Касалликдан тўлиқ қутуламиз  ( 68761 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 3 4 5 6 7 8 9 B


AbdulAziz  20 Mart 2013, 20:08:13

Mo'min Mirzo, sizlarda "Ochlik mo'jizasi" degan kitob bormi ? Bolsa meni pochtamga yuboringlar iltimos ! Siz aytgan odamlarga shahsiy maktub yubordim , mana 3 kundirki javob haligacha yo'q . Yoki chorsu bozorida ham o'zbekchasi bo'ladimi ?

Лол Брсгг:  "Очлик мсъжизаси"

Qayd etilgan


Mo'min Mirzo  20 Mart 2013, 20:58:45

ziyod_000 oddiy kitobini olmoqchi bo'lsangiz Chorsuda bor. Kitoblar olami"ga o'rta eshikdan kirib o'ngdagi birinchi do'konga qarang, ro'mol o'ragan to'laroq hola ishlaydi. O'sha holadan Pol Breggning kitoblaridan so'rang, "ochlik mojizasi" ham "yurak" ham bor. Agar tugagan bo'lsa Ixlosga kiring, sal qimmatroq bo'lsayam kitobni olsangiz bo'ladi.

Qayd etilgan


soliha_siddiq  20 Mart 2013, 21:34:05

Assalamu alaykum...

Ochlik boyicha  mana bu ayol ham yaxshi tajribaga ega,man shu asosda qilaman, natijalar zor bovotti alhamdulillah...

 http://alfamedis.narod.ru/

 http://www.youtube.com/watch?v=V3jlvUibiFA

Qayd etilgan


Mo'min Mirzo  20 Mart 2013, 22:42:29

Soliha_siddiq. Yaqinda islom.uz forumida ham yozgandim, agar inson o'z mijozini bilmasa damlamalik ochlik o'tkazish mumkin emas. Inson o'ziga o'zi tashxis qo'ya olmaydi, bir tabibning tashxisi kerak, u tabib shu bilan mijozini ham aytadi.
Marva Oganyanga kelsak, u ayol ochlikni shifobaxsh giyohlar bilan olib boradi, bu Oganyanni g'oyasi emas, Ibn Sino ham damlamalik ochliklar dasturini keltirgan. farqi ibn Sino inson kasali bilan uning mijoziga qarab damlamalarni buyurgan, Marva Oganyan esa muayyan bir kasallikka qarab damlama buyuradi, bu esa xato yo'l, kimgadir (mizoji o'sha damlamaga mos kelsa) foyda, kimgadir (mizojga to'g'ri kelmasa) ziyon beradi.
Ochlik bo'yicha eng yaxshi va havfsiz yo'lni tanlagan mutaxassislar Bregg, Nikolayev, Sheltonlar kiradi.
Chunki ular ochlikni faqat suv bilan olib boradi, suv esa hamma mijozlarga to'g'ri kelaveradi.

Qayd etilgan


ziyod_000  22 Mart 2013, 20:04:33

Kim qancha ochlik otqazgan uzog'i . 2 haftalik ochlik otkazsa qorin ochganligi bilinadimi juda . Men hozirda kitobni oqishda davom etyapman.

Qayd etilgan


Mo'min Mirzo  23 Mart 2013, 08:35:04

Men ko'pi bilan 21 kunlik ochlik o'tkazganman. uch kun ochlikdan so'ng ovqatga bo'lgan ishtaha keskin tushib ketadi, qorin ochgani uncha sezilmaydi. Muhimi suvni vaqtida ichib yuring.
Muzaffala opa 40kunlik ochlik o'tkazib forumdoshlar orasida rekord o'rnatgan.

