Olam bozor o'lmush, barcha haridor...  ( 89136 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 ... 18 B


Shoxruh Mirzo  12 Aprel 2011, 19:06:42

Yaqinda bir onaxonni ziyoratiga borgan edim. U kishi shunday, hikoya qilib berdilar:

 Bir odam bo'lgan ekan, har doim ichib kelib, xotinini so'kar, hatto, do'pposlab  urishdan ham toymas ekan. Bechora soliha ayoli, shuncha kaltak yesa ham bir og'iz gap qaytarmas ekan.

 Kunlardan bir kuni (badbaxt) er xotinini chaqirarmush-u lekin hech ayolidan darak yo'q ekan. Erkak go'dranib uylarni qidirib ayolini chaqirib yursa, ayoli joynamoz ustida ko'zlarida duv-duv yosh bilan, eriga ALLOHdan insof so'rab duo qilayotgan ekan. Ayolining qilayotgan ishini ko'rib:
-Eh, men shuncha u bechorani ayamay ursam ham, meni haqqimga insof so'rab duo qilayapti deb er insofga kelib, ushandan buyon ayoliga hurmatda bo'lgan ekan.

Bu hikoyani eshitib, "Erni er, qiladigan ham xotin, qaro yer qiladigan ham xotin" degan maqol bejiz aytilmaganiga yana bir bor amin bo'lgan edim.

ALLOHim, sabrli ayollarimizga, munosib ajr, badjaxl erkaklarimizga, insof bersin!

Qayd etilgan


ibnUyayna  17 Aprel 2011, 01:50:13

Бизга имом Аҳмад ибн Ҳанбал (раҳматуллоҳи алайҳ)ни сша вақтдаги султон томонидан зиндонбанд қилганликларининг хабари келди. Зиндонда унинг олдига зиндон қсриқчиларидан бири келди ва савол берди:
"œА­й Абу Абдуллоҳ, золим ва унинг ёрдамчилари ҳақидаги ҳадис саҳиҳми?"
 У айтдики: "œҲа!"
 Шунда зиндон қсриқчиси айтди:
 "œУнда мен ҳам тоғутнинг ёрдамчисиманми? "
 Имом Аҳмад айтдики: "œЙсқ, тоғутнинг ёрдамчилари булар сенинг кийимларингни ювувчилар, сенга овқат пиширувчилар, сен учун савдо қилувчилардир. Сени сзингга келадиган бслсак, сен ҳам бу тоғутлардан бирисан!... "
   ("œМаноқибул-имом Аҳмад" ибн Жавзий, 397-бет)

Qayd etilgan


ibnUyayna  21 Aprel 2011, 21:25:35

Бу воқеъа Афғонистонда рус босқинчиларига қарши жиҳод йилларида содир бслган скан. Бу воқеъанинг шоҳиди уни Абдуссамиъ деган биродарга айтиб берган скан.

Кунларнинг бирида русларга қарши жуда қаттиқ жанг бслди. А усларнинг кспини Аллоҳнинг изни билан қатл қилдик. Аммо жанг охирида уларнинг қирувчи учоқлари пайдо бслиб, снлаб биродарларимиз унинг қсққисдан ҳужуми натижасида шаҳид бслдилар. Мен ва бошқа биродарларимиз ҳужум вақтида майдонни тарк стишга муваффақ бслдик. Фақат шаҳид биродарларгина у ерда қолиб кетди. Жумладан менинг снг сқин биродарим ва доимий шеригим Муҳаммад ҳам.

 А­ртаси куни шаҳид биродарларни олишга келдик. Ўнга сқин шаҳидни кенг даладан бирма-бир топиб  бир жойга тсплай бошладик.  Мен ҳар бир жасад топилганда "œМуҳаммад смасмикан!?" деб унинг олдига ҳасжон билан чопиб борардим. Бир пайт бир биродар узоқдан мени чақирди:

 - Биродар буёққа келинг, Муҳаммад бу ерда ётибди... Келинг, тезроқ келинг!

