Sheriyat mulki  ( 148994 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 ... 23 B


Abu Muslim  14 Iyun 2006, 19:09:19

Раббано, ато этган лафзларинг бунчалар барно, бунчалар зебо, бир-биридан бунчалар хам тамонноли бўлмаса тассанолар сенгаким, илло турк алфози бунчалар хам раъно бўлмаса. Боболарим форсийда шеър битмиш, нечукким туркийнинг ўзи шеър. (Исроил С.)


Ассалаому алайкум.
Бу мавзуда Инша Аллох, мумтоз адабиёт вакиллари ва мумтоз адабиёт асралари билан танишасизлар...  Insha Alloh

Ammo bu mavzuda zamonamiz shoirlari va adiblari asarlarini ham hech kim man qilmaydi : )))

Qayd etilgan


Abu Muslim  14 Iyun 2006, 19:10:24

Худо такиклаган ичма деб шароб,
Биз эса ичяпмиз бўлгунча хароб.
Кимор ўйнама дер бизга тангримиз,
Киморга тикилган бизнинг умримиз.

Яна Эгам айтар, килма ўгрилик,
Зеро лаънатланар бизда тўгрилик.
Аллох чўчка гўштин санаган харом,
Бизда-чи, чўчкага зўрдир эхтиром.

Номахрамга юрма дер, колма иснодда,
Номахрам коптими кофирободда.
Одам ўлдирма дер, хеч махал бандам,
Бизда кушандадир одамга одам.

Бир-бир санайверсак етмагай дармон,
Гунох килмасликдан колмади армон.
Шундай ўтаяпмиз вазифамизни,
Дўзах деб тўлдирдик васикамизни.

Дунёга синчиклаб тикилган кўзлар,
Мудхиш бир холатни пайкашга тушди.
Кай томонга боксанг бари йўлсизлар
Толелар айкаш-у уйкашга тушди.

Етмиш йил эл яшаб Куръон Тавротсиз
Эрлар ночор колди, аёл авратсиз.
Замон дурадгори асбоб, яроксиз,
Илма тешик томни ямашга тушди.

Кор кора ёгмокда, ёмгир заъфарон,
Дарёлар ўрнида окмокда армон.
Хар подшох ўзича чикариб фармон,
Колганлар бир-бирин булгашга тушди.

Ёкиб бўла келдик газни, кўмирни,
Зимистон айлаймиз тез она ерни,
Ер ютар бундайин улкан кабрни,
Одамнинг сояси Куёшга тушди.

Хар ерда хоким хак, арбоблар голиб,
Конун шуларники, ...
Энг катта айбдор бир ёкда колиб,
Жазони бошкалар ўташга тушди.

На майхона колди юртда, на мехроб,
На мукаддас каср, на азиз китоб,
Не-не олтин бошлар кўролмай офтоб,
Надомат тунида мудрашга тушди.

Хайронман сен ўзбек деган миллатга,
Ерингни тўлдирдинг мараз иллатга,
Не жавоб айлайсан бундай кулфатга,
Кара, пойдеворинг нурашга тушди.

На шомда ишинг бор, на тонгда ёдинг,
Арок, уйку бўлди бор эътикодинг,
Жахон сахнасидан ўчмокда отинг,
Номингдан бошкалар сўзлашга тушди.

Кўкда йўк Улугбек очган юлдузлар,
Кўхна Урганчингни емокда тузлар,
Ер ости бойлигинг бегона кўзлар,
Излаб, кавлаб, ташиб жизлашга тушди.

Нечун коралайсан сен ўз ўтмишинг,
Амир хам ўз кишинг, хон хам ўз кишинг,
Кўрарманми сенинг униб-ўсишинг,
Нечун парвоналар оташга тушди.

Бойкаронг котилмиш, Темуринг хунхўр,
Мангубердинг зобит, хор, манглайи шўр,
Не хароб миллатсан, борми бирон зўр,
Устунлар тикланмай кулашга тушди.

Жаннат Ўзбекистон, жаннатинг кани,
Шунча мехнат килдинг, рохатинг кани,
Сигинган, суянган давлатинг кани,
Хар дайди ит сени кавлашга тушди.

Ўзинг бўлсанг эдинг ўзингга хоким,
Ўзинг бўлсанг эдинг ўзингга кози,
Хар огир-енгилга бўлардинг рози,
Етти ётлар кўйиб носоз тарози,
Оку корангни кам ўлчашга тушди.

Билганинг, кўрганинг пахта бўлибдир,
Аклинг, тафаккуринг калта бўлибдир,
Юз сарик, жигаринг сўхта бўлибдир,
Наслинг шажараси куртлашга тушди.