Qayd etilgan


Mo'min Mirzo  24 May 2013, 05:54:50

Талабга биноан жигар, ут пуфак, ошкозон, асяит (сув йигилиши) дан келиб чикадиган касалликларга кандай очлик утказиш хакида гаплашамиз.
Бу бир неча боскичдан иборат, асосий киладиган ишимиз зарарли таомлар тузлама, дудланган, консерваланган, аччик шур харкандай таомдан тийилиб пархез килиш, ва очлик утказиб ични тозалаш...
Ут пуфак бевосита жигар билан богланиб туради, буни даволаш учун уртача 15-20 кунлик очлик ва 15 кунлик пархез утказиш керак булади.
1 чи кадам.  1-2 кунлик пархез, зарарли таом ва ичимликлардан тийилиш, асосий ичимликни сув ташкил стиши керак, кора чой ва кахва такикланади.
2 чи кадам. Кечаси ётиш олдидан сурги дори ичиш. Буни аптекадан олмай Лайгамбаримиз "Агар бирор нарсада улимнинг шифоси булса, санода булар сди" деб мактаб утган маккаи сано дамламасидан ичамиз, бу жуда енгил сурги дори хисобланади, магний сулфатга ухшаб одамни кийнамайди.
Бир ош кошик маккаи санодан олиб катта кружка деб аталадиган 350-400 мл пиёлага солиб, устидан кайнок сув куйиб 2-3 соатга димлаб куйилади. Кечаси ётиш олдидан шуни охиригача ичиб уйкуга кетилади, шу билан очлик бошланди.
3 чи кадам. Очлик утказишда кунда 2литр тоза сув ичиш тавзис стилади. Хар соатда 100-200 мл сув ичилса кечгача бемалол 2 литр сув истеъмол килиш мумкин.
Очлик вактида хеч нима ейилмайди, витаминга тула шарбатлар хам, табиий доривор гиёхлардан тайёрланган дамламалар хам ичилмайди, ичимлик хам таом хам факат сув.
Очликда корин огриб, бош айланиб кунгил айнаб кусса, бу ошкозонда захарлар тупланганидан далолат, бунинг давоси клизма. Кунда бир марта клизма килиб ични тозалаб туриш тавсис стилади. Агар бош айланмаса клизмага хожат йук, шунчаки бир чой кошик лимон сувини 50 мл сувга солиб ичиб юбориш керак булади. Бу лимон шарбатини кунда факат бир марта ичилади, бу ошкозонда йигилиб колган захарларни ташкарига хайдайди.

Жигарни тозалаш
 
 Жигар ва сафро косасини (ст пуфагини) тозалашни бошлашдан аввал Ò³азмни тузатиш, ичакларнинг схши ишлашини таъминлаб, ич Ò›отишини кетказиш керак бслади. Агар ич кетаётган бслса, ичакларни кучайтириш, ошÒ›озон ва ичакларда сралар бслса, уларни даволаш керак бслади. Яъни Ò³азм тизими, жигар ва сафро косаси (ст пуфаги) зарарли моддаларни чиÒ›ара олиши учун Ò›увватланишлари талаб Ò›илинади.
 
 Дастлабки тайёргарлик  жараёни 3-4 Ò³афта давом стади.
 Жигарни тозалаш муддати 3 кун. Умумий жараён сса 24-31 кун.
 А­рталабдан Тушликкда Ò›адар салат ёки Ò›атиÒ› билан бир Ò›анча сабзавотдан Ò›илинган таом ёки фаÒ›атгина салат ёки Ò›атиÒ› ейиш мумкин. ÒšатиÒ›ни майда тсÒ“ралган петрушка, снги пиёз ёки саримсоÒ› билан аралаштириш керак.
 Тушликда салат ёки Ò›атиÒ› билан бир Ò›анча сабзавотдан Ò›илинган таом ёки фаÒ›атгина салат ёки Ò›атиÒ› ейиш мумкин. ÒšатиÒ›ни майда тсÒ“ралган петрушка, снги пиёз ёки саримсоÒ› билан аралаштириш керак.
 КечÒ›урун салат, мева ёки Ò›овун-тарвуз ейилади ёки занжабил чойи ёки кск чой асал билан ичилади. 30 гр саримсоÒ›ли зайтун ёÒ“и ва 30 гр лимон суви аралаштирилиб, уйÒ›уга ётишдан аввал ичилади.
 ИзоÒ³: Тайёргарлик жараёнида Ò³афтада 1-2 кунни фаÒ›ат мева ёки сабзи суви аралашмаси билан стказиш схши. Ичи Ò›отган кишилар майдаланган санони таомга сепиб, ейишлари мумкин. Сано срнига снги майдаланган ёки намланган зиÒ“ир уруÒ“и Ò³ам ишлатишлари мумкин:

СоÒ“лом ёшлар тайёргарлик жараёнини Ò›исÒ›артиришлари мумкин:
 ЮÒ›орида айтиб стилганидек 7 кун стказилади. 8, 9 ва 10 кунлар оч Ò›олинади ("œ3 кунлик очлик" бслимига Ò›аранг.) А сзадан кейин 11-чи кун соат 17.00 гача олма суви ичилади, соат 17.00да 1 ош Ò›ошиÒ› тслдирилиб, магнезиум сульфат 1 пиёла сувда сритилиб, ичилади ва кечÒ›урун соат 19.00да жигар тозаланиши бошланади. ("œЖигарни тозалаш, 3-чи кун" бслимига Ò›аранг.)
 Умумий жараён 11 кун.
 5-10 ёшли болаларда сса 1 ёки 3 кун очлик Ò›илинади. Жигар тозаланиши 1 кунлик очликда "œЖигарни тозалаш, 1-чи кун" бслимига мувофиÒ› бошлаб, 3 кунлик очликда "œЖигарни тозалаш, 3-чи кун" бслимига мувофиÒ› равишда амaлга оширилади.
 Умумий жараён 4 кун.
 Бу ёшдаги болаларда Ò›слланиладиган зайтун ёÒ“ миÒ›дори 100-150 гр, соат 17.00да ичиладиган магний сульфат миÒ›дори 1 чой Ò›ошиÒ› бслиши керак.
 ДиÒ›Ò›ат! Тайёр таом ва ичимликлар, гсшт, сут, тухум, пишлоÒ›, шакар, Ò›ора чой, Ò›аÒ³ва ва шоколад истеъмол Ò›илиш  таъÒ›иÒ›ланади.
 Биринчи кун тайёрланишга ва жигар тозалашга нист Ò›илинади. Тайёрланиш тугаганидан кейин жигар тозаланиши нисти такрорланади. Бу жараёнда нист Ò›илиш, жуда муÒ³имдир, чунки жигар сз фаолистини Ò›илинган сгасининг, съни одамнинг Ò›илган нистга ксра режалаштиради.
 ОгоÒ³лантириш: жигар тозаланишига тайёргарлик мазкур китобни сÒ›иб, даволанишни татбиÒ› Ò›илган кишилар учундир. Доктор тавсисси билан алоÒ³ида даволанганлар жигарни тозалашни "œ3-чи кун" бслимида ксрсатилган тартибда Ò›илишади.

"Ò²АÒšИÒšИЙ ТИББИАТ (йсÒ›отилган шифонинг изидан)"

Qayd etilgan


Mo'min Mirzo  24 May 2013, 06:07:33

Др.Ойдин СолиÒ³ дастури Ò³ам жуда схши скан.

Очлик билан даволаш (А сза)

