OMONAT  ( 10512 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 B


ziyoda_aliyeva  24 Oktyabr 2009, 18:27:47

А­нг амонатдор киши.

Азнинг қоқ сртаси, кунлар роса қизиган, иссиқ авжига чиққан палла сди. Усмон ибн Аффон -розисллоҳу анҳу- Мадина шаҳрининг ташқарисида хизматкорлари билан бирга сос остида дам олиб стирган сдилар. Ҳаво жуда иссиқ, қумлардан қизиган тандирдагидек қайноқ тафт кстарилиб турмоқда. Одатда саҳро шамоли ссиб турса, бир оз ҳаво айланиб, нафас олиш енгилроқ бсларди. Ҳозир юз-ксзларни куйдирадиган сша гармсел ҳам йсқ.
Узоқдан икки тусни олдига солиб ҳайдаб келаётган бир кишининг қораси ксринди. Усмон -розисллоҳу анҳу-: Бу кишини шундай қаттиқ иссиқда саҳрога чиқишга нима мажбур қилди скан, ҳавонинг совушини кутиб, кейин чиқса бслмасмиди? — деб ҳайрон бслдилар.
Бир оздан сснг тусларни етаклаб келаётган кишининг Умар ибн Хаттоб -розисллоҳу анҳу- сканларини билишди. Дарҳол сринларидан туриб унинг истиқболига чиқдилар. Лекин иссиқнинг қаттиқлигидан сна сзларини сос остига олишга мажбур бслишди.
Умар -розисллоҳу анҳу- уларнинг қаршиларига келгач, Усмон -розисллоҳу анҳу-: А­й мсминларнинг амири, бу иссиқда нима қилиб юрибсиз, — деб ссради.
Умар -розисллоҳу анҳу-: Садақа тусларидан иккитаси йсқолиб қолган скан, шуни қидириб чиққан сдим. — дедилар. — Қиёмат куни Аллоҳнинг олдига борганда: мусулмонларнинг мулкидан икки туснинг йсқолишига нега йсл қсйдинг, деб саволга тутилишдан қсрқдим. Шу сабабдан тусларни топиб, жойига олиб кетаспман.
Усмон -розисллоҳу анҳу-: А­й мусулмонлар амири, келинг, салқин сувдан ичиб, сосли ерда дам олинг, тусларни биронтасига берамиз, жойига қсйиб келади, — деб таклиф қилдилар. Лекин Умар -розисллоҳу анҳу- таклифга кснмадилар, сз қсллари билан олиб бормасалар, кснгиллари жойига тушмасини айтиб, тусларни олдиларига солдилар-да, боқиладиган жойга сзлари олиб кетдилар.
Усмон -розисллоҳу анҳу-: Ким снг амонатдор кишига қарамоқчи бслса, бу кишига қарасин, — деб мсминларнинг амири Умар ибн Хаттоб -розисллоҳу анҳу-га ишора қилдилар.

Qayd etilgan


ossiyobinti  27 Oktyabr 2009, 20:22:43

Omonat dunyo bu bari omonat,
Dard ham omonatdir,baxt ham omonat,
G'amu-anduhinga sherikman deya
Yelkasin tutguvchi do'st ham omonat

Omonatdir chekkan ohu-zoring ham,
Omonatdir jondan sevgan yoring ham
ey dost dilingni bosmasin g'aflat,
Otang omonatdir, onang omonat

Omonat bu-sixat sog'lik omonat,
Omonat bu-shavkat shonlik omonat
Ey do’stim insonsan shuni unutma faqat
Yurakda titragan joning omonat

Qayd etilgan


ossiyobinti  27 Oktyabr 2009, 20:31:33

(Qaramog'ingizdagi) aqli norasolarga Alloh sizlarga (hayot) turumi qilib qo'ygan mollaringiz (yetimlarning omonat mollari)ni berib qo'ymangiz, balki o'sha (mollar)dan yediring, kiydiring hamda ularga yaxshi gapiring! Niso 5oyat.

