IYMON ZINALARI  ( 29169 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 B


ЖАМШИДЖОН  14 Avgust 2009, 10:16:31

Улар кимматли вактларини харом ишларга сарфлаб зое киладилар. Аммо, сзича бахт-саодат стагини тутган бундай ксру басирлар сзлари хам сезмаган холда халокат жарига кулайдилар.

"Ким Менинг сслатмамдан юз сгирса, бас албатта унинг учун танг — бахтсиз хаёт бслур ва Биз уни киёмат кунида кср холда тирилтирурмиз". (Тоха: 124)

Уларнинг кспчилигида гунохни ва сзидаги локайдликни сезиш хисси слиб кетган. Хатто аксарлари сзларининг охират хусусидаги локайдликларини хаёлларига хам келтирмайдилар. F офил-локайд банда дин асосларининг баъзисини бажариш ва беш вакт намозни скишнинг сзи билан исломнинг хаммасига сришдим ва жаннат мени кутиб турибди деган гумонда бслади. Аммо бу бечора туну кун килаётган юзлаб балки минглаб гунохларини унутган, сзи арзимас деб билаётган гийбат, бсхтон, ёлгончилик, харом караш, харом еб-ичиш, соколни кириш, шимини тспигидан паст кийиш ва бундан бошка гунохларни ссидан хам чикариб юборган бслади. У юкоридаги гунохлар менга хеч кандай зарар бермайди, деб сйлайди. Холбуки, улар баъзан дунё ва охиратда унинг расво ва зиёнкорлардан бслишига сабаб бслади.

Лайгамбаримиз саллаллоху алайхи ва саллам айтганларидек: "Сизлар кичкина гунохлардан схтиёт бслинглар, чунки улар йигилиб колса бандани халок килади". Шундан кейин бугунги кунда айримларнинг рибо — судхсрлик, зино — фохишабозлик, порахсрлик, ота-онага оклик ва бошка гунохи кабиралардан мутлако тап тортмаётгани хакида нима дейиш мумкин?

Баъзида ажабланиб коласан киши! Аахот улар бундай хаёт кечиришдан зерикмадилар?! Улар сзларига савол бериб ксрдиларми?!

Кейин, охиратда нима бслади?

Бу шахватлар ва лаззатларнинг окибати нима бслади?

Бу сйин-кулгунинг охири нима?

Гунох маъсистлар билан тслиб кетган мана шу бемаъни хаётдан кейин нима бслади?

Аки улар слим, хисоб, кабр, сирот, дсзах ва унинг азобидан бехабармилар?!

Ахир булар ёш болаларнинг хам сочларини окартириб юборадиган дахшатлар-ку!

Окибат хакида хабар берадигн бслсам; лаззатлар кетиб, кийинчиликлар колади, шахватлар тугаб уларнинг срнини хасратлар сгаллайди.

Уларнинг бу дунёда топаётган гарддай лаззатлари стади-кетади. Аммо ушбу «рохат»дан кейин кимнидир аламли азоб ва жаханнам каъридан келадиган аламли бакирик-чакирик овозлар кутаётган бслиши мумкин (бундан Аллохнинг Ўзи асрасин).

Окил инсонлар сртага Яратган Ларвардигор каршисида туришларини сйлаб, панд-насихат оладилар ва асосий вазифалари бслмиш ибодатга сзларини багишлайдилар.

Адашиб юрган гофил кимсаларнинг ксзларини бугунги фан-техниканинг тараккиёти ва замонавий кулайликлар кср килиб ксйди. Дунё лаззати уларни хакикий йслларидан ва максадларидан чалгитиб юборди. Аммо бу гумрох бандалар агар залолатлари, сйин-кулгилари ва кайсарликларида давом стсалар ва гафлат уйкусидан уйгониб А оббиларига кайтмасалар, скинда хасрат-надомат килиб колурлар.


" (А­й Мухаммад саллаллоху алайхи ва саллам ) , уларни кссверинг, еб-ичиб, фойдаланиб колсинлар, орзу-хавасларига машгул бславерсинлар. Бас, скинда (бу килмишларининг окибати нима бслишини) билиб олурлар". (Хижр: 3)

Хар бир мусулмон фарзандига бу дунёга нима учун келганини англаш вакти келмадими?!


Qayd etilgan


ЖАМШИДЖОН  15 Avgust 2009, 15:02:56

А­й суюкли биродарим!

Сен мана шу сатрлар олдида бироз тсхта, сз хаётингни бир хисоб-китоб килиб кср!

