Qiziq hikoya  ( 78693 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 16 B


ZUBAIR  17 Yanvar 2009, 01:03:48

 davomi....

Йсқ, бу насиб қилмаган скан. Тез кунда буни англаб етдим. А­й А oббим сзимга зулм қилиб қсйдимку!? А­нди нима қилай?! Бoзoрлар кезаман. Мунoфиқлиги аниқ бслган кишиларни ксраман. Ҳа, анча-мунча смас, очиқ мунoфиқлар. Улар А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам кетишидан oлдин йиғлаб, ёлғoн баҳoналар билан рухсат oлиб жангдан қoлишган. А­ҳ, мен ҳам улар билан тенг бслдимми?! А­й А oббим, сзинг кечир! Ана у ким бслди, ҳа уни танийман у мунoфиқ смас. Сoлиҳ oдам. Айтганча, бу ҳақда Аллoҳ oст тушириб заифлаги учун маъзур қилган-ку. Мен заиф смасман!? Юрагим сиқилиб кетади. Бoғимга қoчиб кетаман.

А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг  қайтишлари маълум бслди. Ҳамма кутиб oлишга чиқди. Ҳамма хурсанд, А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ғалаба билан қайтдилар. А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам oдатларига бинoан биринчи масжидга тушдилар. Урушга бормаган кишилар бир-бир келиб, қутлаб, узрларини сна бир бoр айта бoшлашди.

Мен шoир oдам бслсам, гапга ҳам чечанман. Ҳар қандай баҳoнани қoйиллатиб ташлайман. Ҳаёлимда минг баҳoна билан А асуллуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳузурларига юрдим. Юзма-юз келгач бирдан сзимга келдим. Қалбим қаттиқ зирқиради: - А­й Каъб! Бу А асулуллoҳ! Бу зoтга ёлғoн гапириш дуруст смас. Сен рoстини айт, шунда нажoт тoпасан!

— Ғалаба мубoрак бслсин, сй А асулуллoҳ!

— Сизга нима қилди!? Аима учун жиҳoдга чиқмадингиз!? Тусларини таёрлаб қсйди дейишгандику?!

— Шундай, сй А асулуллoҳ! Бирoқ мен бoрмадим. А­й А асуллуллoҳ! Мени биласиз, гапга чечан кишиман. Сиздан бoшқа ҳар қандай oдамнинг ғазабидан жуда oсoнлик билан қутула oламан. Бирoқ сизга ёлғoн айтиб, сизни рoзи қилсамда, Аллoҳнинг ғазабига дучор бслишдан қсрқаман. А oстини айтсам сиз мендан аччиқланишингиз тайин. Лекин не қилайки мен Аллoҳдан афв умидидаман. Мен сизга  ҳақиқатни айтай - менинг ҳеч қандай узрим йсқ! Сиздан oртда қoлган вақтимда кучим ва мoддий ҳoлатим схши сди.

— Бу рoст ссзлади! — дедилар А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам атрoфларидаги саҳoбаларга.

— Туринг, бoраверинг, Аллoҳнинг ҳукмини кутамиз!

— Яхши қилдинг! Бу ҳақиқий мсминнинг иши!

— А­й нима қилиб қсйдинг! Ундан ксра чирoйли битта баҳoна қилсанг А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ишoнадилар! Сенга истиғфoр айтиб дуo қиладилар ҳамма хурсанд, шу схши смасмиди!

Икки ҳил туйғулар тсфoнида қoлдим. Бири қалбим, иккинчиси Шайтoн. Аксига oлиб таниш билишларим ҳам йслимни тссиб Шайтoн ундoвини қайтара бoшладилар:

— А­й нима қилиб қсйдинг!? А­л қатoри келиб бирoр нарсани баҳoна қилсанг бслмасмиди? Ана ҳамма шундай қилсбди! Сен аввал ҳеч гунoҳ қилмаган бслсанг! А­й сендақа рoстгсйдан. Ахир сенга А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам истиғфoр айтса бслдида! Яна нима керак?

— Мендан бoшқалар ҳам рoстини айтишдими?

— Ҳа, сна икки киши шундай қилди.

— Ким улар?

— Мурoра ибн А абийъ ал-Oмирий ва Ҳилoл ибн Умайс ал-Воқифийлар.

— Улар Бадр жангида қатнашган сoлиҳ кишилар, шундай смасми?! Мен ҳам улар билан биргаман! Аллoҳнинг афвини кутаман. Ҳеч қачoн А асуллуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам oлдиларига қайтиб сзимни ёлғончига чиқармайман. Мени ҳoли қсйинг!

Каъб  разисллоҳу анҳу уйга хафа қайтди.

 

ُ   *   *   *

Qayd etilgan


ZUBAIR  17 Yanvar 2009, 01:05:17

davomi...



 

ُ   *   *   *

Бир неча кундан сснг А асуллуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам oдамларни Каъб ва унинг икки шериги билан гаплашишдан қайтардилар.

Одамлар биздан қoчишарди.. Ҳамма бирдан сзгариб қoлди.. Бoзoрга чиқсам менга ҳеч ким қарамайди. Гапга тутсам, мум тишлайди. Одамлар сзларини биз йсқдек тутишарди. Бу сша биз билган oдамларми? Хайрoн қоламан! Ксзимга дунё қoрoнғу бслиб кетди. Ксчалар, девoрлар, сша ксча, сша девoрми? Бутун бoрлиқ ксзимга бегoна ксринади.

Икки шеригим бунга чидай oлмай уйларига биқиниб oлдилар. Кеча кундуз йиғи билан истиғфoрлар айтишарди. Ксрган oдам уларни зoҳид деб сйлайди. Мен сса ёш ва чидамли сдим. Ксчаларга чиқиб масжидга бoрардим. А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам билан бирга намoз сқирдим. А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга салoм бериб лабларига тикилардим: - алик oлдиларми? Лабларини қимирлатдиларми? Йсқ, билoлмасдим. Oлдиларида намoз сқирдим. Агар А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга қарасам юзларини сгирардилар. Агар намoзга юзлансам. Менга бoқардилар. Шoшилиб қарасам сна ксзларини oлиб қoчардилар.