Очликда нист жуда муÒ³имдир. Очликка нист Ò›илинганда вужуд сзини бу нистга ксра дастурлаштиради. Очликнинг Ò³ар куни учун аниÒ› миÒ›дорларда ортиÒ›ча моддаларни камайтиришга ва сарф Ò›илишни режалаштиради. Вужуднинг дастурини бузмаслик учун нистни бузмаслик керак. Очликдан Ò›срÒ›иш учун сабаб йсÒ›, очликдан инсонга Ò³еч бир зарар келмайди. Чунки, АллоÒ³ Таъолони зикр Ò›илган Ò³ужайрага Ò›абрда Ò›урт-Ò›умурсÒ›а тега олмагани каби, очлик Ò³ам вужуддаги зикр стган Ò³ужайраларга тега олмайди. Очликда бадан Ò³ам оч Ò›олмайди, чунки Ò³ар бир Ò³ужайранинг 40 кунлик заÒ³ираси, ризÒ›и бор.
Шу билан бирга, вужуд йиллар давомида тспланган ортиÒ›ча модда ва ёÒ“ни озуÒ›ага алмаштириб, Ò›сллайди. Буни идрок стганнинг очлиги хотиржам стади.
Олимлар: "œСоÒ“лиÒ› учун оч Ò›олиш рсза Ò³исобланмайди", дейдилар. Демак, нист стганда фаÒ›ат АллоÒ³нинг розилиги учун соÒ“лом бслишни ксзлаб, нист Ò›илиш тсÒ“ри бслади.
Ò²айзли ва нифосли (туÒ›Ò›ан) аёллар Ò³ам рсза нисти билан смас, соÒ“лиÒ› нисти билан очликни амалга оширишлари лозим.
СоÒ“лом бслиш учун сн кундан ксп очликка Ò³ожат йсÒ›дир.
Очлик Ò›ила олмаганлар очлик кунининг 2 бараваригача Ò³ар куни мева ва сабзавот шарбати ичиб, мисол учун, 3 кунлик очлик срнига 7 кун, 10 кунлик очлик срнига 21 кун фаÒ›ат мева ва сабзавот шарбати ичиб, стказишлари лозим. Кунига 1,5-2 литр снги сикилган мева ва сабзавот шарбати етарли бслади. Мева ва сабзавот шарбатига бироз сув Ò›сшимча стишни унутмаслик лозим. Мева шарбатини танлаганда "œДорилар" бслимига Ò›аранг. ФаÒ›ат турли мева шарбати танлаганингиз каби, Ò³ар сафар бошÒ›а-бошÒ›а мева шарбатлари Ò³ам ичишингиз мумкин. Мисол учун, 7 кун мобайнида фаÒ›ат олма суви ва олма шарбати + сабзи шарбати ва Ò›изил лавлаги шарбати+сабзи шарбати аралашмаси Ò³ам ичишингиз мумкин. Мисол учун, срталаб лимон, грейфрут ва апельсин шарбати, пешинда - анор, пешиндан кейин - олма + савбзи шарбати аралашмаси, кечÒ›урун сса - сабзи + Ò›изил лавлаги суви ичилиши мумкин.
СоÒ“лом одам учун мева сувидан ксра меванинг сзи жуда фойдалидир.
1 кунлик очлик
Суннат рсзалари Ò³ар душанба ва пайшанба куни тутилади. Бу, шубÒ³асиз, рсза учун снг xайрли кунлардир. Шу билан бирга, Ò³афтанинг исталган кунида Ò³ам рсза тутиш мумкин. Мисол учун, душанба куни тутилувчи бир кунлик, съни 36 соатлик очлик рсзаси Ò›уйидаги шаклда амалга оширилади:
Якшанба кечÒ›урун соат 19:00’дан сътиборан Ò³еч бир нарса еманг. УйÒ›удан олдин сано ёки магнезиум сулфат каби бир ичак бсшатувчи дори ичилади. Душанба срталаб Ò³еч нарса емасдан катта хожат келиши учун 1 стакан сув ичилади ва рсза бошланади.
Ич Ò›отиш муаммосига дучор бслганлар клизма Ò³ам Ò›илиши мумкин.
Ич Ò›отиш муаммоси бслмаса, 1 кунлик ва 3 кунлик рсзада клизма Ò›илишга ва сано ичишга зарурат йсÒ›. Ифторда рсза Ò³еч нарса емасдан 1-3 ютум сув билан очилади. БироÒ› сув ичишни истаганлар истаганича сув ичишлари мумкин.
Сешанба сраталаб соат 07:00’да мева шарбати ичилади ва мева ейилади. Шу тарзда 36 соатлик рсза тамомланади. Шу куни кун бсйи фаÒ›ат мева суви ичилади, мева ва салат ейилади, кечÒ›урунга сÒ›ин овÒ›ат ейилиши мумкин.
А сза ширинлик ва овÒ›ат билан очилмайди. А сзани ширинлик билан очиш ошÒ›озон ости безига xавф туÒ“дириб, уни Ò›ийнайди. А сзани овÒ›ат билан очиш сса ичак сралишига сабаб бслиши мумкин.
Бир кунлик рсзани давом сттиришни истаганлар Ò³афтанинг айни куни, мисол учун, Ò³ар душанба, танафуссиз давом сттиришлари лозим. Чунки вужуд учун Ò³афтанинг айни куни тутилган рсза Ò›улай бслади.
А сза куни келганда иштаÒ³а сз-сзидан кесилади ва очлик осойишта стади.
А сза фарÒ›ли кунларда тутилса, организм сзини йсÒ›отиб Ò›ссди, иштаÒ³а кесилмайди ва очлик Ò›улай кечмайди.
Бола ва ёшлар рсзага жуда Ò›улай мослашади ва Ò›исÒ›а ваÒ›тда бутун хасталиклардан Ò›утилишади.
Ò²афтада 1 кун рсза тутган ва овÒ›ат тартибини бузмаган кишилар касаллик ксрмайдилар. АÒ›лли инсон хасталиклардан умр бсйи Ò³имосланиш учун Ò³афтада 1 кун рсза тутишни канда Ò›илмайди.
Кексалар бутун тозалашларни амалга оширгандан сснг 1 кунлик рсза тутишади.
(Др.Ойдин СолиÒ³)

