Ziyouz.com haqida matbuotda  ( 22160 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 B


AbdulAziz  08 Mart 2013, 08:06:41

Ўзнет ёки Ўзбекча гапирамиз 

ЯÒ›инда сзбек тилидаги интернет ресурслар (Ўзнет) ссиб келаётган ёшлар ортидан сзбек тилига стиш заруристи билан тсÒ›нашади. Бу йслда маÒ³аллий интернет Ò³амжамистни Ò›андай ксз илÒ“амас тссиÒ›лар кутиб турипти.
Бу йил интернетнинг сзбек сегменти очилганига 17 йил тслди. Бу йилларни ксп жиÒ³атдан тикланиш йиллари деб аташ мумкин. Аслини олганда ривожланиш босÒ›ичи снди бошланаспти деб айтиш мумкин. Ò²озирда интернетнинг маÒ³аллий тармоÒ“и — uz Ò³удудида ойига сртача 100 снги доменлар очилмоÒ›да. Бугунга келиб Ўзнетда Ò³аммаси бслиб (2012 йилнинг апрели Ò³олатида — муÒ³аррир иловаси) 14 мингдан бир оз ошиÒ› сайтлар мавжуд. Аммо уларнинг атига 10 фоизигина сзбек тилидаги сайтлардир. Бу Ò³ол бир Ò›атор муаммолар билан изоÒ³ланади, айнан улар сзбек тилидаги интернет ресурсларнинг ривожини секинлаштирмоÒ›да.

УзоÒ›ни ксзлаган ютади

ЮÒ›орида айтилганидек, Ўзнетдаги сайтларнинг аксаристи бугунда рус тилида. Бунинг мантиÒ›ий сабаблари бор албатта. Гап шундаки, биз интернетни рус тили орÒ›али танидик, у биз учун сзига хос ксприк вазифасини стади ва Ò³озирда Ò³ам шундай бслиб Ò›олмоÒ›да. Шу сабабли тарихан uz Ò³удуди рус тилида сратилди ва ривожлана бошлади. Бунинг сна бир сабаби, илк интернетдан фойдаланувчиларнинг кспчилиги шаÒ³арда сшовчилар бслгани ва рус тилини схши билганидир. Бунинг устига Ўзнетга тамал тошини Ò›сйган ахборот технологислари мутахассислари Ò³ам рус тилли сди. Шу сабабли, интернетдан фойдаланувчилар керакли маълумотларни рус тилида .ru Ò³удудида ишлашга одатланиб Ò›олишди ва бунда давом стишмоÒ›да.
Ўзбек тилидаги интернет ресурслар асосан охирги бир икки йил ичида фаол ривожлана бошлади. Лекин гап фаÒ›ат бунда смас.
 Интернет реклама соÒ³асидаги етакчи компанислардан бири Ledokol Groupнинг директори Дилшод Музаффаровнинг фикрига ксра, сзбек тилли интернетнинг ривожланиши билан боÒ“лиÒ› муаммолар умуман интернетнинг ривожига хос бслган тамойилларга мос келади. Унга ксра, сзбек тилли интернет ортда Ò›олганлигининг асосий сабаби, унинг бошÒ›алардан ксра кечроÒ› ривожлана бошлаганидир. Д. Музаффаровнинг ссзларига ксра, сÒ›ин икки уч йил ичида сзбек тилли интернетнинг гуркириб ссишини кутиш мумкин бслади. Бунга мамлакат Ò³удудларидан бслган сзбек тили фойдаланувчиларнинг интернетга Ò›сшилиши, интернетдан фойдаланиш Ò³аражатларининг арзонлашуви ва технологисларнинг тараÒ›Ò›ий топиши Ò³ам ксмаклашади.
Бу ссзларни Ўзнетнида кечаётган сснгги тамойиллар билан Ò³ам Ò›исман тасдиÒ›ланади. Гап шундаки, интернетдан фойдаланувчилар сони ортиб бориши баробарида сзбек тилидаги сайтлар сони Ò³ам ортиб бормоÒ›да. Масалар, тслиÒ› сзбек тилидаги футболга баÒ“ишланган сайтлардан бири www.uff.uz беш йилда оддий чатдан Ўзнетнинг етакчи сайтларидан бирига айланди. Шунингдек, сзбек тилидаги интернетда оммавий ахборот воситалари (ОАВ), порталлар, таълим ресурслари (www.ziyonet.uz), блоглар (www.fikr.uz), ижтимоий тармоÒ›лар (www.sinfdosh.uz, www.muloqot.uz ) пайдо бсла бошлади. Шунингдек талабалар, сÒ›итувчилар, шифокорлар ва бошÒ›а ксплаб ихтисослашган порталлар Ò³ам фаол сратилмоÒ›да. Бугунда барча давлат идоралари сайтларининг сзбек тилидаги версисси ишлаб турипти. Ўзбек тилидаги Wikipedia Ò›омусидаги (http://uz.wikipedia.org) маÒ›олалар сони секинлик билан бслсада, ошиб бормоÒ›да. Википедиснинг 2004 йилнинг снвар ойида асос солинган сзбек тилидаги бслими бугунга келиб 8157 маÒ›ола, 23338 бетдан иборат (121 срин).