 Мен сзимни йсқотиб унинг олдига чопиб бордим. У бир дарахтнинг тагида ётар, кийимлари қип-қизил қонга бсслган, аммо тирик сди. У ҳар-ҳар замонда инқиллаб, чуқур-чуқур нафас олар сди. Ксзлари маъноли боқар, икки қулоғи томонга ксзидан оққан ёш излари қотиб қолган сди.

 -   Муҳаммад, укажон тирикмисан?! — деб снгашиб уни қучоқладим.

 У сса пичирлаб:

 

-  Иннаа лиллаҳи ва иннаа илайҳи рожиъун!(мусибат дуоси) -  деб қсйди.

 Мен ҳам сзим сезмаган ҳолда бу дуони қайтардим ва:

 -  Аммо алҳамдулиллаҳ тирик скансан! — деб қсйдим.

Шаҳидларни шу сқин сртадаги тепаликка  дафн қилиб, Муҳаммадни автоулов билан мужоҳидлар шифохонасига олиб кетдик. У жанг пайтида елкасидан сраланиб ҳушидан кетган скан. Мужоҳид табиблар унинг елкасидаги темир парчаларини олиб ташлаб, срага қалин қилиб асал суртиб қсйишди. Ксп стмай оёққа туриб кетди. Уч ҳафтага ҳам қолмасдан шифохонадан жавоб беришди.  Аммо тслиқ тузалиб кетиши учун жангларга рухсат берилмади ва уни менга қсшиб, қароргоҳга жснатишди.

 У аввалги ҳолатига қайтди, аммо юриш-туриши негадир сзгариб қолган сди. У ёлғизликка интилар, кспинча вақт стказиш учун чекка-чекка жойларни ихтиёр қилар сди. Таом вақти ҳам десрли овқатланмас, қистайверганимиздан кейингина бир ёки икки оғизгина таомни оғзига солар ва сснгра  дастурхондан туриб кетарди. Биров гапирмаса сзи гапирмас, ҳатто берилган саволларга ҳам кспинча "œҳа" ёки  "œйсқ" деган жавоблар билан кифосланарди. Кечаси-ю кундузи сзини нафл ибодатларга муқайсд қилган сди. Кундузининг кспини суннат рсзалари билан стказарди.  Шу боис мен унинг ҳолатидан қаттиқ хавотирланар сдим.

 Бир куни кун бсйи қорасини ксрсатмади. Хавотирланиб боққа чиқсам,  боғ четидаги бир дарахт тагида ғамгин ксринишда хаёл суриб стирган скан. Мени ксриши билан мендан услгандек, ҳижолатнамо қараб қсйди ва саломимга алик олиб, ёнидан жой ксрсатди. Ксрсатган жойига стириб унга боқдим. У бошини қуйи солиб, тиззаларни қучоқлаб, ерга қараб стирарди. Унга бироз разм солиб, сснг саволга тутдим:

 - Аима бслди сенга Муҳаммад?

 -   Алҳамдулиллаҳ ҳаммаси схши, - деб зсрма-зсраки табассум қилиб менга қаради ва шу заҳотиёқ қизариб ксзини олиб қочди.

 -   Аега мендан сширасан, нима бслди тсғрисини айт, мен аканг смасманми?!

 У жавоб бериш срнига қслига чсп олиб, ер чиза бошлади.

 -  Укажон сен ниманидир мендан сширспсан, нима менга ишонмайсанми?

 У қовоғини уйиб сйланиб қолди. Бироздан сснг менга слт стиб қаради ва:

 -   Айтсам ҳеч кимга айтмайсизми, фақат бир шартим бор...

 - Аима шарт?

-  "œА­й Аллоҳим Муҳаммадга  тезроқ шаҳодатни насиб қилгин!" деб дуо қиласиз ва шаҳид бслгунимча айтганларимни ҳеч кимга айтмайсиз.

