Namangan shahri haqida ensiklopediyalarda  ( 28360 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 B


muxbir  07 Avgust 2006, 07:28:40

Namangan, city in eastern Uzbekistan, on the northern edge of the Fergana Valley. Namangan is about 430 km (about 265 mi) east of Toshkent, about 65 km (about 40 mi) west of Andijon, and about 75 km (about 45 mi) north of Fergana. The Qoradaryo and Naryn rivers join together to form the Syr Darya just outside the southern edge of the city. Namangan has recently become a center for oil exploration and production in Uzbekistan and has a few oil refineries. There is an important antimony mine (an important steel alloy used to make batteries) just outside the city. Cotton growing and processing remains a major economic activity. Fruits and vegetables are grown in the foothills surrounding Namangan. The North Fergana Canal diverts water from the Syr Darya to supply most of Namangan's water needs. To the north, in the mountains just inside Kyrgyzstan, is a nature preserve called Sary-Chelek.

Namangan was known to have been a settlement in the 15th century, and a part of the khanate (state) of Kokand (present-day Qŭqon) by the middle of the 18th century. After annexation by the Russians in 1876, cotton production and processing became the increasingly dominant economic activity. Namangan suffered a destructive earthquake in 1926. Population (1999 estimate) 376,600.

Encarta Encyclopedia 2004.

Qayd etilgan


muxbir  07 Avgust 2006, 07:28:59

Наманган, город, центр Наманганской области Узбекской ССР. Расположен в северной части Ферганской долины; через город проходит Северный Ферганский канал. Ж.-д. станция на линии Коканд — Учкурган — Андижан. 201 тыс. жителей (1974; 62 тыс. в 1897; 80 тыс. в 1939; 123 тыс. в 1959). В советское время Н. превратился в крупный центр лёгкой (2 хлопкоочистительных завода, комбинаты шёлковых и костюмных тканей, авровых тканей, фабрики: швейные, нетканых материалов и художественных изделий, обувная и др.) и пищевой (маслоэкстракционный, консервный, молочно-маслодельный, винный заводы, мясо- и мелькомбинаты и др.) промышленности. Заводы: химический, трансформаторный, машиностроительный, по ремонту автомобилей; домостроительный комбинат. Производство стройматериалов. Педагогический институт, 6 средних специальных учебных заведений. Краеведческий музей. Театр драмы и комедии. Первые упоминания о Н. как селении относятся к концу 15 в., город — с 1610. Архитектурные памятники: мавзолей Ходжамны-Кабры (18 в.), медресе Муллы-Киргиза (19 в.), дом Султана Ахмедова (19 в.).

Большая Советская энциклопедия

Qayd etilgan


muxbir  07 Avgust 2006, 07:29:14

Namangan, city (1989 pop. 305,585), capital of Namangan region, W Uzbekistan, in the Fergana Basin. A center for the production of cotton and silk, it also has food-processing plants. Russian forces captured Namangan in 1875.

Columbia Encyclopedia

Qayd etilgan


muxbir  07 Avgust 2006, 07:29:35

Namangan (Russian:Наманган), is a city (1994 pop. 341,000) and the capital of Namangan Province, in the northern edge of Fergana Valley of eastern Uzbekistan. Namangan is about 430 km east of Tashkent, about 65 km west of Andijan, and about 75 km north of Fergana. It is located at 40 98 N, 71 58 E, 1561 feet (476 meters) above sea level. The Qoradaryo and Naryn rivers join together to form the Syr Darya just outside the southern edge of the city.

Namangan was known to have been a settlement in the 15th century and a part of the khanate of Kokand by the middle of the 18th century. It takes its name from the local salt mines (namak kan). At the time of the Russian occupation, Namangan was a bastion of Islam, with 20n madrassahs and over 600 mosques. After annexation by the Russians in 1876, cotton production and food processing became the dominant economic activity. Namangan suffered a destructive earthquake in 1926.

Since Uzbekistan independence, Namangan has gained a reputation for Islamic fundamentalism, with many mosques and schools funded by the ultra-conservative Wahabi sect from Saudi Arabia. This has also translated into political opposition against the secular government of Uzbekistan. The majority of the women have discarded traditional colorful scarves for large white veils or even the black paranja.

