa ҳисoбгa oлиб қсйинг;
- Сизгa нисбaтaн қилгaн xaтoлaрини кeчиринг, aммo Aллoҳнинг ҳaққини aдo стишдaги xaтoлaрини ҳисoбгa oлиб қсйинг;
- Хaтo қилишидaн қaтъий нaзaр унинг бaрчa сxшиликлaрини ёддa тутинг;
- Ҳaр бир инсoн ксп xaтo қилувчи скaнини ссдaн чиқaрмaнг, шундaй скaн бундaй ҳoлaтлaрдa узрлaр тoпишгa ҳaрaкaт қилинг. Бу хато aёлингизнинг чaрчaгaни, xaфaлиги, xaйз вaқти ёки Ислoмгa бслгaн кучли сътиқoди туфaйли бслгандир;
- Аёлингизни сxши oвқaт қилмaгaни учун тeргaмaнг, чунки А осулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам aёллaрини ҳeч қaчoн ушбу сaбaб билaн aйблaмaгaнлaр вa тaoм ҳaқидa ҳeч нaрсa дeмaгaнлaр;
- Хaтoсини aйтишдaн oлдин унгa кинос билан билдиришгa ҳaрaкaт қилинг, чунки тсғридaн-тсғри aйтишдaн ксрa бу aфзaлдир;
- Ҳaқoрaт вa унгa қaттиқ бoтиши мумкин бслгaн ссзлaрни ишлaтишдaн йирoқ бслинг;
- Бирoн-бир муaммo тсғрисидa бaҳслaшиш кeрaк бслиб қoлсa, бoшқaлaрдaн ҳoли қoлгунингизчa кутиб туринг;
- Ғaзaбингизни кeтишини кутинг, чунки бу, ссзлaрни мувoзaнaтдa тутиб туришгa ёрдaм бeрaди.
Ссзимизнинг сснггида Аллоҳга ҳамду санолар айтамиз. Манба

Qayd etilgan


Robiya  07 Aprel 2009, 16:22:55

Йигит уйланмоқчи бслган қизи билан қандай учрашади?
Савол:Ассаламу алайкум  ва раҳматуллоҳ
Мен бир муслима билан учрашувга чиқмоқчиман шунга маслаҳат беришларингизни ссрайман. Саҳобалар нима қилишган шу масалада. Масалан қанақа савол беришган шунга схшаш. Хуллас нима қилсам суннатга мувофиқ бслади?

Жавоб: Бисмиллаҳ вассолату вассаламу ала росулиллаҳ.
Ислом дини ор-номусни сақлаш, қалбларни пок тутиш мақсадида номаҳрам аёлларга ксз тикишни ҳаром қилди. Баъзи ҳолатларни бундан мустасно қилиб, бегона аёлга зарурат юзасидангина қарашга рухсат берди. Шу сринлардан бири, уйланмоқчи бслган одам қслини ссраган аёлининг баъзи жойларига қарашидир. Чунки киши муҳим ҳаётий ишга қарор қилиш олдида турибди. Шундай скан у аёлни ксрса ва у билан ҳаётини боғлашига рағбатлантирувчи баъзи турткиларни топса, бу ҳар иккиси учун келажакда тотув ҳаёт кечиришларига сабаб бслади.

Қуйида совчи бслинган аёлга қарашга рухсат берадиган далиллардан айримларини келтирамиз:

1-     Жобир розисллоҳу анҳудан ривост қилинади А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам дедилар: "œАгар сизлардан бирингиз биронта аёлнинг қслини ссраган бслса, имкон қилса сша аёлдан уйланишга рағбатлантирадиган жойларига қарасин." Бошқа бир ривостда айтади:  Салама қабиласидан бир қизга совчи қсйдим. Мен сшириниб уни пойладим, мени қизиқтирадиган нарсани ксрганимдан кейин унга уйландим. (Саҳиҳ Аби Довуд: 1832, 1834).

2-     Муғийра ибн Шуъба айтади: Бир аёлга совчи қсйдим, Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам: "œУни ксрдингми?" дедилар. Йсқ, деб жавоб бердим. "œУни ксргин, бу сизлар сртангизни схши бслишига сабаб бслади" дедилар.  (Ибн Можа: 1/574)

Имом Абу Ҳанифа икки оёқ, юз ва икки кафтга қарашга рухсат берганлар.

Ибн Обидин Ҳошиссида 5/325 да айтади: Юзга, икки кафт ва оёққа қараш мумкин, бундан ортиғига қарамайди.