Сен Аллохнинг ризоси ва жаннатига олиб борувчи тсгри йслдан кетаспсанми ёки шахватларинг ва орзу-хавасларинг ортидан халлослаб югурмокдамисан?

Азиз биродарим, кайси йсл узра сканлигинг хакида схшилаб сйла! Чунки бу нихостда мухим ва жиддий масала.

Дунёда сен учун сзингдан ксра азиз ва бебахо нарса бслмаса керак. Модомики шундай скан, сзингни дсзах азобидан ва Аллохнинг газабидан кутказишга харакат кил!

Qayd etilgan


ЖАМШИДЖОН  15 Avgust 2009, 15:05:28

Азиз биродар, сен Аллох ва унинг пайгамбари Мухаммад соллаллоху алайхи ва саллам буйрукларига нисбатан кандай муносабатдасан?!

Уларни хаётингга татбик килдингми ёки бепарво бслиб, уларни атай билмасликка олдингми?!

Аки шариат ахкомларидан факат нафсингга ёккан ва шахватларингга тсгри келадиганларигагина амал килдингми?! Шу нарсалар хакида фикр кил!

Унутма, Дин — бутун нарса. У бслакларга бслинмайди. Дин ахкомларининг баъзисига амал килиб, колганини ташлаб ксйиш Аллох буйрукларини оёк-ости килиш хисобланади ва бундай килиш мусулмон кишига асло тсгри келмайди.


"...А китобнинг бир кисмига ишониб, бир кисмини инкор киласизларми? Ораларингдан ким бу ишни килса, унинг жазоси бу дунёда расво бслишдир, киёмат кунида сса каттик азобга дучор килинадилар". (Бакара: 85)

Аммо сзларича мусулмонликни даъво килиб юрсалар-да, харом-харишдан тийилмайдиган, кслини, тилини ва на калбини харомдан пок тутмайдиган кимсалар Исломнинг мохистини англашдан жуда-жуда йироклар. Улар одил шариат хукмига смас, бекарор кснгилларининг маънисиз майлларига кспрок кулок тутадилар.

Qayd etilgan


Mahdiyah  16 Avgust 2009, 09:00:46

Bir kuni Rasululloh sollallohu alayhi va sallam ko’pchilik bilan suhbatlashib turgan edilar. Bir kishi qoshlariga kelib salom bergach: "œIymon nadur?" — deb so’radi. "œIymon Ollohga, uning maloiklariga, payg’ambarlarning haq ekanligiga, Ollohni qiyomat kunida ko’rishga, o’lgandan keyin tirilishga ishonmog’ingdur",- dedilar. "œIslom nadur?" dedi. "œIslom Ollohga (shirk keltirmasdan) ibodat qilmog’ing, besh vaqt namoz o’qimog’ing, farz zakotini bermog’ing va Ramazon ro’zasini tutmog’ingdur",- deb javob qildilar. "œEhson nadur?" —dedi. "œOllohga uni ko’rib turganingdek ibodat qilmog’ingdir. Agar sen ko’rmayotgan bo’lsang, u seni ko’rib turibdi", - dedilar. "œQiyomat qachondur?" — deb so’radi. "œSo’ralayotgan kishi so’raguvchidan ortiq bilmaydi, biroq alomatlarini aytib beray, ular quyidagichadur: xotinlar o’z egalarini tug’adigan bo’lganda (bolalar ota-onalariga xo’jayin bo’lib, ularning dilini og’rita boshlaganda), tuyaboqar cho’ponlar baland-baland imorat sola boshlaganda. 5 ta g’oyibiy (sir) narsa bor, uni faqat Olloh bilur, ulardan bittasi — qiyomatning qachon bo’lmog’idur" — deb o’sha mazmundagi oyati karimani o’qidilar. Keyin, haligi kishi qaytib ketdi. Rasululloh dedilar: "œQaytaringlar haligi kishini (sahobalar tushunsinlar deb shunday qildilar!)" Orqasidan chiqib, topmadilar. Rasululloh dedilar: "œBu Jabroildur, sizlarga diningizni o’rgatgani kelgandur." Imom Buxoriy aytadilar: "œRasululloh sollallohu alayhi va sallam yuqoridagi hamma narsalarni iymondan deb hisobladilar"