 - Бспти сен ҳам шундай дуо қиласан, менинг ҳаққимга.

 -     Яхши... — деди ва сна ерга чуқур ғам босгандек қараб қолди.

 Унинг ҳолатига бироз қараб турдим ва:

 -    Гапирмайсанми? — дедим.

 У ксзларини узоқ-узоқларга қадаб ҳикоссини бошлади:
-Ўша жанг куни учоқларнинг ҳужумидан сзимни панага олиш учун сизнинг орқангиздан дарахтлар тарафга югурдим. Аммо улгура олмадим. Югураётганимда тепамдаги учоқ отган снарсд шундоққина  олдимга тушиб портлаганини сслайман. Ҳушимдан кетибман шекилли, сснг қанча вақт стганини билмайман. Бир пайт ҳуснини таъриф қилиб бслмайдиган даражадаги бир гсзал қиз мен ётган жойга келиб, чсккаллаб стирди ва сочини осилтириб, юзимга тикилди, - шундай дес Муҳаммад бироз жим қолди ва сна снтика-снтика ҳикоссини давом сттирди:

 

-                      Сснгра қслидаги бир мсъжаз идишдан оғзимга бир томчи сув томизди. Мен бу қадар мазали сувни шу пайтгача ҳеч қачон тотмаганман. Ўйлайманки, у шаҳидлар оғзига томизиладиган ҳаёт суви бслса керак... Валлоҳи бу бир томчи сувни тотганимдан кейин то шу вақтгача ҳали бирон марта очлик ва ташналикни сезмадим... Сснгра у қиз менга сна бироз тикилиб турди ва билагимдан ушлади, - Муҳаммад шундай дес ксйлагининг енгини шимара бошлади ва давом стди:

 -                      Мана ксрспсизми, мана бу жойдан нозик ва ёқимли қсллари билан ушлади..., сснгра ксздан ғойиб бслди.

 Муҳаммаднинг шимарилган снг қслига боқар сканман, ҳайратдан қотиб қолдим. Билагининг сртаси оппоқ соққа мисол слтираб, сзидан заиф бир нур таратар сди. "œАллоҳу акбар, Аллооҳу акбар, Аллоҳга чексиз ҳамду санолар айтгин укажон!!!" — дейишдан бошқа ссз тополмадим. Мен бутунлай ҳайрат ва унга ҳавас туйғулари ичида қолдим. Ксзларимдан оққан ксз ёшларни қайтара олмадим. Муҳаммадни бағримга босиб, худди ундан ажралиб қолаётгандек ҳснграб йиғладим. Охири бағримдан бсшатиб юзига қарадим. У ҳам йиғлабди, аммо юзи ғамгин кулиб турарди...

 

Шу воқеъадан сснг уни бошқа ссроққа тутмадим. Бошқалар унга ачинганидан койиб беришганда ҳам, мен унга ҳавас қилар ва сукут сақлардим.

 Бу воқеъадан сснг унинг шаҳодати ҳам ксп куттирмади. А усларга қарши навбатдаги жангларнинг биринчиси сди. Бу жангда  у мисли ксрилмаган жасорат билан жанг қилди. Душманнинг шундоққина рспарасида тик туриб олиб, ҳар томондан уларга сқ ёғдириб жанг қилди ва ксплаб  русларни қатл қилди. Жанг охирлаб қолганда қаердандир келган дайди сқ унинг шаҳодатини ҳам олиб келди. Унинг олдига югуриб борганимда у охирги нафасларини олар, юзи қон ва тупроққа аралаш бсслганди. Унинг охирги ссзи: "œАллоҳу акбар! Аллоҳдан ҳам ваъдасига вафодорроқ борми!?" — деган калималар бслди. Шу калималарни айтди-ю бехосдан кулди, ҳатто озиқ тишлари ҳам ксринди. Шундан сснг жон берди. Унинг шодон ксзлари осмонга қараб, юзи сса табассум билан қотиб қолди. Ҳамма ёқни мисли йсқ мушку-анбар ҳиди тутиб кетди. Бу ҳид менга абадий жаннатни сслатди. Ўзимни тутолмай уни қучоқлаб ҳснграб йиғлаб юбордим...