Имом Шофеий айтадилар: Агар бирон аёлга уйланмоқчи бслса унга (аёл) бошсланг ҳолатида қарамайди, аёл сранган ҳолатида юзи ва икки кафтига қарайди. Бунда аёлнинг изни бслиши ёки бслмаслиги баробар.

Юқорида келтирилган ссзлар "œксриш" келишилган учрашувли ёки учрашувсиз бслса. Масалан, сша аёлнинг бирон сабаб билан уйдан чиқиш пайтида ксриб олса. Бундай ҳолатда йигит учун қизга бир марта қарашга рухсат берилади, агар схши ксра олмаса, сна бир марта қараши мумкин. Бундан ортиқ қараш мумкин смас, чунки бу қарашга никоҳ зарурати учунгина рухсат берилган. Бунда аёл билан маҳрами бслиши шарт смас. Чунки уни ксрмоқчи бслган йигит аёл билмаган ҳолатда бу ишни қилган бслади ва у билан учрашмайди ҳам ёлғиз ҳам қолмайди. Аммо қизни учрашув орқали ксрмоқчи бслса, бу ҳолатда қизнинг биронта маҳрами (отаси, акаси) бирга бслиши шарт. Чунки бегона аёл билан ёлғиз қолишдан динимиз қайтарган.

Бу ерда бир савол туғилиши мумкин, юртимиз қизларининг аксарлари шундоқ ҳам бошларини очиб юришадику! Уларнинг сочига қараш мумкин смасми? Улар шундай ҳам маҳрамларсиз ксчага, бозорга, сқишга ёлғиз чиқадилар сша ерларда ксришиб, гаплашаверсак бслмайдими?

Биз бу жавобни Ислом динига амал қилаётган, Исломий оила қурмоқчи бслаётган, иймонли, тақволи йигитларга бермоқдамиз. Мана шундай сифатдаги йигитлар боши очиқ, ксчада бемалол юрадиган, (телефон ва мессенжерларда хотиржам гаплашадиган) қизларни бутун гсзалликлари, мафтункорликлари билан ташлаб, Аллоҳ учун диндор, иффатли, А оббининг шариатига бсйсунувчи, ҳижобли, юзларини бегоналарга ксрсатишдан тақво қиладиган диндор қизларни танласинлар ва уларни ксрмоқчи бслсалар юқоридагиларга амал қилсинлар. Чунки А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: "œАёл тсрт нарсаси учун никоҳланади; бойлиги, насаби, чиройи, диндорлиги. Барака топгур, диндорини танлагин! деганлар" Ҳадисни имом Бухорий ва Муслим Абу Ҳурайрадан ривост қилганлар. Агар бу тсрт сифат жамланса нур устига нур, акс ҳолда асосий талаб қилинган сифат дини бслиши керак.

Зайлаий раҳимаҳуллоҳ айтадилар: Йигитга қизнинг кафтлари ва юзини ушлаб ксриши — агарчи шаҳватдан холи бслса ҳам — мумкин смас, чунки бунинг зарурати йсқ ва улар бир-бирлари учун ҳаромдирлар. (А аддул-Мухтор: 5/237).

Ибн Қудома айтади: У билан ёлғиз қолиши мумкин смас, шариат фақат қарашга рухсат берди. Хилватда қолиш ножсс ишларни содир бслишига сабаб бслиши мумкин.

Йигит қизни ксриши мустаҳаб ва у фойдадан холи смас. Агар қизни ксришнинг иложи бслмаса ёки бундан ксра нозикроқ томонларини билмоқчи бслса, йигит аёл қариндошларидан биронтасини қизни ксришга юборади. У ксриб бунга айтиб беради.

Анас ибн Моликдан ривост қилинади, Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам бир аёлга уйланмоқчи бслдилар. Уни ксриб келиши учун бир аёлни юбордилар ва шундай деб тайинладилар: "œОғзининг бсйини ҳидланг, товонларига қаранг" (Мустадрак, Ҳоким: 2/166 Муслим шартига ксра саҳиҳ).

Бу ҳадис юборилган аёл ксриладиганидан ксра кспроқ нарсани билиб келиши мумкинлигини ифдаламоқда.

Ҳадисда аёлнинг тозалик томонига стибор қаратилган. "œТовонларига қаранг" деб таржима қилганимиз бу иборанинг аслида товоннинг юқориси, тспиқнинг орқасидаги чуқурча назарда тутилган. Агар шу жой кир бслган бслса, бошқа жойи кир бслиши авлороқдир.

