Haqiqiy sevgi - Alloh va Uning rasuliga muhabbat haqida...  ( 85178 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 B


Imron  06 Avgust 2008, 11:11:16

Birodarga,
Agar hotiram pand bermasa siz Qodiriy asarlarini muhokama qilishga boshqa mavzular bor degan ediz shekille? Man shunchaki bilmoqchiman siz uzizni aytgan gapizga qarshi chiqmoqdamisiz yoki baxs shartlari uzgardimi?
The Alchemist
Охирги постингиз мени оффтоп ёзишга мажбур қилди.. Бслар иш бслди снди, муҳокамани давом сттираверинг. ))

Qayd etilgan


The_Alchemist  06 Avgust 2008, 11:39:37

Birodarga,

Utgan Kunlar asarida faqatgina siz aytgan narsa haqida emas umuman usha vaqtdagi kupgina muammolarga etibor qaratilgan. Lekin halq orasida Utgan kunlar guzal ammo fojeali muhabbat asari sifatida qadrlanadi. Zaynab muammosiga keladigan bulsak unda Otabekni emas, ularning onalarining aybi kuproq edi bu zulmda. Otabek istamasa ham Zaynabni kelin qilgan Otabekning onalari edi. Bu vaziyatda Otabek qisman aybdor bulgan.
Lekin bu bilan Otabek Kumushni ham Zaynabni ham sevmasa zulm qilmasdi ushani uchun ham bandasiga bulgan sevgi notugri degan holosa chiqarish juda katta hato buladi.
Uziz etganizdek Oisha onamiz ham Paygambarimizni judayam yaxshi kurganlar va bu narsani notugri bulgan deya olmaymiz.
Hotinlarga zulm masalasizga kelsam 2- hotinni olishning shartlaridan biri bu adolatli bula olishdir.
Hadisda ham aytilgan agar adolatli bula olmasang qush hotin qilma deb.
Qush hotinlik masalasi va hotinlarga zulm qilish esa manimcha forumda bemalol yangi mavzuni ochib bera oladi deb uylayman...

The Alchemist

Qayd etilgan


Robiya  07 Avgust 2008, 16:56:43

Olloh buyuradi:

-Ey mo’minlar, na mol-dunyolaringiz van a bola-chaqalaringiz sizlarni Ollohning zikridan yuz o’girtirib qo’ymasin! Kimki shunday qilsa, bas, ana o’shalar ziyon ko’rguvchi kimsalardir (Munofiqun, 9)

-Sizlarning mol-mulkjlaringiz va bola-chaqalaringiz faqat bir fitna-imtihondir, xolos. Ulug’ ajr-mukofot esa yolg’iz Ollohning huzuridadir. (Tag’obun, 15)

Qayd etilgan


Robiya  07 Avgust 2008, 17:01:51

Kim mol-mulkni va bola-chaqasini Ollohning huzuridagidan ustun qo’ysa, uning qattiq aldanayotgani shubhasizdir.   "Mukoshafat-ul qulub"  Abu Homid G'azzoliy

Qayd etilgan


Hadija  18 Fevral 2009, 17:20:29

 :bs1:

 :as:

Muhabbatning haqiqiy ta'rifi

Payg‘ambarimiz Muhammad alayhissalomning ozod qilgan qullari qullari Savbon roziyallohu anhu Rasuli akramni qattiq yaxshi ko‘rar, firoqlariga sabr qilolmas edi. Bir kuni Savbon Rasulullohning huzuriga yuzlari qizargan va titragan holda kirib keldi. U zot Savbonning bu holatini ko‘rib, sababini so‘radilar. Shunda Savbon: "œBetob emasman, ammo ozgina vaqt sizni ko‘rmay qolsam, dahshatga tushyapman. Mana hozirgina oxiratni esladim.
Shubha yo‘q, siz jaggatda payg‘ambarlar bilan birga bo‘lasiz. Men, garchi Alloh rahmat qilib jannatga kirsam ham, siz bilan bo‘lolmayman. Chunki sizning manzilingiz baland. Agar jannatga kirolmaydigan bo‘lsam, keyin sizni hech qachon ko‘ra olmayman. Oxiratda holim ne kechishini o‘ylab titrab ketyapman", dedi. Shunda ushbu oyat nozil bo‘ldi: "œKimda kim Alloh va payg‘ambarga itoat etsa, ana o‘shalar Alloh in’omlariga sazovor bo‘lgan zotlar — payg‘ambarlar, siddiqlar (haq-rost iymon egalari), shahidlar va solihlar bilan birga bo‘lurlar. Ana o‘shalar eng yaxshi hamrohlardir." (Niso surasi, 69).

Darhaqiqat Rasululloh sallollohu alayhi vasallam darajalariga hech kim yetolmaydi. Lekin rahmati keng, avfi ulug‘ zot suyukli rasuliga ilhom berdi. Allohning habib rasuli esa bu xushxabarni ummatlariga yetkazdi.

Anas ibn Molikdan rivoyat qilinadi: "œBir a’robiy payg‘ambar huzuriga kelib so‘radi: "œQiyomat qachon bo‘ladi?" "œU kun uchun nima hozirlading", dedilar Rasuli akram. "œAlloh va rasuliga muhabbat!" deya javob berdi. Shunda Rasululloh: "œ(Jannatda ham) yaxshi ko‘rganlaring bilan birga bo‘lasan!", dedilar". (Muttafaqun alayh.)

Demak ayni muhabbat tufayli biz Alloh taoloning diydoriga, payg‘ambarimiz Muhammad alayhissalom bilan abadiy birga bo‘lish saodatiga erishamiz. Shunday ekan, savol tug‘iladi: "œBu muhabbat qanday hosil bo‘ladi, qanday kuchayadi?.."

Keling, mazkur hadisga yana murojaat qilaylik. A’robiy Alloh Rasulidan qiyomatning vaqtini so‘radi. Rasululloh ajib bir hikmat bilan bizga ibrat bo‘ladigan tarzda so‘rovchining e’tiborini so‘ralayotgan narsadan muhimroq ishga qaratdilar.

Darvoqe, ko‘p ma’lumotlar to‘plab, ko‘p bilgandan ko‘ra, oz bilib, ko‘p amal qilgan foydaliroq. Shuning uchun ham Allohning rasuli ummatga behuda so‘zni unuttirdilar, xayr amalga rag‘bat uyg‘otdilar. Zero, haqiqiy muhabbat amalda zohir bo‘ladi, amalda sinaladi, amal bilan kuchayadi.

Bugun biz payg‘ambarlar haqida o‘qiyapmiz. Tarixlarini o‘rganyapmiz. Siyratlari bilan tanishyapmiz. Har kuni bilganlarimizga nedir qo‘shiladi, bilimimiz oshadi. Da’volarimiz ham shunga yarasha. Faxr bor, ammo fahm yo‘q. Aql joyida afsuski, xush yo‘q. Dunyoning bebaqoligi-yu, chivinning qanoticha qadri yo‘qligi xususida soatlab majlis quramiz, sahobalar holatidan hayratlanib, tonglar orttiramiz. Afsus, ertalab umrimizning eng g‘ayratga to‘la damlarini oxirat uchun emas, dunyo uchun musobaqalashib o‘tkazamiz. Eng kerakli paytda qani u biz o‘rgangan taqvo? Qani u biz bilgan g‘am? Nahotki barchasi yolg‘on?!! Balki bugun qorin to‘qu, ko‘zlar och. Noz-ne’matlar bisyoru, baraka yo‘q. Jamoat jamu, fayz kam bo‘lishi shundanmikin?