Content is a king ёки Ò³амма гап мазмунда



Ушбу Ò›адим Ò³аÒ›иÒ›ат интернетга нисбатан ишлатилганда Ò³ам сзини тслиÒ› оÒ›лайди, съни сзбек тилидаги ресурсларнинг оммалашмаганлигига уларнинг сратувчилари Ò³ам ксп жиÒ³атдан сабабчи.
 Гап шундаки, сзбек тилидаги сайтларнинг кспчилиги мазмун жиÒ³атдан саёз. www.uz рейтингининг юÒ›орисидаги 50 сайтниннг десрли срми — 20 ортиÒ“и файлларни юклаб олишга мослашган кснгилочар ресурслар (кино, шоу-бизнес, мусиÒ›ага баÒ“ишланган).
Ўзбек тилидаги снг йирик таълимий ресурс www.ziyoyz.comнинг ташкилотчиси Давронбек Тожиалиевнинг фикрига ксра, сзбек тилидаги интернет оммалашмаганлигининг сна бир сабаби, сзбек тилидаги маълумотларнинг ста озлигида. Айтайлик, сзбек шоири Ò³аÒ›идаги бирон маълумотни сзбек тилидан ксра рус тилида топиш осонроÒ›. "œБирон керакли маълумотни рус тилида топиш осонроÒ› скан, уни сзбек тилида Ò³еч ким изламайди", дес Ò›айд стада Д. Тожиалиев. Бунинг устига сзбек тилидаги сайтларни Ò³еч ким тарÒ“иб Ò›илмайди, ёшлар сса, хорижий "œОдноклассники", "œВконтакте" ва бошÒ›а сайтларда машÒ“ул. Ашларни бир ерга бирлаштира оладиган бирорта Ò³ам сгона ресурс мавжуд смас, дейди куюнчаклик билан Д. Тожиалиев.
 Маълумки, Ò³ар Ò›андай сайт муваффаÒ›истининг калитларидан бири — бу тезкорлик Ò³исобланади. Лекин Ўзнетни шу жиÒ³атдан ксз югуртириб ксрсак, доимий равишда снгиланадиган сайтлар — бу рус тилидаги снгиликларга ихтисослашган сайтлар сканлиги маълум бслади. Уларнинг сзбек тилидаги версислари (агар улар бслса) сса, одатда, асосий версисдан бир ёки ундан Ò³ам кспроÒ› кун орÒ›ада юради Ò³амда рус тилидаги сайтларнинг нусхалари Ò³исобланади. Шу сабабли, сзбек тилидаги сайтларда сзига хос, оригинал маÒ›олалар, снгиликларни топиш мушкул ёхуд десрли мумкин смас.
"œUzinfocom" марказининг етакчи мутахассиси Евгений Склсревскийнинг ссзларига ксра, маÒ³аллий интернет тизимида, шу жумладан сзбек тилида, маÒ³аллий снгиликларни ёритадиган ресурслар етишмайди. Масалан, поликлиникадаги шифокорларнинг иш жадваллари, шаÒ³арда олиб бориладиган Ò›урилиш ишлари, бслиб стиши кутилаётган тадбирлар Ò³аÒ›ида ёзадиган ресурслар. Бундан ташÒ›ари, барчани сзида бирлаштирадиган сгона ижтимоий ресурсга Ò³ам сÒ³тиёж бор, токи унга одамларнинг сзи снгиликлар кирита олсинлар.

Ò²олва деган билан оÒ“из чучимайди

Масаланинг молисвий томони Ò³ам сзбек тилидаги ресурларнинг секинлик билан ривожланаётганлигининг сна бир сабабларидан биридир. Гап шундаки, Ò›оидага ксра кспчилик интернет ресурслар минимал сарф Ò³аражатлар билан бошланади, лекин ваÒ›т стиши билан ресурсни ривожлантириш учун маблаÒ“ талаб стилади. Бу, ресурснинг ихтисослашувидан келиб чиÒ›Ò›ан Ò³олда давлат ёрдами, ёки рекламадан тушадиган пуллар бслиши мумкин.
Масалан, Ò³озирги пайтда сзбек тилидаги снг йирик ресурлардан бири — www.ziyouz.com 2004 йилда ташкил Ò›илинган бслиб, сз ишини сзбек тилидаги бадиий асарларнинг текин кутубхонаси сифатида бошлаган. Сайтнинг асосий мавзулари — маънавист, маърифат, маданист, таълим, сзбек адабиёти, оила ва жамист. Сайт Ò›ошида катта форум Ò³ам фаолист юритмоÒ›да. Бугунга келиб порталда 8646 илмий-оммабоп, маърифий маÒ›олалар, 1726 слектрон китоблар, 1300 зиёд Ò³икослар, 600 ошиÒ› шоир ва ёзувчиларнинг ижодий биографисси, 15 мингдан ортиÒ› маÒ›оллар, Ўзбекистон тарихига оид 900 ошиÒ› суратлар ва бошÒ›а ксплаб маълумотлар жамланган. 2012 йилгача сайт фаÒ›ат ташкилотчиларнинг маблаÒ“лари Ò³исобига ривожланган, фаÒ›атгина стган йили давлат гранти олишга муваффаÒ› бслган. Аммо бундай лойиÒ³алар бармоÒ› билан санарли.
 Давронбек Тожиалиевнинг фикрига ксра, Ўзнетни ривожлантириш учун биринчи барча давлат идораларининг сзбек тилидаги сайтлари ишини йслга Ò›сйиш керак.
Иккинчидан, мамлакатдаги барча кутубхоналар, музейларнинг онлайн каталогини тузиб чиÒ›иш зарур, токи сÒ›увчилар Ò³еч Ò›андай Ò›ийинчиликсиз билимлардан фойдаланиш имконистига сга бслсинлар.
Учинчидан, сзбек тилидаги Википедисни ривожлантириш Ò³аÒ›ида махусус дастур Ò›абул Ò›илиш лозим. Токи биз Ўзбекистон Ò³аÒ›идаги ишончли маълумотларни жойлаштирмас сканмиз, бу ахборот майдони нотсÒ“ри маълумотлар билан тслдирилади. Бундан ташÒ›ари, сзбек тилидаги барча луÒ“атлар ва Ò›омусларнинг слектрон версислари зудлик билан сратишни бошлаш керак.
 Ўзбек тилидаги ресурслар пассивлигинининг бошÒ›а бир сабаби, муÒ³аррирларнинг бир-бирларини билмаслиги. Бунинг оÒ›ибатида уларнинг Ò³аракатлари мувофиÒ›лашмаган, съни Ò³амма сз билганича ишламоÒ›да. Давлат ва жимист Ò³аракатларининг уйÒ“унлашмаганлиги сзбек тилидаги ресурларга тараÒ›Ò›иётнинг снги кейинги босÒ›ичига чиÒ›иш имконини бермаспти.