 Yetimlarni, to balog'at yoshiga yetgunlaricha, imtihon qilib (jinsiy holatini tekshirib) turinglar: voyaga yetganliklarini sezsangiz, (omonat) mol-mulklarini o'zlariga topshiringlar! Ularni isrof qilib va (ulg'ayib qolmasinlar deb) shoshqaloqlik bilan yeb yubormangiz! Kim boy bo'lsa, (yetim molidan) saqlansin. Agar kambag'al bo'lsa, yaxshilikcha (me'yorida olib) yesin. Mol-mulklarini o'zlariga qaytarganingizda, ularga guvoh chaqiringlar. Alloh hisob-kitobda kifoya qiluvchidir. Niso surasi 6oyat!




Qayd etilgan


_NOSTRA_  31 Oktyabr 2009, 01:15:23

Assalom-u alaykum juda ham yaxshi mavzuni ko'taribsiz!Olloh sizdan rozi bo'lsin.Lekin hozirda omonatga xiyonat oddiy hol bo'lib qolyapti,faqatgina mol mulkda emas, balki biz ishongan "do'st"larimiz bizni ishonchimiz,gaplarimiz boringki nimaga xiyonat qilish mumkin bo'lsa barchasiga xiyonat qilishyapti bunga-ku olloxdan sabr so'ragan holatda kechirib yuboramiz lekin ular o'z ayblarini tushunishsa kech bo'lmasmikan?

Qayd etilgan


ziyoda_aliyeva  03 Noyabr 2009, 22:41:43

Omonatni ado etishga buyruq

Alloh taolo:
«Albatta, Alloh sizlarni omonatlarini o‘z egalariga topshirishga buyuradi» (Niso surasi, 58-oyat);



«Albatta Biz bu omonatni (ya’ni, Islom shariatidagi toat-ibodatlarni) osmonlarga, yerga va tog‘u toshlarga ro‘baro‘ qilgan edik, ular uni ko‘tarishdan bosollalohu alayhi vasallam tortdilar va undan qo‘rqdilar. Inson esa uni o‘z zimmasiga oldi. Darhaqiqat u (o‘ziga) zulm qilguvchi va nodon edi» (Ahzob surasi, 72-oyat), deb aytgan.


200/1. Abu Hurayradan roziyallohu anhu rivoyat qilinadi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam«Munofiqning alomati uchtadir. Agar so‘zlasa, yolg‘on gapiradi. Agar va’da bersa, unga xilof qiladi. Agar omonat qo‘yilsa, xiyonat qiladi», dedilar. Imom Buxoriy va Muslim rivoyatlari.

Boshqa rivoyatda: «Agar ro‘za tutib, namoz o‘qib, uning musulmon ekanini gumon qilinsa ham...» deyilgan.

Qayd etilgan


ziyoda_aliyeva  03 Noyabr 2009, 22:42:16

Huzayfa ibn Yamondan roziyallohu anhu rivoyat qilinadi. «Rasululloh sollalohu alayhi vasallam ikkita gap aytdilar. Ularning birini ko‘rdim. Ikkinchisini (qachon bo‘lar ekan, deb) kutib turibman. Avvalgisi - imon kishilar qalbining tubiga tushadi. Keyin Qur’on tushadi. Ular Qur’on va sunnatni o‘rganadilar. Ikkinchisi - kishilardan imon ko‘tariladi. Odam biroz uxlaganida, uning qalbidan imon ko‘tarilib, ozgina izi qoladi, xolos. So‘ngra yana biroz uxlasa, uning qalbidan imon ko‘tarilib, uning izi qavarib ketganga o‘xshaydi. Buning misoli xuddi oyog‘ingni cho‘qqa solsang, u shishib ko‘tarilganini ko‘rasan-u, lekin unda biror narsa bo‘lmaganga o‘xshaydi. Keyin Rasululloh sollalohu alayhi vasallam oyoqlariga toshlarni misol uchun tashladilar-da, so‘ngra quyidagilarni aytdilar: «Odamlar subhda turib, bir-birlari bilan oldi-sotti qilishadi. Va omonatni ado qiladigan biror kishi topisha olmaydi. Hattoki, ishonchli kishi qolmaganidan ahvol shu darajaga yetadiki, falon mahallada ishonchli kishi bor yoki falon kishi aqlli, o‘tkir fikrli, subutli, deyiladi. Uning qalbida esa xantal urug‘i misqolicha ham imon yo‘qdir». Huzayfa: Mening ustimga shunday zamon keldiki, men kim bilan oldi-sotti qilsam, parvo qilmas edim. Agar musulmon bo‘lsa, menga xiyonat etishidan uning dini to‘sardi. Agar nasroniy yoki yahudiy bo‘lsa, menga xiyonat qilishidan uning boshlig‘i to‘sardi. Ammo bugungi kunda falonchi va falonchidan tashqari boshqa hech kim bilan oldi-sotti qila olmayman», dedilar». Imom Buxoriy va Muslim rivoyatlari.

