Meni yig`latgan holat...  ( 196954 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ... 33 B


Mr.Twister  10 Fevral 2010, 03:46:46

Yig`lolmaganimiz uchun ham yig`lashimiz kerak aslida

Qayd etilgan


OnLine  10 Fevral 2010, 04:09:37

"Ashobi Kahf" serialidgi kop joylari kozimga yosh opkegandi.
Ayniqsa hech esimdan chiqmaydi 7 qism adashmasam 13 minutlari edi.
Maksimilian Imperator Huzuriga kelib unga siginish orniga.
Bu olamni osmonlaru yerlarni yolgiz alloh yaratgan deydi korsatkich barmogi bilan birni ifoda qilib.
Kein usha filmdigi zindodadagi tawhid ahlini qiynavotgandigi ahvol ham juda tasirli ahir bizlar bunday qiyinchiliklarni umuman kormasdan yashayapmiz.
Kimlardr qiyinchilik bilan azob chakib bizlarga yetqazgan yolni qadriga yetmayapganligmzni guvohi bolish mumkin.

Qayd etilgan


Muhseena  12 Fevral 2010, 21:39:51

Onam shifokorlar.Oldilariga 14 yoshlik nogiron qizchani davolanish uchun og'ir ahvolda olib kelishibdi..Qizcha Oyimga "Do'xtir opa,iltimos mani tuzalishim uchun yaxshi dorilaringizdan yozib bering,man o'lib qolmay.Adam hamma etgan dorilarizzi opkeberadilar,faqat man o'lib qolmasam bo'ldi"degandi.
Bu gapni qizcha o'tgan Jum'ada aytgan edi...
Inna lillahi va inna ilayhi rojiuun..Bugun qizcha ota-onasini qon yig'latib omonatini topshirdi  :'( :'(.Alloh uni rahmatiga olgan bo'lsin.

Qayd etilgan


Akbarjоn  12 Fevral 2010, 21:42:42

Inna lillahi va inna ilayhi rojiuun.


xammamiz bir kun o'ziga qaytamiz, kimdir erta kimdir kech

Qayd etilgan


Mahdiyah  28 Fevral 2010, 18:36:16

chidab turish juda qiyin...

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=QpUC45vugdY" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=QpUC45vugdY</a>

Qayd etilgan


uzboy  01 Mart 2010, 05:19:58

Juda ko'p holatlarda ta'sirlanib yig'lagan paytlarim bo'lgan. Lekin birovlar oldida emas, yashirincha bir o'zim bo'lganda yig'layman. Hozir eslolmayapman qay holatda yig'laganimda, esimda bori "Faryod" kinosi ko'rish mobaynida bir necha marta ko'zimga yosh kelgan, Ubaydulla Omon juda ta'sirli rol uynagan. Ko'rmaganlar bo'lsa ko'rsin, vaqtingizga achinmaysiz, juda ta'sirli. Ota-onasi soqov sohbjamol qiz haqida, ayniqsa to'yda bimlasdan so'z berishganida gapira olmagan holatlari, uzining ham bolasi soqov bulib tug'ilish holatlari juda ta'sirli. Faryod-2 da ham Ubaydulla Omonning iste'dodiga qoyil qoldim, juda ta'sirchan o'ynagan, ko'rayotgan kishini ta'sirlantira oladi.

Mana bu yerda Faryod filmidan bir parcha
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=TzrzK2hhdo4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=TzrzK2hhdo4</a>