Main Tourist Sights of Namangan

Mullo Kyrgyz Madrasseh — built in 1910, and welcoming non-believers
Mosque of Ota Valikhan Tur — built in 1915, and one of the largest in Central Asia; now home to local branch of the Wahibi sect. Non-believers can go to hell
Namangan Natural History Museum — housing local archaeological discoveries
Hadja Amin Kabri Architectural Complex — ornate terra-cotta façade from the 18thc.-19thc.
Akhsykent ruins - 1st century AD settlement located 25 km west of Namangan, on the Syr-Darya River. Formerly capital of Fergana Valley, it was destroyed by the Mongols, rebuilt by the Timurids and abandoned in the 17th century for Namangan after an earthquake.

Wikipedia, the free encyclopedia

Qayd etilgan


muxbir  07 Avgust 2006, 07:29:53

НАМАНГАН , город в Узбекистане, центр Наманганской обл. , в северной части Ферганской долины. Железнодорожная станция. 319,2 тыс. жителей (1991). Легкая (хлопкоочистительная, текстильная, обувная, швейная и др. ), пищевкусовая, машиностроительная (в т. ч. электротехническая) промышленность; химический завод и др. Педагогический институт. 2 театра. 2 музея (в т. ч. краеведческий). Известен с кон. 15 в.

Большой Энциклопедический Словарь

Qayd etilgan


muxbir  07 Avgust 2006, 07:30:16

Наманган - уездн. город Ферганской обл., в 76 вер. от областного центра, Нов. Маргелана, на сев. окраине Ферганской долины, на высоте 1470 фт. над ур. м., у южной подошвы передовых отрогов Чоткальского хребта (Тянь-Шань). К 1 янв. 1896 г. 46180 жит. (22984 мжч. и 23199 жнщ.), из них 45 400 магометан-туземцев (сарты, каракиргизы и пр.); православного русского населения всего 634 чел. Средняя температура года около +13° (по Ц.): годовое количество осадков - 208 мм. Н. орошается Янги-арыком, выведенным из р. Нарына. Значительный торговый центр, наиболее крупный в лежащей к С. от Сырдарьи части Ферганской обл.; важной отраслью промышленности является очистка хлопка от семян, производимая на 10 хлопкоочистительных заводах, из которых 4 паровые, остальные водяные; есть еще два салотопенных завода, с суммой оборота в 380 руб., 8 мыловаренных зав. - 4110 руб., 10 кожевенных - 3835 руб., один водочный - 30675 руб. (ок. 421500° виноградного спирта), 15 мукомолен - 3140 руб., 65 маслобоен - 980 руб., 3 толчеи - 9125 руб., 9 гончарных - 920 руб., 2 кирпичных - 876 р., 4 чугунноплав. - 232 руб. 1 больница на 20 кроватей, 1 лечебница для туземных женщин и детей, 1 местный лазарет, 1 прих. учил., 1 русско-туземная нач. школа с вечерними курсами для взрослых, 68 магомет. школ. Городские доходы в 1895 г. 55478 руб., расходы 51 833 руб., в том числе на врачебную часть 10450 руб. и на народ. образование 2560 руб. Как и все среднеазиатские города, Н. состоит из двух частей, русской и туземной, и не отличается благоустройством. Н. занят русскими войсками 26 сент. 1875 г.

Энциклопедический словарь - Ф.А. Брокгауз, И.А. Ефрон

Qayd etilgan


ahmet  29 Aprel 2008, 16:21:43

namangan da yaşıyan ve türkçe bilen arkadaşlarla görüşmek istiyorum.hürmetler.Ahmet

