Ошхонага мархамат  ( 339019 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 8 9 ... 75 B


Chustiy  16 Aprel 2009, 03:33:50


Qayd etilgan


Muzayyana  16 Aprel 2009, 11:12:50


Va alaykum assalam!
Forumimizda shuncha ko'ngli ochiq, mehmondo'stlar bor ekanu,
shu bilmiy yurgan ekanman!
Xurmatli blog egalari, atay mehmonga kelyapmizkuya...
lekin bu mehmon kutadigan odam bir nimalar tayyorlab qo'yadida...
biz ham quruq qo'l bilan bloglaringdan chiqib ketmiyli...
o'zimiz bilan aqalli biror narsa olib chiqib ketiyli!


PS: Chustiy ishlarizga omad, Alloh davomli qilsin!
Voy opajon boshqa forumlarda blog ochganlarga sovg'a olib kelishardi bizda blog ochgan odam sovg'ayam tarqatib o'tirishi kerak ekan-da a :D ;)
Shakarim, man endi shunaqaromanda!
Juda o'zimni yaxshi ko'raman! ::) ::) ::)
Mayli sovg'a berishmasyam, hech bo'lmaganda shu bolgdegi vaqtim bekor ketmasin deyman holos!
Lekin manga baribir yoqdi,  Chustiy ishlariz juda-juda yaxshi!
Hattoki, taxsinga sazovor deyishadiku!
Alloh kuch quvvat bersin va davomli qilsin!

Qayd etilgan


Muzayyana  16 Aprel 2009, 11:22:32

Mana manam bir nimalr bilan keldim!
Har bir musulmon banda umrida hech bumaganda bir
marta borishni orzu qiladigan joy!


Qayd etilgan


Muzayyana  16 Aprel 2009, 11:33:45

Mana yana bizni orzuyimizdagi joylar!




[вложение удалено Администратором]

Qayd etilgan



Chustiy  17 Aprel 2009, 12:00:52

Шаробхсрлик

Аасоролар, сқинлари вафотидан кейин, дафн маросимидан сснг стказадиган "œпоминки" ва ҳар йили нишонлайдиган "œпасха" каби урфлари ҳақида хеч сшитганмисиз?!
"œЛоминки" деб, бир киши вафот стса, унинг сқинлари қирқ кунгача уни сслаб-ёд стадиган маросимни айтишади.

"œЛасха" сса, йилнинг бахор ойларида, нишонлайдиган байрамларидан бири.
Баъзи бировлар бу удумларни бир ксришда ва биринчи сшитишда, мусулмонларнинг хайит байрамлари ва жаноза маросимлари каби, бир байрам ва маросимда деб фикр қилиши мумкин. Аммо бу нарсага схшилаб диққат қилинса, асло мусулмонлар хайитига ва жаноза маросимлалари каби деб фикр қилиш мутлоқ хато сканлиги маълум бслади.

Чунки мусулмонлар бу кунлари, сзларининг ҳақиқий ожиз банда сканликларини хис стиб, сзлари ҳам, сзгаларни ҳам ибодатлар қилиб савобга доҳилдор бслишга харакат қилишса, насоролар сзлари ҳам, сзгаларни ҳам масистга чорлаб, гунохкор бслишга сабабчи бслишади. Чунки сша кунлари улар, қабристонларга, диндошлари билан қабр олдига қсйилган "œмасистлар онаси" бслмиш май-шароблардан ичадилар, ёки майитнинг сқинлариникига бориб маст слтувчи ичимликлардан тсйиб-туйиб ичадилар.

Ичкиликбозлик салбий хотима билан скунланиши сса купчиликка аён, бу каби иллатлар маъсист ва гунох сканлиги сса маълум, боз устига  бу иллатлар қсш тирноқ ичидаги диний маросимларида нишонласа. Бу маросимларни бир четга суриб турайликда, сътиборимизни уларнинг ибодат хонасига қаратамиз ва не ксз билан ксрамизки у ерда ҳам ичкиликбозлик. Янада аниқроқ қилиб айтадиган бслсак ибодатхонага келган хар бир одам, винони Исо Массихнинг қони дес сътиқод қилиб ичиши лозим. Жудасм қизиқ шундай смасми? Аслида кишилар ибодат хоналарга кириб ҳам жисмонан ҳам руҳан покланиб чиқиш срнига, у уерга кириб ботиб қолган маъситлар ботқоғига снада ботиб чиқса.

