Biz g'iybat ichidamizmi?  ( 16689 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 B


ЖАМШИДЖОН  25 Iyul 2009, 10:29:14

1.   Зулм ксриш.
Зулмга учраган киши то с›асœини олгунча золмнинг зулми с›асœида гапириш ва шикост сœилишга с›асœли. Имом Бухорий ва Муслимлар ривост сœилган. с›адисда А асулуллос› соллаллос›у алайс›и васаллам:
«Албатта, с›асœ сгасининг гапи бор», деганлар.
2.   Мункарни сзгартириш ва гунос›корни тсс“ри йслга солиш.
Хусусан, рас›барларга гунос› иш сœилаётганлар с›асœида хабар етказиш с“ийбатга кирмайди. Абу Бакр ва Умар розисллос›у анс›умолар сзларига бу каби хабарлар келганда с“ийбат с›исобламаганлар.
3.   Фатво ссрашда.
Бир киши муфтийнинг с›узурига келиб, фалончи менга зулм сœилди ёки с›асœимни бермаспти, уни сœандай сœилиб олсам бслади? деса, с“ийбат бслмайди. Айбдорнинг номини айтиш мумкин. Аммо, фалон ишнинг сœилган одамнинг с›укми нима бслади, сœабилида ишора билан гапирилса, сна с›ам схши бслади.
Абу Суфён ибн А‹арбнинг хотини А‹инд бинти Утба сридан шикост сœилиб унинг номини айтиб, бахил деб атаганда А асулуллос› соллаллос›у алайс›и васаллам инкор сœилмаганлар.

Qayd etilgan


ЖАМШИДЖОН  25 Iyul 2009, 10:29:28

4.   Мусулмонларни ёмонликдан огос›лантириш учун.
Мусулмонларга зарар келтириши мумкин бслган фосисœ кишилардан одамларни огос›лантириш учун ундаги бор гапни айтиб сœсйиш мумкин.
Оиша розисллос›у анс›одан ривост сœилинади:
«Бир киши Аабий соллаллос›у алайс›и васаллам:нинг с›узурларига киришга изн ссради. Бас, у зот:
«Унга изн беринглар. У сз урус“ининг сœандосœ с›ам ёмон биродари ёки урус“ининг сœандосœ с›ам ёмон сс“ли», дедилар.
У кирганда сса унга мулойим гап айтдилар. Мен:
«А­й Аллос›нинг расули, айтган гапингизни айтдингизу кейин унга мулойим гапирдингиз?» дедим.
«А­й Оиша! Одамларнинг ёмони одамлар унинг фас›шидан сœсрсœиб тарк сœилганларидир», дедилар».
Тсртовлари ривост сœилган.
Уламоларимизнинг таъкидлашларича ушбу с›адиси шарифда номи зикр сœилинмасдан унинг с›асœида ссз кетаётган одамнинг исми Махрама ибн Аавфал бслган. Мазкур шахс мунофисœ ва фосисœ одамлардан бслган.
Шунинг учун с›ам Лайс“амбар соллаллос›у алайс›и васаллам: унинг с›асœида сзига сшитдирмасдан мазаммат ссзини айтганлар. У зот бу билан унинг ёмонлигини бошсœаларга билдириб уларни ундан сс›тиёт бслишлари чорасини ксрганлар.
Шунингдек, никос› ва омонат сœсйиш масаласида бировнинг с›асœида маслас›ат ссралган одам маслас›ат ссровчига борини айтса, гунос› бслмайди.

