Ziyouz.com haqida matbuotda  ( 22156 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 B


azizbek_mx  18 Dekabr 2010, 20:21:08

Ollohim bardavom qilsin. Bundan ham yuqori marralarni egallash nasib qilsin. Davronbek aka, ishlarizga omad. Yutug'larizi ko'rib, vatayt!, deb xursan bo'laveraylik! ;)

Qayd etilgan


AbdulAziz  27 Iyul 2011, 18:55:20


ИАТЕА АЕТДА ИЖОД ИСТИҚБОЛИ

Адабиёт инсонист ижодиёти ва тафаккурининг чинакам ҳайратомуз маҳсулидир. Унда стмиш тажрибаси ва бугуннинг нафаси, ақл-идрок ва заковат мужассам. Шунинг учун у инсон туйғуларини жонлантиради, одамни фикрлашга ундайди, баҳс-мунозараларга чорлайди.

Шу маънода бугун юртимизда адабиётга сътибор ҳар қачонгидан ксра ортмоқда, сзбек адабиёти намуналарини кенг жамоатчиликка етказишга алоҳида аҳамист берилмоқда. Бунинг самараси слароқ, сндиликда севимли ижодкорларимиз ҳаёти ва ижоди, қолаверса, уларнинг снг сара асарлари бшан нафақат снги нашрдаги китоблар орқали, балки бутун дунё «сргимчак тсри» — интернет воситасида ҳам бемалол танишиш имконига сга бслмоқдамиз.

Айни пайтда сзбек адабиёти намуналарини интернетда жойлаштириш борасида амалга оширилаётган ишлар, бу борада келгусидаги мақсад ва вазифалар хусусида бевосита мазкур соҳада самарали фаолист олиб бораётган «ZiyoNET» ахборот-ресурс тармоғи ходими Аигора Умарованинг фикр-мулоҳазалари билан қизиқдик.


— Бундан беш-олти йил аввал мактабда она тили ва адабиёт фани сқитувчиси бслиб ишлаётган пайтларимда дарсларни инноваяион технологислар асосида ташкил стиш мақсадида пойтахтимизнинг Сергели тумани халқ таълими бслими томонидан ташкил стилган «Компьютер саводхонлигини ошириш» қурсида сқидим, — дейди Аигора Умарова. — Ўшанда медиа-дарслар ташкил стиш учун она тилимизда сзбек адабиётини ёритадиган сайтларнинг етарли смаслиги туфайли айрим муаммоларга дуч келдим. У пайтда фақатгина www.ziyouz.com, www.student.hs-mittweida.de/~truziboy/uzbek.html хамда Ўзбекистон Миллий университети томонидан ташкил стилган www.literature.uz сингари сайтлардан фойдаланган ҳолда медиа-дарслар стиш мумкин сди. Бироқ мактаб дастурини сқувчиларга тслиқ етказиш учун уларда маълумотлар етарлича смасди. Шунда муайсн мавзу юзасидан сзим тсплаган маълумотларни умумлаштирган ҳолда ҳар бир мавзу бсйича алоҳида сайт сратиш ғосси туғилди. 2005 йилнинг май ойида сзбек шоираси Зулфисхоним ижоди бсйича сқув муассасаларига мслжалланган илк сайтимни сратишга муваффақ бслдим. Биласиз, бу шоиранинг ҳаёти ва ижоди асосан 6-7-синфларда сргатилади. Сайт сратиш жараёнида шу жиҳатга алоҳида сътибор қаратдим. Хусусан, сайт орқали нафақат сқувчилар, балки сқитувчилар, қолаверса, адабиёт ихлосмандлари ҳам Зулфиснинг ҳаёти ва ижоди, унинг рус тилига таржима қилинган асарлари, шунингдек, мавзуга оид аудиофайллар ва фотоальбом билан сқиндан танишиши мумкин. Бундан ташқари, сайтда Зулфис номидаги Давлат мукофоти ҳақидаги маълумотлар ҳам срин олган.

Кейинчалик сзбек хотин-қизлари, жумладан, шоир ва адиблари ҳақидаги www.ayel.edunet.uz, шунингдек, Абдулла Қодирий, Абдулла Қаҳҳор, Ўткир Ҳошимов, Сирожиддин Саййид каби адибларимиз ҳаёти ва ижодига бағишланган бир қатор сайтларни сратдим.

ZIYONET — А­А КИА МУЛОҚОТ МАЙДОАИ

Суҳбатдошимиз сътироф стганидек, интернет имконистларидан унумли фойдаланган ҳолда етук бадиий асарларни китобхонлар оммасига, айниқса, ёшларга етказиб бериш муҳим масалалардан бири саналади. Бу борада сзбек тилидаги Интернет адабиётини шакллантириш, шоир ва ёзувчиларимизнинг сз веб-сайтига сга бслишига сришиш нафақат адабий жараёнга, балки маънавий-маърифий ҳаётимизга ҳим кучли ижобий таъсир стказишини алоҳида таъкидлаш жоиз.

— Мамлакатимиз раҳбарининг 2005 йил 28 сентсбрда қабул қилинган «ZiyoNET» ахборот-ресурс тармоғини тузиш тсғрисида»ги Қарори сзбек адабиётига оид снги сайтлар сратиш борасидаги ишларда сна бир катта туртки, таъбир жоиз бслса, рағбат бслди, — дейди суҳбатдошимиз. — «ZiyoNET» ахборот-ресурс тармоғидаги www.uforum.uz сайтида «Ижод хусусида ссз» бслими ташкил стилган бслиб, айни пайтда унда бугунги кундаги адабий жараён, шунингдек, ёзувчилар, шоирлар, журналистлар, адабиётшунос олимлар, санъаткорлар ижоди борасида ссз юритилиб, улар билан доимий равишда онлайн-мулоқот уюштирилиб келинмоқда.

А­ътиборли жиҳати, мазкур тармоқ нафақат таълим тизими соҳасининг вакиллари, балки, олимлар, сқитувчи ва сқувчилар, талаба-ёшларга, умуман, кенг оммага ҳам хизмат ксрсатади. Хусусан, тармоқнинг www.utube.uz (видеопортал), www.fikr.uz (ижтимоий тармоқ), www.tanlov.uz (танлов ва грантлар ҳақидаги сайт), www.uforum.uz (сркин мулоқот майдони) каби лойиҳаларидан барча фуқаролар сркин фойдаланиши, шунингдек, ресурсни бойитиш учун у ерга сз маълумотлари ёхуд фикр-мулоҳазаларини жойлаштиришлари мумкин.

ДУАА «ЎА ГИМЧАК ТЎА И»ДА ЎЗБЕК АДАБИАТИ

Айтиш жоизки, бугунги кунда сзбек ва жаҳон адабиётини тарғиб стишда www.e-adabiyot.uz сайти ҳамда www.ziyouz.com портали самарали ишламоқда. Хусусан, www.ziyouz.com порталида 500 дан ортиқ ижодкорларнинг фаолистига оид маълумотлар срин олган. Мазкур портал, шунингдек 5196 та мақола, 1152 та слектрон китоблар, 214 та аудио китоблар, жаҳон ва сзбек халқ оғзаки ижодиёти намуналари, жумладан, турли мақол ва топишмоқлари билан бойитилган.

— Давлатимиз раҳбарининг 2010 йил 26 февралда қабул қилинган «Ўзбекистон Азувчилар уюшмаси ҳузурида «Ижод» фондини ташкил стиш тсғрисида»ги Қарорида халқимизнинг қадимий тарихи, бой маданисти, асрий анъана ва қадристлари тараннум стилган, миллий маънавистимизнинг мазмун-моҳисти теран бадиий ифодасини топган мумтоз, замонавий адабиётимиз намуналарининг хорижий тилларга таржима қилинишини ҳамда интернетда кенг тарғиб стишни молислаштириш масаласига алоҳида сътибор қаратилди, — дейди Аигора Умарова. — Айни пайтда бу борада, хусусан, сзбек ва жаҳон адабиётидаги бугунги адабий жараённи ёритиб бориш борасида кенг ксламли ишлар амалга оширилмоқда. Бироқ ушбу соҳада қилиниши лозим бслган вазифаларимиз ҳам анча. Масалан, Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети ҳамда Ўзбекистон Азувчилар уюшмаси томонидан сратилган www.literature.uz сайти сзбек адабиётига оид маълумотларни даврлаштириш орқали кенг аудиторисга тақдим стиб келаётган етакчи веб-сайтлардан бири сди. Бироқ ушбу сайт фаолисти кейинги йилларда муайсн сабабларга ксра тсхтаб қолган. 2002 йилда Ўзбекистоннинг маданий ҳаётини ёритиб беришга қаратилган www.student.hs-mittweida.de/~truziboy/uzbek.html сайти бутун ҳам сз фаолистини давом сттираётган бслса-да, унга 2004 йилдан буён снгиликлар киритилмагани афсусланарли. Сайтнинг саҳифаларини кузатган киши унинг сз сқувчилари, мухлислари бор сканига гувоҳ бслади. Шундай скан, сайтни тез-тез снги маълумотлар билан бойитиб бориш, имконистини снада кенгайтириш мақсадга мувофиқдир.

Бундан ташқари, бугунги кунда халқ сътиборини қозонган кспгина шоир ва ёзувчиларимизнинг 2005 йилда сайти сратилиб, уларнинг айримлари сзбек-рус тилларида, баъзилари сса фақат сзбек тилида фаолист ксрсатади. Афсуски, бундай сайтлар сратилтандан буён уларга снгилик ва ёки сзгартиришлар кам киритилган.

А­АªТИА ОФ ВА МАҚСАД

Бу борада алоҳида сътирофга лойиқ жиҳатлар ҳам йсқ смас, албатта. Масалан, бир қатор адиблар, жумладан, Абдулла Ориповнинг www.aoripov.uz, Тоҳир Маликнинг www.tohirmalik.uz Анвар Обиджоннинг http://anvarobidjon.narod.ru, Улуғбек Ҳамдамнинг www.ulugbekhamdam.uz сайтлари, шунингдек Аусрат А аҳматнинг www.nusratrahmat.ru блоги доимий равишда снгиликлар, адабий-танқидий мақолалар, снги ижод намуналари билан бойитилиб борилади. Дарҳақиқат, бугунги глобаллашув жараёнида мавжуд имконистлардан фойдаланган ҳолда сқувчини тезкор ва изчил равишда санъат даражасидаги бадий асарлар билан таништириб бориш мақсадга мувофиқ.

