Jum'a ma'ruzalari  ( 66056 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 ... 10 B


Laylo  11 Avgust 2006, 06:27:56

AbdulAziz:

Bir kuni payg'ambarimiz Muhammad s.a.v. Ali r.a.dan so'radilar:
-Yo Ali, Allohni sevasanmi?
-Albatta, ey Allohning rasuli!
-Uning elchisi - payg'ambarini sevasanmi?
-Ha, albatta, sizni sevaman!
-Ahli ayolingni sevasanmi?
-Sevaman, yo Rasululloh!
-Bolalaringni sevasanmi?
-Bolalarimni ham sevaman.
Shunda payg'ambarimiz s.a.v. yana savol berdilar: "Yo, Ali, qanday qilib bir qalbga 4 ta sevgini sig'dira olasan?" Bu savolga Ali r.a. o'ylanib qoldilar va javob uchun muhlat so'radilar.
Uylariga borib ham o'ylanib o'tirdilar. Buni ko'rgan Fotima r.a.: "Agar dunyo yo'lida xomush bo'lsangiz, bu ishingiz yaxshi emas", deb hol so'radilar. Ali r.a. bo'lgan voqeani aytib berdilar va Fotima r.a.dan maslahat so'radilar. Fotima r.a. shunday dedilar: "har bir narsaning o'ngu so'li, orqa-oldi bo'lganidek, qalbning ham bo'laklari bo'ladi. Otamga quyidagicha javob bering:
Allohning aqlim va idrokim bilan sevaman!
Payg'ambar s.a.v.ni ruhim bilan sevaman!
Ahli ayolimni nafsim bilan sevaman!
Bolalarimni shafqatim bilan sevaman!
Ertasi kuni Ali r.a. payg'ambarimiz huzuriga bordilar. Payg'ambarimiz javobni so'radilar. Ali r.a. yuqoridagi javobni aytdilar. Shunda Rasululloh s.a.v.:
-Yo, Ali, javobingdan nubuvvat gulining hidi kelyapti. Buni senga qizim Fotima aytgan...

Qayd etilgan


Laylo  11 Avgust 2006, 06:28:20

AbdulAziz:

Abu Hurayradan, roziyallohu anhu, rivoyat qilinadi:
«Rasululloh qabristonga keldilar va:
— Mo‘minlar qavmida yashovchilarga assalomu alaykum! Biz ham, inshaalloh, sizlarga borib qo‘shilguvchilarmiz, deydigan birodarlarimizni ko‘rishni orzu qilardim, - dedilar. Shunda sahobalar:
— Biz sizning birodarlaringiz emasmizmi, yo Rasululloh? —deyishdi. Janobi Rasululloh:
— Sizlar mening sahobalarimsizlar, birodarlarimiz esa, hali kelganlaricha yo‘q, — dedilar, Sahobalar:
— Hali kelmagan ummatingizni qanday taniysiz, yo Rasululloh? — deb so‘rashdi. Rasululloh:
— Axir bir kishi o‘zining peshonasi va oyog‘i oq otlarini boshqa bir to‘da qop-qora otlar ichidan taniyolmaydimi? — dedilar. Sahobalar:
— Tanib oladi, yo Rasululloh, —deyishdi. Janobi Rasululloh:
— Ular qiyomatda dunyodagi tahoratlari sababidan peshonalari va oyoqlari nurli bo‘lgan holda keladilar. Men ulardan oldin havzi Kavsarga borgan bo‘laman. Ogoh bo‘linglar, bir qancha kishilar hovuzimdan adashgan tuyani haydagandek haydaladilar. Men ularga, bu yoqqa kelinglar, deb nido qilaman. Menga aytiladiki, ular sizdan so‘ng dinni o‘zgartirishgan. Shunda men: «Uzoq bo‘linglar, uzoq bo‘linglar», deyman.

Qayd etilgan


Laylo  11 Avgust 2006, 06:28:51

Abdurahmonqizi:

Rasullulloh s.a.v. shunday buyuradilar:

Alloh sizning bo'y-bastingizga, ko'rinishingizga boqmaydi, yolg'iz qalbingizga bo'qadi.