 Уларнинг бутун хаёти хам, диний маросимлари хам, диний байрам ва ибодат хоналари хам ичкиликларга боғлиқ бслса, улар "œмуқаддас китоб"  дес даъво қилаётган "œмуқаддас китоб"ларида нима аҳвол скан?  Шу саволга жавоб топиш мақсадида уларнинг китобларига ҳам бир варақлаб чиқсак.

Давоми...

Qayd etilgan


Chustiy  17 Aprel 2009, 20:24:53

 :as:

Bugun, Jumadan keyin zooparkga borgan edik, oh mazza qildik, ta'surotlar bir olam, inshaAlloh, keyinroq rasmlarni joylayman.
Afsuski baliqlarni ko'ra olmadimda, akvarium kassasi 17:30gacha ishlar ekan holos. :(.

Qayd etilgan


Chustiy  18 Aprel 2009, 04:30:55

Лингвинлар


Жирафа


Оқ йслбарс


Ўрдак



Qayd etilgan


Muzayyana  18 Aprel 2009, 11:23:13

 :as:
Mana yana mehmonga keldik!
Chustiy qabul qilib oling, quruq qo'l bilan kelmadim! :)

Namozga oid hadislardan namunalar

* Payg‘ambarimiz (s.a.v.) ashoblaridan so‘radilar: «Birortangiz uyingizning oldidan oqib o‘tadigan daryoda (yoki soyda) har kuni besh mahal yuvinsangiz, badanimda kir qolibdi, deb aytasizmi?» Sahobalar: «Sira ham kir qolmaydi», deyishdi. Rasuli Akram: «Besh vaqt namoz ham shunga o‘xshash bo‘lib, Alloh taolo bu o‘qilgan namozlar tufayli gunohlarni kechiradi».
* «Qorong‘u kechalarda masjidga borgan kishilarga, Qiyomat kuni bir nurga mazhar bo‘lishlari xushxabarini yetkazing».
* «Sizlardan birlaringiz namoz o‘qigan joyda tahoratini buzmasdan o‘tirgan muddatgacha, farishtalar: «Iloho, bu kishining gunohlarini kechir va unga rahm ayla», deb duo etishadi»
* «Allohga qasamki, shunday narsa xayolimdan o‘tyapti: o‘tin to‘plashni buyursam va o‘tinlar to‘plansa. Keyin namozga buyursam, namoz uchun azon aytilsa, keyin bir kishini mo‘minlarga imomlikka o‘tishni buyursam-da, namozga kelmaganlarning borib uylarini yoqsam...»
* «Mo‘minlar xufton va bomdod namozlaridagi savobni bilganlarida edi, bu namozlarni jamoat bilan o‘qish uchun, emaklab bo‘lsa ham, masjidga kelishar edi».
* «Namoz inson bilan shirk va kufr o‘rtasidagi bir pardadir. Namozni tark etish bu pardani ko‘tarish bo‘ladi».
* «Ular (kofirlar) bilan bizning o‘rtamizni farqlaydigan alomat namozdir. Binobarin, namozni tark qilgan kimsa kofirlarga o‘xshabdi».
* «Banda Qiyomat kunida eng avvalo namozdan hisob-kitob qilinadi. Agar namozi durust chiqsa, qutulibdi va yutibdi. Agar namozi durust chiqmasa, yutqazibdi. Farz namozlari kam chiqsa, Alloh azza va jalla: «Qarang-chi, qulimning nafl namozlari bormi?» deydi. Namozlarining kami nafl namozlar bilan to‘ldiriladi. Qolgan amallari ham shu tarzda hisob-kitob qilinadi».
* «Bir kuni Payg‘ambar, alayhissalom, huzurlarida namoz o‘qimay tong otguncha uxlagan bir kishining nomi tilga olindi. Rasuli Akram: «Unday bo‘lsa, u odamning quloqlariga yo qulog‘iga shayton bavl etibdi», deya marhamat qildilar».
* «Sizlardan birov uxlab qolsa, shayton uning orqa miyasiga uch tugun tugib qo‘yadi va har tugunga: «Hali tunlar uzun, (bemalol) uxla», deya afsun o‘qiydi. Agar u odam uy-g‘onib Allohni zikr etsa, tugunlardan bittasi, tahorat olganida yana biri, namoz o‘qiganida esa, qolgani ham yechiladi va qalbi quvonch va xushnudlikka to‘lib tong ottiradi. Aks holda, shayton tugib qo‘ygan tugunlarning ta'sirida dangasalik bilan tong otguncha uxlab qoladi».
* Kechasi turib ibodat qilgan va xotinini uyg‘otgan, xotini turishni xohlamasa, yuziga suv sepgan odamga Alloh rahmatini yog‘dirsin. Kechasi turib namoz o‘qigan va erini uyg‘otgan, eri turishni xohlamasa, yuziga suv sepgan xotinga Alloh rahmatini yog‘dirsin».
* «Namoz jannatning kalitidir».
* «Namoz dinning ustunidir».
* «Namoz mo‘minning me'rojidir».
* «Ey Muhammad, bir kecha-kunduzda ummatlaringga besh vaqt namozni farz qildim. O‘zimcha ahd qildimki, kim shu besh vaqt namozni o‘z vaqtida ado etib yursa, u kishini jannatga kiritaman. Kim o‘z vaqtida ado etib yurmasa, u banda xususida ahdim yo‘qdir» (Hadisi qudsiy).