Техник таржима муаммоси

www.joomla.uz — дастурчилар Ò³амжамисти мувофиÒ›лаштирувчиси Михаил Ивановга ксра, сзбек тилидаги интернетнинг ривожида масаланинг техник томони Ò³ам катта аÒ³амист касб стади. Токи дунёдаги барча мавжуд оммалашган CMSлар (сайтлар сратиладиган дастурий асос) сзбек тилига таржима Ò›илиниб, бепул тарÒ›атилмас скан, сзбек тилидаги сайтларнинг ривожланиши ва кспайиши Ò³аÒ›ида гапириш Ò›ийин.
Гап шундаки, дунёда бир нечта оммалашган бепул CMSлар мавжуд бслиб, сайтларнинг аксаристи улар асосида Ò›урилади. Буларга WorldPress, Joomla, Drupal кабилар киради. Улар инглиз тилида ёзилган ва аллаÒ›ачон ксплаб тилларга таржима Ò›илинган. Òšийинчилик шундаки, юÒ›оридаги CMSларнинг сзбек тилига стандарт таржималари мавжуд смас. Бунинг натижасида сайт ташкил Ò›илувчилар Ò³ар сафар уларни сзбек тилига снгидан сз билганларича таржима Ò›илишади. Бу Ò³ол, ваÒ›т, куч йсÒ›отилишига, ва, охир-оÒ›ибатда. ишнинг Ò›имматлашишига олиб келади. Бундан ташÒ›ари, таржималарда Ò³ар сафар ибораларни турлича таржима Ò›илинади.
 "œБошÒ›а мамлакатларда агар дастурчилар гуруÒ³и CMSнинг маÒ³аллий вариантини сратадиган бслсалар, уни одатда бепул сркин равишда тарÒ›атади. Бизда сса агар бирор бир веб-студис сз кучи билан маÒ³аллий тилли CMSни сратса, уни бошÒ›аларга бермайди. Шу сабабли турли веб-студисларда CMSларнинг турли ксриниш, тайёрганлик даражаси, сифатга сга бслган маÒ³аллий версислари мавжуд. Давлат идораси учун сайт сратишга киришилаётганда Ò³ар сафар таржима ва маÒ³аллий версисни сратиш учун снгидан пул маблаÒ“лари ажратилади. Ва натижада, бепул CMSда сратиладиган сайт Ò³ам анча Ò›имматга тушади," дес Ò›айд стади Михаил Иванов.

Лотинчами, кириллча?

Одатда снги очилаётган сайт сратувчилари олдида сайтни Ò›айси шрифтда: кирилл ёки лотин шрифтида сратган маъÒ›ул, деган савол туÒ“илади. Гап шундаки, катта авлод вакиллари (ёши 30 ошганлар) киррилча сÒ›ишга срганишган, ва ва улар учун лотин шрифтидаги матнларни сÒ›иш бирмунча Ò›ийичиликлар туÒ“диради. Ўз навбатида, лотин ёзувида саводи чиÒ›Ò›ан ёш авлодга кирилл шрифтида ёзилган матнларни Ò›абул Ò›илиш осон смас.
 Ò²озирда аксарист сзбек тилидаги ресурслар киррил шрифтида, лекин ссиб келаётган аудиторис ортидан аста секин лотин шрифтига стиши керак. Бундан ташÒ›ари, рус тилини билмайдиган бутун бир авлод улÒ“айиб келмоÒ›да. Ўз навбатида, улар улар интернетдан рус тилида маълумот ола олмайди ва сзбек тилидаги ресурсларга, айнан лотин ёзувидаги ресурсларга сÒ³тиёжманд. Бундай ресурслар топилмаган таÒ›дира уларнинг интернет билан мулоÒ›оти мусиÒ›а ва филмларни юклаб олиш, чат ва ижтимоий тармоÒ›ларда мулоÒ›от билан чекланади.
 Аслини олганда, кирриллча ёки лотинча муаммосини катта маънода арзимас техник муаммо дейиш мумкин. Муаммо шрифтларни онлайн режимда транслитераяис Ò›илувчи дастур (скрипт) сратиш йсли билан осонгина Ò³ал Ò›илиниши мумкин. Лекин бундай дастур Ò³озирча сратилгани йсÒ›.

Ахборот технологислари бсйича саводхонлик етарли даражадами"¦

Яни бир муÒ³им жиÒ³ат — Ò³ам фойдаланувчиларнинг, Ò³ам сзбек тилида ресурслар сратувчиларнинг ахборот технологислари бсйича саводхонлиги паст даражада сканлигидир.Кспчилик фойдаланувчилар Word дастурида ишлай олиш, компьютерда Ò›арта сйнаш, слектрон почта ва ижтимоий тармоÒ›ларга киришни билишни ахборот технологислари бсйича билимга сгалик деб тушунади. Лекин бу, албатта, бундай смас.
 Сайт муаллифларининг матнларни ёзишдаги ксплаб хатолари, Ò›ийшиÒ› срнатилган суратлар, ишламайдиган иÒ›тибос ва ксрсатмалар Ò³аддан ташÒ›ари ксп учрайди. Ўзбек тилидаги кспчилик сайтларнинг дизайни Ò³ам Ò›ониÒ›арли даражада смас.
 Интернетда муаллифлик Ò³уÒ›уÒ›ларини саÒ›лаш масаласини алоÒ³ида таъкидлаб стиш керак. Одатда, кспчилик сзбекча сайтларда маълумот ва суратлар олинган манбалар ксрсатилмайди. Бу Ò³ам, сз тавбатида, сзбек тилидаги аудиториснинг кспайишига ксмаклашмайди.

