Muhammad Sohib,
Imminitet haqidagi savolingizga javobni internetdan olingan malumot bilan javob beraman: manba: Wikipedia
Имму́ннас систе́ма — подсистема, сус‰ествуюс‰ас у позвоночнс‹х животнс‹х и объединсюс‰ас органс‹ и ткани, которс‹е зас‰ис‰ают организм от заболеваний, идентифияирус и уничтожас опухолевс‹е клетки и патогенс‹. Иммуннас система распознает множество разнообразнс‹х возбудителей: от вирусов до паразитических червей, и отличает их от биомолекул собственнс‹х клеток. А аспознавание возбудителей усложнсетсс их адаптаяией и сволюяионнс‹м развитием новс‹х методов успешного инфияированис организма-хозсина.
Конечной яелью иммунной системс‹ свлсетсс уничтожение чужеродного агента, которс‹м может оказатьсс болезнетворнс‹й микроорганизм, инородное тело, сдовитое вес‰ество или переродившассс клетка самого организма. Атим достигаетсс биологическас индивидуальность организма.
В иммунной системе развитс‹х организмов сус‰ествует множество способов обнаруженис и удаленис чужероднс‹х агентов, стот прояесс назс‹ваетсс иммуннс‹м ответом. Все формс‹ иммунного ответа можно разделить на приобретённс‹е и врождённс‹е реакяии. Основное различие между ними в том, что приобретённс‹й иммунитет вс‹сокоспеяифичен по отношению к конкретному типу антигенов и позволсет бс‹стрее и сффективнее уничтожать их при повторном столкновении. Антигенами назс‹вают вс‹зс‹ваюс‰ие спеяифические реакяии организма молекулс‹, воспринимаемс‹е, как чужероднс‹е агентс‹. Аапример, у перенёсших ветрснку (корь, дифтерию) людей часто возникает пожизненнс‹й иммунитет к стим заболеванисм. В случае аутоиммуннс‹х реакяий антигеном может служить молекула, произведеннас самим организмом.
Uzimni tushinchamdan kelib chiqadigan bulsam immunitet bu inson organizmingni tashqi mikroorganizm va kasalliklarga qarshi kurash tizimi.
U qaerda joylashgan degan savolizga javobni esa uziz ham yaxshi bilasiz, u insonning organizmida va tuqimalarida joylashgan himoya sistemasi. Bunaqa ilmoqli savollarni istagancha berish mumkin, masalan inson ruhi tananing aynan qaysi joyida joylashgan degan savolga ham javob berishiz mumkin lekin isbotlab bera olmaysiz tugrimi? shunchaki inson tanasida ruh borligiga ishonasiz. Yoki inson hislari qaerda joylashgan? aynan miyaning qaysi qismida joylashgan taxmin qilishiz mumkin lekin siz ham kursatib bera olmaysiz tugrimi?
Azob masalasiga kelsak esa, masalan biror insonning oyogi sinib notugri tuzalgan bulsa uni qaytadan sindirib tugri qilib terishadi, hush uni ming azobga quyganizda bu uning zarariga buladimi? usha azoblardan keyin uning oyoqlari tugri bulib ketsa uning foydasiku? yoki qattiq shamollagan insonga ukol qilinganida badani azob chekishi mumkin lekin usha bir necha daqiqalik azob umimiy qaralganda foydaliku? Yoki chirigan tishni sugurib tashlash uchun qancha azob chekamiz?! usha azoblar biz uchun foydaliku. Yoki sovuq urgan qulni kesib tashlashadi, biz vaxshiy emasmiz deb qoldirsak butun tanaga tarqalib usha inson halok buladi? usha holatda ham inson badaniga hech qanaqa dori junatmasdan yoki usha qulni kesmasdan saqlab turish kerakmi azob chekmasin deb? Bazida umimiy foyda uchun tanamiz qaysidir miqdordagi azoblarga bardosh berishi kerak emasmi?
