Савол-жавоб  ( 122725 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 B


yoqutxon  07 Dekabr 2010, 21:50:17

Abu Ali ibn Sino har kuni yotishdan avval tishlarni namakob (tuzli suvda) chayishni buyurganlar.

 :bsm:

 :as:

Juda mushkul ishni buyurgan ekanlar.


Ramashka endi shamollaganga davo, namakapchi?




:as:
Namokob suvning foydasi unda tuz miqdori ko'p bo'lganligi uchun og'iz bo'shlig'idigi mikroblarni o'ldiradi. Yana tish og'riganida eman po'stlog'i ham yaxshi yordam beradi yani uch to'rt mahal eman po'stlog'ini damlamasi bilan og'izni chayish kerak. Eman po'stlog'ini barcha aptekalardan bemalol topishingiz mumkin.

Qayd etilgan


JaviK  08 Dekabr 2010, 12:17:25

Тиш касаллиги

Касалликнинг келиб чиқиш сабаблари. Тишлар киши танасиучун снг зарур аъзо бслиб, овқатларни истеъмол қилишда уларни чайнаб майдалаб меъдага узатади. Агар қабул қилинаётган овқатлар схши чайналмаса, унда меъдада, ичакда овқатни ҳазм бслиши қийинлашади, бунинг оқибатида бошқа меъда ичак касалликлари келиб чиқади. Шунинг учун одам овқатни схшилаб чайнаб меъдага узатиши учун тишлари соғлом, бақувват бслиши керак. Қишда ва срта баҳорда одам организмида кспинча дармондорилар камайиб кетади, ана шунда тишларнинг смал қавати ва милклар тез касалланиши (стоматит, парадонтит) кузатилади, бу касалликлар С дармондорисининг етишмаганлигидан келиб чиқади. D дармондорисининг етишмаслигида тишларнинг барвақт тушиб кетишига сабаб бслади. Тишлар оғришига турли тиш касалликлари сабаб бслиши мумкин. А ивожланмаган тишлар — бу тишлар инсон туғилишидан схши ривожланмайди. Тишлар орасида тошлар пайдо бслинга, тишларнинг ранги сзгариб уқаланиб кетиши (кариес), тишларнинг илдизи ва милкларнинг шамоллаб оғриши ва ҳар ҳил қсланса ҳидлар келиши тиш касалликларига киради.

Qayd etilgan


JaviK  08 Dekabr 2010, 12:19:09

Касалликки даволашда табиат неъматларидан фойдаланиш.

С дармондориси одам организми учун снг заруридир. кунига 70 -100 мг ҳомиладор ва смизикли аёллар кунига 75-120 мг С дармондориси истеъмол қилиши лозим, болалар 30-50 мг С дармондорисига бой ссимликларга швит (укроп), селдерей, саримсоқ, турп, ёнғоқ, қорақандни 100 граммида - 200 мг дармондори С борлиги аниқланган. Ааъматакда ундан ҳам ксп, 100 грамм наъматакда 470 мг С дармондориси борлиги аниқланган. Ундан ташқари апельсин, мандарин, лимон ва бошқа тропик ссимликлар ҳам С дармондорисига бой.
 
Тишлар барвақт тушиб кетишига организмга D дармондориси етишмаслиги сабаб бслиши мумкин. Шу сабабли таркибида D дармондориси ксп бслган таомлар ва маҳсулотларни кспроқ ейиш лозим.
Тиш оғриғи иссиқдан юз берса, унинг белгиси совуқ сувдан роҳат топишдир.

Qayd etilgan


ulugbekj  09 Dekabr 2010, 11:33:45

салом мен сизлар билан кандай богланишим мумкин

Qayd etilgan


Муҳаммад Соҳиб  10 Dekabr 2010, 11:49:27

салом мен сизлар билан кандай богланишим мумкин

Кечирасиз-у, гапингиз сал тушунарсиз скан. Аммо шундай бслса ҳам амаллаб, илғаган маъноимизга ксра сиз ким биландир боғланишни ссрабсиз. Яъни аниқ кимлар билан нима муносабатда боғланмоқчисиз?
Менимча, мазкур саҳийфада сиз ила жуда схши боғланиб турилибди.
Агар-ки, бирор беморлик борасида сизда савол бслса, бемалол шахсий мактуб орқалик гапингизни айтишингиз мумкин.

Аввалдан айтиш муҳим, биз тажрибалик шифокорлар смасмиз, аммо сизга сзингиз ссраган нарса хусусида маълумотлар тақдим қилишга ҳаракат қиламиз.

Qayd etilgan


JaviK  10 Dekabr 2010, 16:46:42

салом мен сизлар билан кандай богланишим мумкин

U akamiz bilan bog`landim, Ularni qiziqtirgan narsa umuman tibbiyotga yaqin emas ekanlar. Menimcha kerakli javobni bera oldim.

Qayd etilgan


_IYMONA_  21 Yanvar 2011, 21:07:38

Tizza bukilganda oyoqning qirsillashi kalsiy yetishmasligidan ekan. Bo'r yeyishni xohlasa ham kalsiy yetishmasligidanmi? Shu rostmi?

Qayd etilgan


yoqutxon  21 Yanvar 2011, 23:28:23

Tizza bukilganda oyoqning qirsillashi kalsiy yetishmasligidan ekan. Bo'r yeyishni xohlasa ham kalsiy yetishmasligidanmi? Shu rostmi?
:as: Iymonahon ha oyoq bukilganda qirsillasa kalsiy yoki bo'lmasa D v itamining kamligidan habar beradi. BUnday holatlarda kalsiyga boy narsalardan ko'proq ist'emol qilish kerak. Albatta shifokorga ko'rinib ham qo'yish zarur. Bu narsaga befarq qarashlik keyinchalik yomon oqibatlarga olib keladi. Bor, kesak yeyishga kelsak o'zi bu menimcha muqaddas dinimiz tomonidan ham durust hisoblanmaydi. Agar odamda kesak yeyishga ixtiyor paydo bo'lsa bu nafaqat organizmdagi kalsiy yetishmovchiligi balki gemoglabin kamligidan ham habar beradi!

Qayd etilgan


Mo'min Mirzo  22 Yanvar 2011, 12:44:11

* * *
     ҲАЗМ, модда алмашишини схшилаш учун денгиз ғиёҳи (карами, гул карам)дан фойдаланса бслади. Қайнатилса, фойдаси ошади, Денгиз карами одам танасини меъёрига келтиради,
* * *
Денгиз карами юртимизда ҳам борми? Қандай жойларда сотилади?

Qayd etilgan


_IYMONA_  22 Yanvar 2011, 19:50:11

Mani ham shu savol anchadan beri o'ylantirayotgandi. Morskaya kapusta qayoqda sotiladi? Biladiganlar bo'lsa? U yodga boy mahsulot bo'lib, tarkibida inson organizmi uchun zarur unsurlar mavjud. Man ko'p joylardan qidirdim ammo topilmadi...

Qayd etilgan