Qayd etilgan


ibnUyayna  21 Aprel 2011, 21:43:13

Ҳазрати Усмон, ҳазрати Али, Оиша ва Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳум каби саҳобалардан таълим олган Саид ибн Мусаййиб Мадинаи мунавварада пайғамбаримиз масжидларида дарс берадиган забардаст олим сдилар. У зот Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳунинг илмини сгаллаган шогирд куёвлари бслганлар. Саид ибн Мусаййибнинг қизлари илм ва жамолда таърифи кетган сди. Ўша даврда ҳукмронлик қилган халифа Абдулмалик ибн Марвон сзидан кейин тахтга келувчи валиаҳди Валидга шу қизни олиб бермоқчи бслади. Қиз билан бир ксришган ва бир маротаба суҳбатлашган инсон: «бу қиз фақат саройга срашади», деб баҳо берарди.


Чанги уфқни тслдириб халифа чопарлари Мадинага совчи бслиб келди. Совчилар рад жавобини олиб ортга қайтиб кетади. Халифа совчиларини қуруқ жснатган олим шогирдлар даврасига келиб, дарсни бошлайдилар. Икки-уч кундан бери дарсга қатнашмаётган Абу Вадоа деган шогирдларига қарата:


— Қаерда юрибсан? Ксринмайсан? — дедилар.
— Аёлим оламдан стди. Шу боис дарсларга келолмадим.
— Бизга хабар бермабсанда, Аллоҳ раҳмат қилсин, жойи жаннатда бслсин.
— Омийн.
— Бошқа аёл топдингми?
— Тақсир, уч дирҳами бор фақирга ким ҳам қизини берарди.
— Саид беради.
— Саид?!
— Ҳа, мен Саид. Агар қизимни берсам, оласанми?
Йигит ссанкираб қолди, лекин сездирмай:
— Албатта, — деди.


Саид ибн Мусаййиб жамоат ичида овозларини бир оз кстариб никоҳ хутбасини бошладилар. Аллоҳга ҳамду сано, росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга салавот ва дурудлардан кейин: «Мен, Саид ибн Мусаййиб, қизим фалончини уч дирҳам маҳр билан фалончи сғли фалончига никоҳладим», — дедилар.


Воқеани йигитнинг сзи давом сттиради.


Масжиддан чиқиб, нима қилишимни билмай қолдим. Кечагина қайғу, бугун сса қувонч. Тсғри уйга келдим. Шомга азон айтилди. Ўша куни рсза сдим, бир бурда нон ва зайтун ёғи билан ифтор қилдим. Мисмни «кимдан қарз олсам скан?» деган савол чулғаб олди. Тсртта одам чақириб олдига дастурхон ёзишга уйда ҳеч вақо йсқ.


«Кимдан қарз олсам скан?». Шу хаёллар билан қийналиб стирсам, сшик тақиллаб қолди.
— Ким у?
— Мен, Саид.
Қайси Саид скан деб сшикни очдим. Ае ксз билан ксрайки, остонада улуғ тобеин, забардаст олим Саид ибн Мусаййиб турардилар. Хаёлимдан ҳамма Саидлар стган сди. Лекин Саид ибн Мусаййиб келадилар деб ҳеч сйламаган сдим. Чунки у киши қирқ йилдан бери масжид ва уйлари орасида қатнайдилар холос. Зарурат бслмаган жойга бормасдилар.


