Buxorocha shevada...  ( 177524 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 ... 34 B


Hadija  10 Noyabr 2008, 16:53:17

SubhanaAllah, Buxoroga ko'z tegmasin, ancha faol. Inson qanday ish qilsa gap so'zida ham, chiroylik amalida ham bilinib turarkan... :).
Aytgancha Kogonliklar, Kogonda anchagina o'zgarishlar bo'libtimi. Rossayam sog'indimeeey biror inson Buxorolikman yoki Kogonlikman desa ko'zimga surtgim keladi... :)
Kogonning rasmlari bo'lsa yubora olasizlarmi, malol kelmasa?

Qayd etilgan


Robiya  13 Noyabr 2008, 13:42:26

SubhanaAllah, Buxoroga ko'z tegmasin, ancha faol. Inson qanday ish qilsa gap so'zida ham, chiroylik amalida ham bilinib turarkan... :).
Aytgancha Kogonliklar, Kogonda anchagina o'zgarishlar bo'libtimi. Rossayam sog'indimeeey biror inson Buxorolikman yoki Kogonlikman desa ko'zimga surtgim keladi... :)
Kogonning rasmlari bo'lsa yubora olasizlarmi, malol kelmasa?

Assalamu alaykum dugonajon, hamshahrimiz. Qalaysiz, Toshkentlada maza qilib yuribsizmi? Mayyli, qayerda bo'lsayiz ham sog'-salomat bo'lign hamisha. Kogonda o'zgarishlar bo'lopti sekin-sekin faqat unaqa tezkomas, bilasizu o'ziz. InshoAlloh hali kelganizda tanimay qolasiz shahrizni.

Rasmga keladigan bo'lsak, :( topib yuborishga harakat qilaman.

Allohga omonat bo'linglar!

Qayd etilgan


zinnura  13 Noyabr 2008, 15:04:34

Ayo do'stlar bu dunyoga umr tikmakdan,
Afzal erur jannat uchun chekmaklik alam.
Payg'ambarim bejiz bekor aytmagan ekan,
Komil Mo'min gunoh qilmas tushlarida ham.

Qayd etilgan


zinnura  13 Noyabr 2008, 15:09:38

Assalomu  alaykum  wr  wb  formdoshalr  man  bu  savolni  hammaga  yolamoqchiman
Ihlos  deganda  nimani  tushunasizlar?

Qayd etilgan


registan  13 Noyabr 2008, 16:12:09

Assalomu  alaykum  wr  wb  formdoshalr  man  bu  savolni  hammaga  yolamoqchiman
Ihlos  deganda  nimani  tushunasizlar?

Va alaykum assalom!
Agar niyatingiz sinab ko'rish emas o'rganish bo'lsa ziyouz.com arxividagi ixlos haqida bildirilgan fikrlarni yoki quyida keltirilgan rivoyatni o'qib chiqishingizni maslahat beraman.

ихлос ҳақида ривост

Қандай замон бслди билмам,
Файз кетмиш оламдан.
Қавллардан субут кетмиш,
Ихлос кетмиш одамдан.

Мухлисларни мен кундузи,
Чироқ ёқиб изладим.
Тополмагач, ихлос ҳақда,
Бир ривост ссзладим.

Хоҳ сшитинг, хоҳ сшитманг,
Менга бари баробар.
Маъқул келса — олинг, йсқса,
Ташлаб қсйинг биродар.

«Ссзламоқлик бизга дарддир,
Биз шундайин беморлар.
Одамилар сшитмаса,
А­шитар — ку, деворлар»

"¦Қадим-қадим замонда,
Қуёш чиқар томонда,
Қсрқинч-хавфдан омонда,
Ўз қувонч-у ғами ла,
Яшаркан бир қабила.

Алғончиси йсқ скан,
Бисёр скан чинлари,
Ислом скан динлари.
Тоат-ибодат билан,
Тоза скан диллари,
Оқ скан кснгиллари.

Амаллари андоза,
Ақидаси рост скан.
Аҳли сунна йслига,
Тутган йсли хос скан.

Залолат-у ширкдан,
Мутлақо олис скан.
Қилган ибодатлари,
Аллоҳга холис скан.