Qayd etilgan


Muzayyana  18 Aprel 2009, 12:00:00

ЎЛГААЛАА ГА ДУО ҚИЛИШ ВА УЛАА ГА САВОБ АТАШ
Тирикларнинг дуо ва садақаларидан слганларга манфаат бордир.

Шарҳ: Аҳли суннат ва жамоа слганлар тирикларнинг қилганидан икки йсл билан манфаат олишларига, иттифоқ қилганлар.
Биринчиси: Ўлган одам тириклигида қилган амалидан (Яъни, бандага у тириклик чоғида охирати учун қилган ишлари, слгандан кейин сзига манфаат етишига сабаб бслади).
Иккинчиси: Мусулмонларнинг унинг ҳақига қилган дуолари ва айтган истиғфорлари. Унинг номидан қилинган садақалари ва ҳажлари.
Баданий ибодатнинг савоби слганга етадими, йсқми?, деган масалада ихтилоф бслган. Баданий ибодат, рсза, намоз, Қуръон қироати ва зикрга схшаган нарсалардан иборат.
1-Абу Ҳанийфа, Аҳмад ибн Ҳанбал ва жумҳур (кспчилик) баданий ибодат савоби слганга етади, деганлар.
2-Шофеъий мазҳабидан машҳур гап ва Молик етмайди, дейдилар.
Ўлганга сзидан бошқанинг амалининг савоби етишига далил, Қуръонда, Суннатда, Ижмоъда ва Қиёсда бордир:
1-Қуръондан далил:
—»Улардан кейин келганлар: «А­й А оббимиз, бизни ва биздан олдин иймон билан стган би-родорларимизни мағфират қилгин»-дерлар». (Хашр сураси, 10)
Аллоҳ таоло ушбу остда сзларидан олдин стган мсминларга мағфират ссраганларни мадҳ қилмоқда. Бу сса слганлар-тирикларнинг истиғфоридан манфаат олишига далолат қилади.
2-Суннатдан далил:
Имом Абу Довуднинг «Сунан» китобида Усмон ибн Аффон розисллоҳу анҳудан қуйидаги ҳадис ривост қилинади: «Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам слик дафн қилиб бслгандан кейин устида туриб: «Биродарингизга истиғфор айтинглар. Унга собитлик ссранглар. Чунки, у ҳозир ссроқ қилинади»-дер сдилар».
Шунингдек, Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламдан слганларга қабрларини зиёрат қилган вақтда дуо қилиш ҳақида ҳадислар келган. Имом Муслимнинг «Саҳиҳ» китобларида келган ҳадис бунга мисол: «Оиша онамиз розисллоҳу анҳо Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламдан: «Қабр аҳлларига истиғфор айтсангиз нима дейсиз?»-деб ссрдилар. У зот соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Ассалому алайкум, сй мсмин ва мусулмонлар диёри аҳли. Аллоҳ биздан ва сиздан олдин стганларнию, кейин қолганларни раҳим қилсин. Ва албатта, биз ҳам сизларга келиб қсшиламиз»-деган-деб жавоб берганлар.
3-Ижмоъдан далил:
—Ислом умматининг сътиборли асосий қисми жам бслиб, слганга жаноза намозидаги дуони далил қилиб, слган тирикларнинг дуосидан манфаат олади, деганлар. Жаноза намозидаги дуолар маълум ва машҳурдир. Уларни сз аҳли биландир.
4-Қиёсдан далил:
Баданий ибодат бслмиш дуо слганга манфаат бергандан кейин рсза, намоз каби бошқа ба-даний иборатлар ҳам манфаат бериши турган гап. Чунки, орада фарқ йсқ. Бунинг устига бошқа баданий ибодатлар ҳам манфаат бериши ҳақида ҳужжат ва далиллар бор.

Qayd etilgan