Qayd etilgan


ziyoda_aliyeva  03 Noyabr 2009, 22:42:42

Huzayfa va Abu Hurayralardan roziyallohu anhu rivoyat qilinadi. «Rasululloh sollallohu alayhi vasallam «Alloh taolo mahshargohda kishilarni jamlaydi. Mo‘minlar tik turishganida jannat ularga yaqinlashtiriladi. Bular Odam alayhissalom huzurlariga kelib: «Ey otajon, siz bizlarga jannatni ochdirib bering», deyishadi. Odam alayhissalom: «Axir jannatdan otalaringizni xatosi chiqarib yubordi-ku! Men bu martabaning ahli emasman. Sizlar o‘g‘lim Ibrohim xalilulloh huzuriga boringlar», deb aytadilar. Ular Ibrohim alayhissalom huzurlariga borib (yuqoridagi taklifni aytishganida) bu zot: «Men sizlar aytgan narsaning ahli emasman. Mening Allohga xalil (do‘st) bo‘lishim vositachi (Jabroil) orqalidir. Sizlar Muso alayhissalom huzuriga boringlar. Chunki u zot Alloh bilan so‘zlashgandirlar», deydilar. Ular Muso alayhissalom huzurlariga borib, (yuqoridagi taklifni aytishganida) bu zot ham: «Men sizlar aytgan narsaning ahli emasman. Sizlar Allohning kalimasi va ruhi Iso alayhissalom huzuriga boringlar», deydilar. Ular Iso alayhissalom huzurlariga borishsa, bu zot ham: «U narsaning ahli emasman», deganlaridan keyin ular Mening huzurimga borishadi. Menga izn berilganida o‘rnimdan turaman. Imon va qarindoshlik yuboriladi. Bu ikkovi Sirot ko‘prigining ikki tomonida - o‘ng va chapida turg‘iziladi. Keyin avvalgi jamoatlaringiz chaqmoq kabi Sirotdan o‘tishadi», deganlarida, men: «Ota-onam fido bo‘lsin, qaysi narsa chaqmoq kabi o‘tadi?» desam, u zot: «Ko‘rmaysizlarmi, qanchalik tez o‘tib, ko‘z ochib-yumgunicha qaytib keladi», dedilar, so‘ngra: «Shamol kabi o‘tadi. So‘ngra qusollalohu alayhi vasallam kabi o‘tadi. Ko‘p kishilarni ko‘prikdan amallari olib o‘tadi. Nabiylaringiz esa Sirot ko‘prigi ustida turib: «Ey Rabbim, omonda qil, omonda qil», deb turadilar. Hatto, bandalarni amallari ko‘prikdan olib o‘tishga ojiz bo‘lib qoladigan darajaga yetadi. Kishi yurib o‘tishga qurbi yetmay, sudralib o‘tadi. Ko‘prikning ikki tomonida tikonli ilgich osilgan bo‘lib, buyurilgan kishini ilib olishga amr qilingandir. Tirnalangan kishi omonda qolur. Ilinib qolgan kishi esa do‘zaxga ravona bo‘lur», dedilar. Abu Hurayraning joni Uning qo‘lida bo‘lgan Zotga qasamki, jahannamning chuqurligi yetmish yillik yo‘ldir». Imom Muslim rivoyatlari.