Rasululloh sallollohu alayhi vasallam shunday dedilar: "œAllohga qasamki, meni ota-onangiz, farzandlaringiz va molu dunyolaringizdan yaxshiroq ko‘rmaguncha haqiqiy mo‘min bo‘la olmaysizlar".

Sahobalar haqiqiy mo‘min byolish ishtiyoqida muhabbatni namoyish qilish bilan emas, balki muhabbat bilan band edilar. Bunga misol ko‘p.

Uxud jangida "œMuhammad o‘ldirildi" degan gap tarqaldi. Bazilar Madinaga qarab qochdi. Payg‘ambarini suygan ansoriya ayollar "œRasululloh qaerda?" deya u zotni qidira boshlashdi. Ular hatto "œo‘g‘ling shahid bo‘ldi", "œotang o‘ldi", "œering halok bo‘ldi" degan gaplarga e’tibor berishmadi. Payg‘ambarini izlashdi...

Payg‘ambar alayhissalom dunyodan o‘tganlaridan keyin bir ayol kelib Oyisha onamizdan Rasulullohning qabrlarini ko‘rsatishlarini iltimos qildi. Oyisha onamiz muborak qabrni ko‘rsatganlaridan keyin u ayol qabr yoniga borib, qabrni o‘pgan holida jon taslim qildi...

Bilol habashiy Rasululloh vafotlaridan keyin azon aytolmadilar. "œAshhadu anna Muhammadar Rasululloh" deyishlari bilan xushdan ketaverdilar...

Alloh va rasuliga bo‘lgan muhabbat qalb siridir. Bu sir qancha ichkarida bo‘lsa, muhabbat shuncha kuchli bo‘ladi. Amallar bu sirni yashmradi. So‘zlar oshkor qiladi. Alloh uchun qilayotgan amalimizni O‘zi bilsa bas. Chunki payg‘ambarimiz shunday edilar. U zotga muhabbatimiz chin bo‘lsa, sunnatlari bilan yashab, siyratlari bilan sifatlanaylik.

"œHilol" taqvimining 3-sonidan olindi.

Qayd etilgan


Robiya  21 Fevral 2009, 13:28:58

 :as:

АЛЛОҲАИАГ МУҲАББАТИ


«Муҳаббат» ссзи «ҳубб» сзак-ссздан олинган бслиб, аслида лозим тутиш ва сабот маъносини англатади. Бирор нарсага муҳаббат қсйган одам мазкур маҳбубни лозим тутади ва унга собит туради.

Муҳаббатнинг истилоҳий маъноси ҳақида уламолар бир- бирини тслдирувчи бир неча таърифларни келтиришган:

1. А оғиб айтади: «Муҳаббат нафснинг сзи схши деб билган ва гумон қилган нарсага мойил бслишидир. У икки хил бслади. Бири табиий бслиб, у инсонда, ҳайвонда ва гоҳида жонсиз нарсада ҳам бслади. Бошқаси ихтиёрий бслиб, у фақат инсонга хос бслади».

2. Кафавий шундай дейди: «Муҳаббат ҳаддан ошган розиликдир. У икки қисмдан иборат.

Биринчиси, ҳар бир мукаллафда бслади. У иймонда лозим ва лобуд нарсадир. Унинг ҳақиқати Аллоҳ таолодан келган нарсани ҳукми ва тақдирига ҳеч қандай сътирозсиз қабул қилишдир.
Иккинчиси, фақатгина мақомот сгаларида бслади. Унинг моҳисти қазо қилинган нарсадан қалбнинг қувонч ва сурурга тслиши ва розилигидир».

Аллоҳнинг муҳаббати барча нарсани У зотга ҳиба қилишдан иборатдир. Ундан сенга ҳеч нарса қолмайдир.

Бундан мурод иродангни, азмингни, ишларингни, нафсингни, молингни ва вақтингни сзинг муҳаббат қсйган зотга ҳиба қилмоғингдир. Уларнинг барчасини У зотнинг розилигига бағишламоғингдир. Улардан ҳеч нарсани сзингга олиб қолмайсан. Фақат У зот Ўзи берганини оласан.