Allohning rasuli buyuradilar:

Kimki Allohdan qorqib yig'lasa, ko'krakdan chiqqan sut ko'krakka kirmaguncha, u ham jahannamga kirmaydi(ya'ni ko'krakdan chiqqan sut ko'krakka qaytib kirmagandek, taqvodorlar ham jahannamga kirmaydi)

Qayd etilgan


Laylo  11 Avgust 2006, 06:29:10

Soliha:

AsSalomu Alaykum , kimki jum'a kuni 80 marta Payg`ambarimiz (s a v ) ga 80 marta salovot aytsa , u insonning 80 yillik gunohlari kechirilar ekan .

Qayd etilgan


Laylo  11 Avgust 2006, 06:29:37

Abdurahmonqizi:

Shu o'rinda o'tgan payg'ambarlar tarihida bo'lgan sadoqat haqida Rasululloh sallollohu alayhi vasallam ashoblarga hikoya qilib berardilar va o'zlarini davrlarida misilsiz suratda sodiqlikni guvohi bo'lindi.Umar ibn Hattob roziyallohu anhudan rivoyat qilinadiki,Rasululloh s.a.v dan eshitdim deydilar Umar ibn Hattob r.u.Uch kishi sizlardan avvalgi kishilardan safar qilishdida,ularni bir g'orda yotishlikka to'g'ri keldi.Ular g'orga kirishdi va tog'ning tepasidan bir tosh tushib,g'orni bekitib to'sib qo'ydi.Ular aytishdiki,bu toshdan endi sizlarga Olloh subhana va taologa solih amalinglar bilan duo qilishlikdan boshqa narsa qutqarmaydi dedi.Shunda bittalari so'z boshladi.Ya'ni biror bir solih haqiqiy soq - sadoqat bilan qilgan amaling bormi? Shu amalni Olloh subhana va taologa vosita qilib duo qiling.Hudoyo shu amalni o'zingni rizoing uchun qilgan edim.Sodiqlik bilan qilgan edim.Menga najot ber deb,Ollohga duo qilishlikdan boshqa narsa qutqarmaydi dedi.Inson hayotida bir nazar tashlasa,sodiq bir amal qilganligini topa olmaydi.Har kim bir o'zining hayotiga bir nazar tashlasin.Biror - bir sodiq amalni qildimmikan! Biror bir Ollohni rizosi uchun bir yagona bir amal qilib,shuni minnat qilmasdan kelyapmanmi degan savolni bersa,ha - mana bu amalining degan kishilar kam topiladi.Shunchalik kechasi turib ibodat qilib,kunduzi ro'za tutib,yoinki odamlarga muruvvat qilib,shunchalik amallar qilgan bilan insonning bitta - bir sodiq amalining topishi qiyin bo'ladi.Buni agar o'zi bilan Olloh subhana va taologa iltijo qilib o'tirib,ayt bir sodiq amalingni desa,odam o'ylanib qoladi o'ziga.Mana bu kishi,bitta sodiq amalini topdi.Shu amali o'zining davridan keyin ohirgi payg'ambar sallollohu alayhi vasallam,bu kishi o'zlarining ummatlariga hikoya qilib aytib beryaptilar.Bu hadislarda rivoyat qilinib,hadis kitoblarda qolib,bizning davrimizgacha 1400 yildan keyin shu amalning hikoya qilinib,shu amalni havas qilinyapti.Inson agar bitta sodiq amalni qilsa,uning Qiyomatgacha buning ta'siri qoladi.Mana bu narsani tushunmog'lig'imiz kerak.Inson juda ko'p amallarni qiladi.Bir tekshirsa,hammasi bir g'araz boshqa narsalar bilan boradi.