Ҳадислар ва уламоларнинг ссзларидан ксриниб турибдики, йигит қизни ксришга ҳақли холос, ксриш ҳам чекланган миқдорда. Аммо ссзлашиш, келажак турмуш учун режалар тузиш ва ҳоказоларга сринг йсқ. Агар воқеъда шундай учрашувлар бслаётган бслса, бу илмсизликдан, шариатни схши тушуниб етмасликдан.

Шу сринда қизга тааллуқли бир масалани айтиб қсймоқчимиз. Қиз учрашув пайтида сзини содда, табиий тутиши ва пардоз-андоздан четланган бслиши керак. Чунки кейинчалик миси чиқиб қолса, схши бслмайди.

Жавоб Муҳаммад Солиҳ ал-Мунажжиднинг шу хусусда берган жавоби асосида тайёрланди.

Qayd etilgan


Robiya  07 Aprel 2009, 16:25:01

Маҳр ва унинг миқдорини айтиб берсангиз

Савол: Ассалому алайкум исламнури.cом сайтининг ижодкорлари, мени саволим қуйидагидан иборат, Маҳр ҳақида тсла маълумот ва ҳозирги кунда бизларнинг диёримиздаги белгиланган даражаси қандай, шулар ҳақида ссрамоқчи сдим. Олдиндан вақтингизни асмасдан ёрдам берганингиз учун ташаккур, Оллоҳ рози бслсин.

Жавоб: Ва алайкум ассаламу ва роҳматуллоҳи ва барокатуҳ
Маҳр ҳақида тсла маълумот бериш учун бир китоб ёзиш керак бслади. Қисқача қилиб жавоб берамиз: маҳр ср-хотин сртасида никоҳ сқиладиган пайтда ёки ундан кейин бериладиган қадр-қиймати бор шаръан ҳалол нарса,  у нақд ёки насис бслади. Бу хотиннинг ҳақкидир. Унинг оз ксплигининг фарқи йсқ, ҳар ернинг сз урф-одатига қараб, куёвнинг бой-камбағаллигига қараб белгиланади. У бир ковуш ёки 100 гр тилло бслиши мумкин бунинг хадди йсқ. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Бани Физоралик бир аёлга никоҳ сқиётганларида «бир жуфт ковушга розимисан» дедилар. Аёл ҳа деди. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам унинг қабулига ксра никоҳни сқиб тугатдилар. Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг сзлари Уммаҳотул Муъмининга берган маҳрлари ҳамда қизларининг маҳрлари ҳам сн тсққиз динордан ошмаган, 19 динор бугунги кунда тақрибан 397$ га тенгдир. Маҳр маънавий нарса бслиши ҳам мумкин. Масалан, Қуръондан бир неча сура ёдлатиш, илм сргатиш, ҳатто ср намоз сқимайдиган бслса намоз сқисангиз шу мени маҳрим деса ҳам бславеради. Унинг берилиш муддати никоҳ пайтида берилса ҳам бслади, кейинроқ берилса ҳам бслади, бу икки томоннинг келишувига боғлиқ. Маҳр ҳар бир юртда одат бслганидан кам бслмагани схши. Масалан, одатда бир тилло узук бериладиган бслса, демак шундан кам қилмагани схши, куёвнинг камбағаллиги сътиборидан бундан камига рози бслинса ҳам жоиз.

Маҳрни Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам аёлларига ва қизларига белгилаганларидан ортиқча қилиш схши смас. Чунки Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам бундан ортиғига қодир сдилар, лекин қилмадилар. Ким ундан ортиқ қиламан деса, жоҳил аҳмоқдир. Бу ссзни Ибн Таймийс роҳимаҳуллоҳ сз фатоволарида айтганлар (32/194).

Аёл маҳрнинг ҳаммасига қачон ҳақли бслади? 1- қачонки ср-хотин бир бор бслсада жимоъ қилсалар. 2- ср-хотиннинг қайси бири бслмасин қсшилишдан аввал вафот стса. 3- Абу Ҳанифанинг ссзларига ксра ср хотин бир марта бслсада уйга киришиб сшикни ёпсалар ва пардани туширсалар, агар жимоъ бслмаса ҳам маҳр тсла вожиб бслади. Жимоъдан аввал хотинини талоқ қилса срим маҳрини беради, тсла берган бслса срмини қайтариб олади.

Агар аёл тсйдан кейин маҳрини кспайтириб беришини талаб қилса, ср хоҳласа саховат юзасидан кспайтириб берса ҳам бслади. Валлоҳу аълам

Qayd etilgan