А­рта Ò³ам, кеч Ò³ам смас

Аfisha Media интернет-компанисси раÒ³бари Сурен Саповнинг фикрига ксра, бугун кспчилик сзбек тилидаги аудиторисга сътибор Ò›аратмоÒ›да. "œБизда етарлича статистик маълумотлар ва сзбек тилидаги аудиторс сÒ³тиёжларини тушуниш пайдо бслиши билан, имконистларимиздан келиб чиÒ›Ò›ан Ò³олда, бу йсналишда иш бошлаймиз", дес таъкидлайди у.
Лекин айни пайтда, Ò³али маÒ³аллий сармосдорлар сзбек тилидаги интернетга снди снди сътибор Ò›аратаётган бир пайтда Ò³орижий компанислар сзбекистонлик интернетдан фойдаланувчиларни сзларига жалб стиб олишга Ò³аракат Ò›илишмоÒ›да. Масалан, 2012 йилнинг апрелида россислик Одноклассники ижтимоий тармоÒ“и МДÒ² мамлакатларида илк маротаба сз сайтининг сзбек тилидаги мобиль версиссини ишга туширди. Лерсонал компьютерлар учун сзбекча версис сса сратилиш арафасида. Сснгги маълумотларга ксра, Одноклассники сайтига Ўзбекистондан кунига 500 минг киши киради Уларнинг кспчилиги тармоÒ›Ò›а сзларининг мобиль телефонлари орÒ›али чиÒ›ади.
ШубÒ³асиз, сзбек тилли интернет — бу истиÒ›болли катта бозор бслиб, у аста секин рус тилидаги интернетнинг срнини сгаллай боради. Интернетнинг миллий тармоÒ“ини ривожлантиришнинг муÒ³имлигини мамлакат Ò³укумати Ò³ам схши тушунади. Бунинг исботи — сÒ›инда Ò›абул Ò›илинган Ўзбекистон А еспубликасида 2012-2014 йилларда Ахборот коммуникаяис технологисларини жорий Ò›илиш ва снада ривожлантириш дастуридир. Унда миллий ахборот Ò›идирув тизими, маÒ³аллий ижтимоий тармоÒ›лар ва бошÒ›а замонавий ахборот ресурсларини ривожлантириш, интернетнинг маÒ³аллий сегментини ривожлантириш Ò³ам ксзда тутилган.
Мамлакатимиздаги барча срта махсус ва олий сÒ›ув юртлари уланган Миллий таълим тармоÒ“и — Ziyonet.uz томонидан Ò³ам ксп ишлар Ò›илинмоÒ›да. "œА­кономическое обозрение" журналига "œUzinfocom" марказидан Ò³абар беришларича, тармоÒ›да 37313 маÒ›олалар, 5779 ёндош сайтлар, Fikr.uz жамоавий блоглар хизматида 6200 ёзувлар, 140 жамоавий ва 540 персонал блоглар, uTube.uz видео хизматида 7300 роликлар жамланган.
ЮÒ›орида саналган ресурсларнинг срмидан кспи — сзбек тилида. Масалан, кутубхонанинг 90% ортиÒ“и сзбек тилидадир. Fikr.uz жамоавий блогларининг Ò³ам аксари сзбек тилида. Лекин бунинг сзи етарли смас. Ўзбек тилидаги интернетнинг ахборот ресурс базасини кспайтириш, слектрон кутубхоналар, онлайн каталоглар, давлат тилидаги таълим порталлари ташкил Ò›илиш керак.
 Ўзбек тилидаги маълумотларни оммалаштиришнинг снгича йслларини излаб топиш зарур. "œА­кономическое обозрение" журнали мурожаат Ò›илган мутахассисларнинг кспчилиги интернетнинг сзбек тилидаги Ò›исмида жиддий таÒ³лилий ресурслар ва иÒ›тисодий ресурслар етишмайди, дес таъкидлашди.
ЮÒ›оридагиларга хулоса срнида, сзбек тилидаги интернет фаол ссиш босÒ›ичига кираётганлигини айтишни истар сдик. Бугунги мавжуд ресурсларнинг келажакдаги муваффаÒ›исти уларнинг сзбек тилидаги ресурс ва лойиÒ³аларга сътибор Ò›аратиб, уларни ривожлантиришга сармос киритиши билан белгиланади. ЯÒ›ин ваÒ›т ичида сзбек тилли интернет фаÒ›ат жонкусрлар учун машÒ“улот бслмай Ò›олади. Ва бу Ò›анчалик срта содир бслса, шунча схши!

Ўзбек тилида сайт сратишнинг 5 схши томони

 "¢ Ўзнетда раÒ›обатниннг десрли йсÒ›лиги;
 "¢ Ўзбекистон ва ундан ташÒ›аридаги салоÒ³истли аудиторис;
 "¢ Йирик интернетдан Ò›идириш хизматлари сзбек тилли сайтларни тез топади;
 "¢ ТаниÒ›ли хизмат ва сайтларнинг сзбекча муÒ›обилларини сратиш имконисти;
 "¢ ВаÒ›т борида бсш жойларни сгаллаб Ò›олиш.

Жамолиддин Турдимов, по материалам журнала "œА­кономическое обозрение"
http://www.mezon.uz/analytics/trends/3096-uznet-yoki-uzbekcha-gapiramiz

Qayd etilgan


AbdulAziz  12 Aprel 2013, 09:18:17

Ziyouz.comda chop etilgan Harlem Shake: bema’nilik ildizi qayerda? maqolasiga AQSHning The Washington Post gazetasi o'z munosabatini bildirdi:

The Washington Post: Uzbekistan officials call Harlem Shake ‘a vortex full of meaninglessness and shamelessness’


Posted by Max Fisher on April 10, 2013 at 12:05 pm


An Uzbek news site called Ziyouz, once known for its cultural commentary but increasingly for parroting official state propaganda, has published a length article condemning the Harlem Shake. It calls the dance, a breakout phenomenon that has produced silly homemade videos from every corner of the globe, "œa vortex full of meaninglessness and shamelessness."
Sarah Kendzior, an anthropologist with extensive experience studying Uzbekistan, says the articles reflects more than just knee-jerk anti-Westernism from this majority Muslim dictatorship. Nor, she believes, is this about preempting the Harlem Shake "œflash mobs" that became public protests in Egypt and Tunisia.
"œThis is more of an opportunity for them to establish their moral authority and present the world outside Uzbekistan as dangerous and corrupt," Kendzior wrote in an e-mail. "œIt’s not a knee-jerk response; it’s calculated."
The article, she explains, quotes two "œexperts." The first is an "œexpert on culture" with no stated affiliation (is he an academic? a government official?) and the second is a preacher and rector at the state-run Tashkent Islamic University, which is affiliated with members of the Uzbek government. They argue, according to Kendzior’s summary, "œthat the Harlem Shake is mindless, damaging to youth, a typically terrible product of globalization and mass media, and that it does nothing to help Uzbeks develop their spiritual values." The preacher is quoted as citing the Koran.
Freedom House ranks Uzbekistan as "œNot Free" and included the country among just eight others in its 2011 report, "œWorst of the Worst: The World’s Most Repressive Societies." Their report cites, among many other civil rights abuses, the degree to which the government attempts to control public and even private speech. "œOpen and free private discussion is limited by the mahalla committees — traditional neighborhood organizations that the government has turned into an official system for public surveillance and control," it reads.
For a state-aligned Uzbek outlet to treat even just this slight hint of popular culture as a threat, though funny from afar, is part of a much darker mission.
Read full article..