А­ътибор қаратишимиз лозим бслган сна бир жиҳат, юқоридаги сайтларнинг халқаро мулоқот тили ҳисобланган инглиз тилидаги варианти сратилиши зарур. Айни пайтда сзбек адабиётини инглиз тилида ёритувчи сгона сайт, бу таржимон Аъзам Обид томонидан сратилган www.navoigarden.com сайти саналади. Фикримизча, ушбу сайтни ҳам сна снги маълумотлар билан бойитиш, айрим сзгартиришлар киритиш лозим. Бу борада Ўзбекистон Азувчилар уюшмаси қошида фаолист олиб бораётган «Аш таржимонлар мактаби» билан ҳамкорликда иш олиб борилса, мақсадта мувофиқ бсларди, назаримизда.

Айни пайтда бой маънавий меросимиздан муносиб срин сгаллаган мумтоз адабиётимизнинг ноёб дурдоналари, етук намосндаларининг ҳаёти ва ижодини келажак авлодларга муносиб тарзда етказиш, бу слмас хазинадан жаҳон аҳлини снада кспроқ баҳраманд стишга қарагилган сайтларни сратишга катта сътибор қаратилмоқда. Бу борада Алишер Аавоий номидаги Ўзбекистон миллий кутубхонаси томонидан Алишер Аавоийнинг 20 томлик асарлари интернет саҳифаларига тслиқ жойлаштирилгани алоҳида сътирофга лойиқдир. Айни пайтда www.navoi.natlib.uz орқали ҳазрат Ааdjийнинг «Хамса»си, шеърий девонлари, маънавий-маърифий асарлари билан тслиқ танишиш мумкин. Бундан ташқари, www.uforum.uz нинг «Ижод хусусида ссз» бслимида Фаридиддин Аттор, Абдураҳмон Жомий, Алишер Аавоий, Заҳириддин Муҳаммад Бобур, Машраб, Огаҳий каби адабиётимиз намосндаларининг ижодидан намуналар, шунингдек, уларнинг асарлари бсйича адабиётшунос олимларнинг таҳлили бериб борилмоқда.

Гап шундаки, сайтга жойлаштирилган аксарист китоб ва адабий журналлардан нафақат халқимиз, балки сзбек тилини билувчи ёки уни срганишга киришган барча инсонлар дунёнинг исталган нуқтасидан туриб осонгина излаб топиш, сқиш имконига сга бслади. Бундан ташқари, интернет орқали бирор адибнинг снги асари ҳақида қисқача аннотаяис берилиши сқувчини снгиликлардан хабардор қилиш билан бирга, унда қизиқишни кучайтиради. Шунинг учун бу борада слектрон китоб савдоси йслга қсйилиши ҳам мақсадга мувофиқ, фикримизча.

Дарҳақиқат, интернет тармоғи билим олиш, манбалар билан сқиндан танишишнинг снги воситаси скан, биз бу глобал тармоқ имконистларидан самарали фойдаланишимиз ҳамда тарихимиз, маданий-маънавий меросимиз, бугунги кунимиз ҳақида ҳикос қилувчи сайтларнинг сони ва сифатини ошириш орқали ёш авлодни, қолаверса, жаҳон аҳлини миллий маънавий бойлигимиздан баҳраманд стишга муносиб ҳисса қсшишимиз лозим.

Феруза МИА ЗАКОМИЛОВА,
«Жамист» мухбири

«Жамист» газетаси, 22.04.2011

Qayd etilgan


AbdulAziz  05 Sentyabr 2011, 21:49:59


- Фойдали сайт -


 Ўзбек тилида мунтазам маданий-маърифий мақолалар, бадиий-адабий асарлар ҳамда китоблар қсйиб борадиган веб-саҳифа. Сайт сзбек тилидаги бадиий китобларни жамлаган "œонлайн" кутубхонаси билан машҳур. Шеърист, наср, тарих, жаҳон адабиёти дурдоналари ва диний мавзуларда Ўзбекистонда чоп стилган юзлаб китобларни "œPDF" шаклида "œКутубхона" бслимидан топиб сқишингиз мумкин.

Сайтнинг "œИслом" бслимида сара исломий мақолалар ва китоблар бериб борилади. Аудио маърузалар бслимидан домла Ҳиндистоний, Абдуллажон махсум, Арқинжон қори, А аҳматулло қори каби сзбекистонлик таниқли уламолар маърузаларини ҳамда "œХолисли сари" туркум сшиттиришларини тинглашингиз мумкин.

Булардан ташқари, сайтда ҳажвислар, топишмоқлар, рейтинглар, кроссвордлар каби дам олиш саҳифалари ҳам мавжуд.

«Vatandosh» газетаси, 15.08.2011

Qayd etilgan


Ansora  07 Sentyabr 2011, 14:06:59

Alloh yomon ko'zlardan asrasin iloyim...

Qayd etilgan


AbdulAziz  04 Iyun 2012, 17:28:21

Давронбек Тожиалиев:"Аега кутубхоналаримиз бозорларимиздай гавжум смас?" (BBC. 30.04.2012)



Замонавий сзбек ёзувчиларидан бири www.ziyouz.comга "œсҳтимолки, сзбек адабиёти учун мустақиллик йилларида қилинган снг йирик савоб иш", деб таъриф берган сди.

"œЗиё истаган қалблар учун"œ деган сзига хос шиор билан www.ziyouz.com 2004 йилда иш бошлаган.

Айни интернет лойиҳа муаллифи Давронбек Тожиалиев 1984 йилда Марғилон шаҳрида туғилган.

2005 йили Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университетининг халқаро журналистика факультетини, 2007 йили Ўзбекистон Миллий университетининг журналистика факультетини тамомлаган.

2001-2010 йилларда Тошкентдаги газета ва нашриётларда фаолист юритган.

АҚШдаги биринчи сзбек газетаси — «Ватандош»нинг биринчи Бош муҳаррири, ҳозирда бош муҳаррир сринбосари.

Лольша, Германис, Қозоғистон давлатларида журналистика соҳасида малака оширган.

100 га сқин мақола ва таржималари матбуотда, 300 дан ортиқ материаллари интернетда чоп стилган.

Ташкил топганидан бери бугун саккиз йилдан ортиқроқ вақт стиб,www.ziyouz.comсзбек тилидаги снг йирик маърифий порталга айланди.

Айни пайтда www.ziyouz.com порталида 8646 та илмий-оммабоп, маърифий мақолалар, 1726 та слектрон китоб, сзбек адабиётидан 800 та ҳикос, 280 та ҳажвис, жаҳон адабиётидан 220 та ҳикос, 600 дан ортиқ ижодкорнинг фаолистига оид маълумотлар, сзбек мумтоз шеъристидан намуналар (66 ижодкор), замонавий сзбек шеъристи намуналари (168 ижодкор), жаҳон шеъристи намуналари (206 ижодкор), 10000 дан ортиқ сзбек мақоллари, 5000 га сқин жаҳон халқлари мақоллари, 265 та ҳикост, 30000 га сқин ҳикматли ссз ва афоризмлар, 1500 та топишмоқ, 100 га сқин халқ сртаклари, Ўзбекистон ҳақида 900 дан ортиқ фотосуратлар, 200 га сқин расмли табрикномалар срин олган.

Лорталга кунига 3500-4000 киши ташриф буюради, 22000 саҳифа сқилади.


Феруза, Лондон: Аима учун айнан адабиётни танладингиз? 2004 йилда бошқа соҳа, масалан, шоуни бошлаганингизда ҳозир ҳам машҳур, ҳам бадавлат бсп кетардингиз"¦

Давронбек Тожиалиев: Агар портални кузатган бслсангиз, унда фақатгина адабиёт қамраб олинган смас. «Маънавий портал» деб номлаганим ушбу интернет ресурсини инсон маънавий камолотига хизмат қилувчи манбалар билан тслдиришга ҳаракат қилдим. Албатта унда адабиётнинг ҳам срни алоҳида. Бундан ташқари матбуот, тарих, илм-фан, маданист соҳалари, жамистимиздаги учраб турадиган маънавий муаммоларга катта срин ажратганман. Аега шоу-бизнесни танламадим? Тсғриси, мен шоу-бизнесга қизиқмайман. Шоу-бизнес бу сткинчи нарса. Бугун бор, сртага йсқ. Ва шоу-бизнес орқали халққа етук бир маънавий фойда келтирган инсонни ҳам билмайман. Мен танлаган соҳа сса сскирмайдиган, доимо инсонларга фойда келтирадиган, вақтлар стиб, «сҳ, сша маънисиз қсшиққа муккамдан кетгунча, бирон нарса сргансам бслмасмиди» деган надомат келтирмайдиган йслдир. Инсон бу дунёга келдими, шу ҳаводан нафас олиб, шу тупроқдан неъматлар еб, шу халқнинг тарбиссини ксрдими, снди сзи ҳам шу халққа нимадир хизмат қилиши керак, деб сйлайман. Мен портални ташкил стаётганимда шу нарсани нист қилгандим.

— Асарларни сайтга жойлаштиришда муаллифлик ҳуқуқлари қандай бслади?

Давронбек Тожиалиев: Лорталга киритилаётган китобларни жойлашда муаллифлик ҳуқуқига амал қилишга ҳаракат қилспман. Аксарист китоблар муаллифларнинг рухсати билан жойланспти. Муаллифларнинг сзлари ҳам китобларини юбориб, сайтда сълон қилишимни истасптилар. Бундан ташқари айнан муаллифлик ҳуқуқини ҳимос қилиш мақсадида ҳар бир китоб юкланадиган саҳифага «Ушбу китобдан фақатгина шахсий мутолаа мақсадида фойдаланиш мумкин. Тижорий мақсадларда фойдаланиш (сотиш, кспайтириш, тарқатиш) қонунан тақиқланади» деган огоҳлантиришни ёзиб қсйганман. Оригинал китоб шаклидаги слектрон китобларни сса техник жиҳатдан фақатгина компьютерда сқиш учун мслжаллаганман, уларни принтерда чоп стиш техник жиҳатдан мумкин смас.

— Бошқа тилда, масалан франяуз ёки инглизча саҳифалар очиб, асарлар таржимасини йслга қуйиш нисти йсқми?

Давронбек Тожиалиев: Ҳозирча сзбек адабиётининг русча таржималари ҳақида саҳифа очганман. Унга 150 ка сқин китоблар киритилган. Ўзбек адабиётининг инглизча, туркча, уйғурча таржималари ҳақида манбалар йиғспман. Худо хоҳласа, ушбу тилларда ҳам саҳифа очиш нистим бор.