— Келсинлар, тақсир. Марҳабо, чақиртирганларида сзим етиб борар сдим.
— Йсқ, биз сизни зиёрат қилишимиз ҳақлироқ.
— Буюринг.
— Сиз уйланган киши бир кеча аёлсиз қолишингизни кареҳ ксрдим. Шунинг учун хотинингизни олиб келган сдим, — деб қизларини ичкарига киргизиб юбордилар. — Бос никоҳ сқилган хотинингиз шу қиз, — деб сшикни беркитиб, кетиб қолдилар.


Аима қилишни билмай карахт бслиб қолдим. Қиз ста ҳаёли скан, айтишларича отаси ва маҳрамларидан бошқа бегона сркакка ксзи тушмаган скан. А­шик олдида иккимиз ёлғиз қолдик. Қиз ҳаёдан ҳушидан кетиб ерга йиқилди. Уйда мендан бслак ҳеч ким йсқ сди. Тезда қсшниларни чақирдим. Уларнинг хотинлари ксмакка чиқишди.


Онамни чақиртириб келдим. Бслган воқеанинг ҳаммасини онамга ссзлаб бердим.


— Бор, ичкари уйга кир. Уч кунгача ксзимизга ксринма, — деди онам.
— Хсп бслади, — деб улар ксзидан ғойиб бслдим.
Уч кундан кейин рафиқам олдига кирдим. Одамлар мақтаганича бор скан. Бир ойдан кейин устоз ҳузурига бордим. Дарс тугагач:
— Ҳалиги «одам» схши юрибдими? — дедилар.
— Жуда соз, схшилар, — дедим.
— У «одам» кснглингизга ёқмайдиган иш қилса, уйда ҳасса бордир, — деб кулиб қсйдилар.
Уйга келдим. Уйга етишимга бир киши мени чақириб қолди:
— Мана буни олар скансиз.
— Аима бу?
— Билмадим, Саид ибн Мусаййиб бердилар.
Тугунни очиб қарасам, йигирма минг дирҳам скан. А­ртаси китобларни қслтиқлаб дарсга кетаётсам, хотиним:
— Қаёққа? — деб қолди.
— Саид ибн Мусаййибнинг ёнларига, дарсга кетспман.
— Дарсга бормай қссверинг. Ўтиринг, Саид ибн Мусаййиб илмини сзим бераман, — деди .


Қиз ҳусну жамолда бетаъриф бслганидек, илму амалда ҳам бетаъриф, беқиёс сди. Замонасининг снг гсзал ва снг олима аёлларидан бслган.


Ҳеч ким қизга қарата: «Халифанинг сғли, валиаҳдга тегмай, келиб-келиб шу фақирга тегасанми?» демади.


Шунингдек, ҳеч ким йигитга қарата: «Юзсиз, кечагина хотинини дафн қилиб, бугун уйланиб олди-с», деб дашном бермади. Ҳамма фотиҳага қсл очиб, уларга бахт-саодат тилашди.
Қиз кейинчалик сз шогирдларига айтган скан:


«Сизлар подшоҳни қанчалар улуғлаб, иззат-ҳурмат билан муомала қилсаларинг, биз сз срларимизни шунчалар улуғлаб, иззат-ҳурмат билан муомала қиламиз».


Қиз бу гапни онасидан срганган. Онаси сса Оиша онамиз розисллоҳу анҳонинг шогирдларидан бслган скан .

Qayd etilgan


Shoxruh Mirzo  24 Aprel 2011, 10:29:05

            Kifoya.
Hind donishmandlari yozgan kitoblar yuz tuyaga yuk bo'ldi. Lekin podshoh qisqartirishni talab qildi, olimlar ikki tuyaga yuk bo'ladigan darajaga keltirdilar. Yana qisqartirilsin, degan edi, hammasi bo'lib to'rtta kalima qoldi.
 Birinchi kalima podshohlarni adolatga chaqirar edi.
 Ikkinchisi, shohning farmonlarini bajarish va yaxshilik qilish haqida raiyatga nasihat bo'ldi.
 Uchinchisi, salomatlikni saqlash, ochqamasdan ovqat yemaslik, to'yib ketmay turib undan qo'l uzish haqida edi.
 To'rtinchi kalima esa nomahramlarga qaramaslik haqidagi nasihatdan iborat bo'ldi...