Qayd etilgan


AbdulAziz  20 Mart 2010, 10:43:51

ЧОДИА  АҲЛИ

Бир тунда Ҳазрати Умар кули Аслам билан биргаликда Мадинани айлангани чиқди. Айланиб юриб, Ҳаррату Воқим деган жойга келди. Кейин Сирорга етди. У ерда оловни ксриб, Ҳазрати Умар:
— Аслам, менимча бу оловни совуқ ва қоронғуликдан қийналган одамлар ёққан бслсалар керак. Юр, уларнинг олдига борамиз,— деди.
Араблар қоронғу, совуқ кунларда олов ёқиб, итларини чодир атрофига боғлаб қссрди. Бундан мақсад, ёниб турган гулханни ва вовуллаётган итларни ксрган одам у ерни осон топади.
Икковлон бориб қарасалар, гулхан атрофида кекса аёл ва бир неча бола стиришган скан. Болалар тинмай йиғлар, кампир сса олов устига қсйилган қозонни ковлар сди.
— Ассалому алайкум!
— Ваалайкум ассалом!
— Ўтирсам майлими?
— Яхши нистда бслсанг, кел, нистинг ёмон бслса, кетавер.
— Биз схшиликни сйлайдиган ва уни схши ксрадиган одамлармиз.
Ҳазрати Умар олдинга сна бир-икки қадам ташлади.
— Аҳволлар қалай, хола?
— Қоронғулик ва совуқдан қийналспмиз.
— Болалар нега йиғлашспти?
— Қорни оч уларнинг. Очликдан қийналишспти. Аёл ҳақ сди. Қорни очган бола йиғлайди. Ҳазрати Умар қизиқиб:
— Аима пиширспсиз? Қозондаги нима?
— Сув қайнатспман. Фақат сувнинг сзи. Ичида қитирлаётган нарса сса, тош. Болаларни, овқат пиширспман, деб алдаспман. Бир оздан кейин йиғидан чарчаб ухлаб қолишади.
Аёл бу гапларни алам ва маҳзунлик ичра айтди, ксзларидан оққан ёшни ксрмаган, ҳатто гапларига схши тушунмаган одам ҳам бу аёл товушидаги дардни пайқамасдан қолмасди. Бир оз тин олган аёл гапини давом сттирди:
— Бир кун Аллоҳ биз билан Умар сртасида ҳакам бслади.
Охирги гапни аёл юрак тубидан чиқариб айтди. Ҳазрати Умар бир қалқиб тушди. Лекин «Аималар деётганингни биласанми, аҳмоқ кампир?» демади.
Шундай деса бсларди, ҳатто қслларидаги таёқ билан бир-икки туширса ҳам, бсларди. Лекин бу билан нималарнидир ҳал қилиб бслмасди. Ҳазрати Умар бундай қилолмасди, балки бошқа Умар қилиши мумкин сди. У адолат, сабр, схшилик ва сҳсон тимсоли сди. Аафс амрига бсйсуниб, бир-икки дсппосласа, бир оз муддатдан кейин унутилиб кетарди. Аммо бу билан асрлар оша тантиликлари ила инсонистга срнак сиймо бслиб қололмасди.
— Худо хайрингизни берсин, Умар аҳволингизни қайдан билсин?
— Амир бслишни, ишимизни гарданига олишни билса-ю, аҳволимиз билан қизиқмаса, нима қилиб халифа бслиб юрибди? Бир кун келиб, Аллоҳ ундан бизнинг ҳисобимизни ссрамайдими?
— Сиз ҳақсиз, холажон, ҳақсиз...
Ҳазрати Умарнинг пешоналаридан тер окиб, оёқ-қсллари ҳолсизланди. Виждони сса, икки тегирмон тоши орасига тушиб қолгандек сди. Аёлга қолса, сна нималар демасди. Ундаги дард юки шу даражада оғир сди. Зеро, болаларига тош пишираётган, уларнинг йиғлаб-сиқтаб ухлаб қолишларини кутаётган аёлнинг бутун ғам-алами икки жумлага жо бслолмасди. Аёлнинг дардини дастурхон қилиши ва Ҳазрати Умарнинг уни сабр-матонат билан сшитиши ҳам мавжуд муаммони хал қилиб беролмасди ёки болаларнинг қорнини тсйдириб қсймасди. Шунинг учун:
— Кетдик, Аслам, — деди Ҳазрати Умар. Икковлон у жойдан шоша-пиша кетаркан, ортларидан бир жуфт ксз ҳайрон қараб келди. Аёл қслидаги капгир билан қозонни кавлаб: «Ҳозир пишади, болажонларим», дейишда давом старди.