Inson mukammal qilib yaralganga degan fikrga qushilaman. Lekin biz insonlar bazida judayam tor fikr yuritishni yaxshi kuramiz, Quroni Karimdagi suzlarini ham tugridan tugri qabul qilmoqchi bulamiz, nega? Aslida Quroni Karimda dunyoning barcha sirlari jam bulgan, faqatgina ularni yaxshilab uqish va anglash kerak buladi, Qurondagi judayam kup sirlar tugridan tugri yozilmagan, faqatgina judayam kup ilm tuplab ularni tagiga eta olish kerak. Inson tanasi mukammal yaratilgan bulsa unda nega sovuqda qushimcha kiyim kiyamiz? Nega shamollaymiz? Nega kasal bulamiz? Nega boshimizda bilim bilan tugilmaymiz? Nega uqib urganamiz yanayam aqlliroq va bilimliroq bulish uchun? Nega tanamizda charchoqni his qilamiz? Tanamiz mukammal ekan nega tabiblarning yordamiga muhtoj qilib yaratilgan? Alloh bizni umuman hech qanaqa muammosiz qilib yaratishi ham mumkin edi, lekin Alloh bir narsaga ikkinchisini sabab qilib yaratgan, kasalning davosiga tabibni sababchi qilib. Balki vaksinani ham virus va infeksiyalarga qarshi sababi qilib yaratgandir? usha vaksinani yaratgan olimlar ham Alloh bergan ilmni tugri yulda sarflab inson foydasi uchun yaratishgandir? bazi insonlar aqlini yaxshilikka bazilari esa yomonlikka safrlashadiku? shuning uchun ham dunyo sinovlidir balki? Insonni mukammal jonzot qilib yaratilgani haqidagi qismni esa tugridan tugri qabul qilmaslik kerak deb uylayman. Ishonamanki agarda Alloh istasa insonni bundan million marta mukammalroq qilib yaratardi? Chunki Alloh uchun mukammallikning cheki chegarasi yuq.
Vaksinadagi moddalarning kupini zaharli modda deb yozilgan va qarshi chiqilgan? lekin inson tanasida yer yuzidagi barcha moddalar bor ekanini yaxshi bilamizku? inson tanasida hattoki radioaktiv moddalar ham bor lekin ularning barchasi umuman zararsiz miqdorda buladi. Zaharning ham ozgina miqdori foyda asalning ham kupi zahardan havliroq modda bulishi mumkin.
The Alchemist
Ока таассуфки мен русчани схши тушунмайман. Кейин викепедисда мавжуд маълумотлар баайни хақиқат сканлигига менда тслиқ ишонч йсқ. Бу қидирув сайтидан турлик жой номлари, шаҳарлар, давлатлар ва баъзи атоқли шахсларнинг таржимаи холи хақида аниқ маълумот олишингиз мумкин.
Сизга мен иммунитет нима деб викидан иқтибос келтиринг демадим. Бу саволни ксриб сзингизда жсслик жавоб йсқлигидан қидирув системасига "иммунитет" деб ёзиб, чиққан натийжадан менга копис, вставить қилишни кераги йсқ сди. Мен иммунитет хақидаги сизнинг қарашингиз ва билимингизнинг қай даражада сканини билмоқчи сдим. Аатийжа шу бслди-ки, сиз ҳам илмий медияина илгари сурадиган Франяуз Ластер томонидан фанга киритилган назарисга сргашар скансиз.
Франяуз Ластер қсйидаги назарисни илгари суради - касалликка микроблар сабабчи. Лекин, Ластернинг ватандоши ва замондоши Бишампс бу теорисга қарши бслган бошқа теорис билан чиқади, съни - касалликка сабаб, бу организмнинг ички мухити. Ички мухит уйғун бслсагина микроблар организмда ривожлана олади, акс холда ривожлана олмайди. Медияина расмий равишда Ластернинг назариссини қабул қилади, лекин бу назарис хатоли сди. Чунки, спидемислар пайтида баъзи инсонлар касалланса, баъзилар касалланмас сди. Агар сабабчи микроблар бслса, хамма касалланиши керак сди. Шундан кейин мантиқий фикрлаш бошланади медияинада - демак организмда қандайдир бир нарса борки, микроблардан асрайди. Ўша нарса кучли бслса, микроблар таъсир қила олмайди, кучсиз бслса, таъсир қилади. Иммунитет деган нарса шундай мантиқий фикрлашни махсули, илмий исботланган нарса смас.