Qayd etilgan


Tilla  21 Dekabr 2006, 16:22:08

Muso a.s   
bir kuni Baytul Maqdus tog'iga chiqqanlarida,Alloh ta'olo ibodatini og'ir mashaqqatlar bn ado etayotgan qavmni uchratdilar.Muso a.s  ulardan;sizlar kimsiz?" deb soradilar. Ular dedi ;Sizning ummatlaringizdan bolamiz ,70 yildirki,shunday berilib ibodat qilamiz,kiyimimiz sabr libosidan,o't-o'lanlar bn ovqatlanamiz,suvimiz yomg'ir suvidandir"Muso a.s ular ibodatidan hursand b-b ,turganlarida vaxiy keldi; Yo Muso, Muhammad(s.a.v)ummatlari uchun shunday 1 kun borki,o'sha kunda 2 rakat namoz o'qisalar,bu qavmning 70 yil o'qigan namozidan afzalroq xisoblandi" .Muso(a.s) dedilar; "U kun qaysi kundir?" Alloh ta'olo dedi; "U Juma kunidir " Muso a.s dedilar; " Iloho ,Juma kunini menga bergin" .
Nido keldiki;" Shanba kuni senikidir ,Yakshanba Iso ga...Dushanba Ibrohim ga.
seahanba kuni zakariyo ga. chorshanba kuni Yahyo ga ..Payshanba kuni Odam a.s  ga Juma kuni Muhammad s.a.v ga berilgan bo'lib,ummatlari uchun iyddir.
Muso ning Muhammad s.a.v ummatlariga havaslari keldi.....(Zubdatul-Va'izin)


Qayd etilgan


dilmuroduz  04 Yanvar 2007, 03:59:19

"... Bir kuni Muso alayhissalom Allohga nola qilib, mening jannatdagi qo`shilarim haqida xabar ber debdilar. Alloh taolo Muso (as)ning nolalarini qabul qilib bu dunyodayoq u kishining jannatdagi qo`shnilari haqida bildiribdi.
Birinchi qo‘shnilarini qidirib, bir mahallaga boribdilar. Bir qassob bor ekan. O`sha qassobning huzuriga borib, "Meni Alloh yo‘lida mehmon qiling" debdilar. Qassob qabul qilibdi va do`koniga olib kiribdi. Muso a.s. do`konda o`tirar, qassob esa unga parvo ham qilmasdi. Oxiri kech bo`lib, qassob savdonmi tugatdi. Bu yerda Muso a.s. taajjubda edilar: Nahotki, mening jannatdagi qo`shnim shu bo`lsa? Keyin haligi qassob Muso a.s. ni uyiga olib ketibdi. Uyga kirishibdi. Birozdan so`ng qassob qo`lida kichkinagina kosada go`shtmi, nimadir olib kepti-da, Muso a.s. ning oldilariga qo`ymasdan, burchakka borib, tepadagi savatdan qushmi, qandaydir maxluqni olib, unga chaynab beribdi. Muso a.s. tutoqib ketdilar:
— Birodar, men sizning uyingizga mehmon bo`lib kelsam-u, mehmonga hurmat shumi? Qandaydir maxluqqa luqma yedirgandan mehmonga yedirgan afzal emasmi? Hali ham do`konizda meni qabul qizdiz-u, menga qaramay o`zizi dunyo ishiz bilan shug`ullanaverdingiz. Allohning mehmoniga hurmat shumi?"
          Assalomu alaykum. Ushbu va undan keyingi ma'ruzani  quyidagi linkdan eshitishingiz mumkin InshaAlloh:

http://www.youtube.com/watch?v=M42E79EX16A
http://www.youtube.com/watch?v=dVh7V1tWq0U
http://www.youtube.com/watch?v=5Zqn8ENhzGA
http://www.youtube.com/watch?v=7HeRIK3XrBE
http://www.youtube.com/watch?v=oe4l0VeG4EE

Qayd etilgan


AbdulAziz  21 Aprel 2007, 11:49:15

Assalamu alaykum!
Kechagi jum'ada Ho'ja Ahror valiy jomesida bo'ldim.
U yerdan o'zim uchun yangilik bo'lgan quyidagilarni oldim.