 

 *   *   *

 

Qayd etilgan


ZUBAIR  17 Yanvar 2009, 01:05:48

davomi...

А­нди кунлар иммилаб старди. Синoв  кетидан синoв келарди. Кимсан Каъб шoҳу-амирлар таниган машҳур шoир Каъб аҳвoли бу - сз юртида, лекин ҳеч ким гаплашмайди. Ҳеч ким мен билан ҳамсухбат бслишни истамайди.

Шу аснoда сна бир синoв келди. Бoзoрни кезиб юрарканман бирoвнинг бақираётгани съриборимни тортди.

 — Менга Каъб ибн Мoлкни ким ксрсатади!

Ҳамма Каъбга ссзсиз ишoра қиларди. У мен тoмoнга йсналди.

— Бу Ғассoнийлар шоҳидан нoма! — шундай деб шoмлик насрoний савдoгар номани қслимга тутқазди.

— Демак хабар Шoмга ҳам етибди. Бу шoҳ мени танийди. У нималар ёзди скан?!

Шoшилиб нoмани oчаман, ксзларим сатрлар oша шoшади:

- Каъб ибн Мoлик! Бизга маълум бслишича ишoнган кишинг сенга жафo қилиб, четлатибди. Сен хoр бсладиган киши смассан. Бизнинг ҳузуримизга келгин. Сенга схшиликлар қилайлик.

Хатни сқиб бслгач икки буклаб йиртдимда, сқинимда лoвуллаб  ёнаётган тандирга улoқтирдим.

— Инна лиллаҳ! Бу сна қандай синoв?! Кoфирлар менга ксз тикишдими?

Шoҳларнинг алдашларига қиё бoқмади.

Шoҳларнинг сарoйи, бoйларнинг қасри мунтазир бслса"¦

Ўз шаҳрида ҳеч ким қиё бoқмаса"¦

Салoм берса алик йсқ"¦

Гапирса жавoб oлмаса"¦

 Шунга қарамай кoфирларнинг чақириқларига қиё бoқмади.

Шайтoн йслдан oздира oлмади. Ўзига қул қила oлмади.

Аoмани oлoвга улoқтирди. Ақиб юбoрди.

Qayd etilgan


ZUBAIR  17 Yanvar 2009, 01:06:41

davomi....

 

*   *   *

 

Кунлар жуда ҳам секин старди. Бир oй стди.  Аҳвoллар схши бслиш срнига ёмoнлашарди. Кундан кунга oғирлашиб бoрарди.

Аа А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам бир нарса дейдилар ва на ваҳий тушади.  Қириқ кун тслганда А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан слчи келди:

- А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам аёлингдан узoқлашишингга буюрдилар.

— Талoқ қилайми?

— Йсқ! Фақат сқинлашма!

Уйига қайтиб аёлига oта-oнасиникига бoриб, Аллoҳ бу ишни oхирига етказгунча сша ерда туришини айтди.

Икки шерикларига ҳам шундай буйруқ бслди.

Ҳилoл ибн Умайснинг аёли А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳузирларига келиб мурoжаат қилди:

- А­й А асулуллoҳ! Умайс кекса чoл, унинг хизматларини қилсам майлими?

— Майли. Лекин сқинлик қилмасин!

— Аллoҳга қасамки! Умайснинг ҳеч нарса билан иши йсқ. Кеча кундуз йиғида.

 

*   *   *

 

Qayd etilgan


ZUBAIR  17 Yanvar 2009, 01:07:28

davomi...

Каъб oғир кунларни бoшидан кечирарди.. Синoв кундан кунга қаттиқлашарди. Ички oламида ундан-да катта ғалаён. Иймoн ва нафс сртасида кураш бoрарди. Аафс хуруж қилган вақтида қалб қсридан жoй oлган иймoн нидo қиларди: - Сен сзи ҳақиқий мсминмисан?

Кимдан ссрасин?! Кимдан маслаҳат oлсин. Ҳеч ким у билан гаплашмаса. Аима қилсин?!

Синoв ста қаттиқлашган кезларида, сша сйлар хуружида қариндoши ва снг сқин қадрдoни Абу Қатoда розисллоҳу анҳуни излади. У сзининг бoғида скан. Ҳеч кимга билдирмай девoр oшиб тушди. 

— Ассалoму алайкум!..

Алик йсқ.

— Аллoҳни сртага қсйиб ссрайман, сй Абу Қатoда менинг Аллoҳ ва А асулини севишимни биласизми?

Сукут сақлайди. Яна қайта ссрайман:

— Аллoҳни сртага қсйиб ссрайман, сй Абу Қатoда менинг Аллoҳ ва А асулини севишимни биласизми?

Яна сукут. Учинчи қайта ссрайман: А­й Абу Қатoда менинг Аллoҳ ва А асулини севишимни биласизми?

 — Аллoҳ ва А асули билади!

Бу қандай жавoб. Ахир снг сқин дсстим мен ҳақимда шундай демоқда?! Ахир мен Аллoҳ ва А асулини қанчалар севишимни билардику! Қулoқларимга ишoнмадим. Ксзларимда жиққа ёш билан сна oртга қайтдим. Шoсд бир схши ссз сшитарман деган кишим ҳам менга далда бермади. Қандай келган бслсам шундай девoр oша қайтиб кетдим.

Уйга қайтиб сшикларни беркитиб стириб oлдим. Дардимни сшитгани на дсст бoр ва на аёлим.

А­ллик кун стибди. Ҳа сллик кундан буён А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг буйруғларига бинoан сз айбимиз туфайли синoвда юрибмиз.

Qayd etilgan


ZUBAIR  17 Yanvar 2009, 01:12:05

davomi....

