Yordamingiz kerak! Yordam beramiz!  ( 463857 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 ... 82 B


Abdumuhaymin  17 Noyabr 2012, 19:41:04

 :asl3:
forumdoshlar kim biladi,  tushlar tabir haqidagi kitobni  qayerdan yuklab olsa bo'ladi?

Qayd etilgan


Bobur Sharipov  17 Noyabr 2012, 22:42:37

:asl3:
forumdoshlar kim biladi,  tushlar tabir haqidagi kitobni  qayerdan yuklab olsa bo'ladi?
:asl3: u kitobni elektron variantini bilmaymanu,lekin qo'shni forumdagi mana bu mavzuda oz bo'lsada shu haqida ma'lumot bor ekan.

Qayd etilgan


_IYMONA_  18 Noyabr 2012, 13:50:36

Manimcha tushlar ta'biri kitobidagi ta'birlar hayotimizga u qadar to'g'ri kelmasa kerak. Manda hecham to'g'ri chiqmagan. O'zimcha ta'bir qilib yaxshilikka yo'yib qo'yaman yoki sadaqa bervoraman.

Qayd etilgan


Mo'min Mirzo  18 Noyabr 2012, 20:30:08

:asl3:
forumdoshlar kim biladi,  tushlar tabir haqidagi kitobni  qayerdan yuklab olsa bo'ladi?
Va alaykum assalom.
Tush ta'birlarini biladigan shayhlardan so'rab bilish mumkin. kitoblardan... Mavlono Binoiyniki ishonchliroq, lekin shaxsan o'zim hech qanday kitobni tavsiya etmasdim. Har qanday tushni yaxshilikka yo'yib sadaqa bering, yaxshi bo'lsa yaxshi, yomon bo'lsa balosi yetmaydi. Agar tushni yomonlikka yo'ysangiz o'sha ta'bir qilganingizday balo kelishi mumkin, Alloh saqlasin.
Shayh Muhammad Sodiq hazratlari Hadis va Hayotning "Tushlar va masallar" kitobida bu haqda batafsil to'xtalib o'tgan.

Qayd etilgan


kamoliddinov  20 Noyabr 2012, 07:15:50

YOUTUBEdan hech video skachat qilib bo'lmayabdi  ???
Ucellda ayb digandim Beeline modem bn ham bo'madi.
Yo programmadamikin dib boshqa programmada ham skachat qib ko'rdim, bo'madi?
Nimadan bo'lishi mumkin?
1 oy oldin Ucell dan huddi shu kompda bemalol videolarni olayotandim netdan.

Siz agar computerda bulsangiz, Firefox ga addons bor https://addons.mozilla.org/en-us/firefox/addon/easy-youtube-video-downl-10137/

Shu addons firefox browserizga quysangiz, dowload qila olasiz.

Qayd etilgan


Akbarjоn  21 Noyabr 2012, 11:47:31

:as:

youtube downloader
internet downloader

degan programalarni ishlatib ko'ring

Qayd etilgan


Hadija  22 Noyabr 2012, 15:45:19

uzislam.com, islamnuri.com, bolalar.com nega bu saytlarga kirishni imkoni bo\lmayapti hatto proxy orqali ham, kim bilsa yordam berivoriylar iltimos...

Qayd etilgan


Mo'min Mirzo  22 Noyabr 2012, 20:23:28

uzislam.com, islamnuri.com, bolalar.com nega bu saytlarga kirishni imkoni bo\lmayapti hatto proxy orqali ham, kim bilsa yordam berivoriylar iltimos...
Uzislam.comga ba'zi-ba'zida blok osib turishadi, yangilik kam kiritilsada yaxshi sayt.
http://ninjacloak.com dan kiring.

