Ilm tahsili va tahlili  ( 14433 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 B


Lu`lu`  24 Aprel 2011, 07:48:44

 :bsm:
Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади: А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Биласизларми, муфлис ким?» «Бизнингча, муфлис дирҳами ҳам, матоси ҳам бслмаган киши», дейишди. Айтдилар: «Умматимнинг муфлиси — қиёмат кунида намоз, рсза, закот билан келади-ю, лекин уни уриб, буни сскиб, бунинг молини еб, бунисининг қонини тскиб, унисига туҳмат қилиб сшаган бслади. Бас, бундай инсоннинг схшиликларидан унга-бунга олиб берилади. Агар ҳаққини адо қилишдан илгари схшиликлари етмай қолса, уларнинг гуноҳларидан бунга олиб берилади. Унинг устига юклатилади-да, сзини дсзахга улоқтирилади» (Муслим ривости).

А обистул Адавиййа Хакка муножот килиб дермишлар: "А­й Хакийм зот, Сенинг ризолигинг йулида бу дунёни душманларга, охиротни дустларга раво курдим. Икки дунёдан айрилган муфлис десаларда, Сенга мунис булмогимда факат нажотни билдим. Икки оламга назар солсам, ё бошка тиласам кофир булай".

Кимки,ахдига вафо килса, у етти денгиз куприги остида булган жахон устидадир.
 

Qayd etilgan


Lu`lu`  24 Aprel 2011, 09:09:23

Бир киши Хазрат Аакшбандийга дебди: Сиз хикостлар айтасиз, лекин уларни кандай тушунишимиз кераклиги хакида индамайсиз. Хазрат: агар бирор киши куз олдингизда шафтолини есаю, сизларга пустлогини колдирса,ёкадими?-деб жавоб килибдилар

Qayd etilgan


Lu`lu`  24 Aprel 2011, 09:51:10

Хазрат Аавоийдан назмини кандай шархлаш кераклигини сурашибди. Хазрат:маъданчи асл гавхарни ер юзига чикариб беради,наккош уни тарашлаб,кирраларини курсатади,сотувчи сса уни нархлайди. Агар бу ишларни хаммасини узим бажарсам, канча одам гавхардан наф олмай колардилар,деб жавоб килибди.
Шунда одамлар: демак,шарх учун олим керак сканда, лекин олимлар фикрининг куп ва хилма хилма хиллигини инкор килиб булмайдику, дейишибди.
Хазрат Аавоий жавоб берибдилар: Уз ишининг асл устаси ва хар замонда номи машхурлар доим булиб келган. Харидорнинг нодони урф булган матони танласа, закийси асл гавхарни уз ишининг устаси булгандан харид килади. Асл гавхар сса хеч кайси замонда уз нархи ва сгасини йукотмайди.

Qayd etilgan


Lu`lu`  24 Aprel 2011, 10:21:51

Хазрат Яссавий шогирдларга илм ургатарканлар, киска фурсатда атрофларида турли максад ва тоифали талабгорлар йигилибди. Улар шайх сухбатларидан бахраманд булишаркан, шайх аник ва кундалик дастур асосида дарс утишини талаб кила бошлашибди.
Хазрат уларни талабларини кондириш учун махсус зикрхона куриш кераклигини билдирибдилар. Олти ой ичида зикрхона битказилиб, шайх айтибдилар:
- Шу иморатда ким дарсларни утишини истаса, унг тарафимга тизилсин. Кимбуни истамаса, чап тарафимда сафлансин.
Шогирдлар икки гурухга булинганида, Яссавий хазратлари:
- Унг тарафга тизилганлар уйларига кетишлари мумкин, сизлар учун бирор нарсага кодирмасман. Чап тарафдагилар сса колиадилар, чунки уларни биринчи вазифаси зикрхонани бузишдир, деб мархамат килибдилар.
Хазратни бу ишларидан ажабланган ва уйларига таркалган "талабгорлар" шайхни девона деб гап таркатишибди. Хазрат Яссавий сса закийлик ила килган "девона"ликлари тарикат бошига асос булибди.

Qayd etilgan


Lu`lu`  08 May 2011, 22:51:21

SABR дес унсиз лабим пичирлар,
Тасдиклайди сузсиз сокина дилим.
Дилдан кутарилган шуур шивирлар,
гуёки, IDROKдан келгандай билим.
 
Келган синовларга жоним симиллар,
TOQAT йулин ушлар хамхона калбим.
AHDu PAYMONAси ичра гимирлар,
SABOTдан гуёки олгандай таълим.
 
Дунё ташвишидан кузлар юмилар,
Хаёлимни ростлар мосуво кунглим.
А иё заминидан юзлар бурилар,
А ИАЗАТдан топиб осуда qo`nim.