Qayd etilgan


ibnUyayna  25 Aprel 2011, 01:18:41

Атрофимдаги инсонлар қилган зулмим туфайли мендан узоқлашдилар. Кунларнинг бирида уйланиб, фарзанд ксришга аҳд қилдим. Уйландим ва фарзандли бслдим ҳам.  Дилбандимга Фотима исмини бердим. Унга чексиз меҳр бердим. Фотима улғайгани сари қалбимдаги иймоним ҳам унга қсшилиб орта бошлади. Қалбимдаги исён у туфайли чекина бошлаганди.

 

Қслимда ичкилик тсла қадаҳ бор сди,  уни ичишимни истамаган Фотима уни  туртиб юбориб, чил-чил қилди.  Ўшанда у ҳали 2 ёшга тслмаганди. Унга буни қилдирган Аллоҳ сди!

 

Фотима  катта бслгани сари қалбимдаги иймоним  ҳам унга қсшилиб орта бошлади.   Аллоҳга ҳар қадам сқинлашиб борарканман,  ичимдаги исёнлардан аста-аста узоқлашдим. Токи Фотима 3 ёшга тслгунига қадар"¦Тслиқ учга тслганида"¦ Фотима слди!

 

Малик Ибн Динор давом стади:

 

Қизим Фотиманинг слимидан сснг,  ҳолатим аввалгидан-да баттарлашди. Каминада атрофимдаги мусулмонларда бор бслган ва мени бу ғамдан қутқара оладиган сабр йсқ сди. Вақт стган сари ҳаммаси ёмонлашиб борарди. Иблис мени қсғирчоқдек сйнатарди.  Шунгача бориб етдики, Лаъин менга: "Бугун шунчалик қониб ароқ ичгинки,  умринг давомида ҳали ксрмаганинг сарҳушлик чсққисини забт қил!", деди. Шу тариқа бу кечани сархушлик ила стказишга қарор қилдим. Туни билан ичдим,  ичдим,  фақат ичдим! Оқибатда алғов-далғов тушлар ксра бошладим. Охири бир тушни ксрдим:

 

Қиёмат куни смиш! Қуёш пастдамиш, денгизлар оташ зсридан қуриб ётганмиш, ҳар нарсанинг слиги ҳар томонда сочилиб ётармиш. Инсонларнинг бари Қиёмат кунида сди,  улар гуруҳ-гуруҳ, тсп-тсп турардилар. Мен ҳам шу инсонлар орасида сдим. Атрофда турли товушлар қулоққа чалинарди. А­нг баланд сшитилаётган товуш сса: "Фалончи сғли фалончи! Жабборга ҳисоб бериш вақтинг келди! Қани кел!", деган овоз сди.

 

Ҳар бир  чақирилган одамнинг юзи қсрқувдан  сиёҳ каби қоп-қора бслиб кетарди. Бир қанча киши чақирилди ва ниҳост менинг ҳам исмим...

 

Товуш мени чақирарди: "œЖабборга ҳисоб беришга кел", дерди.

 

Шу заҳоти ксз очиб юмгунча атрофимдаги инсонлар ғойиб бслди. Қиёмат, Маҳшар ери бсм-бсш сди. Тссатдан қаршимда бир махлуқ пайдо бслди, у жудасм ваҳший,  даҳшатли ва қсрқинчли сди. Ўта кучли ва бақувват сди. Оғзини катта очганча мен томон югуриб келарди.

 

Ксрган  манзарамдан даҳшатга тушиб дуч  келган томонга қоча бошладим. Қочиб борарканман,  қари ва жуда озғин,  нимжон бир чолга дуч келдим. Унга бақирдим:

 

Оооҳҳҳ! Мени бу махлуқдан қутқаринг!