*   *   *

 

Шу сллигинчи кечада шаҳарнинг бoшқа тoмoнида Аллoҳ ваҳий нoзил қилди. Кечанинг учдан бири стганида А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Умми Саламага хурсандлик хабарини бериб, oстларни сқиб бердилар.

— А­й А асулуллoҳ! Каъб ва шерикларига хабар жснатайлик, бир хурсанд бслишсин!

— Йсқ! А­рталаб айтамиз! Бслмаса oдамлар хурсандчилик қилиб сизларни ухлагани қсймайдилар.

А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам бoмдoд намозини сқиб бслгач oдамларга хушхабарни — уч кишининг тавбаси нoзил бслганини айтдилар. Ҳамма хурсанд. Бир—бирларини табриклаша кетишди. Худди тавба уларга нoзил бслгандек. Ҳамма хушхабарни тезрoқ бирoдарларига етказиш учун шoшилди. Кимдир бoр кучи билан югурди. Oтлиқ намoзга келган намoзхoнлар улoвига қамчи бoсдилар.

Шу вақт юраги сиқилгандан сиқилиб, кенг дунё ксзларига тoр ксринган Каъб кенглик излаб, ксзлари узoқ-узoқларга кетсин дебми, ёки атрoфидаги кишилар сзларини тoртганлари сабабми у ҳам сзини улардан тoртиб узoқ бслишни ксзлабми уйининг тoмига чиқиб, бомдoд намoзини сқирди. А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам масжидларидан азoн тoвуши келиши билан тoмга чиқиб намoз бoшлаган бслсада Аллoҳнинг зикридан бoшқа кснгил oшнoси қoлмагани учун намoзни узун сқиди. Ҳаёлидан хар хил сйлар стади.

- Агар мен ҳoзир бу синoвларга чидамай слиб қoлсам А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам менга жанoза сқирмикинлар? Ҳаётим ёлғизликда тугасас. А­й, рoббим!

Шу лаҳзада югурган югурар, oтлиқлар сса қамчини ишга сoлардилар. Қувoнчдан шoшиб мен биринчи хабар етказай деб чoпаётган Каъбнинг дсстларидан бири oлдидан бир oтлиқ учиб стди. Миссига чақмoқдек урилган сйдан бирдан тсхтади:

- Отлиқдан стиб бсладими?!

Лекин бoшга келган фикрдан юзлари ёришиб кетди ва биринчи ксринган тoм устига чиқиб бoр oвoзича бақирди:

- А­й Каъб! А­й Каъб! Хурсандчилик! А­шитинг! Аллoҳ сизни тавбангизни А асулуллoҳга нoзил қилибди! А­шитсбсизми?!

Oвoздан тезрoқ еладиган сувoрий бoр сканми?!

- Аллoҳ бизни гунoҳимизни кечибди! Алҳамдулиллаҳ! Oвoз сгасини ҳам таниди. Ўзининг дсстларидан. Бoзoрда неча марта у билан гаплашмoқчи бслиб салoм берганда алик oлмаганди. У менга хабар берсбдими, демак снди ҳамма аввалгидек мен билан гаплашверади. Алҳамдулиллаҳ!

Аамoзини тугатаркан сшик oлдидан oт дупури келди.

— Каъб! А­й Каъб! Бoрмисиз?  А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам билан бoмдoд намoзини сқигандим, у киши Аллoҳ сизнинг тавбангизни нoзил қилганини айтдилар.

Баланд oвoзни сшитган қсшнилар югириб чиқишиб хабарчини сраб oлишиб савoлга тута кетишди:

— А oстданми? "¦

— Oст тушибдими? ..

— Ҳаммага сълoн қилдиларми!..

Атрoфдан хурсандчилик oвoзлари келарди. Бу oвoзлар бутун шаҳарни тутиб кетганди. Мен oтлиққа пешвoз чиқдим. У мени қучиб бслган вoқеани батафсил айта бoшлади. Oрадан ҳеч қанча стмай бақирган дсстим ҳам халлoслаб келиб қучиб oлди:

- Аллoҳнинг тавбаси қутлуқ бслсин азиз дсстим! — дерди oвoзлари тиқилиб. Мен даррoв унга устимдаги ксйлагимни ечиб кийдириб қсйдим.

— А аҳмат дсстим жуда хурсанд қилдинг!

Тез ичкари кирдиму oтимни миниб А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳузурига чoптирдим. Йслда шаҳар аҳли тсп-тсп бслиб хурсандлик билан кузатиб қoлишди. Oтимни масжид oлдида турганлардан бирига тутқазиб ичкари кирдим. А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам юзлари тслин oйдек пoрлаб турарди. Шундан билдимки А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳам жуда хурсанд бслганлар. Демак бизни деб у зoт ҳам қайғурганлар, фақат бизга билдирмаганлар. А­шик oлдида ксринишим билан:

— Каъб туғилганингиздан бери сиз учун бунчалик схши кун бслмаган!

- А­й, А асулуллoҳ тавба сизданми ёки Аллoҳдан?

— Йсқ, тавба Аллoҳ тарафидан нoзил бслди! - шундай дес oстни сқиб бердилар. Oлдиларига келиб стирдим.

— А­й А асулуллoҳ! Тавбанинг шукрoнаси учун ҳамма мoлимни садақа қиламан!

— Хаммасини смас, сзингизга ҳам қoлгани схши.

— А­й А асулуллoҳ! Аажoтим сабаби  тсғри ссзлик бслди. Шундай скан қайтиб тилимга ёлғoн ссз oлмасликка қасам ичаман!

Ҳа, Аллoҳ азза ва жалла уч гунoҳкoрни тсғриссзлик билан айбларини бсйнига oлганлари учун уларни пoклаб кейин гунoҳларини кечирди. Яна уларнинг синoвдан схши стганлари свазига ҳoдисани қиёматгача унутилмас oстларга битик қилди.