Qayd etilgan


My Ummah  02 Dekabr 2012, 11:05:00

 :asl3: :asl3:
azizlar! menga zardo'zlik san'atining kelib chiqishi tarixi va ma'lumotlar keregidi googledan topib bo'lmayapti iltimos

Qayd etilgan


Mahdiyah  02 Dekabr 2012, 14:27:23

ЗАА ДЎЗЛИК — безак санъати тури; амалий санъатнинг зар (тилла ва кумуш суви юритилган) ип, нозик сим, ипак б-н кашта тикиб безак сратадиган соҳаси. Тсртбурчак чамбаракка (корчспга)
срнатилган бахмал, шойи, мовут, чарм ва б. матоларга зардсзи усулида кашта (гул, нақш, тасвир) тикилади. Каштада баъзан металл, тош, шиша мунчоклар ҳам ишлатилади, турли матолар (бахмал, шойи ва
б.)дан қуроқ қилинади. Олдиндан тайёрланган (рассомлар томонидан сратилган мужассамот нусхаси кучирилган) ахта қоғозлардан кенг фойдаланилади. Матога мустаҳкамланган (тикилган ёки ёпишти-
рилган) ахта қоғоз зар ип б-н бир томонлама қоплаб тикилади (мустаҳкамловчи чок учун зар ипга мое рангдаги ипдан фойдаланилади), натижада нақшгул юзаси зар иплар б-н қопланади, матонинг тескарисида нақшгул шаклигина ҳосил бслади. Зардсзлар безак сратишда бир неча усулни қсллайдилар:
зардсзи заминдсзи ва зардсзи гулдсзи, шунингдек, биришимдсзи (ипак ишлатилганда), пулакдсзи (тугмасимон металл спроқчалар қслланганда) ва б. Мустаҳкамловчи ва таҳрир чокларнинг бир неча хилини моҳирона қслланилиши ҳамда уларнинг нақш мужассамоти б-н уйғунлашуви зардсзи буюмларга жозиба
ва нафосат бахш стади; уларнинг бадиий қиммати нақш мужассамоти, хом ашёси, тикилиши ҳамда зардсз устанинг дид ва маҳоратига боғлиқ. Аақш мужассамотида кенг тарқалган анъана 3. бадиий ҳунармандлик тури сифатида Яқин ва Ўрта Шарқда кенг тарқалган. Асосан, бинолар ичини безайдиган буюмлар, аёлларнинг байрам либослари 3. б-н тайёрланган. Археологик топилмалар, тарихий қслёзмалар Ўрта Осиё халқлари орасида зардсзи кийим ва бадиий буюмлар тикиш қадимдан ривожланганлигини ксрсатади.
Испан слчиси Клавихо уз ссдаликларида 3. усулида тикилган ксрпатсшаклар, ипак матога зар тақилган қимматбаҳо дарпардалар ва чодирлар ҳақида, сркак ва аёлларнинг зар ипда тикилган кийимлари ҳақида завқ б-н ёзади. Абдураззоқ Самарқандий сзининг «Ҳиндистон сафарномаси» рисоласида Шоҳрух (1442)
Ҳиндистоннинг Калькутта вилости ҳукмдори ҳузурига юборган слчилари орқали унга зардсзи дсппи совға қилгани қайд стилган. Восифий сзининг рисолаларида 3. касби тсғрисида ссз юритган. Дарқақиқат, 15—18а.ларда Бухоро, Самарқанд, Ҳиротда 3. юксак поғонага кстарилган. Унинг 19а.даги тараққиёти
Бухоро б-н боғлиқ. Бухорода сақланиб келаётган 3. касби узоқ давр мобайнида сайқал топиб, такомиллаша борган. 3. б-н, асосан, сркаклар шуғулланган (ҳозир аёллар орасида ҳам кенг тарқалган), улар устахоналарга уюшиб ишлашган. 19а. срталари 20а. бошларида сратилган зардсзи буюмлар (тсн, камзул, чакмон, чалвор, пойабзал, белбоғ, салла, кулоҳ ва жул каби)нинг десрли барчаси амир ва унинг оиласи, сарой аъёнлари учун тайёрланган, қисман бадавлат хонадонлар буюртмалари ҳам бажарилган. 19а. 30—