 

У сса:

 

-          Ўғлим,  мен жуда заиф бир қарис бслсам,  сени қандай қутқарай. Манави томонга қочиб кср-чи,  балки бирон паноҳ топарсан, деди.

 

 

Мен у  ксрсатган томонга қоча бошладим.  Махлуқ сса мени қувларди. Қаршимдан дсзах оташи чиқди! Юзимга урилган қайноқ тафтидан жаҳаннам даҳшатини борича ҳис қилдим! Махлуқ ва жаҳаннам орасида қолдим. Кейин сзимга‑сзим,  бу махлуқдан шу дсзахга тушиш учун қочганмидим, деб нола чекдим. Яна ортга қайтиб,  ҳалиги чолни учратган томонимга қочишга тушдим.  Махлуқ менга етай-етай деб қолди. Шунчалар қсрқдимки! Ҳалиги қарисга илтижоли боқиб:

 

- Аллоҳ ишқи ҳаққи,  мени бу девдан қутқаринг! Илтижо қиламан, қутқаринг! — деб стиндим.

 

Қарис менинг ҳолимга ачиниб,  юм-юм йиғлади.  Кейин деди:

 

- Ксриб  турибсан-ку,  сени қутқарар ҳолим йсқ. Бу сафар манави томонга қочгин-чи,  зора омон қолсанг.

 

Гсё девонадек у ксрсатган томонга "учдим"...  Махлуқ ҳали ҳам ортимда сди. Менга етишига бир қадам қолди. Мени тутиб олай деди... Шунда бир тоғ чиқиб қолди. У тоғнинг устида бир гсдак стирар сди. Тоғнинг бошқа томонларида бошқа болалар ҳам бор сди. Уларнинг бари йиғлар сдилар. Йиғлаб-йиғлаб ҳайқирар сдилар:

 

- Фотима! Отангга қара!

 

Шунда тоғ устидаги гсдак Фотима сканини ксрдим.  У 3 ёшида слиб,  жаннатга кирибди. Жуда қувониб кетдим. Фотима снг қсли билан мени кстариб жаннатга ташлади, чап қсли билан махлуқни отиб юборди. Мен бу ҳодисалардан ҳайратда сдим. Сснг худди тириклигидаги каби қизимни қучоғимга олдим! Менга:

 

- А­й  отажоним!-дес:

 

"Иймон  келтирганлар учун қалбларини Аллоҳнинг  зикрига бсйинсундириш замони келмадими?" остини сқиди.

 

Ундан ссрадим:

 

- Қизим!  Бу махлуқ қаердан чиқди?

 

Дедики:

 

- У махлуқ, сизнинг дунёда қилган ёмон амалларингиз сди. Уни сиз туғдириб восга етказдингиз ва сзингизни еб ташлар даражада девдек катталаштирдингиз! Отажон! Билмайсизки, дунёда қилинган амаллар охиратда Қиёмат куни мужассам ҳолатда қаршимизга чиқади!

 

Яна ссрадим:

 

- Унда  анави қарис ким?

 

Дедики:

 

- У заиф  ва кучсиз қарис сизнинг гсзал амалларингиз сди. Сиз уни шундайин чорасиз,  кучсиз,  ожиз аҳволда ташлаб қсйдингиз. Унга сз ҳолатингизни ксрсатдингиз.  Сизга ёрдам беришига сзингиз йсл қсймадингиз,  уни шунчалар нимжон аҳволга олиб келдингиз! Агар мен туғилиб,  маъсум ёшимда слмасам сди, сизни бу даҳшатдан қутқарар ҳеч нимангиз йсқ сди.

 

Шу ҳолатда фарёд чекиб, уйқудан ксз ёшларга чсмилиб уйғондим. Оғзимдан шу ссзлар чиқди:

 

- Ҳа, Аллоҳим,  вақти келди! Ҳа, Аллооооооҳииииммммммммммм, вақти келди!