Qayd etilgan


Mahdiyah  16 Avgust 2009, 09:02:05

Rasululloh sollallohu alayhi va sallam aytadilar:
"Iymonning mukammal bo’lmog’ining uch sharti bor:
-to’g’ri e’tiqodli bo’lmog’;
-odamlar bilan yaxshi munosabatda bo’lmog’;
-o’z ustida ishlamoq va o’zini ibodat hamda itoatga o’tgatmoq. Kimki bularni to’la o’zlashtirsa, iymoni mukammal bo’lgaydir"¦"
Imom Buxoriy rivoyati

Qayd etilgan


Mahdiyah  16 Avgust 2009, 09:03:43

Rasululloh sollallohu alayhi va sallam shunday deganlar: "œIymon daraxt yanglig’ 60 dan ortiq shoxga egadir. Gunoh qilmoqqa Olloh va bandalardan uyalmak o’sha shoxlardan bittasidir."

Qayd etilgan


ЖАМШИДЖОН  16 Avgust 2009, 09:54:08

Азиз биродар, гафлат уйкусидан уйгониш вакти етмадими?! Бамисоли тош каби котиб кетган бу калблар учун юмшаш ва бутун оламлар А оббисига сгилиш вакти етмадими?!

"Иймон келтирган зотлар учун Аллохнинг зикри сабабли ва нозил бслган Хак — Куръон (тиловат килиниши) сабабли калблари сриб ксркиш (вакти ) келмадими?!". (Хадид: 16)

А­й биродар, чин дилдан тавба килиб, Аллохга хакикий кул бслайлик!

Биродарим, кел, сен хам тавба килувчилар карвонига ксшил! Ўшандай пок инсонлар карвонидан ортда колиб кетма! Аахот улар хохлаган нарсани сен истамасанг?! Аахот улар Аллох таъоло магфиратига, Унинг хузуридаги ажру савобга мухтожлару, сен бундан бехожатсан?!

Аахот улар Аллохдан ксркадиган заиф-бечоралару, сен Ундан ксркмайдиган кучли пахлавонсан?!

А­й биродар, сен жаннатни хохламайсанми? Жаннатда улуг А оббинг юзига карашингни хаёлингга келтир. Мухаммад саллаллоху алайхи ва саллам билан ксл бериб ксришишингни, у зотни спишингни ва жаннатда пайгамбарлар ва сахобалар билан бирга стиришингни бир тасаввур ст!


"Кимда-ким Аллох ва пайгамбарга итоат стса, ана сшалар Аллох инъомларига сазовор бслган зотлар - пайгамбарлар, сиддиклар (хакки-рост иймон сгалари), шахидлар ва солихлар билан бирга бслурлар. Ана сшалар снг схши хамрохлардир". (Аисо: 69)

А­й биродар, сен сзингни сув, сут, шароб ва соф асал окадиган анхорлар устидаги абадий жаннатларда сширинган дур мисоли оху ксзли хурлар билан бирга бслишигни хаёлингга келтир. Сен учун у ерда кснглинг тилаган нарсалар хозир стилишини ва бу неъматларнинг барчаси кенглиги осмонлару ерча бслган жаннатда бслишини тасаввур кил.

Айни пайтда дсзахни, ундаги Заккум номли дарахтни, ундан окиб чикадиган йиринг-фасодни, унинг оташ нафасини ва ундаги бадбахтларнинг доимий азобда бслишини ксз олдингга келтир.


"Хар качон улар ундан (дсзахдан) чикмокчи бслсалар сна унга кайтарилурлар ва (уларга) : "Ўзларингиз ёлгон деган дсзах азобини тотингиз", дейилур". (Сажда: 20)

Мана шуларнинг хаммасини хаёлингга келтириб, вактида Аллохга тавба кил. Аллохга касам-ки, тавба килсанг хеч качон пушаймон бслмайсан. Аксинча, Аллох хохласа дунё ва охиратингда сохта ва хаёлий смас, балки хакикий-чинакам саодатга сришасан.

Qayd etilgan


ЖАМШИДЖОН  16 Avgust 2009, 10:19:37

Bu mavzuni yoritishdan maqsad Islom dinida asta sekinlik bilan zinapoya bo'lib boradigan Sahih hadislar va oyatlar, Islomda nima halol va harom masalasida ozgina to'xtalib o'tishdur.

Assalomu Aleykum Iymon Zinalariga Marxabo

1 — Хасад ва кибр:

Лайгамбар соллаллоху алайхи ва саллам кибрни, у: ''Хакикатни инкор стиш, одамларни тахкирлаш'',— деб шархлаганлар. Кибрнинг зидди сса тавозедир. Тавозенинг маъноси: ''Хакикатни кимдан бслсада кабул килиш, сзгаларга хуш муъомалада бслиш''дир.