Qayd etilgan


ЖАМШИДЖОН  25 Iyul 2009, 10:30:03

5. Айби ласœабига айланиб сœолган кишининг ласœабини айтиш с›ам жоиз.
Мисол учун стган машс›ур кишилар ичида Аъмаш — шилписœ ва Аъраж — чслосœ ласœабли зотлар бслишган.
5.   Очисœ — ойдин фосисœлик сœилган кишининг зикри.
Абу А‹урайра розисллос›у анс›удан ривост сœилинади:
«А асулуллос› соллаллос›у алайс›и васалламнинг:
«Мужос›ирдан бошсœа умматимнинг с›аммаси афв сœилингандир. Бир кишининг кечаси бир ишни сœилиб тонг отганда, Аллос› уни сатр сœилган бслса с›ам, сй фалончи, кечаси ундосœ сœилдим, бундосœ сœилдим, демос“идир. Батас›сœисœ, у Аллос› уни сатр сœилган с›олида ётган сди. Тонг отганда у сзидан Аллос›нинг сатрини очади», дедилар».
Икки шайх ривост сœилган.
«Мужос›ир» лус“атда жас›р ссзидан олинган бслиб ошкора сœилувчи маъносини билдиради. Шаръий истилос›да сса, гунос›ни ошкора ва услмасдан сœилувчи одамга айтилади. Ушбу с›адиси шарифдаги таърифга сœараганда сзи сœилган гунос›ни одамларга масœтаниб юради.
Демак, гунос›ни ошкора сœилган, сзидан содир бслган гунос›ларини гапириб юрадиган мужос›ирларнинг гунос›и афв бслмас скан.
Ана шундосœ мужос›ирларнинг айбини гапириш с“ийбат с›исобланмас скан.
Аƒийбатнинг каффороти.
Аƒийбатчи бир йсла икки с›асœсœа нисбатан жиност сœилади:
1.   Аллос› таолонинг с›асœига жиност сœилган бслади. Чунки у Аллос› таоло сœайтарган ишни сœилди. Бунинг каффороти тавба сœилиш билан бслади.
2.   Банданинг с›асœига жиност сœилган бслади.
Агар с“ийбат банданинг сзига етган бслса, с“ийбатчи унинг олдига бориб с›асœини с›алол сœилишни илтимос сœилиши ва надоматини билдириши лозим бслади.
Уламолар унинг тавбаси тслисœ бслиши учун сœаерда, сœайси мажлисда с“ийбат сœилган бслса, сша ерда, сша мажлисда с“ийбат сœилинган киши с›асœида схши гапларни гапириши керак, деганлар.
Агар гап с“ийбат сœилинган одамга етмаган бслса, тавба сœилган с“ийбатчи унинг с›асœига истис“фор айтади.

Шайх Мухаммад Содик

Qayd etilgan


zuhrahon  29 Iyul 2009, 10:28:58

ey dindoshlarim,bilib quyingki,ALLOH,uzining QURONIDA giyabtning yomonligi haqida keskin ofodalar aytib giybat qilganni ULIKNI ETINI YEGANga uhshatgandir.ALLOH buyuradi-ey muminlar,kup gumonlardan chetlaninglar!chunki ayrim gumonlar gunohdir!birovning orqasidan josuslik qilmang va ayrimlaringiz ham ayrimlarni giybat qilmasin!sizlardan biron kishi uzining ulgan birodarining gushtini yeyishni yahshi kururmi?!ana,yomon kurdingizmi?!(bas,gunoh bundan-da ortiq bulgan giybatni ham yomon kuringiz!)ALLOHdan qurqingiz!albatta,ALLOH tavbalarni qabul qilguvchi,mahribondir.
ALLOH ROSULI buyiradilarki:-har bir musulmonning qoni,moli,iffati va nomusi boshqa musulmon uchun xaromdir.
-giybatdan saqlaning!giybat zinodan hamyomondir.zero,kishi zino qilib,oxiri tavba qilsa,ALLOH afv etishi mumkin.holbuki,giybat qilganni tugridan-tugri kechirishi qiyin.faqat giybat qilingan kishi kechirgandan keyingina afv etishi mumkin.
-kim musulmon birodarini igvo qilsa,ALLOH QIYOMAT kuni uning yuzini orqasiga ugirib quyadi.
har narsaning tugrisinieng yahshi shaklda yolgiz ALLOH biladi!

Qayd etilgan


roziyaa  29 Iyul 2009, 21:37:06

Assalomu alaykum Abu Hurayradan rivoyat qilinadi. Rasululloh s.a.v. Alloh kimni ikki jag'i orasidagi yomonlikdan va ikki oyog'i orasidagi yomonlikdan saqlasa, u Jannatga kiradi. dedilar Imom Termiziy rivoyati.

Qayd etilgan