Даврон Ҳотам: Биз сиз билан адаш сканмиз. Биринчидан, сизга бу ишингиз учун раҳмат. Шахсан мен бу сайтдан ксп фойдаланаман. Сиздан бир масалада фикрингизни билмоқчиман. Биз Тожикистон, Қозоғистон, Қирғизистондаги сзбек ижодкорларининг асарлари учун www.ziyouz.com каби сайт сратмоқчи сдик. Шунга нима дейсиз, қандай маслаҳат берасиз? А аҳмат.

Давронбек Тожиалиев: А аҳмат, Даврон ака. Мухлисларингиз Сизнинг ижод намуналарингизни менга юбориб, сайтга жойлашимни илтимос қилишган сди. Лорталдаги «замонавий сзбек шеъристи» бслимида Сизнинг ҳам ижодингизни халқимизга тақдим стганман. Яхши таклиф. Амалга оширсангиз хурсанд бсламиз. Лекин мен бошқа бир таклифни айтмоқчиман. www.ziyouz.com сзбек тилида ссзлашувчи, ушбу тилга мухлис бслган ҳамма учун очиқдир. Сайтдаги шеърист ва наср бслимларида Қирғизистон, Тожикистон, Шарқий Туркистон, Туркис каби давлатларда сшайдиган миллатдошларимизнинг ижод намуналарини берганман. Менимча, алоҳида ажралмасдан бир манбада ижод намуналари тспланса, срганувчи ва қизиқувчилар учун ҳам фойдали бслади. Зеро, адабиёт, маънавист чегара танламайди.

Сарвар, Корес: Ассалому алайкум! «Ватандош» газетасидаги иш фаолистингиз хусусида тсхталиб стсангиз. Газетанинг тез орада оммабоп бслиб кетишига қандай омиллар асос бслди дес оласиз?!

Давронбек Тожиалиев:Ваалайкум ассалом. «Ватандош» газетаси кспчилик кутган газета сди. Чунки сз тилингда, сз маданистинг, тарихинг ҳақида сқиш, айниқса, чет-слдагилар учун айни муддаодир. Шу кунгача ҳорижда сзбек тилида мунтазам нашр очишга ксп ҳаракатлар бслган, лекин улар кспинча самарасиз скунланган. Аммо АҚШдаги биринчи сзбек газетаси, мана бир йилдан кспроқ муддат бслди, чоп стилспти. Ватандошларимизнинг хонадонига етиб борспти. «Ватандош»нинг муваффақистларидан сна бири у Америкада сз ссзини айта олди, ватандошларимизга Ватанни сслатди. Шунингдек, нафақат сзбеклар, сна Марказий Осиё, А оссисдан АҚШга келганлар орасида ҳам сз аудиториссини топа олди. Газетани танитадиган асосий омил унинг номи ҳам смас, биринчи чоп стилгани ҳам смас. Асосий омил — унда чоп стилган мақолалар. Аафақат АҚШда, бошқа давлатларда ҳам мусофирликда юрган ватандошларимиз ҳаётида фойдали бсладиган юридик маслаҳатлар, таҳлилий мақолалар, Ўзбекистон ва ҳориждаги сзбеклар ҳаётидан снгиликларни газета ва интернет сайти орқали бериб борилдики, бу албатта кспчиликнинг сътирофига сабаб бслди.

А амазон: Ассалому алайкум, www.ziyouz.com порталини ташкил қилиш жараёни ҳақида ссзлаб берсангиз. Бу портални очиш фикри сизда қандай пайдо бслган?

Давронбек Тожиалиев:Ва алайкум ассалом. www.ziyouz.com маърифий порталига 2004 йили асос солинган. Лорталдаги маълумотлар каминанинг 14-15 йиллик меҳнати самарасидир. Ашлигимдан турли хил ажойибу-ғаройиботларга қизиқишим боис, даставвал кичик дафтарлар, сснгра кундаликларга маълумотлар йиғиб юрардим. Интернетнинг ривожланиши сайин, сзимда бор бслган маълумотларни ҳам айнан шу тармоқ орқали, бошқаларга ҳам улашгим келди. Ҳозирги замонда айрим ёшларимизнинг илм-маърифатдан оғиб кетаётганлари, сткинчи орзу-ҳавасларга берилиб, асл ҳақиқатни унутаёзганлари ҳам — бор гап. Ахборотлашаётган дунёда технологислар маълум маънода инсонни дангаса қилиб қссспти. Шунданми, ота-боболаримиз сришган илмий-маърифий ютуқларга етишиш бугун сртакдек туюлади.

Илм-маърифатнинг орамиздан кстарилиши даҳшат смасми? Аега ёшлар орасида кучли тафаккур сгалари кам? Аавоийлар, Улуғбеклар бизнинг ёшимизда сришган илм чсққиларининг 10 дан бирига етдикми? Аима учун 10 ёшгача Қуръони каримни ёдлаб мукаммал билган, минг-минг мисра шеърни ёддан айтган, ёш бслатуриб улкан кашфиётларни амалга оширган, жуда ксп тилларни мукаммал билган, ижодда катта рутбаларга сришган аждодларимизга муносиб бслиш учун етарли ҳаракат қилмаспмиз? Аега уйимизда кутубхоналаримиз йсқ? Аега илм, китоб талаш смас? Аима учун кутубхоналаримиз бозорларимиздек гавжум смас? Олган кийимимиз билан мақтанамиз-у, снги сқиган китобимиз, олган билимимиз ҳақида ссз қотмаймиз? Биз — ёшлар нега дангаса бслиб қолдик? Турли-туман компьютер сйинлари, видео ва турли кснгилочар сайтлар билан ҳамнафас ссаётган кичик ёшлилардан кейин нимани кутиш мумкин? Аима учун илмга рағбат ссниб бормоқда? Бу каби минглаб саволлар зиё истаган кснгилларни доимо безовта қилиши аниқ. Зеро, менинг мақсадим ҳам ёшларимизни илмга, зиёга чорлашдир.

— Сиз ҳам бирор бир танқидга учраганмисиз?

Давронбек Тожиалиев: Ҳа, албатта, танқидсиз келажак йсқ. Ҳар бир танқид остида гарчи сизнинг наздингизда у асоссиз бслса-да, бир фойда ётади. www.ziyouz.comнинг шу даражага етишида танқидларнинг срни катта. Зеро, фақатгина мақтов сшитавериш инсонни дангаса қилиб қссди, у ссишдан тсхтайди. Лортални дастлаб ташкил стган йилларим «бекорга вақтингни сарфласпсан, ундан ксра пуллик иш қилсанг бслмайдими», деганлар ксп бслди. «Сен тенгилар аллақачон машина олиб, участка қурди. Сен бслганг қопдек сумкангни кстариб, ҳалисм кутубхонанинг чангини тозаласпсан"¦» дейдиганлар ҳозир ҳам бор. Лекин мен бундай гапларга сътибор бермайман. 4-5 йиллар олдин баъзи ижодкорлар орасида асарларини интернетга жойлаш унинг савдосини слдиради деган фикр мавжуд сди. Бу борада ҳам анча танқидга учрагандим. Ўша пайтларда мен Лаоло Кослонинг «Асарларимни интернетда чоп стилиши китобларимни бестселлер қилди» деган фикрини тушунтиришга ҳаракат қилардим. Лекин ҳозир ундай смас. Жуда ксп ижодкорлар асарларини сайтда чоп стиб, халққа тақдим стганим учун миннатдорлик билдирсптилар.

— «Ватандош» нега фақат АҚШ ва Европада машҳур? Аима учун А оссисдаги сзбек муҳожирлари бу ҳақида билишмайди?

Давронбек Тожиалиев: Аега снди? «Ватандош»га А оссисдаги миллатдошларимиздан ҳам мактублар келади. У ердаги ватандошларимизнинг маданий тадбирлари ҳақида ҳам газета ёритилган, А оссисдаги юртдошларимиз билан боғлиқ снгиликларни сайтдан ҳам сқиш мумкин. Ўз Ватани ҳақида интернетдан бирон снгилик қидирган ҳар бир фойдаланувчининг «Ватандош»дан хабари борлигига ишончим комил.

Бсстон, Ўзбекистон: Ассалому Алайкум Давронбек! Ишларингизга Аллоҳ барака берсин. Лорталингиздан файдаланамиз, ва шу фурсатдан фойдаланиб сизга миннатдорчилигимни изҳор стишга рухсат бергайсиз. Қайси шамоллар сизни АҚШга йсллади?

Давронбек Тожиалиев: Ваалайкум ассалом. Ташаккур. Гарчи газета АҚШда чоп стилса-да, мен Ўзбекистондаман. Ҳозир интернет асри. Қаерда бслишингиздан қатъи назар бу тармоқ орқали журналистик фаолист билан шуғулланишингиз мумкин.

— Ҳозирги фаолистингиз ҳақида"¦

Давронбек Тожиалиев: Асосий фаолистим www.ziyouz.comда. Бу порталда ҳали ксп лойиҳаларни амалга оширмоқчиман.

— Ziyouz порталига молисвий ёки бошқа ксмакни қандай берса бслади ва ҳозир бу ксмак қаердан?

Давронбек Тожиалиев: Лорталда ишлаш мен учун — сзим ёқтирган машғулот. Шу боис 8 йилдан бери портал ҳаражатлари учун ҳеч кимдан молисвий ксмак олмаганман. Бос айтганимдек, бу мени тарбислаган шу халқ учун холис хизматимдир. Лекин молис сабаб бслиб битмай қолган лойиҳаларим ҳам бслган. Чунки, бир сзим ишлаганим боис ксп нарсаларга улгуролмаспман. Лекин аста-секинлик билан бслса-да, битмай қолган лойиҳаларни амалга ошириб, тақдим стишга ҳаракат қилспман. Бу йил www.ziyouz.uz учун давлат грантини олдим. Шу грант асосида порталнинг бир бслаги ziyouz.uz домени остида TAS-IX ҳудудида фаолист юритмоқда.

Шоҳруҳ, Шотландис: Давронбек, бу бир ойда камида тсрт беш марта кираман! А аҳмат сизга. Ziyouzда сзбек ва жаҳон адабиётини тсплаш фикри қандай пайдо бслган?

Давронбек Тожиалиев: Ашлигимдан адабиётга қизиқаман. Ота-онам, бобом олий маълумотли кишилар бслгани боис, болалигимдан китобга меҳр уйғотишган. Мактаб пайтида муаллимларимнинг фидойиликлари боис адабиётга меҳр снада ошди. Сурайё опа деган муаллимимиз «сзингиз сқиган китоблар рсйхати, унинг қисқача мазмуни ҳақида кундалик ёзиб боринг», дердилар. Ҳар дарс аввалида изоҳли луғатдан биз билмаган камида иккита ссзни ёдлаб келишимизни талаб қилардилар. Бир куни муаллимамиз бир сқувчи билан уйларидан икки қоп китобни сзлари кстариб келиб, сқувчиларга тақдим стгандилар"¦

У пайтларда интернет нималигини билмас сдим. Тошкентга сқишга келиб, интернет ҳақида срганиб, унда сзбекча манбалар, айниқса, инсонни сзгуликка етаклайдиган бадиий адабиётлар десрли йсқлиги билдим. «Зиё истаган қалблар учун» лойиҳасида сзбек ва жаҳон адабиёти намуналарини илк бор интернетда тақдим стдим.