- 20 aprel, melodiy hisob bo'yicha payg'ambarimiz Muhammad SAV tug'ilgan kunga to'g'ri kelar ekan.
- Abdulloh ibn Mas'ud 120000 sahobaning ichida 6 ta faqihdan biri bo'lgan ekanlar. Bo'ylari juda kichkina, jussalari ham kichik bo'lgan ekan. Sahibalar bu haqda gapirganlarida Payg'ambar SAV "hali qiyomat kunida eng og'ir bosiladigan oyoq Abdullohniki bo'ladi", degan ekanlar. Johiliyat davrida hali, Islom oshkora bo'lmagan paytda birinchi bo'lib Qur'oni karimni Baytullohda o'qigan ham Abdulloh ibn Mas'ud ekanlar. (Ar-Rahmon surasini o'qiganlar). Shunda kofirlarning kaltaklari ostida qolgan bo'lsalar ham, agar sitasangizlar, yana chiqib qur'on o'qiyman degan ekanlar.
- Sahih hadisga ko'ra, qalbida zarracha kibri bo'lgan inson jannatga tushmas ekan.

Qayd etilgan


mutaallimah  23 Aprel 2007, 10:53:23

Assalomu alaykum.

Жума насихатлари

 

Омонат
Абдуллох ибн Абдуррахмон ал-Жибрин

Аллох субханаху ва таъолога хамду санолар айтамиз, ундан бизни магфират килишини ссраймиз. Гувохлик бераманки Аллохдан сзга илох йск, У ёлгиз ва шериксиз зотдир. Мухаммад саллаллоху алайхи ва саллам унинг кули ва слчисидир. У кишига, ахли ва асхобларига Аллохнинг рахмати ва саломи бслсин.

Аммо баъд:

Албатта омонат хакида ссзлашлик  катта ахамистга сга. Чунки у бир томондан Аллох ва банда сртасидаги нарсага, иккинчи томондан банда билан банда сртасидаги нарсага алокадор. Мазкур омонатни адо стишда бандага мадад берадиган сабабларни баён стамиз. Аллохдан амалларимизни холис сзининг юзи учун килишини ссраймиз.

О М О А А Т деганда нимани тушунилади.

Умуман омонат дейилганда ибодат ксзда тутилади. Буни Аллох субханаху ва таъоло куйидаги ости каримада мархамат килган;

«Албатта Биз бу омонатни (съни шариати исломисдаги тоат-ибодатларни) осмонларга, ерга ва тогу-тошларга ксндаланг килган сдик, улар уни кстаришдан бош тортдилар ва ундан ксркдилар. Инсон сса уни сз зиммасига олди. Дархакикат у (сзига) зулм килувчи ва нодон сди.» (Ахзоб:72.)

Аллох ушбу омонатни сзининг снг улкан махлукотларига; кенг осмонларга, улкан Ерга ва улугвор азамат тогларга ксндаланг килди. Улар бу омонатни зиммаларига олмадилар. Вахоланки бу махлукотлар Аллох амри каршисида бсйин сгадилар, сзларига юкланган нарсадан бсйин товламайдилар. Аллох субханаху ва таъоло бу махлукотларнинг сз парвардигорларига мутеъ ва буюрилган ишларида итоаткор мусаххар сканларини айтган;

«Сснгра тутун холидаги осмонга юзланиб, унга ва Ерга «(Менинг амри-фармонимга) ихтиёран ёки мажбуран келинглар!» деган сди, улар : «сз ихтиёримиз билан келдик» дедилар.» (Фуссилат:11.)

Демак, еру-осмонлар сз парвардигорига тслик таслим бслган ва улар нимага буюрилсалар, жомид (хаётсиз, жонсиз) махлукот бслсалар-да умуман итоатдан ташкари чикмайдилар. Аллох амрини Унинг хохиш-иродасига мувофик равишда барча нарсада адо килишади. Агар Аллох  уларга харакатни ёки харакатсизликни буюрадиган бслса хеч тсхталмасдан итоат стадилар. Улар Аллох амрига хамиша бсйсинувчидирлар.