Организм касалланганда сзида мавжуд барча моддий нарсалар билан ушбу жараённи стказади. Тсқималар ҳам организмда мавжуд, микроскоп ёрдами ила илғаса бсладиган нарсалар. Лекин сша тсқималарда иммунитет деган химос системаси борлигини сиздан сшитиб турибман.
Гапни бошқа ёққа буриб, руҳ ҳақида гапирибсиз. Бунинг мавзуга нима алоқаси бор?
Юқорида айтганимдай агар инсон касалланса, организмда мавжуд моддий нарсаларнинг бевосита иштироки ила ушбу жараён кечади. Мисол учун шамоллашда организм сзида мавжуд заиф ва слик хужайралардан қутулиш учун ҳаракатга тушади. Аатийжада, касаллик кечаётган соҳада лейкояитлар кспасди, қизийди(иситма) ва бошқа жараёнларни бошдан кечиради.
Uzimni tushinchamdan kelib chiqadigan bulsam immunitet bu inson organizmingni tashqi mikroorganizm va kasalliklarga qarshi kurash tizimi.
Касаллик бу организмга душманми иммунитет унга қарши курашадиган?
Шу сринда касаллик нима скани хақида ҳам тушунча бериб стамиз:
Касалликка сабаб - бу микроблар смас, балки организмнинг ички мухити (Бишампс назарисси). Инсон организми мукаммал сратилган ва хар доим сзи учун снг тсғри бслган харакатни бажаради. Организмда давомли равишда химисвий прояесслар давом стиб туради, бунинг учун сса хом - ашё (кислород, овқатлар) истеъмол қилади ва улардан хосил бслган қолдиқлардан сзини сзи давомли тозалаб туради (нафас чиқарганимиздаги СО2 каби)... Лекин, организмнинг хам сзига сраша тозалаш қуввати бор, ва баъзан организмда пайдо бслаётган сша қолдиқларни хаммасини хам тозалай олмайди, улгурмайди. Ва бу қолдиқлар организм ичида йиғилиб бораверади. Лекин, бу аснода давом сттириш мумкин смас, ва шундай шароит келади-ки, организм бу йиғилиб қолган қолдиқлардан тозаланиб олиш керак деган қарорга келади, ва.... "касалланади"... бурни оқади, йсталади ва хок., хуллас организм ичидаги кераксиз ва зарарли нима бслса, турли йсллар билан ташқарига чиқариб ташланади. Бу фойдали жараён касалликдир.
Илмий медияина ушбу жараённи тсхтатишга ҳаракат қилади. Сиз айтган азоблар билан. Бу фойдали прояесс билан курашиш керак смас, балки тезроқ битишига ёрдам беришимиз керак. Ошқозон бсш бслса, тозаланиш бслади, ошқозонга бирон нарса тушса, организм аввал уни хазм қилишга харакат қилади, чунки тезроқ хазм қилмаса ферментаяис бошланиб, организм захарланиши мумкин. Шунинг учун касалланган организм биринчи бслиб иштахани "счиради". Хулоса шу - мазаси қочаётганини сезган одам биринчи бслиб овқатланишни тсхтатиши керак. Кспроқ суюқлик ичиб, иложи бслса дам олиб ётиши керак (снергисни тежаб, тозалашга жалб қилиш учун). Уйни хавоси тез тез алмашиб туриши керак, чунки бу пайтда кислородга схтиёж катта бслади. Иссиқ кийиниб олиши керак. Ва... сабр билан кутиш керак...