— Сайтдаги китобларни Киндл ва Айфон учун махсус шаклларини чиқариш нистингиз йсқми? Айниқса ёшлар учун фойдали бслар сди.

Давронбек Тожиалиев:Ҳозир бир укамиз шу лойиҳа устида иш олиб бормоқда. Мен ксмаклашспман. Худо хоҳласа, баҳраманд бсласизлар.

— Шундай йирик бир лойиҳани ишлатиш молисвий томондан осон бслмаса керак?

Давронбек Тожиалиев: Аллоҳ қодир қилганча ҳаракат қилспман"¦

А­ркинжон, Татаристон, Қозон: Ассалому Алайкум Давронбек ака. Аллоҳ сиздан рози бслсин, шундай сзбек адабиётини, ҳам диний ёзувчию, шоирларни танийдиган сайт ташкил қилганингиз учун! Мен ксп китобларни телефонимга ташлаб фақат йслда сқиб юраман. Шуларнинг ичида снг ёққанлари «Юлдузли тунлар», «Ўткан кунлар», «Шайтанат» асарларидур! Сиз ҳам шу китобларни укигансиз, лекин қайси бири сизнинг фикрингизча снг гсзал ва ҳақиқий сзбекона асардир? Ишларингизга омад, Аллоҳ ҳамиша сз паноҳида сақласин!

Давронбек Тожиалиев: Ва алайкум ассалом. Ташаккур. Сиз ёқтирган асарлар кспчиликка манзур бслган китоблардир. Ҳар бирининг сзига хос жиҳатлари мавжуд. Ўзим ёшликдан севиб мутолаа қилганим учунми, асар воқеалари сз шаҳримда юз бергани, ксп жойлари таниш манзиллар сканлиги боисми, «Ўткан кунлар» романи менда катта таассурот уйғотган. «Ўткан кунлар» гарчи муаллиф ёзганидек, снги замон рсмончилиғи билан танишиш йслида кичкина бир тажриба, сна тсғриси бир хавас бслса-да, ҳали шу кунга қадар сзбек адабиётида унга етадиган асар сратилмади"¦

Анвар, Швеяис: Ассалому алайкум, Давронбек! Ziyouz.com орқали сзбек адабиёти бошқа тилларга ҳам таржима қилиндими?

Давронбек Тожиалиев: 2009 йили ziyouz.com билан ҳамкорликда Хожа Аҳмад Яссавийнинг снги топилган ҳикматлари ҳамда сски ҳикматлар йиғилиб, турк тилига таржима қилиниб, "œDivan-i Hikmet" номи остида (Доктор Ҳасти Биже тайёрлаган, 520 саҳифа) Анқарада чоп стилди. Айни китоб 2011 йили ҳам 6-марта босмадан чиқди. Шунингдек, порталимиз билан ҳамкорликда Аажмиддин Кубро, Абдухолиқ Ғиждувоний, Юсуф Ҳамадоний асарлари ҳам турк тилига таржима қилинди.

Жанубий Кореснинг Лусан шаҳрида "œОна Ватан сртаклари" номли китоб сзбек ва корейс тилларида чоп стилди.

Ziyouz.com билан ҳамкорликда Шарқий Туркистонда бирқанча сзбек асарлари таржима қилинди. Шунингдек, жаҳон адабиёти асарлари ҳам сзбек тили орқали уйғурчага таржима қилинди.

Афғонистонда ҳам бирқанча сзбек ҳикос ва қиссалари сски сзбек лаҳжасида, сски ёзувда чоп стилди. Шунингдек, жаҳон адабиётидан ҳикослар ҳам сзбек тили орқали Афғонистондаги сзбеклар учун сски сзбек тилида тайёрланди.

Туркисда илмий иш слароқ Ўткир Ҳошимовнинг "œДунёнинг ишлари" романи, Худойберди Тсхтабоевнинг "œЖаннати одамлар" романи, Ойбекнинг "œҚутлуғ қон", "œУлуғ йсл" романлари таржима қилинди. Шунингдек, сайтимиз тақдим стган бир қанча шеър ва ҳикослар дунёнинг турли тилларига таржима қилиниб, анталогисларга киритилди.

Санжар, Японис: Ассалому алайкум! Сайтингизнинг географисси ҳақида маълумот берсангиз.

Давронбек Тожиалиев: www.ziyouz.com порталига бевосита обуна бслганлар сони 20000 нафардан ошади. Ўтган муддат давомида полталда 81 миллиондан ортиқ саҳифа сқилган. Кунига 3500-4000 фойдаланувчи портал маълумотларидан баҳраманд бслади. Ўзбекистондаги давлат тилида фаолист юритувчи сайтлар орасида www.ziyouz.com юқори сринларда туради. Ташриф буюрувчиларнинг асосий қисми Ўзбекистондан, А оссис, АҚШ, Хитой, Корес давлатларидан ҳам сайтга снг ксп фойдаланувчи ташриф буюради. Сайтга кирувчиларнинг 35 %и интернетдаги қидирув тизимлари, асосан Google орқали ташриф буюришади.

— Келажакда сна қандай лойиҳаларни режалаштирспсиз?

Давронбек Тожиалиев: Лойиҳалар ксп. Аудиокитоблар лойиҳаси учун ҳам бир қанча китоблар тайёрлаб қсйганман. Имконистга қараб, секин-аста жойлаб борспман. Яна сзбек шоир ва ёзувчиларининг фотожамланмаси учун ҳам манбаларни йиғиб қсйганман. Яқинда, иншааллоҳ, тақдим стишга чоғланаётганим «Ўзбек насри онлайн анталогисси»дир. Ҳозирча бу анталогисга 169 нафар адибнинг 1110 та асари киритилди. Ундан сзбек адабиётидаги снг биринчи ҳикос, қисса, роман ва драмалардан тортиб, севимли ёзувчиларимизнинг снг сара асарларигача срин олган. Ҳар бир ижодкорнинг таржимаи ҳоли, асарлари киритилган. Яна озроқ ишлари қолди. Уларни битириб олгач, худо хоҳласа, тақдим стаман. Шунингдек, «Жаҳон насри», «Ўзбек мумтоз шеъристи», «Замонавий сзбек шеъристи», «Жаҳон шеъристи» онлайн анталогисларини ҳам тузиб, халқимизга тақдим стиш нистим бор. Яна «Адабий суҳбатлар», «Дастхат», «Китоб жавони» лойиҳаларини сйлаб қсйганман. Аллоҳ насиб қилса, ушбу лойиҳалар ҳам халқимиз учун фойдали манбага айланади, деган умиддаман.


www.bbc.co.uk/uzbek/interactivity/2012/04/120430_cy_talkingpoint_ziyouz.shtml

Qayd etilgan


Ummu Muslima  04 Iyun 2012, 21:43:02

 :asl3:
AbdulAziz ijodingiz bundanda gullab yashnayversin
manam  ko'p kitoblardan foydalanaman,rahmat aytish ham esga kelmaydi  :)

Alloh rozi bo'lsin sizdan,haqqingizga chin dildan duodamiz

Qayd etilgan


AbdulAziz  03 Iyul 2012, 19:16:30



УЗАЕТ: ЎЗБЕКЧА ГАЛИА АМИЗ
О перспективах и проблемах ориентаяии на узбекскоговорсс‰ую аудиторию

Уже совсем скоро Узнету придетсс  массово переключатьсс на узбекский сзс‹к, вслед за подрастаюс‰ей аудиторией. Какие подводнс‹е камни на стом пути ожидают отечественное Интернет сообс‰ество?
   
В стом году узбекскому сегменту интернета исполнитсс 17 лет, которс‹е  во много бс‹ли периодом становленис. Ло-настосс‰ему, стап развитис только начинаетсс. Сегоднс ежемессчно в отечественной части всемирной паутинс‹ посвлсютсс в среднем 100 новс‹х интернет-сайтов. Всего в Узнете чуть более 14 тс‹с. сайтов, однако узбекскосзс‹чнс‹е сайтс‹  составлсют менее 10% от обс‰его числа. Такое свление можно охарактеризовать несколькими проблемами, которс‹е сдерживают развитию качественнс‹х Интернет ресурсов на узбекском сзс‹ке. Давайте рассмотрим их по порсдку.

Кто успел, то и съел"¦

Как уже сказано, абсолютное большинство сайтов Узнета — на русском сзс‹ке. А­тому есть логическое объсснение: мс‹ открс‹ли Интернет через русский сзс‹к, которс‹й стал своеобразнс‹м мостом в Сеть и до сих пор продолжает им оставатьсс. Лостому исторически сложилось так, что доменнас зона UZ создавалась и прирастала ресурсами на «великом и могучем». А­тому способствовало и то, что первоначальнас Интернет аудиторис бс‹ла в основном городскас и хорошо знала русский. Да и  ИТ-спеяиалистс‹, начинавшие Узнет, бс‹ли русскоговорсс‰ими.
Интернет ресурсс‹ на узбекском сзс‹ке начали более ли менее активно посвлстьсс только год-два назад. Естественно, что пользователи, которс‹е уже привс‹кли к поиску информаяии на русском сзс‹ке, продолжают искать ее в зоне RU и посес‰ать в основном русскосзс‹чнс‹е сайтс‹ даже в зоне UZ. Ао дело не только в стом.
Ло мнению Дильшода Музаффарова, директора рекламного агентства Ledokol, проблемс‹ узбекскосзс‹чного Интернета вписс‹ваютсс в обс‰ие тенденяии развитис Интернета вообс‰е. Узбекскосзс‹чнс‹й сегмент отстает потому, что начинал позднее, чем другие. Ло словам Д. Музаффарова, в ближайшие два-три года стоит ожидать резкого роста количества ресурсов на узбекском сзс‹ке. А­тому будут способствовать рост числа Интернет пользователей за счет регионов, удешевление Интернет доступа и развитие самих технологий. 
А­ти слова отчасти подтверждаютсс последними тенденяисми в Узнете. С увеличением числа пользователей Интернета  наблюдаетсс рост количества сайтов на узбекском сзс‹ке. Аапример, сто чисто узбекскосзс‹чнс‹й сайт любителей футбола www.uff.uz, которс‹й из обс‹чного чата перерос за 5 лет в один из наиболее посес‰аемс‹х ресурсов Узнета. Также начали посвлстьсс первс‹е узбекскосзс‹чнс‹е Интернет-СМИ, порталс‹ (www.olam.uz ), образовательнс‹е ресурсс‹ (www.ZiyoNET.uz - Информаяионнас образовательнас сеть), блоги (www.fikr.uz), сояиальнс‹е сети (www.muloqot.uz, www.sinfdosh.uz). Активно создаютсс спеяиализированнс‹е порталс‹ длс студентов, учителей, врачей и многие другие. Уже сегоднс все госведомства имеют версии сайтов на узбекском сзс‹ке. Медленно, но верно, растет число и качество статей сняиклопедии Wikipedia на узбекском сзс‹ке (http://uz.wikipedia.org/). Созданнас в снваре 2004 года узбекскас Википедис содержит пока 8157 статей, 23338 стр. (121 место). 

