Hadislar — ezgulik kaliti  ( 335433 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 ... 79 B


Hadija  19 Yanvar 2011, 10:27:12

Муғийра ибн Шсъба розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:

«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

«Мсминнинг сирот устидаги шиори «А оббим! Саломат қил! Саломат қил!»дир» — дедилар».

Qayd etilgan


Hadija  20 Yanvar 2011, 15:14:25

"Agarda biron bir banda (boshiga) musibat yo qaygu tushsa wa aytsaki: "Ey Alloh! Shakshubhasizki,
men Sening quling (bandang) man, erkak wa ayol bandangni (ya'ni ota-ona)
o'gliman, mening taqdirim O'zingni qo'lingdadir, wa Sening (mening ustimdagi qilgan)
hukming albatta qado bo'lguvchidir (amalgam oshguvchidir), wa Sening (qilgan) hukming
odildir (to'gridir). (Shunday ekan,) Men Sendan O'zingni Nafsingni ismlagan yo Kitobingda
nozil qilgan yo makhluqlaringdan birontasiga o'rgatgan yo O'z G'aib Ilmingda saqlab
qo'ygan ISMLARING ila so'rayman; Qur'onni qalbimning quvonchi, wa ko'zlarimning nuri,
hamda homushligimni wa qiyinchiliklarimni ketkazuvchi qilgin", desa Alloh albatta uni
homushligini wa qiyinchiligi ketkazib, uni (qiyinchiliklarini) hursandchilik bilan almashtiradi.

[Imom Ahmad wa Ibn Hibbon rivoyatlari, Sahih]

Qayd etilgan


Foziljon  22 Yanvar 2011, 20:17:35

Молик ибн Анас А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан ривост қилганлар. У зот дедилар: "œМен сизларга икки ишни қолдирдим. Модомики, шу иккисини маҳкам ушлар скансизлар, асло адашмайсизлар: Аллоҳнинг китоби ва Унинг пайғамбарининг суннати". (Муватто, Ат-Тамҳид).

Qayd etilgan


Foziljon  22 Yanvar 2011, 20:18:48

Ирбоз ибн Сорисдан ривост. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам бизга шундай бир ваъз қилдиларки, ундан ксзлар ёш тскди, қалблар қсрқувга тушди. Биз айтдик: "œА­й А асулуллоҳ, бу - албатта хайрлашаётган одамнинг мавъизаси, бас бизга нимани буюрасиз?" А асулуллоҳ дедилар: "œМен сизларни ойдин ва тсғри йсл устида қолдирдим - унинг туни ҳам кундузи кабидир. Мендан кейин ундан фақат ҳалок бслувчилар адашади. Сизлардан кимки ҳаёт бслса, сқинда ксп ихтилофларни ксради. Бас, сизларга менинг суннатимдан ва ҳаққа ҳидост қилинган, тсғри йслга бошловчи халифаларнинг суннатларидан билганларингизга амал қилишингиз вожибдир. Уларни маҳкам ушлангиз"¦ (Ибн Можа ривости, Албоний: саҳиҳ).

Qayd etilgan


Foziljon  22 Yanvar 2011, 21:16:42

Ибн Мaсъуд розисллоҳу анҳудaн ривост қилинади: А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам улaр ҳaқидa шундай деганлар:
«Ислoм ғaриб бслиб бoшлaнди вa у aлбaттa бoшлaнгaнидeк сна ғaрибликкa қaйтaди. Ғaриблaргa хушxaбaр («Туубa» - жaннaт хушxaбaрини) бeринглaр». Сaҳoбaлaр ссрaшди: «А А асулуллoҳ, ғaриблaр кимлaр?». А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Улaр шундaй кишилaрки, oдaмлaр бузилиб бoрaётгaндa (сзлaрини вa) улaрни тсғрилoвчилaрдир»,- дeб жaвoб бeрдилaр


Qayd etilgan


Foziljon  22 Yanvar 2011, 21:19:33

Илми, тaқвoси вa содда ислoмий ҳaёти билaн тaнилгaн тoбeин Ҳaсaн Бaсрий aйтaди:
«Бу дунёдa мусулмoн ғaрибдир. У устидaн мaсxaрa қилиб кулишлaридaн қсрқмaйди (съни мaлoмaтчининг мaлoмaтига парво қилмайди) вa сз шoн-шуҳрaти, oбрсси учун ҳeч қaчoн ҳeч ким билaн рaқoбaтлaшмaйди. Oдaмлaр билан у бошқа-бошқа aҳвoлдaдир. Oдaмлaр улaрни xoҳлaшмaйди (ёқтиришмaйди).Улaр ссa сзлaри билaн сзлaри oвoрaдир».

Qayd etilgan


UzMuslim  24 Fevral 2011, 19:17:27

Rasululloh Sallolohu alayhi va sallam dedilar: "Robbim azza va jalla menga xamr,qumor,dumbira va qo'shiq aytishni xarom qildilar"
(Imomu Ahmad Rivoyati 1/274,sahih hadis).

Qayd etilgan


UzMuslim  05 Mart 2011, 22:04:44

''Ko'zga surma qo'yishni mahkam tuting. Chunki u ko'zni tozalab, kipriklarni o'stiradi''.
(Salim otasidan, otasi Rosululloh sollallohu alayhi va sallamdan rivoyat qilgan. ''Sunan''- Abu Dovud)

Qayd etilgan


UzMuslim  10 Mart 2011, 18:07:01

Abdulloh ibn Ma'suddan rivoyat:
Rasululloh sollallohu alayhi va sallam Dedilar:"Qiyomat Kuni Menga eng yaqin turadigan odam menga eng ko'p salovat aytgan odamdir"

Abu Hotim ibn Hibbon rivoyati

Qayd etilgan


Shokir  15 Mart 2011, 23:55:49

А асулуллоҳ
соллаллоҳу алайҳи
ва саллам шундай
дедилар : «Амаллар
Аллоҳ азза ва
жалла ҳузурида
етти турлидир :
Икки амал борки,
(икки нарсани)
вожиб қилади,
икки амал борки,
сзининг
баробарида (савоб
ё гуноҳ берилади),
бир амал борки, сн
баробар (савоб
берилади), бир
амал борки, етти юз
баробар (савоб
берилади), бир
амал борки, унинг
савобини Аллоҳ
азза ва жалладан
бошқаси
билмайди . Вожиб
қилувчи икки амал
шуки , ким Аллоҳга
ибодат қилиб, Унга
ширк келтирмай
дунёдан стса , унга
жаннат вожиб
бслади . Ким
Аллоҳга ширк
келтириб дунёдан
стса , унга дсзах
вожиб бслади. Ким
бир ёмон иш қилса,
битта гуноҳ
ёзилади , ким бир
схши амал
қилишни нист
қилиб , кейин уни
қилмаган бслса,
унга битта савоб
ёзилади . Ким бир
схши амал қилса,
унга снта савоб
берилади . Ким
молини Аллоҳ
йслида сарфласа,
сарфлаган
нафақаси бир
дирҳами етти юз
дирҳам , бир
динори етти юз
динор миқдорида
зиёда қилинади .
Аллоҳ учун рсза
тутган одамнинг
савобини Аллоҳ
азза ва жалладан
бошқаси
билмайди »
(Имом Байҳақий
ривости).

Qayd etilgan