Давр деворда Кодирий кони,
Шимолга кулади жануб Чўлпони,
Кахр ичди биллур жон тутган Усмони,
Конли бад сокийни сўрашга тушди.

Бугунчи, йўкми хеч тийнати пок жон,
Ўн жойга касдланар сал холи инсон
Ким у хак йўлга кўйиб юз копкон,
Хак йўлни ким обдон боглашга тушди.

Киммиш, улар ўзимизнинг палитлар,
Улар ўзимизнинг Абдулатифлар,
Юлдузлар таъмидан бебахра итлар,
Ойни ялок билиб кувлашга тушди.

Киммиш, барини сотган ўзингсан,
Бир-бирингни гажиб ётган ўзингсан,
Ким бош тикласа тош отган ўзингсан,
Ахир ўз бошинг хам шу тошга тушди.

Келди Махтумкули айтган бир замон,
Унутди яхшилик сўзини ёмон,
Обрў талашмокда курт билан илон,
Филлар пашша билан савашга тушди.

Илм бу аслида Тангрининг нури,
Хаммага тенг аён эмасдир сири,
Кўпни олим этиб камчининг зўри,
Устоз шогирд билан курашга тушди.

Азиз нимамиз бор аёлдан бошка,
Ёниб бўлсалар-да ишлаб куёшда,
Нечун кирмакдалар яна оташга,
Кандай шармандалик бу бошга тушди.

Инсон бир тугилар, кайта тугилмас,
Азал бунёдкори кайта уринмас,
Асли рост нарсалар кайта курилмас,
Ахир ўт бошкаю, сув бошка тушди.

Не кўрдинг Сталин бўлганда отанг,
Не берди довдирвой портфель Никитанг,
Гўё Брежнев хам сенинг ўз хатонг
Тирногингни кимлар кавлашга тушди.

Руснинг уйига хам тушди дард, алкаш,
Шундан режалар, йўллар кўп чалкаш,
Шунданми ўз уйин кўйиб беоташ,
Кайта иссик кўрса таркашга тушди.

Асли сенда зўррок кандай киши бор,
Бугун сайёрада ўзбек иши бор,
Хали ўзбекнинг бир хайкириши бор,
Кара томирларинг титрашга тушди.

Шунча сабок етар, ўзингг ишон,
Ўз аклинг, хулосанг, кўзингга ишон,
Сўнгги бор ўз ўглинг, кизингга ишон,
Бугун шулар сени ўйлашга тушди.

Omon Matchon sheri

http://forum.islam.uz/viewtopic.php?p=19294#19294

Qayd etilgan


maknuna  15 Iyun 2006, 16:43:09

Judayam zo'r she'r ekan.
Manimcha bu she'r hozirgi zamonamizga ham mos kevotti.

Uyda Omon Matchonning kitobi bor. O'qigandim, lekin bu she'rini o'qimagandim...

Qayd etilgan


AbdulAziz  15 Iyun 2006, 21:11:41

Judayam zo'r she'r ekan.
Manimcha bu she'r hozirgi zamonamizga ham mos kevotti.

Uyda Omon Matchonning kitobi bor. O'qigandim, lekin bu she'rini o'qimagandim...
Ushbu she'r agar oxirini o'qib ko'radigan bo'lsak:
Iqtibos
Асли сенда зўррок кандай киши бор,
Бугун сайёрада ўзбек иши бор,
Хали ўзбекнинг бир хайкириши бор,
Кара томирларинг титрашга тушди.
80 yillar oxiridagi o'zbek ishi, paxta ishi kabi nomlar bilan tarixga kirgan voqealar paytida yozilgan.

Qayd etilgan


Munira xonim  19 Iyun 2006, 13:08:42

Qildi goh yolg'onu,goh g'iybatni kor,
So'zi bilan chaqdi kimni misli mor,
Bahsu jadal jahlini etdi oshkor,
Bu til bilan Suhbatga kirib bo'lmas.

Yiroq qadamdan nazar, hushdan nafas,
Tama' raqsiga o'ynashni qilmay bas,
To nigoh siymu zarda, ichda hannos*,
Bu ko'zlar bila Diydorni ko'rib bo'lmas.

Bilmayin, halol-harom, odob tarzin,
Oldi, berdi, tutdi qo'l, chaldi qarsin,
Ozor ko'rganlar aytur da'vo-arzin,
Bu qo'l bilan Mahsharga borib bo'lmas.

Yozuqlar sari qo'rqmay qo'ydi qadam,
Yer so'zlar, bosgan izlar guvoh ul dam,
Bosdi nonni, ezdi chumolini ham,
Oh, oyoq! Ko'prik tomon borib bo'lmas.

Hayolat dahstida goh yo'l adashur,
Gohi cho'kib, gohida daryodek toshur,
Poklanmagan, hanuz dog', qora sho'r,
Bu ko'ngil bila Sirni bilib bo'lmas.