Content is a king"¦ (Все дело в содержании"¦) 
 
А­то известное в сети вс‹ражение как нельзс более подходит и длс узбекскосзс‹чнс‹х сайтов, в малой популсрности которс‹х отчасти виновнс‹ и сами создатели. Дело в том, что ресурсс‹ на узбекском сзс‹ке не блес‰ут оригинальнс‹м контентом.
Так, если попс‹татьсс проанализировать рейтинг наиболее посес‰аемс‹х в узбекской доменной зоне, то почти половина - 20 из 50 сайтов, занимаюс‰их верхнюю строчку рейтинга www.uz  - составлсют развлекательнс‹е ресурсс‹ про кино, шоу-бизнес, музс‹ку и т.д.
Как известно, одну из основ успеха сайта в Интернете составлсет регулсрное обновление. Даже беглс‹й анализ ресурсов Узнета показс‹вает, что регулсрно обновлсютсс только небольшое количество русскосзс‹чнс‹х новостнс‹х сайтов, за несколькими исключенисми. Узбекскас версис, как правило, отстает на день, а иногда и на большее времс.  Ао даже регулсрно обновлсемс‹е узбекские версии сайтов Интернет СМИ свлсютсс переводнс‹ми кописми русских версий. Лостому в узбекской версии трудно найти какой-либо информаяионнс‹й сксклюзив, если вообс‰е возможно.
Ло мнению Давронбека Тожиалиева, создателс самого крупного слектронного образовательного портала Ziyouz.com, узбекскосзс‹чнс‹й Интернет непопулсрен из-за малого количества информаяии на узбекском сзс‹ке. Лрос‰е найти какое либо стихотворение узбекского поста на русском сзс‹ке, чем на узбекском. «Когда есть возможность без труда найти любую информаяию на русском сзс‹ке, никто не будет искать сту же информаяию на узбекском сзс‹ке», резюмирует он. К тому же нет никакой пропагандс‹ узбекских сайтов,  молодежь массово увлекаетсс зарубежнс‹ми соясетсми, такими как Одноклассники, ВКонтакте и др. Ает единого сояиального ресурса на узбекском, которс‹й мог бс‹ собрать всю молодежь, отмечает Д. Тожиалиев. 
Ло словам Е. Склсревского, ведус‰его спеяиалиста А¦ентра Узинфоком, в отечественном сегменте интернет, в том числе и на узбекском сзс‹ке, не хватает локальнс‹х информаяионнс‹х ресурсов, например, о расписании врачей в поликлинике, планируемс‹х работах на улияах города, меропристий в том или ином месте. Кроме того, есть необходимость во всеобс‰ей соясети, объединсюс‰ей всех и чтобс‹ люди сами постили новости — о той же поликлинике, например.

Аа одном снтузиазме долго не протснешь

Финансовас сторона вопроса также свлсетсс одной из причин медленного развитис ресурсов на узбекском сзс‹ке. Как известно, большинство Интернет проектов сначала начинаютсс на голом снтузиазме, но со временем требуютсс средства на развитие: сто может бс‹ть поддержка государства или поступленис от рекламс‹, исходс из направленности ресурса.
Аапример, самс‹й крупнс‹й на даннс‹й момент узбекскосзс‹чнс‹й ресурс в Сети  Ziyouz.com бс‹л создан в 2004 году и  начинал свою работу как бесплатнас библиотека литературнс‹х произведений на узбекском сзс‹ке. Основнс‹е темс‹ сайта — нравственность, просвес‰ение, культура, образование, узбекскас литература, семьс и обс‰ество. Имеетсс большой оживленнс‹й форум. В настосс‰ее времс на портале собрано 8646 научно-популсрнс‹х, образовательнс‹х статей, 1726 слектроннс‹х книг, более 1300 рассказов, творческас биографис более 600 писателей и постов, более 15 тс‹с. пословия, 900 фотоснимков по историю Узбекистана и много другое. До 2012 года Ziyouz.сом развивалсс исключительно на средства создателей, лишь в стом году удалось получить государственнс‹й грант на развитие. Ао таких проектов — единияс‹.
Ло мнению Давронбека Тожиалиева из портала Ziyouz.com, чтобс‹ развивать Узнет, сначала необходимо наладить работу и постоснное обновление сайтов всех государственнс‹х органов на государственном сзс‹ке. Они зададут тон.
Во-вторс‹х, требуетсс составить онлайн каталог всех библиотек, музеев в стране, чтобс‹ читатели без труда могли получить доступ ко всем источникам по Узбекистану.
В-третьих, принсть спеяиальную программу по развитию узбекской Википедии. Лока мс‹ сами не начнем размес‰ать правильную информаяию про Узбекистан, сто поле будет заполнено неверной информаяией. Кроме того, надо срочно создавать слектроннс‹е версии всех словарей и сняиклопедий на узбекском сзс‹ке, а также архивс‹ всех СМИ.
Другас причина пассивного развитис узбекскосзс‹чнс‹х ресурсов заключаетсс в том, что создатели контента не знают друг друга, их действис по продвижению, переводу и инияиативе разрозненнс‹. Отсутствие консолидаяии усилий государства и обс‰ества не позволсет узбекскосзс‹чнс‹м ресурсам вс‹йти на новс‹й качественнс‹й уровень развитис.

Леревод CMS

Координатор сообс‰ества программистов www.joomla.uz  Михаил Иванов считает, что немаловажнас роль в развитии Узнета на узбекском сзс‹ке принадлежит технической составлсюс‰ей вопроса. Лока все популсрнс‹е в мире «движки» сайтов не будут переведенс‹ на узбекский сзс‹к и распространстьсс на бесплатной основе, трудно говорить о росте числа сайтов на узбекском сзс‹ке.
Как известно, в мире сус‰ествует несколько популсрнс‹х так назс‹ваемс‹х «движков» (оболочек), сайтов, на которс‹х и строитсс сайт. А­то такие движки как WordPres, Joomla, Drupal. Они первоначально написанс‹ на английском сзс‹ке и уже давно переведенс‹ на русский. Трудность заключаетсс в том, что отсутствуют стандартнс‹е переводс‹ стих движков на узбекском сзс‹ке. И каждс‹й раз создатели по-своему и заново переводст их узбекский сзс‹к, так как отсутствует стандартнас версис на узбекском сзс‹ке. А­то приводит к потерсм времени, сил и, как следствие, к удорожанию разработки. Кроме стого, что в переводе всех сайтов есть разночтенис в части использованис терминов.
«В других странах группа разработчиков, как правило, вс‹полнсет создание сзс‹ковой локализаяии и вс‹кладс‹вает в свободное пользование. У нас же если какас-то группа разработчиков или веб студис создает своими силами сзс‹ковую локализаяию, то использует ее как преимус‰ество в создании сайтов на узбекском сзс‹ке перед конкурентами и не спешит делитсс и вс‹кладс‹вать в свободнс‹й доступ свои наработки. Лостому могут сус‰ествовать множество версий и разновидностей локализаяий длс популсрнс‹х CMS у разнс‹х веб студий, и мало того разного уровнс качества и степени готовности. А­то касаетсс и сайтов длс гос структур. Каждс‹й раз при создании сайта длс гос учрежденис вс‹делсютсс денежнс‹е средства на переводс‹ и разработку локализаяий сайтов, и по сути разработка сайта на опенсорс(бесплатной) CMS вливаетсс в копеечку», отмечает М. Иванов.
А¦ентрализованнс‹й перевод сус‰ественно повс‹сил бс‹ популсризаяию созданис сайтов на узбекском сзс‹ке  и снизил бс‹ порога входа длс начинаюс‰их веб-мастеров. Также сто значительно упростило бс‹ перевод уже сус‰ествуюс‰их сайтов на государственнс‹й сзс‹к, Лока стим занимаютсс только снтузиастс‹.       

Лроблема кириллияа/латинияа

Обс‹чно перед создателсми ресурса возникает вопрос: на каком шрифте делать интерфейс сайта: на кириллияе или латинияе? Как известно, страна постепенно переходит на латинский алфавит. Дело в том, что старшее поколение (кому за 30 лет) привс‹кли к кириллияе, и длс них текстс‹ на латинияе вс‹зс‹вает определенную трудность при чтении. В свою очередь, длс молодого поколенис, которое учитсс на латинском алфавите, воспристие текстов на кириллияе также вс‹зс‹вает определеннс‹е неудобства.
Сейчас большинство узбекскосзс‹чнс‹х ресурсов представленс‹ на кириллияе, но постепенно они должнс‹ будут перейти на латинияу  вслед за аудиторией. Уже вс‹росло яелое поколение, не знаюс‰ее русского сзс‹ка. Соответственно они не могут получать информаяию из интернета на русском сзс‹ке и нуждаютсс в ресурсах на узбекском сзс‹ке. Лричем, на латинской графике. В отсутствии таковс‹х их приобс‰ение к Интернету начинаетсс и заканчиваетсс обс‰ением в чатах, сотсетсх «Одноклассники», «В контакте» и др.       
Ло сути, проблема кириллияс‹ и латинияс‹ длс интерента — сто сугубо техническас проблема, которас могла бс‹ решитсс созданием программс‹ по транслитераяии шрифтов в режиме онлайн. Ао такой программс‹ пока нет, и стим никто не занимаетсс.   
 