Мутакаббир шахс сз ссзига ва килаётган ишига мутаасиб бслади съни, меники хак деб туриб олади. Мана шу мутакаббирлик Иблисни саждага буюрилган вактда, буйрукка бсйсунмасликка ундади. Бу аввалдагиларнинг хам, кейингиларнинг хам — барчанинг касалидир. Магар Аллох Ўзи саклаган кишиларгина бу иллатдан саломатдирлар.

Яхудийлар такаббур килганлари учун пайгамбар соллаллоху алайхи ва салламга иймон келтиришдан бош тортдилар, вахоланки улар у зотни схши танишар, хакикий пайгамбар сканликларини билишар сди.


Аллох Таъоло дейди: «Биз Китоб сто стган кимсалар (схудий ва насронийлар) уни (Мухаммад Лайгамбарни саллаллоху алайхи ва саллам) сз фарзандларини таниган киби танийдилар. (Яъни, сзларининг Илохий Китобларида у зот хакида скиганлар). Ва албатта улардан бир гурухи билганлари холда хакикатни сширадилар». (Бакара: 146)

Аллох Субханаху ва Таъоло, улар расул соллаллоху алайхи ва салламни сз фарзандларини танишганидек танишларини зикр килди, лекин улар тош сингари каттик (хакикатни кабул килмайдиган) кавмдирлар.

Абдуллох ибн Убай ибн Салулни хам иймондан ман килган нарса, мана шу кибр касаллиги бслди.

Ушбу кибр туфайли Абу Жахл хам иймондан бош тортди. Бир киши ундан, Мухаммад соллаллоху алайхи ва салламнинг ростгсй — хак сканликларини била туриб нима учун бош тортасан деб ссраганида, у: ''Биз ва баний Хошим доимо шараф устида мусобака килар сдик, пойгадаги икки чавандоз каби кетиб турган бир пайтимизда, улар биздан пайгамбар чикди дейишмокда, биз снди уларга кандай килиб ета оламиз, Аллохга онт ичаманки, унга асло иймон келтирмаймиз'',— деб жавоб берган сди.

Колган мушриклар хам худди Абу Жахл каби, А асул соллаллоху алайхи ва салламнинг ростгсйликларида, хакикат у зот билан сканида шак-шубха килмас сдилар, лекин кибр ва хасад уларни куфр ва инод (кайсарлик, хакикатга унамаслик)га мажбур килди.

Qayd etilgan


ЖАМШИДЖОН  17 Avgust 2009, 19:05:47

"œJannat to‘rt toifa insonlarga mushtoq bo‘lib turadi:

Birinchi toifa — Qur’on tilovat qiluvchilarga.

Ikkinchi toifa — tilini har xil bekorchi so‘zlardan aytishdan saqlaganlarga.

Uchinchi toifa — ochlarga taom berib to‘ydirganlarga.

To‘rtinchi toifa — Ramazoni sharif ro‘zasini mukammal tutganlarga".

Qayd etilgan


ЖАМШИДЖОН  18 Avgust 2009, 09:59:03

Bu hikoya sizi beextiyor yig’latadi. Chunki u haqiqatdan ta’sirli va hayratlanarlidir.