Qayd etilgan


ziyoda_aliyeva  03 Noyabr 2009, 22:43:08

Abu Xubayb Abdulloh ibn Zubayrdan roziyallohu anhu rivoyat qilinadi. «Otam Zubayr ibn Avvom Jamal (voqeasi) kuni to‘xtab meni chaqirdilar. Men yonlariga borib turdim. «Ey o‘g‘ilcham, bugun zolim yoki mazlumlargina o‘ldirilur. Men esa bugun mazlum holdagina o‘ldirilmog‘imni afzal ko‘raman. Mening eng katta g‘amim qarzim ustidadir. Sen qanday qaraysan? Qarzimizdan molimiz ortadimi?» deb, so‘ngra yana: «Ey o‘g‘ilcham, molimizni sotib, qarzimizni uzgin», dedilar. Va uchdan bir qismini vasiyat qildilar. Ya’ni, (bosollalohu alayhi vasallam o‘g‘illari) Abdullohning bolalariga uchdan birini vasiyat qildilar. «Agar qarzni uzganingdan keyin ortsa, ana shunday qilgin», dedilar». Hishomning aytishlaricha, Abdullohning farzandlari, otalari Zubayrning bolalari Hubayb, Abbodlar bilan tengqur edi. Ana shu paytda Zubayrning to‘qqiz o‘g‘il va to‘qqiz qizlari bor edi. Abdulloh aytdilar: «Otam menga qarzlarini vasiyat qilaturib: «Ey o‘g‘ilcham, agar qarzni uzishda ojiz bo‘lib qolsang, mavloimdan yordam so‘ragin», dedilar. Allohga qasamki, otam mavloim, deyisollalohu alayhi vasallam bilan nimani iroda qilganlarini bilmasdan: «Ey otajon! Mavloingiz kim?» desam, otam: «U Allohdir», dedilar. Men, qachonki, qarzni uzishda qiyinchilikka yo‘liqsam: «Ey Zubayrning mavlosi, uning qarzidan najot bergil», desam, bas, U zot unga najot berar edi. Otam Zubayr o‘sha urushda o‘ldirildilar. Va Madinada bir daraxtzor hamda o‘n bir hovli, Basrada ikki hovli, Ko‘fada bir hovli, Misrda ham bir hovlidan tashqari biror dinor ham va dirham ham qoldirmadilar. Bu zotning qarzdor bo‘lib qolishlariga sabab kishilar biror omonatni huzurlariga olib kelishsa, uni qarz shaklida qabul qilib olardilar. «Agar omonat deb qabul qilsam, uning (vaqt o‘tishi bilan) o‘z qiymatini yo‘qotishidan qo‘rqaman», deb aytardilar. Zubayr roziyallohu anhu biror yerga voliy bo‘lishga yoki soliq yig‘uvchi bo‘lishga intilmadilar. Faqatgina Rasululloh sollalohu alayhi vasallam Umar, Usmonlar roziyallohu anhu bilan birga g‘azot qilishga oshiqar edilar. Men otamning barcha qarzlarini hisoblasam, ikki million ikki yuz ming bo‘ldi. (O’sha kunlarda) Hakim ibn Hizom yo‘liqib: «Ey jiyanim, akamning qarzi qancha ekan?» dedi. Men uni yashirib (kamaytirgan holda) «Yuz ming», dedim. Shunda Hakim: «Allohga qasamki, mollaringiz bu miqdordagi qarzni qoplay olmaydi», dedi. Men: «Ikki million ikki yuz ming bo‘lsa-chi?» desam, Hakim: «Bunday miqdordagi qarzni to‘lay olmaysizlar. Agar to‘lashda ojiz bo‘lib qolsangiz, mendan yordam so‘ranglar», dedi».