IT-грамотность оставлсет желать"¦

Ес‰е один немаловажнс‹й момент - низкий уровень IT-грамотности и пользователей и создателей ресурсов на узбекском сзс‹ке.
 Большинство пользователей считают, что если они могут работать в Word, играть в пасьснс, заходст в почту и соясети, то они уже подкованс‹ в вопросах информаяионнс‹х технологий. Ао сто, конечно же, не так.
Сплошнс‹е ошибки в написании текстов у авторов сайтов, кривс‹е фотографии, неработаюс‰ие ссс‹лки — встречаютсс сплошь и рсдом. Дизайн многих узбекскосзс‹чнс‹х сайтов в большинстве своем оставлсет желать лучшего.
Отдельно стоит отметить вопрос корректности копирайта. Обс‹чно в большинстве отечественнс‹х узбекскосзс‹чнс‹х сайтов не указс‹ваютсс источники информаяии и фотографий, что также в итоге не способствует росту аудитории на узбекском сзс‹ке.

Ес‰е не поздно, уже не рано

Ло словам Сурена Сапова, руководителс интернет-компании Afisha Media, сегоднс многие все час‰е присматриваютсс к узбекскосзс‹чной аудитории. «Как только у нас будет больше статистики и пониманис того, что нужно узбекскосзс‹чной аудитории с учётом наших возможностей - мс‹ будем работать в стом направлении». 
А тем временем, пока инвесторс‹ и прочие отечественнс‹е игроки присматриваютсс к Узнету на узбекском сзс‹ке, зарубежнс‹е соясети активно стараютсс привлечь отечественнс‹х пользователей. Так, в апреле российскас соясеть «Одноклассники» впервс‹е в странах САГ запустила мобильную версию сайта на узбекском сзс‹ке. Аа подходе версис на узбекском сзс‹ке длс ЛК. Ло последним даннс‹м, максимальнас мессчнас аудиторис «Одноклассников» в Узбекистане составлсет около 1 млн. пользователей, а более половинс‹ из них — пользователи, которс‹е заходст в сеть с мобильнс‹х телефонов.   
Без сомненис, узбекскосзс‹чнс‹й интернет - сто потеняиально огромнс‹й рс‹нок, которс‹й имеет тенденяию к замес‰ению собой русскосзс‹чного Узнета. Важность развитис наяионального сегмента Интернет понимает и правительство А еспублики. Лодтверждение тому — принстас недавно Лрограмма дальнейшего внедренис и развитис информаяионно-коммуникаяионнс‹х технологий в А еспублике Узбекистан на 2012—2014 годс‹, которой предусмотрено развитие наяиональной информаяионно-поисковой системс‹, отечественнс‹х сояиальнс‹х сетей, и других современнс‹х информаяионнс‹х ресурсов широкого пользованис, дальнейшее развитие наяионального сегмента сети Интернет.
Многое делаетсс Ааяиональной образовательной сетью Ziyonet.uz, к которой подключенс‹ все средние и вс‹сшие образовательнс‹е учрежденис в стране. Как сообс‰или «А­О» в яентре  Uzinfocom, на даннс‹й момент здесь собранс‹ 37313 информаяионно-образовательнс‹х статей, 5779 сайтов-сателлитов, 6200 записей на блоге Fikr.uz, 7,300 видеороликов на uTube.uz, 140 коллективнс‹х блогов, 540 персональнс‹х блогов.
Из перечисленнс‹х ресурсов более половинс‹ на узбекском сзс‹ке. Аапример, не менее чем на 90% ресурсов библиотеки на узбекском сзс‹ке, блоги на Fikr’e тоже в большинстве на узбекском. Ао стого свно не достаточно. Узбекскосзс‹чному интернету нужно срочно нарас‰ивать ресурсную информаяионную базу, создавать слектроннс‹е библиотеки, онлайн каталоги, образовательнс‹е порталс‹ на государственном сзс‹ке. Аеобходимо искать новс‹е способс‹ популсризаяии контента на государственном сзс‹ке. Ло мнению большинства опрошеннс‹х «А­О» скспертов, в узбекском сегменте Интернета не хватает серьезнс‹х аналитических ресурсов и ресурсов скономической направленности.   

***

А езюмирус все сказанное, нужно отметить, что узбекский интернет вступает в стадию активного роста. И успешность многих сегоднсшних игроков в будус‰ем будет определстьсс тем, насколько бс‹стро они смогут сориентироватьсс и начать инвестировать в узбекские ресурсс‹ и проектс‹. Уже в самом скором времени узбекскосзс‹чнс‹й интернет уже не будет занстием только длс патриотов, радетелей сзс‹ка и культурс‹. И чем бс‹стрее он перейдет сту стадию, тем лучше.

5 «за», чтобс‹ делать сайтс‹ на узбекском сзс‹ке:

- практическое отсутствие конкуреняии в узбекскосзс‹чной среде;
- потеняиально большас аудиторис в Узбекистане и за его пределами;
- крупнейшие мировс‹е и русскосзс‹чнс‹е поисковики хорошо индексируют узбекскосзс‹чнс‹е сайтс‹;
 - возможность создать местнс‹е аналоги популсрнс‹х сервисов и сайтов;
- возможность застолбить «место под солняем». 

Джамолиддин Турдимов
«А­кономическое обозрение», â„– 5, 2012

Лримечании:
Ло даннс‹м газетс‹ «Хабар», обс‰ее количество интернет-пользователей в Узбекистане по итогам первого квартала текус‰его года составило 9,1 миллиона. 3,85 миллиона из обс‰его количества пользователей вс‹ходст в интернет традияионнс‹м способом (по итогам первого квартала 2011 года — 3,362 миллиона, рост год к году — 14,6%), а 5,2 миллиона свлсютсс пользователсми мобильного интернета (4,185 миллиона, рост — 24,2%), пишет газета. Аапомним, что на начало текус‰его года в стране, по даннс‹м УзАСИ, насчитс‹валось более 8,827 миллиона интернет-пользователей. Число абонентов мобильной свсзи составлсло свс‹ше 25,441 миллиона.

Qayd etilgan


AbdulAziz  02 Yanvar 2013, 21:46:10

اوزبیک تیلینی رواجلنتیریش اوچون ینگی قدملر کوتریلماقده

حبیب الرحمن قویاش
بی بی سی
افغانستانلیک بیر قنچه اوزبیک یازووچیلری، اوزبیکستانده یازیلیب باسیمدن چیققن بیش تاملیک «Ø§ÙˆØ²Ø¨ÛŒÚ© تیلی ایضاحلی لغتی» کتابینی کیریل الفباسیدن عرب الفباسیگه اوزگرتیریش ایشلرینی باشله گنلر.مذکور کتاب بیر قنچه سوادلی اوزبیک یاشلر تمانیدن عرب الفباسیگه اوزگرتیریلماقده.یاشلرنی ییغیب، اوزبیک تیلی ایضاحلی لغتی ناملی بیش تاملیک کتابنی عرب الفباسیگه اوزگرتیریشگه اورینگن لردن بیری اوزبیک یازووچیسی محمد عالم کوهکن.کوهکن جنابلری بو ایش عملگه آشیریلیشی افغانستان اوزبیکلری اوچون اوته اهمیتلی ایکنینی ایته دی.اوزبیک یازوچیسی عزیزالله آرال هم اوزبیک تیلی ایضاحلی لغتی ناملی کتاب نینگ تیار بولگندن کیین باسیمدن چیقیشی اوچون هیچ قنده ÛŒ مادی امکانیت موجود ایمسلیگینی ایتیش بیلن بیرگه کتاب نینگ موفقیت بیلن چاپ بولیب چیقیشیگه ایشانچ بیلدیره دی.ارال جنابلری مذکور کتاب، کیریلدن عرب الفباسیگه اوزگرتیریشی بیلن، بیر قنچه استاد لر تمانیدن تیکشیریلیب کیینچه لیک، کتاب مولفی بیلن صحبت بولیب چاپ بولیشینی معلوم قیلدی.بوکونگی کونلرده افغانستان اوزبیک لری تمانیدن نیچه مدنی تشکیلات ایجاد ایتیلیب، اوزبیک یازوچیلرینینگ ایجادیاتلرینی چاپ قیلیش ریجه لری اوزلرینینگ بیرینچی بورچلریدن دیر دیب اعلام قیلگنلر. بیراق بیر قنچه اوزبیک یازووچیلری، اولرنینگ ایجادیاتلریگه توسیق بولیب تورگن یگانه معما بو- مالی امکانیتلرنینگ یوقلیگی دیر دیب ایته دیلر.



ییگیرمه بیر کتاب مولفی بولگن اوزبیک یازوچیسی محمد کاظم امینی، اوزبیکلر تمانیدن ایجاد ایتیلگن مدنی توزیلمه لر، اوزبیک یازوچیلری نینگ ایجادیاتلرینی چاپ قیلیش اوچون اورینمه گنلیککه عیب له یدی.امّا آیدین انجمنی مسئول لریدن بولگن عبدالرحیم تیمورنینگ معلوم قیلیشیچه؛ آیدین هنوز Ú¯Ù‡ Ú†Ù‡ اوزبیک یازوچیلرینینگ اون سکّیزته کتابینی چاپ قیلیشگه اولگوریب بولگن.بو کتابلر، اوزبیک یازوچیلری؛ محمد حلیم یارقین، شفیقه یارقین، عبدالرحیم ابراهیم، عبدالرحیم معصومی Ùˆ شولرگه اوخشه Ú¯Ù† نیچه یازوچیلرنینگ اثرلریدن عبارت بولگن.افغانستان لیک اوزبیک ایجادکاری، استاد محمد عالم لبیب، اوتگن اون بیر ییل مابینیده، اوزبیک تیلیده یازیلگن کتابلر سانی انچه آز ایکنینی ایتر ایکن، اوزبیک کتابخوانلری نینگ سانی هم آز ایکنینی قید ایته دی.اوزبیکستان قلمکشلری نینگ ایجادي فعالیتلری افغانستان ضیالیلری، جمله دن یازووچیلری اوچون اونوملی سنله دی. حاضر الفباسی اوزگرتیریله یاتگن قاموسی کتاب هم اوزبیکستان انترنیت سایت لریدن بیری «Ø¶ÛŒØ§ اوز» دن کوچیریب آلینگن.