Qayd etilgan


muxbir  22 Yanvar 2010, 17:02:20

ААМААГАА — Ааманган вилостидаги шаҳар. Вилостнинг маъмурий, иқтисодий ва маданий маркази. Аҳоли сони бсйича Фарғона водийсида олдинги сринда. Ўзбекистоннинг йирик индустриал шаҳарларидан бири. Фарғона водийсининг шим.да, Шим. Фарғона канали б-н Аамангансой кесишган ерда, 450 м баландликда жойлашган. Майд. 83,3 км2. Июлнинг сртача т-раси 26,3°, снв.ники —2,3°. Аҳолиси 395,8 минг киши (2003).
Фарғона водийсининг қад. пойтахти Ахсикат (Ахсикент) 1620 й.даги қаттиқ зилзила натижасида вайрон бслганлиги сабабли, унинг аҳолиси ҳоз. Ааманган ш. ҳудудига ксчиб стган. А. туз кони («Аамак кон») сқинида вужудга келган бслиб, шаҳар номи срта асрларга оид тарихий қужжатларда биринчи марта тилга олинади. Заҳириддин Бобур сзининг «Бобурнома» (16-а.) асарида А. қишлоғи ҳақида гапириб стган. В. Л. Ааливкиннинг («Қсқон хонлигининг қисқача тарихи», Қозон, 1886) ёзишича, А. 1643 й.га мансуб вақф ҳужжатларида учрайди. 18-а.да А. Қсқон хонлигига тобе бслган. Бироқ вилостни бошқарувчи бек қароргоҳи сифатида сз аҳамистини саклаб қолган. У фақат шаҳар аҳолисигина смас, балки атрофдаги туманлар аҳолисига хам хизмат қилувчи ҳунарман-дчилик маркази бслган. Деҳқонлар А. бозорларида ип ва газламалар, мис идишлар, заргарлик буюмлари ва меҳнат қуролларини сотиб олишган. Шаҳарда меъморлик сезиларли даражада тараққий стган.
Хсжа Амин мақбараси (17-а.), Мулла Қирғиз мадрасаси (1911-12) ва Ота Валихон тсра масжиди (20-а.) каби меъморий ёдгорликлари ҳозир ҳам мавжуд. 1817—22 й.ларда А. аҳолиси кучи б-н катта Янгиариқ канали қазилиб, сув таъминоти схшиланди. 1842—45 й.ларда шаҳар баланд девор б-н сраб олинган. 1813—14 й.ларда А.га келган рус офияери Ф. Аазаров бу ерда шаҳар ҳокимининг девор б-н сралган саройида анча катта гарнизон борлигини аниқлаган. Қсқон хонлиги ҳукмронлигининг сснгги кунларигача А. бек қароргоҳи бслиб келди. Туркистон генерал-губернаторлиги таркибида Фарғона маъмурий вилости тузилгач, А. унинг уезд шаҳарларидан бирига айланди. 1894—95 й.ларда уезд муассасалари учун давлат бинолари қуридяи. 20-а.нинг бошларида А. Ўрта Осиёнинг «сски» ва «снги» қисмлардан иборат типик шаҳрига айланди. 1912 й.да шаҳарга Қсқон томонидан т.й. стказилди. 1914 й. з-длар сони 17 тага етди. Бундан ташқари, 2 ёғ з-ди ҳам қурилди. Шаҳардаги ҳар минг кишидан 22 таси саноат ишчиси бслган. 1916 й.да А.да Аиколай II нинг мардикорликка олиши ҳақидаги фармонига қарши меҳнаткашларнинг чиқиши бслди (қ. Мардикорлик). Большевикларнинг босқинчилик уруши даврида А.даги корхоналарнинг карийб 80%ида иш тсхтаб қодди. Урушдан кейин саноат корхоналари тикланиб, ривожлана бошлади. Мотор таъмирлаш, сут-ёғ, консерва, ғишт, пахта тозалаш з-длари, нон к-ти, слектр ст-сси ва бир қанча майда маҳаллий саноат корхоналари ишга туширилди. Вилостда пахтачилик, пиллачилик ва қ.х.нинг бошқа тармоқлари ривожланиши шаҳарда кенг истеъмол буюмлари ва озиқ-ов-қат маҳсулотлари саноатининг ривожланишига сабаб бслди. Шу даврда шаҳарда 3 слектр ст-с, вино ва пиво з-длари, йигирув-тсқув ф-каси, таъмирлаш-механика устахонаси қурилди. Саноатнинг слпи маҳсулоти йилдан-йилга ортиб борди. 2-жаҳон уруши йилларида шаҳарда пойабзал ф-каси, тикувчилик корхонаси, гсшт к-ти, маҳаллий ва кооператив саноат корхоналари ишга туширилди. Урушдан кейин енгил, озиқ-овқат, оғир, кимё, металлсозлик, слектротехника ва курилиш саноатлари ривожланди. Шаҳарни слектр снергис б-н тсла таъминлаш мақсадида 1946 й. Аамангансойда 2-ГА­С курилди. 1949 й.да марказий скскаватор ст-сси ташкил стилиб, бу ерда турли хил скскаватор, скрепер, бульдозер каби қ.х. машиналари таъмирланди. Ўрта Осиёда сгона слектротехника з-ди (саноатда ва рсзғорда ишлатиладиган) слектр иситкич асбоблари ишлаб чикара бошлади.