Zubayr (yuqorida aytilgan) daraxtzorni ikki yuz yetmisollalohu alayhi vasallam mingga sotib olgan edilar. Abdulloh esa uni bir million olti yuz mingga sotib yubordi. So‘ngra Abdulloh o‘rinlaridan turib, «Kimning otam Zubayrda haqqi bo‘lsa, bizni daraxtzordan topsin», deb e’lon qildi. (Birinchi bo‘lib) Abdulloh ibn Ja’far keldi. Zubayr undan to‘rt yuz ming qarz edi. Abdulloh ibn Ja’far Abdulloh ibn Zubayrga: «Agar xohlasang, qarzimdan kechaman», degandi, Abdulloh ibn Zubayr: «Yo‘q», dedi. U: «Agar istasangizlar, muhlatini o‘zlaringiz xohlaganingizcha uzaytiraman», deganida, Abdulloh ibn Zubayr yana: «Yo‘q», dedilar. Shunda u: «Unday bo‘lsa, daraxtzordan bir bo‘lak yer ajratib beringlar», dedi. Abdulloh ibn Zubayr: «Manavi yerdan anavi yergacha sizniki», dedi. (Shu alfozda) Abdulloh ibn Zubayr o‘sha daraxtzordan sotib-sotib, otalarining qarzlarini uza boshladilar. Nihoyat, to‘rt yarim ulusollalohu alayhi vasallam qoldi. So‘ngra Abdulloh ibn Zubayr Muoviyaning huzuriga bordilar. U zotning huzurida Amr ibn Usmon, Munzir ibn Zubayr va Ibn Zam’alar bor edi. Muoviya Abdulloh ibn Zubayrga: «Daraxtzorni qanchaga narxlading?» dedi. Abdulloh ibn Zubayr: «Har bir ulushini yuz mingdan», dedi. Muoviya: «Necha ulusollalohu alayhi vasallam qoldi?» dedi. Abdulloh ibn Zubayr: «To‘rt yarim ulush», dedi. Shunda Munzir ibn Zubayr: «Uning bir ulushini yuz mingga oldim», dedi. Amr ibn Usmon: «Men ham bir ulushini yuz mingga oldim», dedi. Ibn Zam’a: «Men ham bir ulushini yuz mingga oldim», dedi. Muoviya: «Qanchasi qoldi?» dedi. Abdulloh ibn Zubayr: «Bir yarim ulush», dedi. Muoviya: «O’sha bir yarim ulushni bir yuz ellik mingga men oldim», dedi. (Shu bilan daraxtzor bir million olti yuz mingga sotildi. Lekin Zubayrning qarzlarini to‘la to‘kis uzisollalohu alayhi vasallam uchun yana olti yuz ming yetmas edi. Shu boisdan) Abdulloh ibn Ja’far ham o‘z hissalarini Muoviyaga olti yuz mingga sotdilar. Abdulloh ibn Zubayr otalarining qarzlarini uzib bo‘lganlaridan keyin Zubayrning avlodlari kelib: «Endi bizlarning merosimizni taqsim qilib bering», deyishdi. Abdulloh ibn Zubayr: «Allohga qasamki, men to‘rt yilgacha (haj mavsumida) «Kimning Zubayrda qarzi bo‘lsa, kelsin, biz uni beramiz», deb jarchi qo‘ymagunimcha, sizlarga meroslaringizni taqsim qilib bermayman», dedilar. Keyin Abdulloh ibn Zubayr har yili xaloyiqqa ovoza qildilar. (Hech kim kelmaganidan keyin) to‘rt yil o‘tgach, meroslarni taqsimlab berdilar. Lekin uchdan birini olib qo‘ydilar. Zubayrning roziyallohu anhu to‘rtta xotini bor edi. Har bir xotinga bir million ikki yuz mingdan ulush tegdi. Zubayrning barcha mol-mulki ellik million ikki yuz ming edi. Imom Buxoriy rivoyatlari.

Qayd etilgan


ziyoda_aliyeva  17 Noyabr 2009, 20:11:01

                                                   Омонат


Абдуллох ибн Абдуррахмон ал-Жибрин


Аллох субханаху ва таъолога хамду санолар айтамиз, ундан бизни магфират килишини ссраймиз. Гувохлик бераманки Аллохдан сзга илох йск, У ёлгиз ва шериксиз зотдир. Мухаммад саллаллоху алайхи ва саллам унинг кули ва слчисидир. У кишига, ахли ва асхобларига Аллохнинг рахмати ва саломи бслсин.

Аммо баъд:

Албатта омонат хакида ссзлашлик  катта ахамистга сга. Чунки у бир томондан Аллох ва банда сртасидаги нарсага, иккинчи томондан банда билан банда сртасидаги нарсага алокадор. Мазкур омонатни адо стишда бандага мадад берадиган сабабларни баён стамиз. Аллохдан амалларимизни холис сзининг юзи учун килишини ссраймиз.

О М О А А Т деганда нимани тушунилади.

Умуман омонат дейилганда ибодат ксзда тутилади. Буни Аллох субханаху ва таъоло куйидаги ости каримада мархамат килган;

«Албатта Биз бу омонатни (съни шариати исломисдаги тоат-ибодатларни) осмонларга, ерга ва тогу-тошларга ксндаланг килган сдик, улар уни кстаришдан бош тортдилар ва ундан ксркдилар. Инсон сса уни сз зиммасига олди. Дархакикат у (сзига) зулм килувчи ва нодон сди.» (Ахзоб:72.)