Аллоҳ таолонинг муҳаббати мақомотларнинг снг олийсидир. Шавқ, унс ва ризо каби кейинги мақомотлар ушбу мақомнинг самараларидир. Тавба, сабр ва зуҳд каби олдин келадиган мақомотлар бу мақомнинг муқаддималаридир.

Ислом уммати Аллоҳ таолога ва Унинг А асулига муҳаббат қилмоқ фарз сканига ижмоъ қилган.

Аллоҳ таолонинг муҳаббатига оид ости карималардан намуналар:
Аллоҳ таоло «Моида» сурасида: «А­й иймон келтирганлар! Сизлардан ким динидан қайтса, Аллоҳ, албатта, Ўзи севадиган ва улар ҳам Аллоҳни севадиган қавмни келтирур. Улар мсминларга хокисор, кофирларга қаттиққсл, Аллоҳнинг йслида жиҳод қилурлар ва маломатчининг маломатидан қсрқмаслар. Бу Аллоҳнинг фазли бслиб, хоҳлаган одамига берадир. Аллоҳ фазли-карами кенг ва билувчи зотдир», деган (54-ост).

Демак, Аллоҳ таоло ер юзида Ўз динининг барқарор бслишига восита қилган бандалари алоҳида сифатларга сгадир. Биринчиси — сзаро муҳаббат. Яъни, Аллоҳ уларни севади, улар ҳам Аллоҳни севадилар.

Бу сзаро муҳаббат снг катта ва қувватли боғланишдир. Аллоҳнинг динига хизмат қилувчиларга, сша динда мустаҳкам турувчиларга Аллоҳнинг муҳаббати бслар скан. Дунёда сзини билган инсон учун бундан улкан бахт йсқ.

Qayd etilgan


Robiya  21 Fevral 2009, 13:34:16

Аллоҳ муҳаббатининг фойдалари:

1. Аллоҳнинг муҳаббати иймон камолотига далилдир.

2. Аллоҳнинг муҳаббати Ислом гсзаллигига далилдир.

3. Аллоҳнинг муҳаббати У зот ила учрашув шавқидир.

4. Аллоҳнинг муҳаббати бор қалбни Аллоҳ таолонинг баракаси давомли равишда сраб туради.

5. Аллоҳнинг муҳаббатининг асари қийинчилик ва ғам-ғусса пайтида зоҳир бслади.

6. Аллоҳнинг муҳаббати бу дунё неъмати ва сурури слароқ охират неъмати ва сурурига етказади.

7. Аллоҳнинг муҳаббати мусибат пайтида тасалли беради.
Хулоса қилиб айтадиган бслсак, банданинг қалби Аллоҳ таолонинг муҳаббати, ибодати ва зикри билан тслиб-тошган бслса, бундай қалбда дунёнинг муҳаббатига жой қолмайди. Бундай банда бадани билан молу мулк учун ҳаракат қилаётган чоғида ҳам қалби доимо Аллоҳ таолонинг зикри билан банд бслади.

У нақшбандийларнинг «даст ба кору дил ба ёр» шиорига амал қилган бслади. Оқибатда қалби Аллоҳ таоло муҳаббати ила тслади. Қалби илоҳнинг муҳаббати ила тслиб-тошган бандага Аллоҳ таоло ҳақиқий маънодаги бойликни ато қилади ва уни қашшоқликдан қутқаради. Аксинча, қалбида Аллоҳ таолонинг муҳаббати ва ибодати ҳамда зикри билан обод бслмаган банданинг очксз бслиб доимий қашшоқликда қолиши ҳам турган гап.
Гап моддий маънодаги молу дунёнинг ксп ёки озлигида смас. Балки банданинг сша молу дунёга бслган муносабатидадир.