Comments:

Dessi: Author has no idea on what he is writing about, at least no idea about the cultural aspects of traditional Uzbek society in the first place, put Islam aside. It is shameful for Washington Post to publish such an unprofessional article which even interprets the original source wrong. After sexual revolution, most of the westerners find Harlem Shake and other similar viral videos with the elements of nudity and pornographic content amusing, while struggling against rapists and childmolesters. Absence of any kind of human dignity and animalistic cravings are considered as the elements of self-impression, and in some way used to measure the level of democracy by some journalists. I am not saying that Uzbekistan is absolutely democratised country, but there are some values we would like to keep. And one of these values is our oriental way of looking at different things, which has nothing to do with democracy and freedom of self-impression. We don’t think that acting crazy in public nude somehow increases the dignity and the reputation of that person, neither it appears to be fun as it may embarrass other people around. Unlike western cultures, Uzbeks like other Asians are more of a community people rather than an individualistic society, therefore it does care others what you do in public, and people will surely be concerned about your behaviour, and they will surely judge you. This is the way how we try to keep our social norms, customs and traditions, making everyone to think twice before saying something, just leave alone acting. It is worthwhile to ponder on what you do, if it somehow offends other people in your community, if it really helps you gain respect within this community etc. If none of that holds, then there is no purpose or meaning, but self-humiliation causing public embarrassment.
couple of remarks on wrong interpretation of the source:
 1) There are no officials involved in this article at all. It is an independent insight of a journalist who analyses this phenomena in Uzbekistan, providing correct statistics and reviewing recent cases in other countries.
 2) Experts mentioned in the article, one explains cultural effect of this phenomena, and the other gives some background on religious aspects, whose affiliation by the way is Tashkent Islamic Instute (not University, which is absolutely different institution in Uzbekistan), and he is not a rector, but a head of the department.

MT1213:
An article written on prejudice. Facts are misrepresented and shown in a light to serve the "œconclusion" of the article which was predetermined before the author even started to write it. After all they have a right to express their opinion, don’t they? The author could also present his opinion on what he dislikes about opinion of the "œofficials" but please without manipulating the facts.

Mohir Ali:
What? If I say I dislike it, this is incorrect to you and if I say I like it this is considered to be democratic? What an interesting American Democracy and freedom of speech this is! Of course, I also think this is stupid and it corrupts our children and youth. I’ll tell you something, the thing you think is democratic may not be democratic in every corner of the world. Educate yourself a little be, be open-minded, try to think on our level and stop judging others by only your own measure. I’m Uzbek and I’m proud of it and I also ignore this Harlem stuff.

quizel:
In regards to freedom of speech, you are free to say you dislike the dance and other people are free to critisize you. I hope you have the same in Uzbek. By the way the Harlem Shake video craze has very little to do with the original Harlem Shake. A lot of people from Harlem find the videos ridiculous and insulting. Personally, from what little I saw, some of the videos are just silly and innocent fun and some are obscene—but if everyone is a consenting adult, they’re free to participate. And anyone from Uzbek or anywhere else can voice their opinion and discourage their children from emulating that behavior.
 Thank you for taking the time to come to a US news site and sharing your point of view.

Someone from the City:
I know the owner of Ziyouz.com and the author of the original article personally. Both the website and the author has nor relationship with government authorities and do not aim to parrot government propaganda. The article is baseless and lacking any sort of substance.
 The original article is an independent analysis of a phenomenon which is foreign to Uzbek society.
 The anthropologist with extensive experience studying Uzbekistan mentioned in this article actually agrees that Harlem Shake is inane act:
https://twitter.com/sarahkendzior/statuses/3221862

Sohib Egamov:
Dear Author and other readers who has negative opinions about Uzbekistan and governement, its people! Plz, don’t pay attention to any words which is told you about our life. Plan to come here and you will see our people, our life. I will wait for you!
 That people who is writing about negative sentences, don’t know our country and their aim is to ruin our coutry. But we don’t give a chance for them.
 If you want to come Uzbekistan, you may contact me and i will show our Uzbekistan and you will see how we are living under pressure or freedoom? OK.

Sohib Egamov:
Each nation has its own tradations and culture. Uzbekistan is multicultural country but there are a lot of muslims and we have our own life style. For us Harlem Shake is western culture and it effects our child’s mind and they want to live as a West and American people who is supporting gay and lesbian marriage. It is shame for our people. That’s why we can’t accept your Harlem Shake

OUTPOST2012.NET:
Who cares of the rating Freedom House? It is as obnoxious institution as Harlem Shake.
 Every nation creates the society and its institution in a way it wishes. The 30 million Uzbek nation will decide for itself what’s better.
 It may differ from our values, tradition and habits. But to judge what is right and what is wrong is the way to nowhere.

politics12:
Yes the Harlem Shake is obscene, disgusting and in some versions imitates violent rape. However, for the rappers and their idiotic followers any suggestion of criticism is sweet music—rather as ‘Banned in Boston’ used to guarantee high book or film sales! Maybe now ‘banned in Uzbekistan’ will have the same cachet!

Masud:
Author has no Idea about Uzbekistan and Uzbeks. There are several aspects of this nation, which author HAVE TO pay attention before writing this article. All we know, that such kind of dances are harmful for youth in general. Put Islam aside, it is just MORAL thing.

Qayd etilgan


AbdulAziz  12 Aprel 2013, 09:19:18

Vatandosh: "œÒ²арлейм шейк: маънавий таÒ³диддан сиёсий хулосагача"

ЯÒ›инда Ўзбекистондаги маънавий-маърифий соÒ³ага ихтисослаштирилган ziyouz.com сайти шу кунларда оммавий бслиб турган, Harlem Sheik раÒ›си ва унинг орÒ›асида турган "œтаÒ³дидлар" Ò³аÒ›ида фикр юритилган таÒ³лилий маÒ›олани сълон Ò›илди.
Унда, жумладан, шундай дейилади:

"œHarlem Shake" аслида нима?

Ўзларининг айтишича, булутли Ò³авода бекорчиликдан нима Ò›илишни билмаган австралислик 5 нафар сспирин юÒ›оридагидек "œраÒ›с"ни ижро стишади ва 2013 йилнинг 2 февраль куни роликни Youtube га жойлашади. ÒšисÒ›а ваÒ›т ичида ушбу ролик жаÒ³он бсйлаб тарÒ›алиб, интернет фойдаланувчиларини "œтелба" Ò›илади, унинг турли муÒ›аллидлари юзага келади. Дунё бсйлаб, "œHarlem Shake"нинг "œоригинал" вариантини 40 000 000 киши, унинг пародисларини 500 000 000 дан ортиÒ› киши томоша Ò›илган.
"œHarlem Shake" телбалари дунёнинг турли жойларида турли флешмоблар ташкил стиб ушбу бемаъни раÒ›сга сйнаб, турли роликларни суратга олмоÒ›далар. Исроилнинг Тель-Авив шаÒ³рида бир пайтнинг сзида 70000 киши шу раÒ›сни ижро стиб рекорд срнатишди (шаÒ³арда жами 400000 киши истиÒ›омат Ò›илади).
Инглизчадан таржимаси "œÒ²арлемча жилпанглаш" бслган ушбу раÒ›с тури Аью-Йоркнинг Ò²арлем туманида сшовчи алкоголик А­л Би томонидан 80-йиллар бошида "œкашф Ò›илинган".