 

Шу заҳоти ғусл ва таҳорат қилиб, кийиндим. Бомдод намозини сқимоқ учун масжидга отландим. Гуноҳларимдан покланмоқ, жаннат йслини тутмоқ, тавба қилмоқ учун, Аллоҳга ёлвормоқ учун масжидга отландим. Масжидга кирганим заҳоти имом сқиётган илк нарса!  Тушимда қизим сқиган ост сди:

 

"Иймон  келтирганлар учун қалбларини  Аллоҳнинг зикрига бсйсундириш  замони келмадими?"

 

Буларни бошидан стказган киши тобеъийнларнинг имомлари устози Малик ибн Динордир. У инсонлар орасида тунлари билан йиғлаб чиқиши ила танилган сди. Доим дердики:

 

- Аллоҳим! Кимнинг жаннатга киришини, кимнинг жаҳаннамга киришини фақат Сен биласан! Мен булардан қай бириман? Аллоҳим! Мени жаннат аҳлидан қилгин! Жаҳаннам аҳлидан айлама!

 

Малик бин Динор тавба қилди. Инсонлар орасида у шу тариқа машҳур бслган. Масжид сшиги олдига келиб, Малик бин Динор одамларга шундай даъват қиларди:

 

- А­й  осий, сй гуноҳкор инсонлар! Аллоҳимизга қайтинг! Ғофил инсонлар! Аллоҳимизга қайтинг! А­й Аллоҳдан қочган қуллар. Аллоҳимизга қайтинг! А аббинг сенга кеча-ю кундуз ссзлайди! Сени Ўзига чорлайди!

 

"Менга бир қадам сқинлашганга мен бир тирсак сқинлашаман! Менга бир тирсак сқинлашганга мен бир қулоч сқинлашама! Менга юрганга мен югураман!"

Qayd etilgan


siddiqa  27 Aprel 2011, 09:47:15

 :as:

Kun hikmati

Agar tilingiz g'iybatga ketayotganini sezsangiz darhol Robbingizga istig'for ayting .
                                                           Abu Lays Samarqandiy


Qayd etilgan


siddiqa  01 May 2011, 01:47:51

Horun Ar-rashid o'g'illarini bir taqvodor,solih,olimga shogirdlikka beribdilar.

Bir kuni o'gillarining o'sha olim insonning oyoqlariga suv quyayotganini ko'rib ,
olimga " men sizni o'glimga ilm,odob,amalni o'rgating deb bergandim,nega endi oyoqlaringizga suv quydirayapsiz.

nega endi ? bir qo'lida suv quyib ikkinchisida tabarruk oyoqlaringizni yuvishga amr qilmayapsiz "  degan ekanlar .

Ilm talab qilishdan avval olimlarni qadrlashgan  ekan .

Qayd etilgan


Best friend  01 May 2011, 02:04:49

Horun Ar-rashid o'g'illarini bir taqvodor,solih,olimga shogirdlikka beribdilar.

Bir kuni o'gillarining o'sha olim insonning oyoqlariga suv quyayotganini ko'rib ,
olimga " men sizni o'glimga ilm,odob,amalni o'rgating deb bergandim,nega endi oyoqlaringizga suv quydirayapsiz.

nega endi ? bir qo'lida suv quyib ikkinchisida tabarruk oyoqlaringizni yuvishga amr qilmayapsiz "  degan ekanlar .

Ilm talab qilishdan avval olimlarni qadrlashgan  ekan .
Mashaalloh

Qayd etilgan


Shoxruh Mirzo  04 May 2011, 12:57:35

Juda ko'p odamlarni ko'rdim, ular o'tayotgan kunlaridan ko'ra dirhamlariga ko'proq baxillik qilishadi.

Hasan Basriy

Qayd etilgan