«Бирон нарсани (сратишни) ирода килган вактида Унинг иши факатгина «Бсл» демоклигидир.» (Асин:82.)

Аллох еру-осмонларни ва бошка бутун мавжудотга идрок ва маърифат билиш кувватини берди. Улар нимага буюрилганларини хис киладилар. Агар амр стилса, саждага бош кссдилар, Аллох субханаху ва таъолога тасбех айтадилар.

«Етти осмон, ер ва улардаги бор мавжудот  (Аллохни) поклар.» (Ал-Исро:44.)

«(А­й Мухаммад), сиз  осмонлардаги ва ердаги бор мавжудот, куёш, ой,  юлдузлар, тоглар, дов-дарахтлар ва (барча) жониворлар хамда кспдан-ксп инсонлар (Алгиз) Аллохга сажда килишини ксрмадингизми.» (Хаж:18.)

Еру-осмонлардаги барча нарсалар; тоглар, дарахтлар, юлдузлар, жонзотлар ва бошка жамодот (жонсиз нарса) лар Аллохга сажда килади. Аллох уларга сзларига муносиб хис-туйгу ва идрокни сратган. Улар хам сажда киладилар, ксркадилар.

«... Зеро шундай тошлар борки, улардан дарёлар отилиб чикади, сна шундайлари борки, ёрилиб, ичидан сув чикади, сна шундайлари борки Аллохдан ксркканидан пастга кулайди. ...» (Бакара:74.)

Тоглар хам Аллох таъолодан ксркиб туради. Ости каримада;

«Агар Биз ушбу Куръонни бирон тогга  нозил килганимизда, албатта сиз у (тог)ни Аллохнинг ксркувидан сгилиб ёрилиб кетган холида ксрган бслур сдингиз.» (Хашр:21.)

Тоглар ва бошка мавжудотлар Аллохдан шунчалик ксркишларига, унга шунчалар итоаткор бслишларига карамасдан мазкур омонатни сз зиммасидан сокит килдилар. Уни сзларига огир деб билдилар ва кстаришдан бош тортдилар. Инсон сзининг заифлигига карамасдан уни сз зиммасига олди!

А­нди бу омонатни адо стмоги шарт. Агарда инсон бу омонатга хиёнат килса ва бепарво бслса Аллох хузурида жавоб беради. Омонатни ташлаб ксйгани ва унга хиёнат килгани учун азобга (мустахик) дучор бслади. Хсш, снди биз бир-биримизга савол бериб ксрайликчи; Инсон зиммасига олган бу омонат нима сзи.!

О М О А А  Т — мсминларнинг йскотган нарсаси.

Аллох бандаларини мсминлар деб номлади. Мсмин  мана шу омонатга хиёнат килмайдиган, унга амал киладиган ва уни махкам ушлайдиган кишидир. Омонат "амнун" съни омонлик, бехавотирлик ёки иймон деган ссздан олинган. Омонатга хиёнат килмайдиган киши ёки мс'таман-омонатдор дейилади. У омонатни хакикий адо стгани учун омонат ва иймон ахлидан деб сифатланади. Аллох субханаху ва таъоло айтади; «Улар сзларига ишонилган омонатларга ва (сзларига) берган ахду-паймонларига риос килувчи кишилардир.» (Мсминлар:8.)

Бу ерда омонат, банданинг зиммасидаги Аллохнинг хакларини ва бандаларнинг хакларини хам  сз ичига олади. Аллох мсминларни "риос килувчилар" съни омонатни хакикий адо стувчилар деб сифатлади. Агар улар мана шу сифатга сга бслсалар, Аллох сзининг куйидаги остида зикр килган нажот топувчи бандалардан бсладилар.

«Дархакикат мсминлар нажот топдилар.» (Мсминлар:1.)