"œHarlem Shake" Ўзбекистонда

Интернетда "œHarlem Shake"ка таÒ›лидан сзбекистонлик ёшлар томонидан суратга олинган 50 дан ортиÒ› ролик тарÒ›алган. Harlem Shake номи билан mover.uz да 220 дан ортиÒ›, mytube.uz да 50 та ролик срин олган. Ўзнетдаги снг машÒ³ур ролик "œТошкентча Harlem Shake" Ò³амда  Корзинка супермаркетида тасвирга олинган ролик бслиб, mover.uz да икки роликни 30000 дан ортиÒ›, mytube.uz да 4000 дан ортиÒ› киши томоша Ò›илган. Биргина mover.uz даги "œHarlem Shake" билан боÒ“лиÒ› роликларни 250 000 киши ксрганлиги Ò›айд стилган.
А­нг ачинарли жиÒ³ати аксарист "œсзбекона Harlem Shake"лар сспиринлар, асосан, мактаб ва коллеж сÒ›увчилари, университет талабалари томонидан суратга олинган ва тармоÒ›Ò›а жойлаштирилган. А оликларнинг мактаб синф хоналарида сÒ›увчилар томонидан ижро стилгани Ò³айратлидир. Ò²атто айрим роликлардаги беÒ³аё Ò›илиÒ›лар Ò³ар Ò›андай томошабинни бу каби ёшларнинг таÒ›дири Ò³аÒ›ида сйлашга мажбур стади".

Сснг маÒ›ола муаллифи таниÒ›ли маданистшунос олим Турсунали Òšсзиев Ò³амда Тошкет ислом институти "œТаÒ³физул-Òšуръон" кафедраси мудири,  Тошкент шаÒ³ар "œАовза" жомеъ масжиди имом хатиби Жалолиддин Ò²амроÒ›уловларнинг бу борадаги фикр мулоÒ³азаларини илгари суради.
"œThe Washington Post" газетасида Макс Фишернинг сÒ›инда чоп стилган маÒ›оласида ушбу маÒ›ола Ò³аÒ›идаги фикри сълон Ò›илиб, уни антиÒ“арбликда айблайди.
Хсш, Harlem Shake, Ò³аÒ›иÒ›атда Ò³ам жамист ва халÒ› манфаатларига, турмуш-тарзига зидми? Унинг ортида Ò›андайдир маÒ›сад-муддаолар борми? У Турсунали Òšсзиев айтганидек, "œ"¦жаÒ³ондаги снг тараÒ›Ò›ий стган давлатлардаги беÒ›арорлик, сша жамистларда Ò³укм сураётган сртанги кунга ишончсизлик туфайли юзага келган маънавий инÒ›ирозлар у ердаги саросимага тушган ёшларни чалÒ“итиб Ò›сйди. Бундай Ò³аракатлар умуминсоний Ò›адристларга мутлаÒ›о зид, манÒ›уртликнинг снгича бир ксриниши"ми?
Албатта, бугун ахборот-коммуникаяис технологислари шу даражада тараÒ›Ò›ий стдики, турмушимизни уларсиз, уларнинг хизматисиз тасаввур Ò›илиш борган сари Ò›ийинлашиб бормоÒ›да. Биз Harlem Shake оммавий маданистнинг бир ксриниши бслиб, у схлит тизим сифатида халÒ›ларнинг маданисти ёки Ò›адристларига Ò›арши Ò›аратилган хатти-Ò³аракат, дейишдан йироÒ›миз. 2013 йилнинг сзида иккита мана шундай ноодатий Ò³олат юз берди: биринчиси, кореслик хонанданинг "œOppa gangnam style" Ò›сшиÒ“ига олинган видео-клип шу даражада оммалашдики, Youtube тарихида снг ксп ксрилган видео сифатида рекорд срнатди. Иккинчиси, шубÒ³асиз, Harlem Shake ва "œHarlem Shake"чилар видеолари бслди.
Иккала видео Ò³ам жамистда Ò›арор топган Ò›адрист, норма  ва ахлоÒ› меъёрларини инкор стади. Биз Ò³аммамиз биламизки, раÒ›с маълум бир Ò›оидаларга асосланади: съни, скдил, сстетик хатти-Ò³аракатлар натижасида схлит раÒ›с асари юзага келади. Аммо бу иккала видеоклипда ана шу тартиб-Ò›оидаларга буйсунилмайди, балки сз билганича иш тутилади. Бу жамистда Ò›арор топган тартиб-Ò›оидаларни инкор стишга, сз билганича сшашга ва Ò³аракат Ò›илишга ундайдиган ижодий ёндашув.
Масаланинг сна бир жиÒ³ати Ò³ам борки, кундалик Ò³аётимизда бундай видеороликларни суратга олиб, интернетга жойлаштирилаётган беъмани ва "œоригинал" видеолар тиÒ›илиб ётибди. Лекин нега айнан "œОппа Гангнам Стайл" ва "œÒ²арлейм шейк"лар машÒ³ур бслади? Албатта, бу ерда ксринмас кучларнинг ушбу Ò›сшиÒ› ва клипларни "œпромоушн" Ò›илиб, Ò›сллаб-Ò›увватлаётганини Ò³ам инкор стиб бслмайди. Гап шундаки, бугун одамзоднинг биринчи ва асосий вазифаси истеъмолчига айланганидир. Барча Ò›адристларни инкор Ò›иладиган, жамистнинг ахлоÒ› Ò›оидаларига буйсунмайдиган одам снг схши истеъмолчи Ò³исобланади. Чунки бундай роликлар, биринчи навбатда, Ò³аётда Ò›срÒ›масликка ва услмасликка Ò³амда сзини тийиб турмасликка ундайди. "œСан бугун билан сша, срта учун Ò›айÒ“урма", "œАтрофдагилардан услма, сз билганингча иш тут" Ò›абилида ёнадишилади. ВаÒ³оланки, бундай тарбисни олган одам "œкср истеъмолчи"га айланиш сÒ³тимоли жуда юÒ›ори.
ТсÒ“риси, бундай одатдаги жамист Ò›адристларига зид хатти-Ò³аракатлар кун сайин кспайиб бораётган бир шароитда давлатнинг маънавист соÒ³асидаги сиёсати Ò›андай бслиши керак? Давлат бундай унсурларга Ò›арши курашиши керакми? Жамист Ò›андай муносабат билдириши керак?
Шуни алоÒ³ида Ò›айд стиш керакки, бундай видео-роликларни ксришни таÒ›иÒ›лаб ёки уларни фаÒ›ат ёмонлаш орÒ›али бирор бир натижага сришиб бслмайди. Айни чоÒ“да давлат сиёсати даражасида бунга очиÒ›часига сътибор Ò›аратилиши Ò³ам уни снада оммалаштиради, холос.
Шунинг учун давлат таълим сиёсатида ёшларнинг маънавий "œтсÒ›" бслишига катта сътибор Ò›аратиши керак бслади. Чунки бугунги таълим тизимимизда ёшларнинг таълим олиши уларнинг маънавий баркамол бслиши билан уйÒ“ун кетспти, дес олмаймиз. Албатта, маънавий баркамоллик деганда ёппасига Аавоий, Бобурнинг асарларини сÒ›итиш Ò³ам масалани Ò³ал стмайди. Таълим тизимида ёшларни фикрлашга, мустаÒ›ил хулоса чиÒ›аришга кспроÒ› урÒ“у бериш керак. Шундагина бировнинг фикрини тасдиÒ›лаб ёки Ò›сллаб-Ò›увватлайдиган смас, балки унга сз муносабатини билдирадиган ёшлар шаклланади.
Ва ниÒ³ост, ёшларнинг илмий, ижодий салоÒ³истини Ò›сллаб-Ò›увватлайдиган, кспчиликка ёÒ›маса-да ёхуд жуда "œаÒ›лли" бслмаса-да, ёшларимиз сз ташаббусларини рсёбга чиÒ›арадиган ёшлар клублари, ташкилотларини кспайтириш ва улар фаолистига аралашмаслик керак. Чукни uznetни  сзимизнинг ёшларнинг "œасар"лари билан кспроÒ› тслдириш маÒ›садга мувофиÒ›дир. Албатта, бу Ò³ам бир фикр.