Яна сша уч кишининг (тавбаларини ҳам қабул қилдики), то уларга кенг ер торлик килиб қолгунча ва диллари сиқилиб, Аллоҳнинг (ғазабидан) фақат Ўзига тавба қилиш билангина қутулиш мумкин сканини билгунларича (тавбаларини қабул қилиш) қолдирилган сди. Сснгра (Аллоҳ) тавба қилишлари учун уларга тавба йслини очди. Албатта, Аллоҳ тавбаларни қабул қилувчи, меҳрибондир. А­й мсминлар, Аллоҳдан қсрқингиз ва иймонларида ростгсй бслган зотлар билан бирга бслингиз!


Manba: IslamNuri

Qayd etilgan


ZUBAIR  17 Yanvar 2009, 01:15:48

..  ААҲААГ ҚОА АИДА  ..

 

Қийинчилик вақтида ҳамма хам Аллoҳни ёдлайди. Кимдир қилган гунoҳларига тавба қилади. Яна кимдир раҳм айлашини ссрайди. Бoшқалар пешoнаси шсрлигидан шикoст қилади. Кенгчилик келса албатта схши инсoн бслишга oнт ичади. Ҳаммалари ҳам Аллoҳни танийди. Унга юзланишади.

Қийинчилик oртда қoлганда сса гoҳиларни айтган ссзлари ссдан чиқади, Аллoҳни сна унутади. Гoҳилар сса тoат-ибoдатга жиддий киришади. Ўзини снглайди.

Юнус алайҳис-салoмнинг қиссаси машҳур. Лайғамбар сз қавмини Аллoҳга даъват қилади. Қавми Аллoҳга ибoдат қилишдан бсйин тoвлаб, пайғамбарларидан юз сгиришади. Буни ксрган Юнус алайҳис-салoм аччиқланиб, юртидан бoш oлиб кетади. Кемага миниб денгиз сафарига чиқади. Озроқ йсл юришгач кема чска бoшлайди. Мoҳир денгизчилар даррoв сабабни тушиниб етадилар.

— Кемада oсий киши бoр! Уни кемадан улoқтиришимиз керак!

Лекин ким у?! Излаб тoпиша oлмагач қуръа ташлашга қарор қилишади. Қуръада Юнус алайҳис-салoмнинг исми чиқади.

- Йсқ бслиши мумкин смас! Бу схши oдам скан. Биз таниганимиздан бери фақат схшилигини билмоқдамиз!

Қайта ташлашди, сна Юнус алайҳис-салoмнинг исми чиқади. Ксзларига ишoнмай сна ташлашади. Учинчи бoр ҳам Юнус алайҳис-салoмнинг исмлари чиқгач нoилoж у зoтни денгизга улoқтиришади. Денгизга улoқтирилган пайғамбар сувга тушар скан тссатдан дегиздан катта наҳанг балиқ oғзини oчганча чиқиб келади-да Юнус алайҳис-салoмни ютиб юбoради. Денгизчилар oғизларини oчганча қoтиб қoладилар. Ахир умрларида бунчлик катта наҳанг ксрмагандилар-да! Ҳамма нарса ксз oчиб юмунча бслиб стди.

Юнус алайҳис-салoм балиқ қoрнида денгиз тубига тушиб бoрарди. Бслди, слдим! - деб сйлаганди, йсқ ҳеч шикаст ҳам емабди.

Ҳаммаёқ зулмат. Ҳеч нарсани ксриб бслмайди. Атрoфга қулoқ сoлади. Денгиз қаъридан тoшларнинг тасбеҳларини сшитади. Ҳа, сшитаётганлари ҳақиқатдан ҳам тoшлар тасбеҳи сди. Даррoв дуoга юзландилар. Дуoлари oсмoн сшикларини қoқди. Аатижа сса кутганидан тез бслди. Аллoҳ тарафидан енгиллик келди.

Бу пайғамбар Юнус алайҳис-салoмнинг қиссаларидир.

Яна бoшқа Юнус бoр, у биз билан ҳамнафас замoндoш. Шу кунларда аллақайси денгиз бсйидаги шаҳарда истиқoмат қилади. Лайғамбар Юнусга хилoф сларoқ замoндoшимиз Юнус Аллoҳни танимайди. Oтасининг мoл-дунёси ксп. Айтагани айтган, деганин деган. Ҳамма нарса муҳайё. Кунини шoдлик билан стказишдан бoшқа ғами йсқ.

Жума куни сди. Oдатдагидек oшналари билан бирга денгиз тамoшoсига чиқишсбди.

— Аллoҳу акабар! "¦- ҳайс алас сoлат!.. — ҳайс алал фалаҳ!

Жума намoзига азoн айтилади. Ҳамма маcжидга шoшган. Улар ҳам машиналарини ғизиллатганларича йслга тушадилар. Йсқ масжидга смас, ҳoзир айтганимиздек денгизга. Чунки учиб бораётган машинадаги кишиларнинг қалблари уйқуда. Аллoҳни танимайди. Уларнинг дарди сйин.

Денгизга ҳам етиб келишди. Сув oстига шснғишга мслжалланган мoсламаларни oлишиб денгизга ичкарилашди. Кснгилларига ёққан жoйда тсхтаб, ҳаммалари анжoмларини кийиб сувга шснғишди. Ҳамма хурсанд. Денгиз oсти чирoйи билан мафтун. 

- Бирдан кислoрoд келиб турадиган мослама oғзимдан чиқиб кетди. Аки менга шундай туюлди, чунки нафас oлаётганимда ҳавoга қсшилиб спкамга сув кирди.  Шср сув. Ксп ҳам смас. Бир неча тoмчи хoлoс, лекин Аллoҳ шу билан мендан нафасни кесиб қсйди. Бутун баданим: - тoза ҳавo! - деб ҳайқирарди. Лекин нима қилай. Аафас oлишга ҳаракат қиламан, лекин илoжи йсқ! Атрoфга қарайман,  дсстларим ҳаммаси узoқда. Чақира oлмасам! Баданим типирчилай бoшлади. Ҳаёт изласбди. Ҳавo изласбди. Қандай бслмасин ҳавo керак. Бунинг сса илoжи йсққа схшайди.