А. республиканинг енгил ва озиқ-овқат саноатлари марказларидан бирига айланди. Бу ерда Ўзбекистоннинг тсқимачилик маҳсулотларининг 15%ини ишлаб чиқарувчи йирик тсқи-мачилик корхоналари курилди.
Шаҳарда 36 қсшма корхона мавжуд. Шулардан, Ўзбекистон—Японис «Силк А оад», Ўзбекистон—Швейяарис «Аестле», Ўзбекистон — Туркис «Аснам-Текстиль» ва б. қсшма корхоналарнинг хиссаси салмоқлидир. «Атлас», «Ао-тсқимачи», «Аамангангсштсутсаноат», «Ааманганскстрактёғ», «Ааманганмебель», «Аамангандонмаҳсулот», «Меҳмаш», «Карбонам», корхоналари фаолист ксрсатмоқда. Шаҳарда 400 дан зиёд кичик ва срта бизнес субъектлари бор. Мустақиллик йилларида шаҳар буту нлай сзгариб кетди. Илгариги тор ксчалар срнида кенг ва равон йсллар бунёд стилди. «Бобуршоҳ», «Дсстлик», «Марғилон», «Оромгоҳ», «Уйчи» ксчалари тубдан қайта таъмирланди. А. азалдан сзининг ҳунармандчилиги б-н ном қозонган. Шаҳарнинг турли бурчакларида кичик бозорчалар бслиб, ҳунармандлар, савдогарлар, деҳқонлар сз маҳсулотларини ана шу бозорчаларда сотишган. Кейинги 10 й. ичида бу бозорлар срнида «Чорсу», «Дсстлик», «Тахтаксприк», «Шоҳбекат», «Жаҳон» сингари замонавий бозорлар қад кстарди. Шаҳар марказида Амир Темур, Бобур хиёбонлари, «Тинчлик» майдони, Машраб номидаги боғ бунёд стилди. Бобур боғи ҳудудида «Хотира» майдони барпо қилинди. Бобуршоҳ ксчасида академик лияейнинг сқув биноси ва ётоқхонаси, Дсстлик ксчасида транспорт-алоқа коллежининг биноси қуриб фойдаланишга топширилди. Санъат, маданист, тиббиёт, саноат коллежларининг бинолари тубдан қайта таъмирланди ва жиҳрзланди. Шаҳар марказида тез тиббий ёрдам ксрсатиш маркази, сндокринологис, «Она ва бола» марказлари, кспгина маҳаллаларда амбулаторислар ишга туши-рилди. Аксарист маҳаллаларда гузарлар қурилди. Шаҳарда 21 автотранспорт ва 7 алоқа корхонаси, 48 йирик курилиш корхоналари мавжуд. Транспорт воситалари қатнайдиган ксчаларининг уз. 1010 км. Троллейбус қатнови йслга қсйилгаи. Асропорт бор. Вилост туманларига автобуслар қатнайди. Шаҳарга «Ўздунробита», «Камалак — ТВ» ва «ДА­У Юнител» қсшма корхоналари хизмат курсатмоқда. А.да 38 йирик савдо корхонаси ва кспгина савдо ва маиший хизмат ксрсатиш шохобчалари мавжуд. А. республиканинг фан ва маданист марказларидан бири. Шахарда ун-т, 2 ин-т, 10 коллеж, 2 касб-ҳунар мактаби, 2 академик лияей, иктисодиёт лияейи, 51 умумий таълим мактаби, 53 мактабгача тарбис муассасаси бор. 2002/2003 сқув йилида ун-т ва ин-тларда 11129, срта махсус сқув юртларида 10630 талаба, касб-ҳунар мактабларида 498, лияейларда 1608, умумий таълим мактабларида 76801 сқувчи таълим олди. Шаҳарда 2 театр, болалар қсғирчоқ театри, 27 жамоат кутубхонаси, 5 клуб, 4 маданист ва истироҳат боғи, 2 маданист саройи, 6 маданист уйи, 5 музей, 2 болалар мусиқа мактаби мавжуд (2003). 5 спорт мактаби, бир канча стадион ва сузиш ҳавзалари, «Лахлавон», «Динамо» спорт мажмуалари, «Дсстлик» теннис майдонлари, отчопар бор. 67 касалхона, 2 туғруқхона, 15 поликлиника, 6 аёллар консультаяисси, тиббий диспансер, 4 шаҳар врачлик пункти, санаторий-профилакторийлар аҳолига хизмат курсатмоқда.
Муродулла Ҳайдаров.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан

Qayd etilgan


muxbir  22 Yanvar 2010, 17:02:34

ААМААГАА «АТЛАС» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ - Ўзбекистондаги йирик тсқимачилик корхонаси. «Ўзбек ипаги» уюшмасининг «Шойи» акяисдорлик компанисси таркибида. Корхона, асосан, табиий ипак, соф ипакдан тайёрланган миллий хонатлас, тандаси соф ипак ва арқоғи пахта ипли адрас ва беқасам газламалари ҳамда соф ипакдан қадимги миниатюралар тасвирлари б-н гиламлар ишлаб чиқаради. Жамист таркибида пиллакашлик, бсёқчилик, тсқувчилик корхоналари бор.
1925 й.да маҳаллий ҳунарманд, тсқувчи косибларни бирлаштирган «Янги ривожис» артели ташкил стилган. 1962 й.да корхона Ааманган шойи тсқиш ф-касига айлантирилди. 1971 й.да Ааманган абрли шойи тсқимачилик к-ти, 1994 й.дан ҳоз. номда. 1973 й.ларда 202 т ипак ишлаб чиқарадиган пиллакашлик корхонаси, 1976—80 й.да 7,2 млн. м миллий газлама и.ч. қувватига сга бслган бсёқчилик ва тсқувчилик корхоналари ишга туширилди. 1994 й.да к-т давлат тасарруфидан чиқарилди ва акяисдорлик жамистига айлантирилди.
1998 й.да пиллани қайта ишлаш жараёнида чиққан чиқиндилардан ипак тайёрлашга ихтисослашган «Силк А оад» Ўзбекистон—Японис қсшма корхонаси ишга туширилди. 2002 й.да пахта ипи ишлаб чиқарадиган «Чанна-Текс» Ўзбекистон—Хитой қсшма корхонаси қуриб битказилди. 2003 й.да сса Жанубий Кореснинг «Ай-Ди-Зи» корпораяиссининг замонавий пиллакашлик автоматлари срнатилиб, корхона қувватлари оширилди. Маҳ-сулотлари хорижга скспорт қилинади.
Корхонада 1,6 млн. м тайёр газлама (шундан 956 минг м ипак газлама, 645 минг м ип газлама), 65 т табиий ипак тайёрланди (2002). Корхонада 3000 га сқин ишчимухандис ходимлар ишлайди.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан

Qayd etilgan


muxbir  22 Yanvar 2010, 17:06:53

ААМААГАА ЗИЛЗИЛАСИ - Ааманганда рсй берган зилзила. 1927 й. 12 авг.да содир бслган. Зилзила магнитудаси А ихтер шкаласи бсйича М-6, зилзила кучи 12 баллик MSK-64 шкаласи бсйича 8 балл бслган. А.з. гипояентри 14 км чуқурликда, спияентри сса Фарғона шим.даги флексура-ёрилмасида жойлашган. Зилзила вақтида кспгина уйлар шикастланган. Ўша йили 19 авг.да зилзиланинг снг кучли афтершоки 7 балл куч б-н такрорланди. Унинг магнитудаси М-5,7, чуқурлиги А-20 км. Яна бир неча ой давомида зилзиланинг ксплаб афтершоклари рсй берди.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан

Qayd etilgan