Тарихда молу дунёси ҳадсиз-ҳисобсиз бслган тариқат шайхлари анчагина бор. Уларнинг бошқа бойлардан фарқи сз молу дунёларига заррача муҳаббат қсймасдан фақат Аллоҳ таолонинг ибодати ва зикри билан машғул бслиб, қалбларида молу дунё муҳаббатига жой қолмаганидадир.

Абдуллоҳ ибн Язийд розисллоҳу анҳудан ривост қилинади: «А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам дуоларида: «А­й, Аллоҳим! Мени муҳаббатинг ила ва муҳаббати Сенинг даргоҳингда менга манфаат берадиган шахснинг муҳаббати ила ризқлантиргин. А­й Аллоҳим! Менга муҳаббатини ризқ қилиб берган нарсангни Ўзинг муҳаббат қилган нарсада мен учун қувват қилгин. А­й, Аллоҳим! Мен муҳаббат қилган нарсалардан мендан четда қилганларингни менга Ўзинг муҳаббат қилган нарсаларда қувват қилгин», дер сдилар». Термизий ривост қилган.


Barchamizga shunday buyuk muhabbatga erishish va loyiq bo'lish nasib etsin!



Qayd etilgan


Muhyiddin  27 Fevral 2009, 18:58:06

Севгиларнинг снг олдинда келадигани, снг кераклиси, снг гсзали, снг юксаги Аллоҳ севгисидир. Чунки Аллоҳ снг гсзал сифатларнинг соҳиби, ҳар турли гсзалликларнинг мужиди-ижодкори, сониъи — санъаткори, фоили — бажарувчиси ва холиқидир! Инсон схшироқ ва теранроқ сйласа, сзи севган барча гсзалликларнинг ортида мулкнинг мутлақ соҳиби, бутун оламларнинг А аббиси — Ларвардигори — Зул-жалоли вал-жамол ҳазратларини ксргай.

Аллоҳ муҳаббати банда учун ҳар турли хайрнинг, схшиликнинг ва гсзалликнинг асли, бош манбаъи, битмас-туганмас шавқ, завқ ва куч-қувват омили бслгайдир. Аллоҳ севгисига сришган қул авлиё бслгай, олим бслгай, фозил бслгай, комил бслгай, хайрли инсон бслгай, хайрли фарзанд-авлод бслгай, хайрли ота-она бслгай, хайрли қсшни бслгай, хайрли дсст бслгай...

Аллоҳ севгисига сришмаган қул ҳам бслади, аммо бемаза бслади, қабиҳ бслади, қсрс-қспол бслади, бузғунчи бслади, осий бслади, ғаддор бслади, фосиқ бслади, фожир бслади, музир — зарарли бслади...

Исломнинг моҳисти Аллоҳ севгисидир, шундан А асулуллоҳ севгиси, Қуръон севгиси, иймон севгиси, ибодат севгиси, хайрот ва ҳасанот севгиси, мусулмон севгиси, ихвон — қардошлик, биродарлик севгиси, инсон севгиси, санъат севгиси чиқгай...

(Шайх Маҳмуд Асъад Жсшон. "œҲақиқий севги")

Qayd etilgan


Muhyiddin  27 Fevral 2009, 19:01:11

Ҳақиқий севги, съни Аллоҳ таолога муҳаббат ҳақидаги снг гсзал асарлардан бири бу Имом Ғаззолий (қ.с.)нинг  "œИҳйоу улумиддин" асари жузларидан бири бслган "œМуҳаббат, шавқ, унс ва ризо" китобидир. Ушбу асарда:
-   муҳаббат борасидаги шаръий далиллар;
-   унинг ҳақиқати ва сабаблари;
-   Аллоҳ таолодан сзга ҳеч ким ҳақиқий муҳаббатга ҳақли смаслиги;
-   лаззатларнинг снг улуғи Аллоҳ таолонинг жамолини ксриш скани каби бир қатор
мавзулар ост, ҳадис ҳамда валий зотларнинг ҳикматли ссзлари асосида юксак илм ва маҳорат билан очиб берилган.
Ишонч билан айтиш мумкинки, мазкур асар, шубҳасиз, сизнинг ҳақиқий муҳаббат борасидаги фикрларингизни бойитади.
Қуйида шу асардан баъзи парчаларни келтиришни лозим ксрдик...