Улар қсшни халқларга,
А аҳмат ели сканлар.
Ўз номига муносиб,
Суннат сли сканлар.

Суннатга мос бу ҳаёт,
Ақмай иблис калонга,
Мулло қиёфасида,
Юзланиб халқ - авомга,
Дебди: «аё, халойиқ!
Ишларингиз — ҳақойиқ.
Аммо, руҳлар ҳурматин,
Билмасингиз нолойиқ.

Ахир сизларнинг юртда,
Муқаддас бир дарахт бор.
А­ллар унга сиғинган,
Тавоф қилган чаҳор ёр!

Бу дарахт билан аллоҳ,
Орасида пайғом бор —
Чунки, унинг остида,
Ухлагандир пайғамбар.

Шундай улуғ дарахтни,
Манзили руҳ дарахтни,
Бир кунда бир зиёрат
Қилмасангиз — устдир!
Улуғ пайғамбар билан,
Чаҳор ёрнинг ҳурматин
Билмасангиз устдир!»

Во ҳасрат-о, ё, ҳасрат!
Ожиз дилга жо ҳасрат!
Олиб тинмай бир дилни,
Дилларга вабо ҳасрат!

Ушбу кунидан бошлаб,
Ботилга қадам ташлаб,
Маъсийст-у гуноҳни
Йирик қилди халойиқ.
Аллоҳга бир дарахтни,
Шерик қилди халойиқ!

Фойдани ҳам зиённи,
Ксрардилар дарахтдан.
Дуо қилиб ҳожатни,
Ссрардилар дарахтдан.

«Бу дарахтнинг ичида,
Азиз руҳ бор» дердилар.
«Улар парвардигорга,
Яқин ва ёр» дердилар.

Дарахт сари шу тахлит,
Оқаверди авом халқ.
Аовдасига шох, латта,
Тақаверди авом халқ.

Баъдал қисса бир куни,
Йиғиб ақл-у ҳушини,
Авомнинг залолатин,
Англаб етди бир обид.

Англади-ю «с, воҳ!» деб,
«Кечир бизни аллоҳ!» деб,
Ширк йслини тссмоққа,
Ул дарахтни кесмоққа
Қасам ичди бир обид,
Авом халқнинг раъйидан,
Тамом кечди бир обид.
Қслга олиб болтасин,
Шитоб кетди бир обид.

Табиий, бу ҳолатга,
Бу ғайрат — шижоатга,
Ғазабланган азозил,
Худди сша соатда,
Жангари бир ҳолатда,
Осмондан бслиб нозил,
Зоҳир қилиб зсрликни,
Ҳимос қилиб ширкни,
Ҳамла қилди обидга.
Ул иймони собитга.

Обид баҳодир сди.
Ксп ишга қодир сди.
Билагига куч қсшган
Ғазаби зоҳир сди.

Хуллас, икки бақувват,
Бир-бирига бермай дов.
Субҳидамдан шомгача
Олишдилар беаёв.

Тун пардасин ёйганда,
Танлар ҳолдан тойганда,
Шайтоннинг ҳолсизланиб,
Қолганин сезди обид.
Мадад ссраб Аллоҳдан,
Алғиз Олампаноҳдан,
Ерга босиб шайтонни,
Кскракдан сзди обид.

А­зиб манфур жасадни,
Личоқ олиб ёнидан,
«Аблаҳ сенга слим!» деб,
Ҳаволатган онида"¦

«Тсхта!» деди азозил.
«Бир гапим бор, сшитгил
Лухта - деди азозил.

Садоқатинг аллоҳга,
Ксрдим чакки смасдир.
Лекин"¦қирқ йил муттасил
Сиғинсанг ҳам сен унга,
Ҳамон нонинг сримта,
Биринг икки смасдир.

Токайгача, сй, обид
Маймун йиғлар ҳолингга.
Ихлос билан тавҳидни
Еб бслмайди қоринга.

Аопок бслгин демасман,
Ҳаромдан хсп, хазар қил.
Аммо, схшилаб сйлаб,
Атрофингга назар қил.