Аллох ушбу омонатни сзининг снг улкан махлукотларига; кенг осмонларга, улкан Ерга ва улугвор азамат тогларга ксндаланг килди. Улар бу омонатни зиммаларига олмадилар. Вахоланки бу махлукотлар Аллох амри каршисида бсйин сгадилар, сзларига юкланган нарсадан бсйин товламайдилар. Аллох субханаху ва таъоло бу махлукотларнинг сз парвардигорларига мутеъ ва буюрилган ишларида итоаткор мусаххар сканларини айтган;

«Сснгра тутун холидаги осмонга юзланиб, унга ва Ерга «(Менинг амри-фармонимга) ихтиёран ёки мажбуран келинглар!» деган сди, улар : «сз ихтиёримиз билан келдик» дедилар.» (Фуссилат:11.)

Демак, еру-осмонлар сз парвардигорига тслик таслим бслган ва улар нимага буюрилсалар, жомид (хаётсиз, жонсиз) махлукот бслсалар-да умуман итоатдан ташкари чикмайдилар. Аллох амрини Унинг хохиш-иродасига мувофик равишда барча нарсада адо килишади. Агар Аллох  уларга харакатни ёки харакатсизликни буюрадиган бслса хеч тсхталмасдан итоат стадилар. Улар Аллох амрига хамиша бсйсинувчидирлар.

«Бирон нарсани (сратишни) ирода килган вактида Унинг иши факатгина «Бсл» демоклигидир.» (Асин:82.)

Аллох еру-осмонларни ва бошка бутун мавжудотга идрок ва маърифат билиш кувватини берди. Улар нимага буюрилганларини хис киладилар. Агар амр стилса, саждага бош кссдилар, Аллох субханаху ва таъолога тасбех айтадилар.

«Етти осмон, ер ва улардаги бор мавжудот  (Аллохни) поклар.» (Ал-Исро:44.)

«(А­й Мухаммад), сиз  осмонлардаги ва ердаги бор мавжудот, куёш, ой,  юлдузлар, тоглар, дов-дарахтлар ва (барча) жониворлар хамда кспдан-ксп инсонлар (Алгиз) Аллохга сажда килишини ксрмадингизми.» (Хаж:18.)

Еру-осмонлардаги барча нарсалар; тоглар, дарахтлар, юлдузлар, жонзотлар ва бошка жамодот (жонсиз нарса) лар Аллохга сажда килади. Аллох уларга сзларига муносиб хис-туйгу ва идрокни сратган. Улар хам сажда киладилар, ксркадилар.

«... Зеро шундай тошлар борки, улардан дарёлар отилиб чикади, сна шундайлари борки, ёрилиб, ичидан сув чикади, сна шундайлари борки Аллохдан ксркканидан пастга кулайди. ...» (Бакара:74.)

Тоглар хам Аллох таъолодан ксркиб туради. Ости каримада;

«Агар Биз ушбу Куръонни бирон тогга  нозил килганимизда, албатта сиз у (тог)ни Аллохнинг ксркувидан сгилиб ёрилиб кетган холида ксрган бслур сдингиз.» (Хашр:21.)

Тоглар ва бошка мавжудотлар Аллохдан шунчалик ксркишларига, унга шунчалар итоаткор бслишларига карамасдан мазкур омонатни сз зиммасидан сокит килдилар. Уни сзларига огир деб билдилар ва кстаришдан бош тортдилар. Инсон сзининг заифлигига карамасдан уни сз зиммасига олди!

А­нди бу омонатни адо стмоги шарт. Агарда инсон бу омонатга хиёнат килса ва бепарво бслса Аллох хузурида жавоб беради. Омонатни ташлаб ксйгани ва унга хиёнат килгани учун азобга (мустахик) дучор бслади. Хсш, снди биз бир-биримизга савол бериб ксрайликчи; Инсон зиммасига олган бу омонат нима сзи.!

О М О А А  Т — мсминларнинг йскотган нарсаси.