Men vodiylikman deb boshlaydi so’zini bizga ushbu  voqeani hikoya qilib bergan do’timiz. Bir necha yillardan buyon Qo’qondan Toshkentga mashinada qatnayman. Ollohga hamd bo’lsinki yoshligimdan namozga qattiq bel bog’laganman shuning uchun bo’lsa kerak ba’zi bir paytlarda nochor odamlarga yordam berishga odatlanganman.
         Bir kuni Qo’qondan Toshkentga kelayotganimda uydagilar bilan Buxoroga o’tishni rejalashtirdik. Yo’lga otlandik, suxbatlashib kelayotgan edik. Angeren shahriga kirish asnosida uzoqdan yo’l chetida bir mashina toxtab turganini ko’rdigu suxbatni to’xtatdik sababi, u odamlardan benzin so’rab zorralanayotgan bu kimsaning mashinasida kichik yoshdagi ikki bola e’tiborni o’ziga tortardi. Ammo nimagadir to men uning oldiga borib qanday yordam keray demagunimcha mashinalar  katta tezlik bilan uning oldidan o’tib ketishardi. Notanish haydovchi  benzini tugab toxtab qolganini va yana uzoq vaqtdan beri mashina to’xtatolmay hunob bo’layotganini izhor qila ketdi. Men unga 2 litr cha benzin berdim bu bilan uning yaqin bir benzin shaxobchasiga yetib borishini  aytib minnatdorchilik bildirib mashinaga kotta tezlik bilan shaxar tomon haydab ketdi. Men mashinaga asta joylasharkanman uydagilarga shunday dedim. Juda ham shoshib turgan ekan orqa o’rindiqda bolalari bor edi, ehtimol biror bir kasaldir.
       Bu voqea men uchun oddiy bir hodisa keyinchalik yodimga ham kelmaydigan bir hodisa bo’lardi. Ammo toshkentda bir kun yurdik kerakli narsalarni harid qildik va  ertansiga Buxoro tomon safarga otlandik eng qizig’i shu ediki biz toshkentdan chiqish benzin shaxobchasiga yetib  kelganimizda yonimda pul yo’q edi. Nima bo’lganini tushunolmay qoldim. Hotinimga qaradim u ham hayron olgan narsalarimizi  yaxshilab hisoblab chiqsak keragidan oshiqcha matolarga pul sarflab yuborganimiz ma’lum bo’ldi, u yoq bu yoqqa kirib qolgan pullarni hammasini to’pladik, bor yo’g’i 20 litr benzinga pul yetardi. Oldinda bizi katta safar kutar faqat Buxoroga yetib olganimizdan keyingina  pul tegishi aniq edi, ungacha nima qilamiz qarindoshlarimizdan qarz havola qilarmiz ammo biroq 20 litr bilan biror bir kishi toshkentdan Buxoroga yetib borganini eshitganmisiz. Hullas benzin quyiladigan joyga yetganimizda horg’in bir  holatda qo’limdagi pulni uzatdim, va 20 litr dedim. Shunda bir basavlat kishi benzin quyuvchi qizga qarata bakini to’ldirtilib quylarin dedi. Nomidan pulni qaytarib berishini buyurdi, hayron bo’ldim mashinanini baki to’lgandan song bir chetga o’tib haligi tushunarsiz harakatlari bilan mani hayron qoldirgan akani oldiga bordim. Tushunmadim bu nima qilganiz deb suradim. Yuq shundoq bi niyat qilgandim degan javob yangradi. Nega endi faqat menga deb so’radim, chunki men faqat bitta mashinaga quyib beraman deb niyat qilgandim dedi hotirjam holda, men savolimni qat’iy qo’ydim, aka tushuntiribroq gapirin nimalar bo’lyabdi o’zi, bilasizmi oshna deya ohiri  bo’lib o’tgan voqeani hikoya qila ketdi haligi kishi.
             Men shu benzin shaxobchasi boshlig’iman bir jiyanimiz bor kecha angrendan tashqarida benzini tugab qolib telefon qildi. Aka kimningdir tez yubormasiz bo’lmaydi. Men benzin shaxobchasiga yetib borishim uchun kamida o’ng kilometr yurishim kerak mashinalar umuman to’xtamayabdi iltimos dedi. Odam yubordim endi o’zingiz o’ylab ko’ring Toshkentdan bir mashina borgunicha qancha vaqt  ketadi, lekin birozdan so’ng u menga yana qo’ng’iroq qilib hotirjam bo’lishimni bir yaxshi inson unga 2 litr benzin berganini aytdi, yaxshiyam usha odam to’xtagan ekan 2 yoshli bolasi qattiq shamollagandan do’xtirlar vaqtida yetib kelibsiz aks holda unga yordam berishimiz qiyinlashardi deyishdi. Bu habarni eshitgan zahotim o’zimga o’zim niyat qildim ertaga ishga chiqqan zahotim ko’zimga ko’ringan birinchi mashinaning bakini benzin bilan to’ldirib beraman. Siz kelib qoldingiz baxtingiz  borakan, men ko’zimda yosh bilan  yordam ko’rsatilgan mashina ko’k rangda ichida ikkita bolasi bormidi deb so’radim. Qarshimdagi janob ha qayerdan bilasiz. Unga benzinni man bergan edim. Benzin shaxobchasi boshlig’i  ko’zlaridan yosh quyilib ketdi. Subhanaolloh yo rabbi olloh hakim zod chevar zot yo’qdan bor qilgan hilqatini o’ziga idora qilishni yaxshi biladigan zot, ikkilamiz uzoq vaqt jim turib qoldik.     
              Chunki azizlar bo’lib o’tgan ajib voqeaga biror bir izoxning hojati yo’q.

Qayd etilgan