Инсон хар кандай холатда хам бу омонатни адо килиши керак. Чунки, у Аллох буюрган хаклардандир. Омонат куйидаги остда зикр стилган ахд-паймондир;

«Улар сзларига ишонилган омонатларга ва (сзгаларга) берган ахду-паймонларига риос килувчи кишилардир.» (Мсминлар:8.)

Бу ахду-паймонларга инсоннинг А оббиси билан килган ахди хам, сзга инсонлар билан килган ахд-паймонлари хам кириб кетади. Аллох таоъоло ахдни куйидаги ссзи билан снада таъкидлирок килган;

«Албатта, ахд-паймон (киёмат куни) у хакда ссрокка тутиладиган  ишдир.»

Яъни унинг вафоси хакида ссралади. Лекин, ахдларнинг снг мухими Аллохга берилган ахддир.

«Ахд-паймон берган вактларингизда, Аллохга берган ахдингизга вафо килингиз!» (Аахл:91.)

Инсонларнинг зиммасига юклатилган снг улуг омонат бу Аллохга берилган ахддир. Хакикий мсмин барча холатда ушбу омонатга риос килади. Аммо иймони заиф кишиларни бу омонатга енгил-елпи караётганини, уни тсла адо килмаётганини ксрасиз. Бу аслида банданинг иймонидаги нуксон-камчиликдир. Аллохнинг хам, инсонларнинг хам хакларига омонатдор бслган, унга хакикатан ич-ичидан богланган ва кандай лозим бслса худди шундай бу омонатни адо килган ишончли, муслим киши бслгани учун Аллох бандасини мсмин деб атади. Мана шу  одам мсмин ва аминдир.

 

Qayd etilgan


mutaallimah  27 May 2007, 13:05:54

بسم الله الرحمن الرحيم
 

إن الحمد لله ، نحمده ، و نستعينه ، و نستغفره ، و نعوذ بالله من شرور أنفسنا و من سيئات أعمالنا، من يهده الله فلا مضل له ، و من يضلل فلا هادي له ، و أشهد أن لا إله إلا الله وحده لا شريك له ، و أشهد أن محمدا عبده و رسوله.

 

Куръонни ссдан чикариш катта гунох

Хурматли биродарлар, Сизларга бугунги кундаги кспчилик мусулмонларни ташвишга солувчи катта бир гунох тсгрисида маълумот берамиз, иншааллох. Сарлавхадан маълум бслиб турган бу гунох мусулмонларнинг холатларини бу дунёда хам, охиратда хам огирлаштириб кссди. Бу дунёда иймонни кучсизлантириб, гунохларга журъатли килиб ксйса, охиратда не холат келтириши мавзумизда баён килинади. Аллох таолодан офист ссраймиз!     

  Бухорий Самура бин Жундаб разисллоху анхудан ривост килади, у киши айтадиларки: "œЛайгамбаримиз صلى الله عليه و سلم намоз скиб бслгач бизга юзланиб: Бу кеча сизлардан ким туш ксрди"? деб савол берардилар. Бирор киши ксрган тушини хикос килса, "œما شاء الله "œ деб кссрдилар. Кунлардан бирида: "œСилардан бирор киши туш ксрдими?" деб ссрадилар. Биз: Йск, дедик. Шунда Ўзлари бундай гап бошлаб кетдилар: (Маъноси:) "œМен стган кечада икки кишини тушимда ксрдим. Улар келиб кслимдан олиб мени мукаддас ерга олиб чикишди...

  "فانطلقنا حتى أتينا على رجل مضطجع على قفاه و رجل قائم على رأسه بفهر أو صخرة فيشدخ به رأسه، فإذا ضربه تدهده الحجر فانطلق إليه ليأخذه فلا يرجع إلى هذا حتى يلتئم رأسه و عاد رأسه كما هو فعاد إليه ضربه قلت: من هذا؟ قالا: انطلق، فانطلقنا... فقلت: طوفتماني الليلة، فأخبراني عما رأيت؟ قالا: نعم،... و الذي رأيته يشدخ رأسه، فرجل علّمه الله القرآن فنام عنه بالليل، و لم يعمل فيه بالنهار، يفعل به إلى يوم القيامة... و أنا جبريل و هذا ميكائيل..."                                              رواه البخاري: 1387)