Qayd etilgan


Lu`lu`  18 May 2011, 04:39:45

 :bsm:
65. «Батахкик, сизлардан шанба куни тажовузкорлик килганларни билдингиз. Биз уларга: «Кувилган, хор-зор маймунга айланинг »,-дедик».
66. «Биз бу(ҳодиса)ни унинг олдидагиларга ва кейинидагиларга ва такводорларга мавъиза килдик».(Бакара сураси)

Бир донишманд дусти бн хайвонот богига борди.
- Курспсанми бу маймунларни,- суради донишманд.
- Ха,- жавоб берди дусти.
- Ув анавиничи, бошка маймунларни битини тераётганни?
- Ха,албатта.
- Ана ушаниси уларни ичидаги "Кузатувчи" каттаси. Кавмини "битлаганлар" деб билади ва уларни "халоскори" хисобланади.
- Уларчи?
- Уларми, тозаланишади,кетидан сна битлашаверади.
- Уларни "кузатувчи халоскори"ни ким тозалайди?
- Хеч ким.Шунгасм у битликида.


Маймунлар схудийларга киёс килинган,сабаби уларни йулбошловчиси-раввини,схудчасига рабб(астагфируллох,улар бошликларига робб деб Аллохни сифатини исм киволишган) нотугри акидаси б-н кавмини тарбиславомман деб уйлайдию,кайтанга узини битини юктириб юраверади,съни битлики касалига дучор булганлардан.

Qayd etilgan


Lu`lu`  12 Sentyabr 2011, 21:08:18

" ... Углимникини уйлаб ейман..." сабок

"( Курьон) сизларнинг орангиздаги Тугри йулда булмокни хохлаган кишилар учун бир сслатмадир"( Таквир,28)

Жамики хамдлар Аллохгадир. Унгагина тавба киламиз, нафсимиз емонлигидан Унгагина кочамиз.
Кочамизу, такдирга иймонимиз сустлигидан юкоридаги " углимникини уйлаб ейман" жумлалар хаетга сингиб кетганини хам тан оламиз. Аега шундай?..
Бу саволни акийкадаги йигинда уртага ташламокчийдим, хали максад- нистларини схши билмаган одамлар орасидалигим андишасида сукут килиб, вазистни кузатдим...
Хар киши аел, сркак булсин уз ихтиери еки мажбурликдан содир буладиган ишни схши тушунади. Шунингдек," белимда пулим булгани схши" иборасисм киши максадини аник- тиник белгилайди. Танлаш ихтиери " манданмас, такдирдан" дейиш сса жохилликдан бошкасимас.
Оддийгина мисол, бир тоифа аеллар куввати борича пул топиб, узини таьминлаш, шунингдек, огирлиги тушмаслиги ва кийинчиликда нафи тегишини асос килиб олади. Бошка тоифа сса нафни купрок маьнавий булиши тарафдори. А­нди бу 2 тоифани номаи аьмолини куз олдимизга келтирсак, охирида кайси тоифа узини оклашга, кайсиси розиликда шукур килади.
" Орангизда дуне истаган кишилар хам, охирот истаган кишилар хам бордир"( оли Имрон,152)
Остдан куриниб турганидек, оиласига маьнавий наф келтирган аел схшиликларда устунлигини " Инсон хохиши Аллох азза ва жалланинг хохишига тобе- буйсунувчилигидир"дан билиб олаверинг.
1- тоифа аеллар пул топдим, нафим тегди деб куни кучада утади, лекин аеллик, оналик, бувилик масаласидаги фойдаси кайси улчамда скан-а?..
2- тоифа аелчи, куввати борида хизмат килди, оиласига барака кирди, кетидан хизмати снада бокий колувчи, мевалари 2 дунеда нафи сероб амалида бардавом булди.
Биринчи тоифа аеллар сна айтади:"Ахир жонимни Жабборга бериб, манам харакат килдимку..."
Шунда иккинчилари айтсин:"Хой аеллар, уз ишингизни килинг, шунда углингизни топганини хам куркмай ейсиз".

Qayd etilgan


Lu`lu`  19 Dekabr 2011, 08:24:06

Фейсбукдаги болам Хиндистонлик олим Ашраф Али Тахонавий каламларига мансуб маколани куйиб, хаммамиз билан бахам курганига сизларгасм илиндим.

QALAM NEGA YOZMADI?