Мурод Ò’ОФУА ОВ.
http://vatandosh.uz/2013/04/11/harleamshei/

Qayd etilgan


AbdulAziz  24 Iyul 2013, 12:21:32



ХалÒ›аро сътироф. «Ўзбекистон адабиёти ва санъати», 12.07.2013


Интернет сайтлари бугун жаÒ³он ахборот тизимининг етакчи бсÒ“инларидан бирига айлангани сир смас. Òšувонарли жиÒ³ати, дунёга машÒ³ур слектрон хизмат ксрсатиш тизимлари Ò›аторида сзбек сайтлари Ò³ам муносиб срин сгалламоÒ›да. Бу борада мамлакатимиздаги снг катта ахборот ресурсларидан бири www.ziyouz.com портали фаолисти алоÒ³ида сътиборга лойиÒ›. Голландиснинг халÒ›аро Openstat тизими берган маълумотларга ксра, 2012 йили www.ziyouz.com портали хизматидан фойдаланганлар сони бир срим миллиондан ошган. Лортал ташкил топгандан буён (2004 йил) унга сн икки миллиондан ортиÒ› киши ташриф буюрган. Шунингдек, ушбу порталга АÒšШ, А оссис, Жанубий Корес, Туркис, Хитой, Германис каби бир юз олтмишдан ортиÒ› давлатлардаги фойдаланувчилар Ò›изиÒ›иш билдирмокда.
Ўзбек тили, маданисти ва адаби-ётининг тарÒ“иботи билан шуÒ“улланувчи сайтнинг слектрон архивида Ò³озирги кунда сн тсрт мингдан ортиÒ› илмий-оммабоп, маърифий маÒ›олалар, уч минг олти юзга сÒ›ин сзбек ва хориж тилларидаги китоблар саÒ›ланмокда. ЯÒ›инда улар сафига Мусо ТошмуÒ³аммад сÒ“ли Ойбекнинг 20 жилдлик "œМукаммал асарлар тсплами" ва рус тилидаги 5 жилдлик "œАсарлар тсплами" жойлаштирилди. Китобларнинг слектрон нусхаси www.ziyouz.com томонидан тайёрланади. ЎÒ›увчилар уларни портал сайтидан сркин ксчириб олиш имконистига сга.