* * *

Тез-тез юриб Байтулмолга етиб келган Ҳазрати Умар у ердан бир қоп ун ва ксзада ёғ олди.
— Унни устимга орт, Аслам, — деди.
— Буни мен олақоламан.
— Айтганимни қил!
— Лекин уни мен ташишим керак.
— Онанг сени йсқотсин, Аслам! Қиёмат куни ҳам менинг гуноҳларимни гарданингга олиб, менга енгил нафас олдирасанми? Вақтни стказмай, қопни орт.
Анида халифа елкасига қоп ортиб кетаркан, сзининг бундай сркин кетиши Асламга сриш туюлди. Лекин бошқа иложи ҳам йсқ сди. Аслам ёғни олгандан кейин қадамлар тезлашди.
Аиҳост, гулхан ксзга ташланди. Аслам енгил нафас олди. Чунки оддий одам кстаролмайдиган қопни ерга қсймай, десрли югуриб келиши Ҳазрати Умарни анча ҳолдан тойдиргани аниқ сди.
Бу сафар изн ҳам ссрамай чодирга киришди. Аёл ҳануз машғул сди, болалари сса тинмай йиғларди.
Ҳазрати Умар елкасидаги унни ерга қсйиб, қозондаги сув ва тошларни тскиб ташлади. Унга озгина ёғ солди. Кейин ҳайрат тсла миннатдор ксзлари билан қараб турган аёлга:
— Унни сол, мен қораман! — деди.
Бу сафар ростакамига ҳам овқат пиширилаётганини болалар ҳам сездилар. Ҳазрати Умар хамир қора бошлади. Орада олов счиб қолай деганда, сгилиб, пуфлай кетди.
Воқеани айтиб бераркан, Аслам: «Ҳазрати Умарнинг қуюқ соқоллари орасидан чиққан тутунни ҳозир ҳам ксриб тургандекман», деган сди.
Аиҳост, таом тайёр бслди. Ҳазрати Умар аёлдан лаган ссради. Овқатни лаганга сузиб бир оз совушини кутди, кейин уни болалар олдига қсйди. Ўзи бир чеккага стиб, уларни кузата бошлади. Тутун ва ис босган юзида табассум пайдо бслди. Аёл ҳам бундан мамнун ҳолда:
— Худо ҳаққи, халифаликка Умардан ксра сен лойиқроқсан. Аллоҳ рози бслсин, сенга схшилик ва схсонлар ато стсин, — дер сди.
— Аллоҳ сизларга ҳам схшиликлар берсин. А­ртага мсминлар амирининг олдига бор. Мени сша ерда учратасан. Сенга ёрдам бериб юбораман.
— Ундай қилолмайман, — деди аёл. — Бориб унинг олдида ксз ёши қилолмайман.
Болалар ҳам қорни тсйгач, табассум қила бошлади. Улар бир-бири билан ҳазил-ҳузул қилиб сйнарди. Охири уйқулари келиб, бир чеккага чсзилишди. Ҳазрати Умар ҳам срнидан турди.
— Аллоҳ роҳат берсин, — деб чиқиб кетди. Аёл у кишининг ортидан дуо қилганча қолди. Кснглида кечаётганлари ксз ёшларидан ҳам кспроқ сди.
Бир оз юргач, Ҳазрати Умар Асламга сгирилди:
— Очлик уларнинг уйқуларига монеълик қилган сди. Мен уларнинг тсйгани ва кулишларини ксрмай кетишни истамадим. («Тарихи Табарий»)
Бу ажойиб фазилат сди. А асулуллоҳ: «Ким бир мсминни дунё ғамидан халос қилса, Аллоҳ ҳам қиёмат куни унинг ғамларидан бирини кетказади», деганлар. Ҳазрати Умар шунинг учун ҳам хурсанд сди. Шу билан бирга, бу каби оилалар қанча. Халифа ҳузурига келиб: «Биз болаларимиз қорнини тсйдиролмаспмиз», дес олмайдиган қанчадан-қанча одам ҳаётнинг аччиқ лаҳзаларидан сзилиб, тушкунликда сшамоқда.
Ҳазрати Умар тунни бедор стказди. Лекин шу биргина тун мириқиб ухлайдиган кечалардан афзал сди. Бу кеча тарихда қоладиган кеча сди. Унинг қаҳрамонлари — буюк халифа, унинг сабрли қули ва Умарнинг олдига бориб ксз ёши тскмай, қаноат ичра сшаган аёл. Уларнинг ҳаққига сн тсрт асрдан кейин ҳам дуолар қилинажак, саломлар йсллаш учун Аллоҳ азза ва жалла томон қсллар кстарилажак.
Куёви шаҳид кетган, қизи вафот стган бу аёл набираларини қачонгача боқа олади? Бир кун келиб, сабри тугайди ё сша сабр уларни слимгача олиб боради.
А­ртасига Ҳазрати Умар ҳузурига келган аёл кеча ким билан учрашганини фаҳмлади:
— Сиз кеча ҳолимиздан хабар олган сша кишимисиз? Аега кимлигингизни айтмадингиз?
— Муҳими Умарни танишингиз смас, сҳтиёжингиз қондирилишидир. Аллоҳ мададкорингиз бслсин!