60й.ларида З.да акс сттирилган мужассамотлар қанчалик оддий бслса, кашта —гуллар ҳам шунчалик равон ва жозибадор бслган. 19а. 70—80й.ларида зар ип ёки зар аралаштириб сшилган ипак ип (пуш-
ти, тсқ қизил, мовий, сшил)дан фойдаланилган. З.нинг зардсзи биришимдсзи номли сзига хос тури шу даврга хосдир. 1893 й.дан зар ипларнинг снги навлари ксп миқдорда ишлаб чиқарилиб, улар
рангли ипак ипларни сиқиб чиқарди ва умумий тикиш услубини ҳам тубдан сзгартириб юборди.
1890— 1900й.лардаги 3. заргарона ста нозиклиги б-н ажралиб туради. Турли ксринишдаги бсртма гирихлар, юлдузчалар ва шунга схшаган бошқа безаклар буюмга сзгача зеб бериб турган, айниқса,
давқур мужассамоти алоҳида срин тутган. 20а. 20й.ларида барча амалий буюмларнинг турлари сзгарди, аввалги ҳашамдор буюмлар срнини нафис ишланган, давр талабига мос буюмлар сгаллади, нақш мужассамоти соддалаштирилди, анъанавий нақшлар давр руҳини ифода стувчи шакллар б-н бойитилди.
Зардсзлар аёлларнинг байрам либослари (ксйлак, нимча, дсппи, камар, кавуш, сумкача), анъанавий буюмлар, сркаклар учун совға тснлар, дсппилар тайёрлай бошладилар. 40—50й.лар бошида маҳобатли
зардсзи намоёнлар сратиш сезиларли даражада ривожланди. Дастлабки йирик иш Аавоий театри учун тикилган зардсзи парда бслди (1947, А. Шчусев чизгиси, ҳажми 7x27 м). А ассомларнинг амалий
санъат усталари б-н ҳамкорлиги ҳамда ижодий изланишлар натижасида снги мужассамотли майда буюмлар, бадиий жиҳатдан қимматли намоёнлар сратилди ва сратилмоқда: «Китоба» (1952, А. Аминов чизгиси), «Лахта» (1955, М. Лрутскас чизгиси), «Байрам» (1959, В. Столсров ва М. Аҳмедова чизгиси), «Гириҳ» (1962, В. Столсров чизгиси), Алишер Аавоийнинг 525 йиллигига (1968) ва б.га багишланган намоёнлар З.нинг катта ютуғи бслди. 90й.ларга келиб 3. қайта тикланди. Бухоро, Андижон, Ааманган, Фаргона, Тошкент, Самарқанд, Ургут, Қарши, Жиззах ш.лари, Сурхондарё вилости замонавий 3. санъатининг марказлари ҳисобланиб, зардсз усталар (А. Аминов, Б. Жумаев, С. Акбарова, Т. Содикрва, Г. Бозорова, Г. Лиримқулова, М. Ҳабибова, Г. Ауртоева, М. Муҳиддинова, Д. Тошева ва б.)
чопон, дсппи, нимча каби либослар каторида мавзули намоёнлар, театр пардалари ҳамда совға буюмлар, игнадонлар, ксзойнак ғилофи, упаслик сумкачаларини 3. усулларида безатишни ривожлантирдилар.
Б. Жумаев рафиқаси М. Жумаева б-н биргаликда Бухоро зардсзлик санъати мактабини тиклаш ва ривожлантириш мақсадида марказ ташкил қилди (1995). Б. Жумаевнинг «Баҳоуддин Аақшбандий» (1997), «Бухоройи Шариф» (1997), «Қсштовус» (1998), «Гултувак» (1998), «Алишер Аавоий» (1998)
мавзуларидаги деворий намоенларининг юқори даражадаги техник ижроси ҳамда муаллифнинг сзига хос услуби ва бадиий анъаналарнинг уйғунлашганлиги б-н ажралиб туради. Усталар ва рассомлар
сратаётган йирик мавзули зардсзи буюмлар республика ва чет мамлакатлар ксргазмаларида намойиш стилмоқда, музейларида сакланмоқда (сна қ. Бухоро «Зардсз» акяисдорлик жамисти).
Ад.:Сидоренко А. И., Артс‹ков А. А ., А аджабов А . А ., Золотое шитьё Бухарс‹, Т., 1984.
Сайёра Маҳкамова.

Manba O'zbekiston Milliy ensiklopediyasi Z harfi

Qayd etilgan