ضیا اوز سایتی نینگ باشقروچیسی دوران"ŽØ¨ÛŒÚ© تاجی"ŽØ¹Ù„ÛŒ"Ø§ÙÙˆÙ Ú¯Ù‡ کوره، مذکور سایت اوزیل- کیسیل اوزبیکستان الکترون ترماقلرینینگ اینگ بویوک منبع لریدن بیریگه ایله نیب بولگن.دوران بیک مذکور سایتنی میلادی 2004 Ù†Ú†ÛŒ ییلی دن بیری باشقه ریب کیلماقده. او نینگ ایتیشیچه؛ افغانستانده Ú¯ÛŒ اوزبیک یازوچی لریدن تشقری باشقه اوزبیکلر ایجادیاتلرینی مذکور سایتگه ترقه تیشگه اورینگنلر. شو نرسه Ù†ÛŒ کوزگه توتیب، مذکور سایت بوندن کیین عرب الفباسیگه یازیلگن کتابلرنی هم یغییب تیریب دنیا اوزبیکلریگه ترقه تیشنی معلوم قیلدی.افغانستانده اون بیر ییلدن بیری ینگی حکومت روی کارگه کیلیشی بیلن، اوزبیکلر موقعی هم بیرقدر کوتریلدی. عین زمانده، اوزبیک تیلی مملکت نینگ اوچینچی رسمی تیلی صفتیده افغانستان باش قانونیگه کیریتیلدی. مکتب لرگه اوزبیک تیلیده درس بیریش فعالیت لری کینگه ییب کیتدی. اوزبیک تیلیده بیر قنچه رسانه لر برنامه ترقه تیشگه باشله ب، خلق تمانیدن آلقیشلندی. ولیکن شو یوتوقلرگه قرگنده، اوزبیک ضیالیلری هلی همان بو تیلنینگ کوپراق رواجلنتیریش اوچون انچه گینه کمچیلیک لر بارلیگینی تیلگه آله دیلر.

O'zbek tilini rivojlantirish uchun yangi qadamlar ko'tarilmoqda

Habiburrahmon Quyosh
BBC
30 dekabr, 2012


Afg'onistonlik bir qancha o'zbek yozuvchilari, O'zbekistonda yozilib, bosmadan chiqqan 5 tomlik "O'zbek tilining izohli lug'ati" kitobini kirill alifbosidan arab alifbosiga o'girish ishlarini boshlaganlar.

Mazkur kitob bir qancha savodli o'zbek yoshlari tomonidan arab alifbosiga o'girilmoqda.

Yoshlarni yig'ib, "O'zbek tilining izohli lug'ati" nomli besh tomlik kitobni arab alifbosiga o'girishga uringanlardan biri o'zbek yozuvchisi Muhammad Olim Ko'hkandir.

Ko'hkan janoblari bu ishning amalga oshirilishi Afg'oniston o'zbeklari uchun o'ta ahamiyatli ekanligini aytadi.

O'zbek yozuvchisi Azizulloh Orol ham "O'zbek tilining izohli lug'ati" nomli kitobning tayyor bo'lgandan keyin bosmadan chiqishi uchun hech qanday moddiy imkoniyat mavjud emasligini aytish bilan birga kitobning muvaffaqiyat bilan chop bo'lib chiqishiga ishonch bildiradi.

Orol janoblari mazkur kitob kirilldan arab alifbosiga o'girilishi bilan bir qancha ustozlar tomonidan tekshirilib, keyinchalik kitob mualliflari bilan suhbat etilib, chop bo'lishini ma'lum qildi.

Bugungi kunda Afg'oniston o'zbeklari tomonidan bir necha madaniy tashkilot ijod etilib, o'zbek yozuvchilarining ijodiyotlarini chop qilish rejalari o'zlarining birinchi burchlaridandir deb e'lon qilganlar. Biroq bir qancha o'zbek yozuvchilari o'zlarining ijodiyotlariga to'siq bo'lib turgan yagona muammo bu - moliy imkoniyatlarning yo'qligidir, deb aytadilar.

Yigirma bir kitob muallifi bo'lgan o'zbek yozuvchisi Muhammad Kozim Aminiy, o'zbeklar tomonidan ijod etilgan madaniy tuzilmalarni o'zbek yozuvchilarining ijodiyotlarini chop qilish uchun urinmaganlikda ayblaydi.

Ammo "Oydin" anjumani mas'ullaridan bo'lgan Abdurrahim Temurning ma'lum qilishicha, "Oydin" hanuzgacha o'zbek yozuvchilarining o'n sakkizta kitobini chop qilishga ulgurib bo'lgan.

Bu kitoblar o'zbek yozuvchilari Muhammad Halim Yorqin, Shafiqa Yorqin, Abdurrahim Ibrohim, Abdurrahim Ma'sumiy va shularga o'xshagan bir necha yozuvchilarning asarlaridan iborat bo'lgan.

Afg'onistonlik o'zbek ijodkori ustoz Muhammad Olim Labib o'tgan o'n bir yil mobaynida o'zbek tilida yozilgan kitoblar soni ancha oz ekanini aytar ekan, o'zbek kitobxonlarining soni ham ozayganini qayd etadi.

O'zbekiston qalamkashlarining ijodiy faoliyatlari Afg'oniston ziyolilari, jumladan yozuvchilari uchun unumli sanaladi. Hozir alifbosi o'girilayotgan qomusiy kitob ham O'zbekiston internet saytlaridan biri www.ziyouz.com dan ko'chirib olingan.

Ziyouz saytining boshqaruvchisi Davronbek Tojialiyevga ko'ra, mazkur sayt uzil-kesil O'zbekiston elektron tarmoqlarining eng buyuk manbalaridan biriga aylanib bo'lgan.

Davronbek mazkur saytni melodiy 2004 yildan beri boshqarib kelmoqda. Uning aytishicha,  Afg'onistondagi o'zbek yozuvchilaridan tashqari boshqa o'zbeklar ijodiyotlarini mazkur saytda tarqatishga uringanlar. Shu narsani ko'zda tutib, mazkur sayt bunday keyin arab alifbosida yozilgan kitoblarni ham yig'ib, dunyo o'zbeklariga tarqatishni ma'lum qildi.

Afg'onistonda bir yildan beri yangi hukumat ro'yi korga kelishi bilan o'zbeklar maqei ham bir qadar ko'tarildi. Ayni zamonda o'zbek tili mamlakatning uchinchi rasmiy tili sifatida Afg'oniston Bosh qonunida keltirildi. Maktablarda o'zbek tilida dars berish faoliyatlari kengayib ketdi. O'zbek tilida bir qancha risolalar barnoma tarqatishga boshlab, xalq tomonidan olqishlandi. Va lekin shu yutuqlarga qaraganda o'zbek ziyolilari hali hamon bu tilning ko'proq rivojlantirish uchun anchagina kamchiliklar borligini tilga oladilar.

http://www.bbc.co.uk/uzbek/afghanistan/2012/12/121230_ar_uzbek_lughati.shtml

Qayd etilgan


AbdulAziz  14 Yanvar 2013, 10:14:17

Ўзбек тилидаги снг машÒ³ур веб-сайт Ò›айси?

Зиё улашиш осонми?

Ўтган 2012 йилда ziyouz.com интернет порталидан фойдаланганлар сони 1 миллион 585 минг нафардан ортган. 35 000 000 саÒ³ифа сÒ›илган. Бу Ò³аÒ›да Openstat маълумот берган. 2004 йилдан буён порталга кирганлар сони сса 12 миллион нафарга сÒ›инлашган.



Ўз фаолистида «Зиё истаган Ò›алблар учун!» ссзларини шиор Ò›илиб олган ziyouz.com сÒ›увчиларининг йил сайин кспасётгани сабабини аслида сайтда жойланган ксп сонли китоблар, асарлар, Ò³икмат ва маÒ›оллар, Ò“аройиб маълумотларнинг сзи айтиб турибди.
Лекин бунга Ò›арамай скувчилар фикрига мурожаат Ò›иламиз.
«Мен керакли маълумотларни топдим. АйниÒ›са, жаÒ³он адабиёти бсйича"¦ Сайт ташкилотчиларига миннатдорчилик билдираман», дейди Алишер МаÒ³мудов.
«Мен ÒšсÒ›он шаÒ³риданман. Касбим — сÒ›итувчилик. Мазкур сайт орÒ›али барча дарсларимни ташкил Ò›илишга Ò³аракат Ò›илмоÒ›даман"¦», деб ёзади сайтнинг Дилшода исмли мухлиси.
Ауралиев насабли сÒ›увчи сса сз сÒ³тиросларини сшира олмайди: «ЎртоÒ›лар, китоб излаш балосидан Ò›утулдик. А­нди фаÒ›ат сÒ›иш ва ва сна сÒ›иш лозим"¦»
Мен сса, бироз зерикарлироÒ› туюлса-да, сна раÒ›амларга мурожаат Ò›иламан:
Ò²озирда кунига порталга 4 мингдан 4 срим минггача киши ташриф буюради.
www.uz рейтинги маълумотларига ксра, соф сзбек тилидаги сайтлар орасида www.islom.uz сайтига бир кунда 3200-3500 киши, футбол ишÒ›ибозларининг www.fk.uz сайтига Ò³ам шунча, Ўзбекистон А еспубликаси Ò›онун Ò³ужжатлари маълумотлари миллий базаси — www.lex.uz сайтига 3000-3500 киши, Ўзбекистон Ò³укумати портали — www.gov.uzга 1500-1800 киши, Ўзбекистон миллий ахборот агентлигининг www.uza.uz сайтига 1500-1600 киши ташриф буюради.

Четда сшаётган сзбеклар учун Ò›улайлик

Ziyouz.com интернет порталига фаÒ›ат Ўзбекистоннинг сзида смас, балки чет слларда Ò³ам Ò›изиÒ›иш ой сайин ортиб бормоÒ›да. Шу сринда А оссисда йилига 255 минг киши, АÒšШда 170 минг киши портал хизматидан фойдаланаётганини таъкидлаш жоиз. Жанубий Корес, Туркис, Хитой, ÒšозоÒ“истон, ÒšирÒ“изистон, Бирлашган Араб амирликлари, Олмонис, Тожикистон ва Украинадаги ziyouz.com ихлосмандлари 32 мингдан 10 минг нафаргача сканлиги аниÒ›ланган. Умуман олганда Ò³озирда бу снг оммабоп сайт хизматидан жаÒ³оннинг 160 давлатида сшаётган кишилар фойдаланишмоÒ›да.
АфÒ“онистонлик ТошÒ›ин исмли киши сайтга кириб, сзига зарур барча керакли китобларни топа олгани учун мамнунлигини билдиради.
ÒšозоÒ“истонлик Фаррух сса «Ўзимизнинг бу сзбекча сайт борлигидан унинг ижодкорларидан ста миннатдорман. АйниÒ›са, четда сшаётган биз сзбеклар учун Ò›улайликлар сратиб берспсизлар"¦», дейди.
Айни шу сринда сайтга киритилган насрий ва шеърий асарлар муаллифлари орасида Ўзбекистондан ташÒ›арида сшаётган сзбек ижодкорлари талайгина сканлигини таъкидламоÒ›чимиз. Жумладан, Буюк Британис, Канада, Тожикистонда сшаб, ижод стаётган шоир ва носирларнинг асарлари мавжуд.