Ey, Fozil, bir karvonsan sarboni yo'q,
Sarbonsiz dovon oshmoq imkoni yo'q
Yuking og'ir - gunohing ko'p, soni yo'q,
Bu ahvolda tavbasiz o'lib bo'lmas.
Fozil Zohid.
hannos*- iblisi lain.

Qayd etilgan


CHAT_QIROLI  31 May 2007, 19:01:31

Judayam chiroyli she'rlar ekan.
O'zi forumda she'riyatga ajratilgan aloxida saxifa ochilsa judayam yaxshi bo'lardi

Qayd etilgan


Replikantka  12 Iyun 2007, 14:38:51

SEVGI SHUNDAY NAVBAHORKI

Sevgi shunday navbahorki,
U tikandin gul qilur.
Toshga jonu til bag`ishlab,
Zog`ni ham bulbul qilur.

Sevgi shunday dard erurki,
Barcha bo`lg`ay mubtalo,
Mubtaloni neki qilsa
Telba bu ko`ngil qilur.

Sevgi shunday tangridirki,
Unga tengdur shoh, gado,
Qulni aylab shohu sulton,
Shohni bo`lsa qul qilur.

Sevgi shunday bir olovki,
Jonga undan yo`q omon,
Gulxanida o`rtab-o`rtab,
Bir kun oxir kul qilur.

Sevginingdir hukmi mutlaq,
Istasa shaydolarin
Chashmi giryonidan ummon,
Ohidan dovul qilur.

Sevgiga she'r bitding, Erkin,
Besabab ermaski, ishq -
Aylagach ko`ngulni ishg`ol,
She'r ila mashg`ul qilur.

Qayd etilgan


Istak  12 Iyun 2007, 14:42:26

Qaymoq to'rtliklar:

  Har kimki vafo qilsa,vafo topqusidir,
  Har kimki jafo qilsa jafo topqusidir.
  Yaxshi kishi ko`rmagay yomonlik hargiz,
  Har kimki yomon bo`lsa, jazo topqusidir.
                                       
                                       Zahiriddin Muhammad Bobur

  Gurbat izlaganga gurbatdir dunyo,
  Illat izlaganga illatdir dunyo.
  Kim neni izlasa topgay be gumon,
  Hikmat izlaganga hikmatdir dunyo!


Men bu to'rtlikni Alisher Navoidan deb bilardim, lekin bir yerda Najmiddin Kubro  deb yozishibdi qaysi biri to'g'ri?

Qayd etilgan


AbdurRohman  30 Avgust 2007, 16:15:33

                                    ALISHER NAVOIY

                                          G'azallar!

O'n sakiz ming olam oshubi agar boshindadur,
Ne ajab chun sarvinozim o'n sakiz yoshindadur.

Desa bo'lg'aykim, yana o'n sakiz yil husni bor,
O'n sakiz yoshinda muncha fitnakim boshindadur.

O'n sakiz yil dema, yuz sakson yil o'lsa, uldurur
Husn shohi, ul balolarkim ko'zu qoshindadur.

Hayrat etman husni naqshidaki, har hayratki bor,
Barchasi ezid taolo sun' naqqoshindadur.

Tan anga siym-u, ichida tosh muzmar ko'nglidin,
Aqlig'a yuz hayrat ul oyning ichu toshindadur.

May ketur, ey mug'ki, yuz hayrat aro qolmish Masih,
Bul'ajablarkim, bu eski dayr xuffoshindadur.

To Navoiy to'kti ul oy furqatidin bahri ashk,
Har qachon boqsang, quyosh aksi aning yoshindadur.

Qayd etilgan


AbdurRohman  30 Avgust 2007, 16:24:14

Sho'x ikki g'izolingni noz uyqusidin uyg'at,
To uyqular ketsun, gulzor ichida o'ynat.

Tishlabki, sochingm o'rdung, ochqanda parishon qil,
Ofoq savodinda jon royihasin butrat.

Kulbamg'a xay afshon kel, zulfung qilib oshufta,
Anjum sipahin sindur, ofoq ulusin qo'zg'at.

Oraz quyoshin ochib, ashki qurug'an ko'zni
Ko'p hajrda yig'latding, bir vaslda ham yig'lat.

Bir oh ila kul bo'ldim, ye charx, tilab topib
Farhod ila Majnung'a oshiqlik ishin o'rgat.

Xoro tubig'a yotqung, yo'q sud agar yuz yil,
Ko'k atlasi ustida jismingni yotib ag'nat.

Bazm ichra Navoiy ko'p yig'lar esa, ey soqiy,
Husheltquchi doru jomig'a aning chayqat.


Qayd etilgan