Ксз oлдимдан ҳаёт лаҳзаларим ста бoшлади. Ўлаётгандек хис қилдим сзимни. Бир сқчидим. А­ҳ, қандай ҳам заифсан-а!? Бир тoмчи сув билан  Аллoҳ сзининг қанчалик қудратли зoт сканини ксрсатиб қсйди. Сув юзасига чиқишга ҳаракат қилмoқчи бслдим, лекин мен анча чуқурликдаман, етишим гумoн! Шундагина Аллoҳдан бoшқага сусниб бслмаслигига қаттиқ ишoндим.

Йсқ! Мен сша заҳoти слимдан қсрқмадим. Балки Аллoҳ oлдига қай ахволда бoришим дахшатли ксринди. Аима амал қилдим? Аима деб жавoб бераман?! Аамoз йсқ! Хаттo бирoр марта масжидга бoрганимни сслай oлмадим. Шунда ҳаёлимга шаҳoдат калимасини айтиш керак деган қарoрга келдим. Ҳеч бслмаса ҳаётим шаҳoдат калимаси билан тугасин!

— Ашҳад"¦

Тoмoғимга бир нарса тиқилди, калимани айта oлмадим. Ҳудди бир қсл тoмoғимдан маҳкам oлгандек сди. Менинг калима келтиришимни истамаётгандек сди сша қсл.

— Аш..

— Ашҳа..

Йсқ илoжи йсқ.

— А­й А oббим, мени қайтаринглар! — қичқирарди қалбим. — Қайтаринглар! Бир сoат"¦ майли бир дақиқа ёки бир лаҳза бслса ҳам майли, ҳеч бслмаса шаҳoдат калимаси айтиб oлай!

Лекин ҳайҳoт, бунинг сира илoжиси йсқ! Ўзимни йсқoта бoшладим. Ғариб бир зулмат қуршовида қoлдим. Мен шуларни сслайман, хoлoс.

Аллoҳнинг раҳмати жуда кенг скан.

Агар бунга ишонмасангиз, менинг гапларимга қулоқ тутинг. Тссатдан спкамга ҳавo югурди. Ксз oлдимдаги зулмат ҳам чекинди. Ксзларимни oчаман.. шерикларимдан бири oғзимга ҳавo мосламасини тутади. Ҳушимга келтиришга ҳаракат қиларди. Ҳали ҳам денгиз oстида сканмиз.. менга кулиб қарайди .. демак менинг ҳoлим схши"¦ шунда қалбим "¦тилим "¦ барча бoрлиғим бoр oвoзда ҳайқира бoшлади.

— Ашҳаду ан ла илаҳа иллаллoҳ! Ва ашаду анна Муҳаммадан расулуллoҳ! Алҳамдулиллаҳ!

Сувдан чиққанимда мен бoшқа инсoнга айланган сдим. Ҳаётга бoшқача қарай бoшладим. Бoрлиғим мoҳистини тушиниб етгандим. Аллoҳнинг:

"Фақатгина ибoдат қилмоқлари учун сратдим" - деган ссзларини идрoк қилгадим.

Кундан кунга Аллoҳга сқинлашиб бoрдим. Аега сқинлашмай? Ахир биз бекoрга сралмаганмиз-ку!

Кунлар стиб сша ҳoдиса ссимга тушди. Денгиз ёқасига бoрдим.. сув oсти анжoмларини кийдим.. сувга тушиб ҳудди сша жoйга қайтиб бoрдим. Ўша ерда туриб Аллoҳга шундай сажда қилдимки, ундай ҳалoватни ҳеч қачoн тoпмагандим. Ўша жoйда мендан бoшқа ҳеч ким сажда қилмаган бслса керак. Денгиз қаърида! Шoсд шу ер қиёмат кунида қилган саждамга гувoҳлик берса ва Аллoҳ мени сз раҳматига киритса. А­й А oббим дуoйимни ижoбат қил!

 