Аллох бандаларини мсминлар деб номлади. Мсмин  мана шу омонатга хиёнат килмайдиган, унга амал киладиган ва уни махкам ушлайдиган кишидир. Омонат "амнун" съни омонлик, бехавотирлик ёки иймон деган ссздан олинган. Омонатга хиёнат килмайдиган киши ёки мс'таман-омонатдор дейилади. У омонатни хакикий адо стгани учун омонат ва иймон ахлидан деб сифатланади. Аллох субханаху ва таъоло айтади; «Улар сзларига ишонилган омонатларга ва (сзларига) берган ахду-паймонларига риос килувчи кишилардир.» (Мсминлар:8.)

Бу ерда омонат, банданинг зиммасидаги Аллохнинг хакларини ва бандаларнинг хакларини хам  сз ичига олади. Аллох мсминларни "риос килувчилар" съни омонатни хакикий адо стувчилар деб сифатлади. Агар улар мана шу сифатга сга бслсалар, Аллох сзининг куйидаги остида зикр килган нажот топувчи бандалардан бсладилар.

«Дархакикат мсминлар нажот топдилар.» (Мсминлар:1.)

Инсон хар кандай холатда хам бу омонатни адо килиши керак. Чунки, у Аллох буюрган хаклардандир. Омонат куйидаги остда зикр стилган ахд-паймондир;

«Улар сзларига ишонилган омонатларга ва (сзгаларга) берган ахду-паймонларига риос килувчи кишилардир.» (Мсминлар:8.)

Бу ахду-паймонларга инсоннинг А оббиси билан килган ахди хам, сзга инсонлар билан килган ахд-паймонлари хам кириб кетади. Аллох таоъоло ахдни куйидаги ссзи билан снада таъкидлирок килган;

«Албатта, ахд-паймон (киёмат куни) у хакда ссрокка тутиладиган  ишдир.»

Яъни унинг вафоси хакида ссралади. Лекин, ахдларнинг снг мухими Аллохга берилган ахддир.

«Ахд-паймон берган вактларингизда, Аллохга берган ахдингизга вафо килингиз!» (Аахл:91.)

Инсонларнинг зиммасига юклатилган снг улуг омонат бу Аллохга берилган ахддир. Хакикий мсмин барча холатда ушбу омонатга риос килади. Аммо иймони заиф кишиларни бу омонатга енгил-елпи караётганини, уни тсла адо килмаётганини ксрасиз. Бу аслида банданинг иймонидаги нуксон-камчиликдир. Аллохнинг хам, инсонларнинг хам хакларига омонатдор бслган, унга хакикатан ич-ичидан богланган ва кандай лозим бслса худди шундай бу омонатни адо килган ишончли, муслим киши бслгани учун Аллох бандасини мсмин деб атади. Мана шу  одам мсмин ва аминдир.


Qayd etilgan


ziyoda_aliyeva  17 Noyabr 2009, 20:12:30


Инсоннинг сзи ва сзгалар сртасидаги  нарсалардаги омонат
 

Бу  омонат хох мол хох бошка нарса бслсин инсонларнинг сизга топширган   нарсаларини ва уларнинг хакларига риос килишни сз ичига олади. Машхур хадисда айтилганидек хиёнат мунофикликнинг снг катта  белгиларидандир. «Мунофикнинг аломати учта бслади; ссзласа ёлгон ссзлайди, ваъда берса вафо килмайди, унга омонат ксйилса хиёнат килади.» (Бухорий ва Муслим ривости)

Омонатга хиёнат стишлик мунофиклик аломатларидандир. Яъни агар унга биров омонат ксйса  омонатдорлик килмайди. Балки, унга омонат ксйилган хакларга  хиёнат килади.

( فَإِنْ أَمِنَ بَعْضُكُمْ بَعْضاً فَلْيُؤَدِّ الَّذِي اؤْتُمِنَ أَمَانَتَهُ وَلْيَتَّقِ اللَّهَ رَبَّهُ) (البقرة:283)

«Агар бир-бирларингизга омонат ксйсангиз омонат ксйилган киши омонатни адо килсин ва Ларвардигори   Аллохдан ксрксин!» (Бакара: 283)
Баъзилар сизга ишонгани ва сиз хакингизда схши сйда  бслгани учун сз хакини бериб кссётганида гувох чакирмайди, сиздан васика-ишонч когози олмайди. Бу кишининг хаккига риос стишингиз ва унга хиёнат килиб ксйишдан жуда-жуда схтиёт бслишингиз лозим.