Qayd etilgan


AbdulAziz  12 Avgust 2013, 21:13:39

 www.ziyouz.com: Зиё истаган қалблар учун. Ҳуррият», 5.06.2013
 

Китоб инсоният томонидан қилинган кашфиётлар ичида энг аълоси сифатида асрлар давомида жамият тараққиётига беминнат хизмат қилиб келаётир. Аммо кейинги пайтларда “асрлар синовидан ўтган” дўстимизнинг ўрнини техника ривожи “мева”лари эгаллаши ҳақидаги башоратлар қулоққа чалинмокда. Бунга ахборот технологиялари, жумладан, интернетнинг “бурун суқмаган” соҳаси қолмаётгани сабаб бўлаётир.
Ҳозир жаҳондаги кўпгина босма оммавий ахборот воситаларининг адади камайиб, уларнинг онлайн версиялари кўпроқ ўқилаётгани бундай тахминларни тасдиқламокда. Шу ўринда ҳақли савол туғилади: кун келиб анъанавий китоблар ўрнини электрон китоблар эгаллаб оладими? Бундай қарашлар ўз исботини топадими-йўқми буни, албатта, вақт кўрсатади. Нима бўлганда ҳам бугун бу борада мутахассисларнинг фикрлари умидбахш. Тўғри, китобхон электрон китобни тез ва қулай шаклда ўз смартфонига ёки планшет компьютерига кўчириб олиб, ўқиши мумкин. Бундай нашрдан ўқувчи исталган вақтда, дунёнинг ҳар қандай нуқтасида интернет орқали фойдалана олади.
Бироқ тадқиқотчилар мутолаа учун афзаллик борасида электрон китоблар қоғоз китобларга ета олмаслигини таъкидлашмоқда. Жаҳон китоб бозоридаги жараёнларни ўрганиш шуни кўрсатмоқдаки, электрон китобларнинг ишлаб чиқарилиши босма китобларнинг камайиб кетишига сабаб бўла олмаяпти. Аксинча, китобларнинг электрон версиялари босма китоблар учун реклама вазифасини бажараяпти. Мутахассислар мазкур ҳолатни шарҳлар экан, ўқувчи электрон вариантда бир марта севиб ўқиган китобининг босма шаклини, албатта, сотиб олади, дея таъкидлашмоқда.
Дунё китоб бозорида кечаётган бундай ўзгаришлар мамлакатимиз китоб ишлаб чиқариш соҳаси учун ҳам бегона эмас. Ҳукуматимиз томонидан китоб чоп этиш ва китобхонлик масаласига алоҳида эътибор қаратилаётган бир пайтда жаҳондаги мазкур ҳолатларни беэътибор қолдириб бўлмайди. Дунёда содир бўлаётган ушбу жараёнларни инобатга олган ҳолда яқин келажакда бизда ҳам китоб тарғиботининг катта қисми электрон тармоқларга ўтади, деб айта оламиз. Жорий йилнинг апрель ойи статистик маълумотларига кўра, мамлакатимизда интернетдан фойдаланувчилар сони 10 миллион 42 минг 642 кишини ташкил этди. Кун сайин ошиб бораётган мазкур рақамлар электрон нашрлар ўқувчилари сонининг ўсаётганини исботлайди.
Яна рақамларга мурожаат қилсак: www.ziyоuz.uz ва www.ziyouz.com порталларида ёшларнинг қайси турдаги кутубхоналардан фойдаланишлари, керакли ахборотни қаердан олишларини ўрганиш мақсадида сўровнома ўтказилди. 2533 нафар респондент иштирок этган ушбу сўровнома натижалари ўрганилганда қатнашчиларнинг кўпи интернет кутубхоналарга мурожаат қилишларини билдиришди. Тўпланган овозлар сонига кўра, иккинчи ўринни босма усулда чоп этилган китоблар билан ишлайдиган кутубхонани афзал билувчилар банд этишди. Электрон китоблардан фойдаланувчилар кўпаяётган экан, глобал тармоқда ўз тилимиздаги илмий-оммабоп, бадиий, публицистик, тарихий, мумтоз адабиётларимиз намуналарига бўлган талабни қондириш, китобхонга исталган адабиётнинг электрон шаклини осон топиши учун шароит яратиш лозим. www.ziyоuz.uz ва www.ziyouz.com порталлари мазкур масалаларда ўқувчиларга яқиндан ёрдам беришни мақсад қилган.
Бугун ўзбек тилида энг катта манбага эга бўлган мазкур порталлар электрон нашрларнинг оммалашувида ўз ўрнига эга. www.ziyouz.com порталидан 14 мингдан ортиқ илмий-оммабоп, маърифий мақолалар, 3381 та электрон китоблар, 1759 дона насрий асар (ўзбек адабиётидан), жаҳон адабиётидан эса 465 та насрий ижод намуналари, 900 дан ортиқ ижодкор фаолиятига оид маълумотлар, 124 нафар ўзбек мумтоз, 281 нафар замонавий ўзбек шоирлари, 246 нафар жаҳон шоирлари ижодидан намуналар ўрин олган. Бундан ташқари, хапқ оғзаки ижодиёти намуналари — эртак, мақол, топишмоқ ва ҳикоятлар ҳам порталимиздан жой эгаллаган. Унга ҳар куни 5-6 минг фойдаланувчи мурожаат қилишини инобатга олсак, порталдаги маълумотларнинг нечоғли зарурлиги кўринади. Уч тилда фаолият юритувчи мазкур порталнинг Facebook, Twitter, Youtube ижтимоий тармоқларида ўз саҳифалари мавжуд. Уларда кунига минглаб ёшлар маърифий мавзуларда фикр алмашиш имконига эга бўлмоқдалар. Қолаверса, ўзбек адабиёти намуналарини жаҳон ҳамжамиятига таништиришда ҳам порталимиз алоҳида ўринга эга. Маълумотларга кўра, порталга ўзбекистонликлардан сўнг россияликлар (йилига 255 минг), АҚШликлар (170 минг), корейслар (32 минг), турклар (26 минг), хитойликлар (24 минг), қозоғистонликлардан (23 минг) киши, жами 160 дан ортиқ давлатлардан мухлислар мурожаат қилишади. Бу ўзбек адабиёти, публицистикасидан хорижий мутахассисларнинг ҳам бохабар бўлишларида ғоят муҳим.
Порталимиз ёрдамида хорижда чоп этилган бир нечта ўзбек адабиёти намуналари ҳам мавжуд. 2009 йили www.ziyouz.com билан ҳамкорликда Ҳожа Аҳмад Яссавийнинг янги топилган ҳамда илгаридан маълум бўлган ҳикматлари йиғилиб, турк тилига таржима қилинди ва “Divan-I hikmet” номи остида Анқарада чоп этилди. Айни китоб 2011 йилда ҳам 6 марта босмадан чиқди. Шунингдек, Нажмиддин Кубро, Абдухолиқ Ғиждувоний, Юсуф Ҳамадоний асарлари ҳам турк тилига таржима қилинди. Бу мамлакатда Ўткир Ҳошимовнинг “Дунёнинг ишлари”, Худойберди Тўхтабоевнинг “Жаннати одамлар”, Ойбекнинг “Қутлуғ қон”, “Улуғ йўл” романлари ҳам таржима қилинди. Жанубий Кореянинг Пусан шаҳрида “Она Ватан эртаклари” номли китоб ўзбек ва корейс тилларида чоп этилди. Шарқий Туркистонда бир қанча ўзбек адибларининг асарлари мухлислар қўлига етиб борди.
Қилинаётган бу хайрли ишлар киши қалбида фахр-ифтихор уйғотади, албатта. Аммо бажарилиши лозим бўлган ишлар ҳам ҳали тапайгина. Интернетда ўзбек тили, тарихи, адабиёти ва маданиятини кенг тарғиб қилиш бўйича амалга оширилиши лозим бўлган ишлар бор. Бунга ёшларни кенг жалб этиш ижобий натижалар беради. Бунинг учун эса, аввало, ёшларни интернет китобхонлигига жалб этиш лозим. Онлайн танлов, викториналар уюштириш, форум ва ижтимоий тармоқларда адабиёт, маънавиятни тарғиб этиш, ёзувчи, шоир ҳамда жамоат арбобларининг сайтларини ривожлантириш, Facebookда уларнинг саҳифаларини ташкил этиш, адабиёт, маънавиятни тарғиб этадиган сайтларда нашриётлар чоп этаётган янги китоблар рекламасини кучайтириш каби ишлар борки, улар кейинчалик электрон босма нашрларнинг ривожига ёрдам беради.
Давронбек ТОЖИАЛИЕВ, www.ziyоuz.uz ва www.ziyouz.com маърифий порталлари бош муҳаррири



Qayd etilgan


Ansora  13 Avgust 2013, 15:18:25

 :asl3:


Ko'z tegmasin saytimizga:) bardavom qilsin:)

Qayd etilgan