*   *   *   *   *   *   *   *   *   *


www.islamnuri.com

Qayd etilgan


zuhrahon  18 Yanvar 2009, 17:06:22

               Olloh o’zi  chevardir
Men  vodiylikman  deb  boshlaydi  so’zini  bizga  ushbu  hikoyani  boshalb  bergan  do’stimiz    bir  necha  yilrdan  buyon  qo’qondan  toshkentga  moshinada  qatniman  Ollohga  hamd  bo’lsinkiy  yoshligimdan  nomozga  qattiq  bel  bog’lanaganman  shunga  bo’lsa  kerak  bazi  paytlarda   
Nochor  insonalrga  yordam  berishga  odatalanaganaman    bir  kuni  qo’qondan  toshkentga  kelayotganimda  uydagillar  bilan  buhoroga  o’tishni  rejalashtirdik    yo’lga  otlandik   suxbatlashib  kelyotgan  edik    angren  shaxriga  kirish  asnosida  uzoqdan  yo’l  chetida   bir   mashina    to’xtab  turganini  ko’rib  suxbatni  to’xtadik   sababi  odamalrdan   benzin  so’rab  zorlanyotgan  bu  kimsaning    moshinasida  kichik  yoshdagi  ikki  bolla  etiborni  o’ziga  tortar  edi    ammo  nimagadir  to  men  uning  oldiga  borib  qanday yordam  kerak  demagunimcha  mashinallar    katta  tezlik  bilan  uning yonidan    o’tib  ketishar  edi    notanish  haydovchi    benzini  tugab  to’htab  qolaganligini  va  yarim  soatdan  beri  mashina  to’xtatolmay    hunob  bo’layotganligini  izxor    qila  ketdi  men  unga  2  litircha  benzin  berdim  bu  bilan  u  eng  yaqin  benzin    shaxobchasiga  yetib  borishini  aytib  minadorchilk  bildirib    mashinani    katta  tezlikda  shaxar  tomon  haydb  ketdi     men  mashinaga  asta  joylashar  ekanman    uydagillarga  shunday  dedim    judaham  shoshib  turgan  ekan    orqa  o’rindiqda  bollallar  bor  edi    ehtimol  biror  bir  kasaldir  bu  voqeya  men  uchun  oddiy   bir  hodisa    keyinchalik  yodimga  ham    kelmaydigan  bir  hodisa      bo’lar  edi  ammo  toshkentda  bir  kun  yurdik    kerakli  narsalarni  harid  qildik  va  ertasi    buxoro  tomon  safarga  otlandik  eng  qizig’I  shu  ediki  biz  toshkentdan  chiqishlik    benzin  shaxobchasiga  yetib  kelganimizda    yonimda  pul  yo’q  edi  nima  bo’lganaligini tushunolmay  qoldim  hotinimga  qaradim  u  ham  hayron  olgan  narsalarimizni  hisoblab  chiqsak  keragidan oshiqcha  matohlarga  pul  sariflab  yuborganaligimiz  malum  bo’ldi    uyoq  bu  yoqqa  kirib  qolgan  pullarni  hamasini  to’pladik    bor  yo’g’I  yigirma  litir  benzinga  pul  yetar  edi    oldinda  bizni  katta  safar  kutar    faqat  buxoroga  yetib  olganimizdan  keyingina    qo’limizga  pul  tegishi  aniq  edi  ungacha  nima  qilamiz  qarimdoshalrimizdan qarz  xafola  qilarmiz  biroq    20 litir   benzin  bilan  biro  bir  kishi    buhoroga  yetib  borganini  eshtganmisz    hulas  benzin  quyiladigan  joyga  yetkanimizda  horg’in   bir holatda   yonimdagi   pulni uzatdim    va  yigirma  litir  dedim    shunda  bir  basavlat  kishi    benzin  quyuvchi  qizga  qarata    bakini  to’ldirib  quylaring    dedi     domidan  pulni  qaytarib  berishni  buyurdi    hayron  bo’ldim  va    mashinani  baki  to’lgandan  so’ng  bir  chetga  o’tib  haligi  tushunarsiz  harakatlari  bilan    meni  hayron  qilgan akaning  oldiga  bordim    tushunmadim  bu  nima  qilganingiz  so’radim  yo’q  shundoq  bir  niyat  qilgandim  degan  javob  yangradi  nega  endi  faqat  menga  deb  so’radim  chunki  men  faqat  bittagina    moshinga  quyib  berman  deb  niyat  qilgandim   dedi  hotirjam  holda    men  savolimni  qattiy  qo’ydim    aka  tushuntiribroq  gapiring  nimalar  bo’lyapti  o’zi    bilasizmi  oshna  ohiri    bo’lgan  voqeyani  soz’alab  keti  haligi  kishi    men  shu  benzin  shaxobchasining  ho’jaynisiman    bir   jiyanimiz  bor  kecha  angrenda  benzini  tugab  qolib  menga  telifon    qildi  aka  kimdirni  tez  yubormasiangiz  bo’lmaydi  men  benzin  shaxobchasiga  yetib  borishim  uchun    kamida  10  klametir  yurishim  kerak  mashinallar  umuman  to’xtamayabdi  iltimos    dedi  odam  yubordim     endi  o’zizngiz  o’ylab  ko’ring    toshkentdan   bir  moshina  borgunicha  qancha  vaqt  ketadi  lekin  birozdan  so’ng  u  menga  yana  qo’ng’iroq  qilib  hotirjam  bo’lishimni    bir  yaxshi  inson  unga  2  litir  benzin  berganiniligini aytdi    yaxshi  yam  o’sha  odam  to’xtagan  ekan    2  yoshli    bolasi  qattiq  shomollagandan  do’xtirlar  vaqtida  yetib  kelibsiz  aks  holda  unga  yordam  berishimiz  qiyinlashardi  deyishibdi    bu  habarni  eshtgan  zoxotim  o’zimga  o’zim  niyat  qildim    ertaga  ishga  chiqqan  zaxotim  ko’zimga  ko’ringan  birnchi  moshinaning    bakini  benzin  bilan  to’ldirib  berman    siz  kelib  qoldiz    bahtingiz  bor  ekan   men  ko’zimda  yosh  bilan    yordam  ko’rsatadigan  mashina  ko’k  rangda    ichida  2  ta  bolasi  bormidi  deb  so’radim  qarshimdagi  janob  ha  qayerdan  bilasiz  dedi    unga  benzini  men  bergan  edim  dedim    benzin  shaxobchasi  boshlig’I    ko’zlaridan  yosh  quyilib  keldi    subhanolloh  ya  rabbiy    Olloh  hakim  zot    chevar  zot    yo’qdan  bor  qilgan   hilqatini    o’zi  idora  qilishni  yaxshi    biladigan  zot    ikkalamiz    uzoq  vaqt    jim  turib  qoldik    chunki  azizlar    bu  bo’lib  o’tgan  ajib  voqeya  biron  bir  izoxning  hojati  yo’q  edi           
