----------------------------------------------------------------------------------------------------

10 кунлик очлик

 Ўсимталар(шиш), оÒ“ир суск хасталиклари, руÒ³ий касалликлар, тутÒ›аноÒ› (спилепсис) ва мултипл склероз (MS), каби неврологик касалликлар, юрак томир хасталиклари ва барча оÒ“ир дардлардан 10 кун оч Ò›олмасдан Ò›утилиш Ò›ийин. Чунки юÒ›орида айтилгани каби, очлик фаÒ›ат 5-чи-7-чи кундан сснг Ò³ужайраларга тушади ва сзгарган Ò³ужайраларни схшилайди, схшиланмаганларини йсÒ› Ò›илади.
 А сза бошлашдан олдин кечÒ›урун снчилган сано ёки магнезиум сулфат олинади ва саÒ³арда 1-2 стакан сув ичилади.Ичаклар бсшамаса, клизма Ò›илинади, чунки рсза давомида ичаклар тоза бслиши керак.
 Илк 3 кун ифторда 1-3 ютум, жуда исталса, исталганича сув ичиш мумкин. 3 кундан сснг ифтор ва саÒ³арда исталганича сув ичиш мумкин. Ичилган сувнинг сифати жуда муÒ³имдир.("œСув" бслимига Ò›аранг.)
 Кунда 1-2 марта совуÒ›Ò›а сÒ›ин илиÒ› ёки совуÒ› сув билан Ò“усл Ò›илинади. ТаÒ³орат учун Ò³ам, ичиш учун Ò³ам иссиÒ› сув Ò›слланилмаслиги лозим, чунки очликда ошÒ›озон безлари ишламайди ва фермент ишлаб чиÒ›армайди. Ичилган ва Ò“усулда Ò›слланилган иссиÒ› сув ошÒ›озон безларини ишлатиб юборади, ошÒ›озон безлари сса фермент ишлаб чиÒ›ара бошлайди. Бундай Ò³олатда инсон рсзасини очишга мажбур бслади.
 Очликда Ò³ар хил жойларда оÒ“риÒ›лар, иситма, титраш, Ò›усиш, ич кетиши бслиши мумкин, Ò›oндаги шакар ва Ò›он босими тушиши мумкин. Буларнинг барчаси нормал Ò³олат бслиб, схшиланишга ишоратдир.
 Бу жараён организмнинг сз Ò³олатига ксра сз сÒ³тиёжини тартибга солишидир, бу жараёнга аралашиш, съни уни тсхтатиш учун дори ичиш тсÒ“ри смас. Бу Ò³олатлардан бири ёки бир Ò›анчаси юзага келса, сув клизмаси Ò›илинади.
 Клизма йсли билан ташÒ›арига чиÒ›Ò›ан унсурлар ксп бслса, очлик давомида бир-икки кунда бир клизма Ò›илинаверади.
 10 кунлик рсзани шу масалани тушунган бир доктор назоратида амалга ошириш жуда Ò›улайдир. Бундан ташÒ›ари, рсзанинг моÒ³истини англамаган докторлардан узоÒ› туриш лозим. Oчлик тугагандан кейинги 10 кунлик босÒ›ич сн кун очлик каби муÒ³имдир.
 Бу кунларда вужуд йсÒ›олган хаста Ò³ужайраларнинг срнини тслдириш учун соÒ“лом Ò³ужайраларни кспайтириб, аъзоларни снгидан Ò›уришни бошлайди. Яъни тамомланган рсзанинг натижаси бевосита бу сн кун мобайнида еган овÒ›атларга боÒ“лиÒ›дир. Истеъмол Ò›илинган овÒ›ат мева, тоза сабзи, рафина килинмаган зайтун ёÒ“и, табиий асал бслиши керак. Cувга диÒ›Ò›ат Ò›илиш лозим! ("œСув" бслимига Ò›аранг.)