Қуйида ана шу асардан баъзи парчаларни сътиборингизга ҳавола қилмоқчимиз...


Qayd etilgan


Muhyiddin  27 Fevral 2009, 19:05:22

Аллоҳ таолога муҳаббат қсйишнинг шаръий далиллари

Билгинки, уммат Аллоҳ таолони ва Унинг расули соллалоҳу алайҳи ва салламни севиш фарзлигига ижмо қилгандир. Аллоҳ таолога нисбатан муҳаббатнинг исботига Унинг ушбу ссзи далолат қилади:
"œАллоҳ уларни схши ксрур ва улар ҳам Аллоҳни схши ксрурлар" (Моида, 54).
"œИймон келтирган кишиларнинг Аллоҳга бслган муҳаббатлари ниҳостда кучлидир" (Бақара, 165).
Бу остлар муҳаббатнинг ва ундаги тафовут бслишининг исботидир.

Ксп ҳадисларда А асулуллоҳ соллалоҳу алайҳи ва саллам Аллоҳга бслган муҳаббатни иймон шартидан санаганлари баёни келган. Абу А азин Уқайлий ссрадилар: "œА А асулуллоҳ, иймон нима?" "œАллоҳ ва Унинг расули сенга сзга барча нарсалардан ксра маҳбуброқ бслмоғи", дедилар у зот (Имом Аҳмад ривости).
Анас ибн Моликдан ривост қилинган ҳадисда А асуллулоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам шундай деганлар: "œСизлардан бирор кишининг иймони комил бслмайди, токи Аллоҳ ва Унинг расули унга барча нарсалардан маҳбуброқ бслмагунча" (Имом Бухорий ва Муслим ривости)...

Яна у кишидан ривост қилинади: А асуллулоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам марҳамат қиладилар: "œБанданинг иймони комил бслмайди, токи мен унга аҳли оиласидан, молидан ва барча инсонлардан ксра маҳбуброқ бслмагунимча". Бир ривостда: "œҲатто сзидан ҳам ксра мени схши ксрмагунича", дейилган (Имом Бухорий ва Муслимлар ривост қилишган).

Дарҳақиқат, бу мавзуда Аллоҳ таоло Қуръони каримда шундай марҳамат қилади: "œ(А­й Муҳаммад алайҳиссалом), айтинг: "œАгар ота-оналарингиз, болаларингиз, ака-укаларингиз, жуфтларингиз, қариндош-уруғларингиз ва касб қилиб топган мол-дунёларингиз, касод бслиб қолишидан ксрқадиган тижоратларингиз ҳамда схши ксрадиган уй жойларингиз сизларга Аллоҳдан, унинг пайғамбаридан ва Унинг йслида жиҳод қилишдан суюклироқ бслса, у ҳолда то Аллоҳ сз амрини (съни, азобини) келтиргунича кутиб тураверинглар. Аллоҳ бундай итоатсиз қавмни ҳидост қилмас" (Тавба, 24).
Аллоҳ таоло ушбу остни сзга нарсаларга зиёда муҳаббат қсйишга таҳдид (қсрқитиш) слароқ нозил қилди.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳам муҳаббатга буюрадилар: "œСизларни чексиз неъматлари билан ризқлантиргани сабабли Аллоҳ таолони, Аллоҳнинг менга бслган муҳаббати туфайли мени схши ксрингиз" (Ибн Аббос розийаллоҳу анҳумодан Имом Термизий ривости)...



Qayd etilgan