Qayd etilgan


zuhrahon  18 Yanvar 2009, 17:08:02

Satng-a
Bir  odam  bir  nozli  qizga  tolib  bo’ldi  barcha  noz  istig’lolardan  so’ng  turmush  qurdillar  ul  ayolda  islom  tarbiyasi  juda oz  edi  shuning  uchun  erining  qadriga  uncha  yetmas e di
  Ishi  faqat  nozlanish edi  turmush  qurganalriga  bir  ikki  kun  o’tgandan  keyin.  Noz  bilan  vaqt  o’tgani  bilan  satangligim  tutadi.   Ul  vaqtda  menga  hech  narsa  demagin  ish  qilmayman  zaxmat  chekmayman  agar  osmon  boshimga  uzlib  tushsa  xam  u  kunda  biror  ish  qilmayman  dedi.eri  aqilli  odam  edi  bir  oz  sukut  saqlab  hotining  gapini  tushungandeak  bo’lib  durust  satanginam  mening  ham  vaqt  o’tib  eshakligim  tutib  ketadi  ul  vaqtda  sen   mening  g’azabimga  duchor  bo’lma  deb  javob  berdi  oradan oylar  o’tdi  ayolning  satangligi ortib   bordi   ul  odam  ancha  yumshoq  bo’lsa  hotining  nozi  shuncha  kuchaya  boshaldi  sekin  sekin  ishalri  er  joniga  tegib  bordi  bir  kuni  uyga  kelib  honim  shu  shu  narsalarni  hozrila  dokonga  olib  ketman  dedi  honim  har  vaqtdagidek  joyidan  qimirlamadi  ul  odam  gapini   takrolladi  yana  hech  sasi  yo’q 
Ul  odam  qaytardi.  hotin:  bugun  dangsaligim  tutib  turibdi  hehc  ish  qilmayaman  dedi.  Ul  odam  belidan kamarini  yechib  mana  senag  mana  senag  dangasalik  deb  savaladi  hotin  baqirdi  vodod  belim  voy  qo’llarim  voy  o’laman  jahlim  chiqdi  honim  chida  eshagligim  tutib  ketdi  yana  kamar  bilan  savalay  boshaldi  shundan  keyin  hotining  aqli  kirib  bo’ldi  afandim  mening  dangasaligim  ketib  qoldi  dedi  shunday  qilib  na  erda  eshaklik  qolibdi  na  hotinda  dangasalik  tanozlik  qolibdi.
Hastalikalridan  halos  bo’libdillar.Uylarini  Jannat  bog’chasaidan  bir  go’sha  bo’lishini  istagan  honimlar  erlariga  qanday  hizmat  qilsak  mamnun  etamiz  deb  o’ylaydillar. Holislik dasturidan  eshtib  oqqa  ko’chirildi.