Qayd etilgan


kamoliddinov  24 May 2013, 20:32:56

 :asl3:
Juda yaxshi post ekan. 3 kunlik ochlik deganda nimani nazarda tutayabsizlar? Shunda kuniga 1 maxal ovqat yeb yuriladimi hech bo'lmasa. 40 kun ochlik degandachi(Hech nimasiz 40 kun yashab bo'lmasligini bilaman, suv ichib xam yashab yurish qiyin bo'lsa kerak)? Necha kunda bir ovqatlaniladi yoki kuniga necha maxal?. Man xozir sal sermiganman(4-5 kiloga). 4-5 oydan beri 2 maxal ovqat yeyman. 12 soatda bir marta. To'g'risi umuman rezultatini ko'rmadim. Internetda o'qisam qaytaniga 2 mahal ovqat yeyish odamni semiz qiladi deyilgan yerlar ham bor.

Oldindan raxmat.

Qayd etilgan


Муҳаммад Соҳиб  24 May 2013, 23:55:58

:asl3:
Juda yaxshi post ekan. 3 kunlik ochlik deganda nimani nazarda tutayabsizlar? Shunda kuniga 1 maxal ovqat yeb yuriladimi hech bo'lmasa. 40 kun ochlik degandachi(Hech nimasiz 40 kun yashab bo'lmasligini bilaman, suv ichib xam yashab yurish qiyin bo'lsa kerak)? Necha kunda bir ovqatlaniladi yoki kuniga necha maxal?. Man xozir sal sermiganman(4-5 kiloga). 4-5 oydan beri 2 maxal ovqat yeyman. 12 soatda bir marta. To'g'risi umuman rezultatini ko'rmadim. Internetda o'qisam qaytaniga 2 mahal ovqat yeyish odamni semiz qiladi deyilgan yerlar ham bor.

Oldindan raxmat.


3 кунлик очлик деганда 3 кун сувдан бошÒ›а Ò³еч нарса истеъмол Ò›илмасликни тушунилади. 40 кунлик очлик деганда 40 кун сувдан бошÒ›а Ò³еч нима емасликни тушунилади.
Бир кунда икки маÒ³ал овÒ›ат билан бирор киши сизга "одам озади" деган бслса хато гапирибди валлоÒ³у аълам. 

Qayd etilgan