Ае сабабдан ҳс анов,
Дунё аҳли — боёнлар,
Сен томонга қайрилиб,
Қиё боқиб қарашмас.

Уларда бслган гсзал,
Бсстонлар-у, бинолар,
Аечук сенга нолойиқ,
Ааҳот сенга срашмас?

А­шит мени, сй йигит,
Қайтгил дарахт қасдидан.
Айтай сенга ажойиб,
Фойдали гап — ростидан.
Қайтсанг агар, ҳар куни
Икки тилло топарсан,
Шом намоздан кейиноқ
Жойнамозинг остидан.

* * *
Во ҳасрат-о, ё ҳасрат,
Инсонларнинг ҳолига.
Ае зотларни йслидан
Оздирмаган бу дунё!
Тамаъ қсшиб инсоннинг,
Аийст-у омолига,
Холис ишни олдинга,
Ўздирмаган бу дунё!

А­р йигитга ҳақиқий
Хеш бслмаган бу дунё.
А­згуликка ҳеч қачон,
А­ш бслмаган бу дунё.

Ким берилса дунёга,
Шайтон бслар ёрони.
Хароб қилган бу дунё,
Искандар-у Дорони.

Обид демай, шоҳ демай,
Хароб қилган бу дунё.
Ҳақиқатни ёлғон-у
Сароб қилган бу дунё.

Аксар найранг-ҳийладан,
Ўсиб чиққан бу дунё!
Мудом ҳақнинг йслини,
Тссиб чиққан бу дунё!

* * *
Во ҳасрат-о ,ё ҳасрат,
Аамозхоннинг ҳолига!
Алданди у шайтоннинг,
Алғон қийл-у қолига:
«Маъқул — деди — ризқимнинг,
Тсрвасини тешмайин.
Озод қилай сени ҳам,
Дарахтни ҳам кесмайин.
Лекин, сшит Азозил,
Ксриб қсй бу сроқни,
Қачон ваъданг бузилса,
Йсқ қилурман дарахтни!

* * *
Шу тариқа намозхон,
Кечди дарахт қасдидан.
Тилло топиб ҳар куни,
Жойнамози остидан,
Мол-у дунё йиғарди.
«Аллоҳ» демай, «тилло» деб,
Ҳар лаҳзада дунё деб,
Дунё учун қувониб,
Дунё учун йиғларди.

Лул топишнинг турфа хил,
А ежаларин тсқирди.
Аамозни ҳам у фақат,
Тилло учун сқирди.

* * *
Обид ҳоли шул срса,
Аима қилсин авом халқ?
Уйғотмай дил — карахтни,
Илоҳ қилиб дарахтни,
Ушбу амалларида,
А­таверди давом халқ.

* * *

Шайтон мудом шайтондир,
Ссзлагани ёлғондир.
Қачон шайтон ваъдаси,
Тсғри ваъда бслғондир?


Йслдан урган бу баттол,
Ҳатто одам-атони.
Алдамаса, слибди,
Бир обиди хаттоъни.
Шайтон иши мустасно,
Қсш келади «иллолар»
Хуллас, бир кун жойидан —
Жойнамознинг пойидан,
Топилмабди тиллолар!

* * *

Ксринг снди обидни,
Қаҳр тскиб афтидан,
Қайтмай сна «шаштидан»,
Қаттиқ қисиб тутганча,
Қурч болтасин дастидан,
Йсл олибди далага,
Яна дарахт қасдида.

Етиб борса Азозил,
Ўшал жойда турганмиш.
Ваъдасини сслатса,
А­рмак қилиб кулганмиш.


Жанжал-сурон бошланиб,
Айланибди урушга.
Лекин ҳожат қолмабди,
Ксп беллашиб туришга.
Аегадир ҳолсизланиб,
Чарчаб қолган намозхон,
Енгилибди бу сафар,
Шайтону бадбурушдан.


- Во ажабо! бу не ҳол?
Бу қандайин синоат?!
Шайтон, сенга бу қувват,
Қайдан бслди бино, айт?