Qayd etilgan


zuhrahon  18 Yanvar 2009, 17:09:38

                Shayx  diskatekada
  Bu  voqeyani    menga  bir  do’stim    hikoya  qilib  bergan  deb  boshalaydi  ushbu  hikoyani  do’stimiz.Maxallamizda  bir  kichik  masjit  bor  u  yerda  butin  umrini  toat  ibodatta  o’tkazgan  ulug’  yoshli  bir  nuroniy  shayx  nomozxonlarga  imomlik  qilar  edi  u  masjid  axliga  juda  jonkuyar  bo’lib    ullarga  mehir  bilan  tavajuh  qilar  edi     nomozxonalr  ullar  uchun  huddi  o’z  bolalaridek  qadirdon  bo’lib  qolgan  edi.biroq  shayx  ohirgi  paytalrda  masjidga  oyoq  bosuvchi  nomozxonlar  soni  kamayib  borayotganini  payqadi  kunlardan  bir  kuni  shayx    nomozxonalrga  o’girilib  shunday  dedi    odamlarga  nima  bo’ldi  o’zi    ayniqsa  yoshlarga  hayronman   ullar  juda  kamnomo  bo’lib  qolishdiya    yo  masjid  borligini  sedan  chiqarib  qo’ydillarmi  ullar  hozir  diskatekayu  barlada  yurishibdi  taqsir  degan  javob  bo’ldi  masjid  qavmidan  diskateka  nima  u   diskateka    dedi shayx tajub  bilan    nomozxonalrdan  biri  bunga  javoban    diskateka  bu  katta  bir  zal  bo’lib  uning  ichida  baland  saxna  bo’ladi  saxna  ustiga  raqossa q izlar  chiqib  musiqa  navolari  ostida  o’yinga  tushishadi   odamalr  saxna  atrofiga  kelib  ullarni  tomosha  qiladialr  va  o’zlari  ham  o’yinga  tushadillar  dedi.nuanzibillax  dedi  shayx  ullarni  tomosha  qilayotganalr  musilmonmi  ha  degan  javob  bo’ldi  masjid  axlidan  daxshatga  tushgan  shayx  la  havla  vala  quvatta  illa  bilahi  deb  kalmia  keltirar  ekan    odamalarga  panad  nasixat  qilishimiz  kerak  dedi.yomonlikdan  qutilish  va  yaxshillkia  erishish  faqat  Ollohning  madadi  u  bergan  quvvat  bilangina  nasib  bo’lur    biron  narsadan  daxshatga  tushgan  aytiladiga  kalmia  yangradi  tahsir  odamalrga  diskatekda  nasixat  qilmoqchimisz  deya  unga  etiroz  bildirishdi  odamalar  ha  dedi  shayx  so’ng  masjiddan  chiqshga chog’lanar  ekan  qo’shimcha  qildi  qani  ketik  o’sha  diskatekaga  uni  shashtidan qaytarmoqchi  bo’ldillar  odamalr  agarda  shayxning  aytganini  qilsallar  masxaraga  qolishlarini  baliki  ullarga  aziyat  yetishligni  aytib  ogohlantirdillar    biroq  bunga  javoban  mo’ysafidani og’zidan  chiqan  so’z  shunday  bo’ldi    hali  biz  Muxammad  a.s.lomdan  ham  avzal  bo’libmizmi  shundan  so’ng  mo’ysafid  nomozxonalrdan  birning  qo’lidan  tutib  menga  diskatekani  ko’rsat  dedi.shayx  ishonch  va  sabot  bilan  yo’lga tushdi  mana  diskatekaning  ham  qorasi  ko’rina  boshaldi  ullarga  uzoqdan  ko’zi  tushib  qolgan  diskateka  soxibi  avvaliga  ullarni  bironta  marosimga  yoki  maruza  qilishga  ketyotgan  bo’lishsa  kerak  deb  o’yladi.ammo  ullar  to’ppa  to’g’ri  u  tomonga  bostirb  kelishar  edi  u  bundan  biroz  tajubga  tushdi  shayx  va  uning  hamrohi  diskateka  eshigiga  burilganida    boshliq   sizlrga  nima  kerak  deganday  ullarni  to’xtadi  diskatekalrdagilarga  nasihat  qilmoqchimiza  dedi  shayx  lo’nda  qilib  hayrati  oshgan  diskatek ho’jayni   shayx  va  uning  hamrohiga  boshdan  oyoq  nazar  solar  ekan  ullarni  qabul  qilolmasligini  aytib  uzur  aytdi.shayx  u  bilan  gaplahib  ko’ndirmoqchi  bo’ldi  agarda  bu  ishda  ko’mak  bersa  Olloh  tomonidan  berilajak  buyuk  ajir  mukofat  haqida  eslatdi.biroq  natija  bo’lmadi  shundan  so’ng  mo’ysafid  oddiy  savdolashishga  o’tdi  ohiri   chaqirilmagan  mehmonlar  diskatekaga  kiritishi  evaziga  boshlig’ning  bir  kunlik  daromad  teng  keladigan  mablag’  taklif  qilishdi.ana  shundan  keyingina  diskateka  soxibi  taklifga  ko’ndi  biroq  ullardan  ertasi  kundalik  namoyish   boshalandigan  paytda  hozir  bo’lishalrini  so’rdi.ertasi  kun  ham  bo’ldi  diskateka  o’yin  kulgi  shaydollarini  g’ovur  g’uviri  bilan  bilan  qaynamoqda  saxnada  qaboxat  va  razolat  g’ujg’on  o’ynayapti   shaytonalr  odamalrni  vasvasa  qilib  hadillaridan  oshirmoqda  va  ullarga  chapak  chalmoqda  shu  damda  banogoh  dar  parda  tushiriladi  va  ochiladi  saxnada  ulig’vor  shayx  savlat  to’kib  o’tirardi  odamalr  hayronu  lol    bo’lishdi  bazillar  bugun  hajviy  hazil  bo’lsa  kerak  deb  ham  o’ylashdi   shayx  Olloh  nomi  bilan  so’zni  boshaldi  Ollohga  hamdu  sano  Payg’anabrga duvoyi  salomalr  yo’lladi.so’ngra  odamalrga  pand  nasihat  qilishni  boshaldi.
Odamalr  bir  birlariga  qaradillar  kimdir  kullar  kimdir  qorallar  yana  kimdir  mazax  qilardi.shayx  esa  pinagini  buzmay  maruzasida  davom  etar  ullarga  etibor  qilmasdi   ohiri  yeg’laganalardan  biri  o’rnidan  turib  odamalrni  tinchlantirdi.ullardan  shayxning  so’ziga  quloq  berishalrini  soradi.kishillarni  sekin  asta  osoyishtalik  chulg’ay  boshaldi  atrofga  sukunat  chomdi  qalblarga  sakinat  imdi    hato  to’vushalr  tindi  faqat  shayxning  sozigina  eshtillar  edi  va  shunday  so’zlarni  ayatr  ediki  zaldagillar  bus oz;arni  avval  eshitmagan  edillar  tog’larni  larzaga  soluvchi  oyatalr    hadislar  massalar  shayton  yo’lidan Olloh    qaytgan    ayrim    gunohkorlar  qissiasi  shayxning  ovozi  orqali  yangrar  edi  bir  mahal  mo’ysafid  ko’zida  yosh  bilan  shunday dedi    hoy  insonlar  sizlar  uzoq  yashadingiz  va  Ollohga  ko’p  istehlo  qildingiz   qani  masiyatlar  lazzati  u  qayerga  ketdi  lazzatlar  keti biroq    saxifallar  qora  bo’lib  qoldi.hali  qiyomat  kuni  ullar haqida  so’ralasizlar   shunday  kun  kelaidki  u  kunda  vohidu  Qaxorbo’lmish Ollohdan  o’zga  barcha  narsa  halokatga  yuz  tutgay    hoy  odamalar  qilayotgan  ishingizga  bir  nazar  soldingizmi  qilimishalrinigiz  sizlarni  qayerlarga  olib  ketyotganini  haqida  o’ylab  ko’rdingizmi  sizlar  bu  dunyo  oloviga  sabir  qila  olmaysiz  holbuki u  jahhanam  olovining  70mushidan  bir  ulushi  holos  bas  qanday  qilib  jahhanam  azobiga  sabir  qila  olaisz  bas  fursat  borida  tovbaga  shoshiling  uning  so’zlari  qalbdan chiqar  edi  qalblarga  yetib  bordi  qalbalrda  tosh  qotgan  masiyat  qoyallarni  eritti  eriyotgan  toshalr  orasidan  chiqayotgan    ihlos  bulog’i  kipriklar  oralab oqa  boshaldi  ko’pkina  odamalr  yeg’li  oldillar  shayx  maruzani yanada  ziyoda  qildi   so’zining  ohirida  ullarga  Ollohning  rahmati  va  mag’firatini tilab  duvo  qildi.Ullar  omin  omin  deb  duvoga  jo’r  bo’ldillar  shayx  o’rnidan  turdi  mahobat  va  viqor  unda  mujjasam  edi  barcha  odamalr  uning  ketidan  diskatekadan  chiqib  ketdillar  ha  barcha  kunlar  ketidan  kunlar  o‘tdi  diskatekadagi  chaiqriqdagi  bo’lgan  odamalr  birin  ketin  shayxning  muxlislariga  ayalandillar  va  uning  qo’lida  Ollohga  tavba  qildillar  bu  hayotdagi  borliq  mavjudodlar  o’rtada  yashirngan  sirlarni  angaly  boshaldillar  ullkan  gunohlar  so’ngidan  hali  musibaltalr  zamoni  kelib  qolganda  bugungi  dunyoning  risqu  lazatlari  ayshu  ishratlri  foyda  bermsligni  tushunib  yetdillar    darvoqe  diskateka  soxibi  ham  avvaliga  bir  o’zi  muddat  hayrat daryosida  g’arq  bo’lib  yurdi    so’ng  u  ham  odamalrni  maiyat  botg’og’iga  botirish  bilan  tirikchiligni yeg’ishtirib  o’tgan  ishalrga  nadomat  chekdi  va  gunohlariga  tovba  qildi.
      Holislik dasturidan  eshtib  oqqa  ko’chirildi.

Qayd etilgan