Ҳазрати Умар ибн Ҳаттоб

Qayd etilgan


JaviK  20 Mart 2010, 12:59:54

Men bir hadis eshitdim, Payg`ambarimiz Rasululloh s.a v yetim bo`lani yetim ekanligini bildirmaslik uchun ko`ngliga qarab ko`chada unga tuya bo`lib o`ynatgandagi holatni eshitib ko`zimga yosh keldi,  Yo rasululloh 3 marotaba aufni aytmen arshi alo larzaga keladi. 
Hamda Hayrulla hamidovning  kichkina da`vatchi hikoyasi ham. Bolaning otasi bilan masjidga namoz o`qigani borganidagi yonidagilarga hursand bo`lib, dadam, dadajonim meni namoz o`qigani keldik, qaranglar meni dadajonim bu.......

Qayd etilgan


Abu Muso  21 Mart 2010, 02:26:21

 :as:

"Umar Muxtor" filmidagi bitta sahna har ko'rganimda meni yig'latadi...

G'azotdan qaytib kelayotgan mujohidlarni kutib olishga, ayollar va
bolalar yugurib chiqishadi. Atrof bolalarning va ayollarning quvonchli
qiyqiriqlariga to'ladi. Mujohidlar bolalarini yerdan dast ko'tarib olib
erkalatishardi. Hamma hursand, ammo 3-4 yoshlar chmasidagi Aliy
ismli bolakayning ko'zi nimanidir izlaydi. Shunda uning ko'zi, bir otliq
yetalab kelayotgan chavandozsiz otga tushadi. U otni darrov taniydi,
bu otasining oti edi. Shunda Aliyning boshi erga egilib qoladi...

Qayd etilgan


Shoxruh Mirzo  21 Mart 2010, 14:30:45

Bismillohir rahmonir rahiym!
AlamdulILLAHI Robbil'alamin va solatu va salamu ala hoyri holqihi Muhammad va ala alihi va sohbihi ajmai'yn! Ama'bad...
 Yaratgan egam ALLOHga behisob hamdlar bulsinkim, bizlarni faqat O'zia ibodat qiluvchilardan qilib yaratgani uchun!
  Hurmatli mo'min dindoshlar, yig'i ikki xil ko'rinishda buladi...Odam hursan bulganida kuzidan chiqadigan yosh sovuq yosh, odam hafa bulib yig'lasa, kuzidan qaynoq yosh chiqadi. Menimcha bu mavzuda qaynoq yoshlarni chiqishiga sabab qilib dilxiraliklarni eslashni keragi yuq vallohua'lam. ALLOHim barchamizni ko'zlarimizdan sovuq yoshlar chiqadinga kunlarni ko'rishlikni nasibu musharraf aylasin! As-salomu alekum va rahmatullohu va barakatuhu!

Qayd etilgan