- Хом сут смган сй, банда,
А­й, бадбахт, сй шарманда!
Ғалат бордир ссзингда.
Менда ҳеч сзгариш йсқ,
Ҳамма бало сзингдан:

Сен аввалги чиққанда,
Бор ғайрат-у кучингни,
Билагингга йиққанда,
Бузуқ сй-у ҳаёллар,
Дилингдан олис сди.
Ғайрат-у шижоатинг
Аллоҳга холис сди.

Кураш олдидан «Аллоҳ!»
Деб айлаган дуойинг,
А­шитиб, куч қсшганди,
Билагингга худойинг.

Худо сзининг холис,
Бандасин хор стмагай.
Холис зотларга сса,
Менинг кучим етмагай.

Ҳозир сса сен шсрлик,
Дунё учун курашдинг.
Холис Аллоҳ учунмас,
Тилло учун курашдинг.
Шул сабабдан Худойинг,
Дариғ тутди нусратин.
Шундандир ғолиблигим,
Шундан сенинг ҳасратинг.


* * *

Во ҳасрат-о, ё ҳасрат,
Инсонларнинг ҳолига!
Ае зотларни йслидан,
Оздирмаган бу дунё!
Тамаъ қсшиб фикр-у,
Аийст-у омолига,
Холис ишни олдинга,
Ўздирмаган бу дунё!

* * *

Хайр снди, сқувчим,
(Улуғдирсиз ё бола)
Қисса тамом, ҳиссаси,
Ўзингизга ҳавола.
1992-93-й.й.

Шамсуддин Ҳакимзода.

Qayd etilgan


Mr.Twister  13 Noyabr 2008, 20:56:49

Assalomu alaykum wr wb.
Allohga o'zi bilgan adadicha hamdu-sanolar bo'lsin.
Birodar ixlos haqida so'ragan ekansiz, bir rivoyat keltiraman InwoAlloh o'zingizga kerakli javobni topasiz:
Bismillahir Rohmanir Rohim.
Bir zamonda Allohga inshonchi, ixlosi baland ko'r kiwi bor ekan. Har doim Allohdan: "Alloh, Xizrni yubor, undan ko'zimni ochiwini so'ray ..." deb so'rarkan. Buni ewitgan wayton ustiga yaktab yopib ko'r oldiga borib:
"Ey, mo'min, men Xizrman, meni Alloh yubordi, meni ziyorat qil, ko'zing ochiladi" debdi. Buni ewitgan ko'r wayton ekanligi bilmay uni ziyorat qilib, etagini o'pdi. Wayton esa xoxolab kulardi. Allohning qudratini qarangki, ko'rning ko'zlari ochildi. Wayton hayron qoldi, g'azabi owib: "Ey inson, men waytonman, sen Xizrni emas mening etagimni o'pding. Qanday qilib sening ko'zlaring ochildi?" dedi. Ko'r esa meni ko'zlarimni "Allohga bo'lgan iwonchim, unga bo'lgan ixlosim ko'zlarim ochdi, ixlosim tufayli sening etagingni o'pgan bo'lsam ham ko'zlarim ochildi. Allohga wukur" debdi.
Rivoyat wu yerga kelib yakun topadi. Uwbu rivoyatni o'qib o'zingiz qandaydir ibrat, ilm olgan bo'lsangiz men bundan xursandman.
Ilohim ixlosimiz baland bo'lsin. Alloh roziligida bo'laylik.
Assalomu alaykum wr wb.

Qayd etilgan


Munavvara  28 Dekabr 2008, 19:34:11

 :as: Alloh rozi bo'lsin! juda ajoyib rivoyat ekan o'zimga juda katta ibrat oldim Alhamdulillah.

Nega bu yer jimjit hech kim yozmidiyam...
Qayerdasilayu Buxorolikla

Qayd etilgan


Mr.Twister  29 Dekabr 2008, 13:16:51

Hovvv labbay

Qayd etilgan


Munavvara  01 Yanvar 2009, 15:46:26

Har tugur bitta odam bor ekanku...

Qayd etilgan


Robiya  01 Yanvar 2009, 20:11:22

Assalamu alaykum mani asal singiljonim!

Biz ham shu yerdamiz. Faqat hozir biroz sustmiz, xolos. Xudo xohlasa yaqin kunlardan yana faollashamiz, Insha Allah!..

Qayd etilgan