Сайтга фаÒ›ат сара маÒ›олалар танланади

Сайтдаги снлаб бслимларнинг Ò³ар бири сзининг ксп сонли сÒ›увчисига сга. Масалан, «Сара маÒ›олалар» бслимига гарчи кейинги пайтларда снги маÒ›олалар киритилмаган бслса-да, бу бслимнинг сÒ›увчилари сира камайган смас.
Адабиётшунос ИброÒ³им Ò²аÒ›Ò›улнинг «Мактаби бетакрор» маÒ›оласи сÒ›увчилар снг ксп сÒ›ийдиган сара маÒ›олалардан биридир.
«Ò²амма замонда Ò³ам амал атрофида алам ва адоват сралишиб, сргашиб юрган. Мансаб ва мартаба учун олишув, тортишув, Ò³асад ва маккорликлар Ò³еч бир даврда тсхтаб Ò›олмаган — Ò³амиша фаол Ò³аракатда бслган. А­нг ёмони, Ò³асад ва адоват на истеъдод, на фазилат, на умумъстироф, Ò³еч нарсани тан олмаган. Мана шу Ò³аÒ›иÒ›атни Абдулла Òšодирий «МеÒ³робдан чаён» романида жуда ёрÒ›ин шаклда ёритиб берган.»
МаÒ›оланинг бошида бслган бу фикр сÒ›увчи диÒ›Ò›атини тез сзига тортади ва снди у Абдулла Òšодирийнинг «МеÒ³робдан чаён»ни сратишдаги маÒ³орати Ò³аÒ›ида ИброÒ³им Ò²аÒ›Ò›улнинг фикрлари билан тслалигича танишишга ошиÒ›ади.
А бслмаса, адабиётшунос ÒšозоÒ›бой Йслдошнинг марÒ³ум адиб Шукур Холмирзаев Ò³аÒ›идаги «Узун йсл боши ёки сркин ссз умри» маÒ›оласини олайлик. «Ашлик» журналидан олиб берилган бу маÒ›олада адабиётшунос «Шукур ака сзидан ксра адабиётни кспроÒ› севмоÒ›нинг уддасидан чиÒ›ди. У Ò›улайликлардан воз кечиб, адабиётга хизмат Ò›илишга сзида куч топа олди. Азувчи адабиётни сзига хизмат Ò›илдирмади, аксинча, бир умр унга хизмат Ò›илди. Шу боис адабиёт Ò³ам Шукур Холмирзаевни астойдил ёрлаÒ›ади. Аслида Ò³ам адабиёт ижодкорга Ò³еч нарса бермай туриб, ундан Ò›урбонлик ссрайдиган Ò³одисадир,» дес фикр юритади.

Ò²амдардга, суÒ³батдошга айланган Ò³икматлар

Лортал сÒ›увчиларидан бири А. Аурматов «100 файласуф Ò³икмати» бслимининг ашаддий мухлисларидан бири. У «АйниÒ›са Ò³икматлар хазинаси ниÒ³остда Ò›албларни жунбушга келтирадиган, руÒ³ий ва маънавий озиÒ› берадиган, бслимдир. Ксп Ò³икматлар сÒ›увчига осон тушуниладиган Ò›илиб арабчадан моÒ³ирона таржима стилган. Ишонсангиз, бу Ò³икматлар сандиÒ“и ва баъзи китоблар менинг Ò³амдардимга, суÒ³батдошимга айланиб улгурди. ЎÒ›иган сарим Ò›албим таскин топади, шу Ò³икматлар билан, илм билан сзимга сзим таскин бераман, худди мен учун атаб, мени назарда тутиб айтилгандек гсё», дейди.
Шу сринда бу бслимда Ò²азрат Сулаймондан (тахминан милоддан аввалги 960-935 йилларда Ò³укмронлик Ò›илган) тортиб Умар Хайёмгача бслган мутафаккир, файласуфларнинг Ò³икматга айланган фикрлари келтирилганини сслатмоÒ› сринли.
Абу Ааср Форобий «Агар Ò³укмдор одамларни сзига бсйсундириш, итоат сттириш, уларни буткул сз измига солиб, нима истаса, нимани буюрса, шуни ссзсиз бажо келтиришлари учун жанг Ò›илса, бу адолатсиз курашдир. Агар Ò³укмдор кимдандир устун туриш маÒ›садида жанг Ò›илса, бу Ò³ам адолатсиз уруш Ò³исоблангусидир. Борди-ю, Ò³укмдор кимнидир ёки кимларнидир сз Ò“азабини Ò›ондириш ёхуд шунчаки Ò³узурланиш учун слдирса, бу Ò³аракат Ò³ам адолатсизлик саналади», деб айтиб кетган.
Форобийнинг бу Ò³икмати билан Ò³озиргача сайтга кирган 6800 нафарга сÒ›ин сÒ›увчи танишиб чиÒ›Ò›ан.
Гарчи орадан не-не асрлар стган бслса-да, лекин бу Ò³икматга снги тсн кийдиришнинг Ò³ожати йсÒ›, дейди ziyouz.com га десрли Ò³ар куни кириб туришини айтган А. Йслдошев исмли сÒ›увчи.

«Фан ва таълим соÒ³асида снг схши сайт"

Сайт фаолистини юритиш асосан унинг асосчиси ва бош муÒ³аррири Давронбек Тожиалиевнинг зиммасига тушади.
Сайтга снги нарсаларни танлашда Ò›айси тамойилларга суснилиши Ò³аÒ›идаги саволга жавоб берар скан, у аввало киритилаётган маълумотнинг сÒ›увчиларга фойдали сканлигига сътибор Ò›аратилишини, шунингдек, порталдаги аксарист киритмалар сингари, унинг интернетга биринчи марта жойланишини таъкидлайди.
Бадиий асарлар танлашда Ò³ам аввало унинг сависсига сътибор Ò›аратилади.
Лортал мутасаддиси Давронбек Тожиалиевнинг айтишича стган йили амалга оширилган снг катта ишлардан бири слектрон китоблар сонининг 3100 тадан ошганлиги бслди.
«Бу стган йилгига нисбатан икки баравар кспдир. Шунингдек 2012 йили 233 нафар носирнинг 1600 тага сÒ›ин асарини сз ичига жамлаган "œЎзбек адабиёти онлайн антологисси" (Ò³али уни тслдириш давом стмоÒ›да) ташкил стилди. UZ Миллий домени 2012 йил интернет-фестивалининг «Фан ва таълим соÒ³асида снг схши сайт" йсналишида www.ziyouz.uz портали биринчи сринни Ò›слга киритди,» дейди Давронбек Тожиалиев.
Давронбек Тожиалиев таъкидлаган "œЎзбек адабиёти онлайн антологисси"га киритилган носирларнинг снг ёши улуÒ“и МаÒ³мудхсжа БеÒ³будий (1875 йилда туÒ“илиб, 1919 йилда вафот стган) бслса, снг ёш адиб Лобар Азизхсжаева сндигина 21 ёшга кирган.
Сайтга Ò›сйилган снг сснгги китоблар орасида Аавоий асарлари луÒ“ати, БобораÒ³им Машрабнинг «МеÒ³рибоним Ò›айдасан?», Маъруфжон Йслдошевнинг «Чслпон ссзининг сирлари», Òšутб Хоразмий, Сайфи Сароий китоблари борлигини таъкидлаш сринли.
Оз ишчи кучи билан шунчалик катта ишларни амалга ошириш осонми? Айрим китоб, журнал, манбаларни Ò›идириб топишда Ò›андай Ò›ийинчиликлар учраб туради, ссраймиз Давронбек Тожиалиевдан.
«Агар инсонда хоÒ³иш, кимгадир фойдаси тегаётганидан завÒ› Ò³исси бслса, у Ò›илаётган иш асло оÒ“ирлик Ò›илмайди. Манба топишда Ò›ийинчиликлар бслиб туради. Тузум сзгариши, турли ксчди-ксчдилар, китобхонлар ва кутубхоначиларнинг лоÒ›айдлиги сабабли кспгина кутубхоналарда сзбек тилидаги баъзи сски манбаларни топишда Ò›ийинчиликлар юзага келади. Шундай бслса-да, боридан фойдаланишга Ò³аракат Ò›илспмиз. Айрим муаллифлар, журнал таÒ³риристлари сз манбаларини таÒ›дим стсптилар. Шоирлар Хуршид Даврон, Фахриёр, филологис фанлари доктори Жаббор А­шонÒ›ул ва бошÒ›аларнинг шахсий кутубхоналари манбаларидан Ò³ам баÒ³раманд бслспман,» дейди Давронбек Тожиалиев.
Ўтган йилдан бошлаб порталнинг рус ва инглиз тилидаги саÒ³ифалари Ò³ам ишга тушди. АллаÒ›ачон рус тилидаги саÒ³ифага 1000 дан ортиÒ›, инглиз тилидаги саÒ³ифага 100 га сÒ›ин маÒ›ола киритилган.
Мен бу раÒ›амларни келтиришдан чарчамайман ва раÒ›амлар бошÒ›аларни Ò³ам толиÒ›тирмайди, деб сйлайман. Чунки мен бу раÒ›амлар замирида Ò›анчалар меÒ³нат ётганлигини Ò³ис Ò›илиб тураман.
Ò²ис Ò›иламан-да, истак ва имконист Ò³аÒ›идаги фалсафани сслайман. Демак, айримлари бир неча кун, айримлари бир-икки ой умр ксрган, умри узоÒ›роÒ› бслса-да, мазмун-мундарижаси Ò“ариб, тор сайтларнинг муаллифлари келтираётган Ò›ийинчиликлар Ò³аÒ›идаги баÒ³оналар асоссиз скан-да!
Албатта,www.ziyouz.com нинг Ò³ам сзига сраша камчиликлари бор. Масалан, Ò³али лотин Ò³арфида схши сÒ›ий олмайдиган сÒ›увчилар кириллда кспроÒ› адабиётлар киритилишини ссраб хат ёзишади. Кимдир слектрон китоблар берилган форматларни оча олмасдан доÒ“да"¦
Лекин бу камчиликлар порталнинг умумий кенг ксламли ишлари олдида Ò³ечдек гсё"¦

МинтаÒ›адан мустаÒ›ил журналист
13 снвар 2013 — 16:16 GMT
http://www.bbc.co.uk/uzbek/culture/2013/01/130113_ziyouz_web_site.shtml

Qayd etilgan


Muxsiya  06 Mart 2013, 17:28:37

ohho' bu maqolalarni o'qib xuddi sayt admini Davronbek aka emas o'zim bo'lib qolgandek faxrlanib ketdim,  ziyouz mening internetdagi uyim

Qayd etilgan