1500 ga yaqin kitob yozgan hindistonlik buyuk olim Ashraf Ali Tahonaviy "œBayonul Qur’on" deb nomlangan tafsirni yozayotgan paytlari ayollari u kishiga ish buyuribdi: "œqafasdagi qushga donini berib, so’ng madrasaga keting". (Shunday buyuk zotlarga ham ayollari ish buyurarkan)
Hazrat "œBayonul-Qur’on"ning xayolida ayollarining gapini esdan chiqarib, madrasaga ketaveribdilar.
Shu zotning shogirdlaridan Shafe’ Usmoniy aytadi:
"œAgar bir odamning 1500 ta kitob yozishiga kimki shubha qiladigan bo’lsa, unga ikki gunohkor ko’zim bilan ko’rganimni aytib beray: "œMen Tahonaviyning qalamini qo’li tegmagan holda kitobning ustida aylanib yotganini ko’rganman".
O’sha kuni tafsirni davom erttirmoqchi bo’lgan olimning qalami qimirlamabdi. Xarchand urinib, uni yurgizishga harakat qilmasin, qalam turgan joyida turaveribdi. Shunda Yaratganga "œYo, Allohim, men har doim yozishga o’tirganimda qalam o’zi yozishni boshlardi, mendan nima gunoh sodir bo’ldiki, bugun qalamim yozmayapti" deb nola qilibdilar. Shunda qush esga tushib, qalamni tashlagancha, uyga yugurib ketibdilar.
Uyga borib, qushga don berib kelganlaridan so’nggina qalam qimirlagan ekan. Qalam yozishni boshlagan joy esa "œNiso" surasidagi "œAyollaringiz bilan yaxshi muomalada bo’linglar!" degan oyat ekan.

Укиб, рахмат десам, "устоз, нетдан шу олим асарларини топсез, жунатинг", деб илтимос килганиди, топиб, буларнисм сизларга илиндим.

Ашраф Али Тахонавий:" Углинг дунё зийнатига зийнат булсину кизинг дунё зийнати булмасин", съни дунёга куз-куз килмагин, деганаканлар.

Яна айтган сканлар:"Кимки, булар-булмасга аёлига озор берса, ундан авлиё чикмайди".

Qayd etilgan


Lu`lu`  19 Dekabr 2011, 08:25:09

Хиндистонлик олим Ашраф Али Тахонавий Сирот купригидан кимлар ссон-омон утиши хакида шундай дейдилар:" Аллох таоло Лайгамбар сав.нинг умматларини урта уммат килиб куйган. Урта уммат дегани баёни, бир узун чизик чизасан, чизикни икки учидан олиб, улчаб келаверасан, уртада бир нуктада бирлашади. Буни ухшаши, инсонни бирлаштириб турадиган,умрини мазмуни булган 3 та кувват бор. Шуни биттаси аклий кувват. У инсонни бошкаради, лекин Аллох аклни мактаган жойи уртасидир. Акл урта чизигидан пастга караб огса, уни жиннилик дейишади, агар зиёдалик томонга огса (купайиб кетса), у кофирликка олиб боради(съни ута акллилик килиб, инкорликкача боришади). Иккинчиси нафсоний кувват, уни ошиб кетиши фожирлик, фосикликка олиб боради, камайиши номардликка. Уни уртаси харомдан узини саклаб, халолга узини сарфласа, иффат булади. Инсонни бошкарувчи учинчи кувват газабий булиб, булар-булмасга газаб килаверса, уни таховур дейилади. Газаб килиш керак булган жойда газаб килмаса, уни куркоклик дейилади. Уртаси сса, газаб килиш керак булган жойда газаб килади, халимлик килиш керак булган жойда халимлик килади, ана уша уртаси шижоатдир. Сиротдан утишга умид килганлар шу урта чизикни ушлаб юраверсин".

Qayd etilgan


Lu`lu`  19 Yanvar 2012, 08:14:32

                            Михлар

Бир кун ота жахли чикиб турган углини ёнига чакирибди, кулига бир халта мих бериб, хар жахл килганида хонтахтага бир донадан киргизишини тайинлабди.
Биринчи кун хонтахтага саноксиз михлар кадалибди. Иккинчи кун нисбатан камайибди, чунки михни кули билан кадаш кийин сканда. Учинчи кун угил жахлини жиловлаш схширок сканини тушуниб, михга хожати колмабди.
Ота угли ахволини кузатиб юрган скан, мих кадашлар умуман тухтагач, хонтахтага кадалган михларни снди кули билан сугуриб олишини айтибди. Угил отага буйсуниб, михларни кули билан сугуриб олибди, лекин хонтахта илма-тешиклигидан хижолатда колибди.
Ота углидан жахлини тийган осонми, ёки кули билан михни кадаган осонми, деб сурабди. Угил албатта, жахл тийганни фойда келтиришини тан олибди. Ота сса уша жахл билан кадалган михларни сугуриб олсада, унинг жарохати хеч качон битмаслигини билдириб хонтахтадаги тешикларга ишора килибди

Qayd etilgan