Агар бир киши сизга карз берса  ва у сизга ишонса, гувох чакирмаса, карзни ёзмаса бу омонатни мазкур остдаги омонат деб билинг; «Агар бир-бирларингизга омонат ксйсангиз» съни агар унга молини карз ёки шунга схшаш бирон нарсани омонат кссдиган бслса, омонатдор бу омонатни сз сгасига саломат етказсин. У куйидаги остда хам зикр килинган;

 (إِنَّ اللَّهَ يَأْمُرُكُمْ أَنْ تُؤَدُّوا الأَمَانَاتِ إِلَى أَهْلِهَا) (النساء:58)

«Албатта Аллох сизларни омонатларни сз сгаларига топширишга буюради.» (Аисо: 58)

Бу остнинг  нозил бслиш сабаби хакида шундай ривост килинади: Лайгамбар саллоллоху алайхи ва саллам Каъба калитини  Усмон ибн Талхадан олганларида нозил стилган. Каъбанинг хижобати (каъба псшини снгилаб туриш) Бани Абдуд-дор кслида сди. Усмон ибн Талха мана шу кабиладан сди. Макка фатх стилганида пайгамбаримиз саллоллоху алайхи ва саллам Усмондан калитни талаб килдилар. Усмон «омонатгами»  деганида расулуллох саллоллоху алайхи ва саллам «ха» деб жавоб бердилар. Калит расулуллох кслига стгач Аббос уни пайгамбаримиздан сзига беришларини ссради; «Уни менга беринг. Токи сикост хам садонат (хожиларга сув-овкат бериш) хам менда бслсин.» шунда  Аллох юкоридаги ости каримани нозил килди. Чунки, расулуллох саллоллоху алайхи ва саллам калитни Бани Абдуд-дордан омонатга олган сдилар. Аллох таъоло бу омонатни сгасига кайтариб беришни буюрди. Чунки, Бани Абдуддор Каъба садонати ва хижобатига бошкалардан ксра хаклирок сди.

А асулуллох саллоллоху алайхи ва саллам уларга омонатни кайтардилар, ост гарчи мана шу ходисага хос тушган бслсада у барча омонатларга умумийдир. Чунки,  хусусий сабаб смас, лафзнинг умумий сканлиги сътиборга олинади. Хар холда инсонлар сртасидаги нарсаларда омонатлар ксп. Бунга сир-асрорлар, молу давлат хам киради. Агар биров ичидаги сирни ёки сзи билан ахли орасидаги гапни сизга омонат килиб айтса ва уни ёйишдан сизни кайтарса, сиз бу сирни умуман ташкарига чикарманг. Чунки, бу омонат. Халиги киши сизга ишонди, бу сирни хеч качон очмаслигингиздан хоритжам бслди ва шунинг учун уни сизга омонат килди, унга хиёнат килиб ксйманг. Сизнинг омонат ксйган сирингизни очиб юборган кишига сиз хам хиёнат билан жавоб берманг. Бу мумкин смас. А асулуллохдан куйидаги мазмундаги хадис ривост стилган: «Сенга омонат ксйганнинг омонатини адо ст, сенга хиёнат килганга хиёнат килма». (Абу Довуд ва Термизий ривостлари)

Биров сизга молини ксйиб кетади ёки карз беради-да гувохларни чакирмайди, васика тилхат олмайди. Аки сзининг хакларидан маълум бир хакини сизга бериб уни саклаб туришингизни ссрайди. Сиз юкоридаги барча ишларда омонатни сз сгаларига топширишга буюрилгансиз. Бу сиз ва биродарингиз сртасидаги омонат. Уни адо стмогингиз вожибдир.

Мол, карз, обрс ёки шунга схшаш нарсаларда сизга хиёнат килиб кетган кишини сиз хам унга хиёнат килиш билан жазоламанг. Балки, кечириб юборинг  Аллох сизни гсзал мукофотлар билан такдирлайди. Сизни афв стади. Хиёнатни сса агар касддан-атайлаб килган бслса хиёнати учун жазолайди.  У сизнинг бу муомалангизни ксриб надомат чекиши мумкин. Ахир у сизга хиёнат килганди-ку! Сизнинг бу муомалангиз унинг афсус-надоматлар килиб  келгусида омонатни адо стишдек гсзал хулк билан хулкланишига сабаб бслиб колади.


Qayd etilgan