Шунда чалканчасига ётган бир кишининг ёнига улар билан бирга юриб бордик. Бу киши чалканчасига ерда ётган бслса, сна бир киши унинг бошида (кафтни тслдирадиган) бир тош билан унинг бошини уриб пачоглаб турибди. Хар качон уни урганда тош думалаб кетади. Бориб то тошни олиб келгунча, ётганнинг боши тузалиб сна сз холига кайтади. Урувчи тошни келтиргандан сснг сна уради. "œБу ким?" деб ссрадим. Улар: "œЮринг, кетамиз" дейишди. Охирида уларга айтдим: "œБу кечада мени айлантириб сайр килдирдингиз. А­нди ксрган нарсаларимнинг хабарини менга баён килинг!" Улар: "œХсп", дейишди. "œ...Сиз ксрган боши пачогланаётган киши шундай кимсаки, Аллох унга Куръонни таълим берган. У сса, кечкурунлари Куръонни четга суриб ухлаган. Кундузи унга амал хам килмаган. Киёмат кунигача мана шунака азобланади... Мен Жибрийл, бу Мийкоийл бслади..." дейишди".  (Хадис кискартирилган).

   Мазкур хадисни шархлаб Ибни Хажар рахимахуллох, Ибни Хубайра рахимахуллохнинг  куйидаги гапларини накл киладилар: "œКуръонни ёдлаб кейин уни четга ташлаб ксйиш катта жиност. Чунки, бунака кимса Куръонни четга суриб ксйиш керак деган хаёлни килган бслади. А­нг шарафли нарса бслган Куръонни ташлаб ксйгани учун, снг шарафли аъзоси бслган боши билан азобланади". Хадиснинг зохиридан маълум бсладики, кечасида Куръон кироатини тарк стган киши азобга тортилади.   

 

А асулуллох صلى الله عليه و سلم  сна айтадиларки:

 

"وعرضت عليّ ذنوب أمتي   فلم أر ذنبا  هو أعظم من سورة من القرآن أو آية أوتيها رجل ثم نسيها" (رواه الترمذي و أبو داود وقال ابن حجر في إسناده ضعف لكن له شواهد)

Маъноси: "œУмматимнинг гунохлари менга ксрсатилди. Бир кишига Куръондан бир сура ёки бир ост ато килинганидан  кейин уни ссидан чикариб юборишидан ксра каттарог гунох ксрмадим".

    Куртубий рахимахуллох айтадиларки: Куръоннинг хаммасини ёки баъзисини ёдлагандан кейин ссидан чикариш катта гунох. Хофизнинг мартабаси олий бслади. Мана шу мартабани, то ундан Куръон кстарилгунча бепарволик билан ташлаб ксйса, азобланишга лойик бслиб колади. Чунки, Куръонни бардавом скиб сслаб туришни тарк стиш жахолатга олиб боради. Илмдан сснг жахолатга кайтиш огир гунох. А асулуллох صلى الله عليه و سلم хадисларида, "œато килинганидан кейин" дедилар, ёдлаганидан кейин демадилар. Бунинг сабаби, Аллохнинг у корига Куръонни улуг неъмат килиб ато стганини ва у учун А оббисига шукр килиши лозим сканини  сслатадилар. У кори сса, бундай улуг неъматга ношукурлик килди. Бу хадисдан маълум бсладики, Куръонни унутиш, гарчи баъзисини бслса хам, катта гунохдир. Аллох таолодан тавфик ссраймиз!

    Азиз биродарлар, бир кун келиб одамлар бу Куръондан махрум бслиб колишади. Каранг, Абдуллох бин Масъуд ссзларига:

عن عبد الله قال: أكثروا تلاوة القرآن قبل أن يرفع. قالوا: هذه المصاحف ترفع، فكيف بما في صدور الرجال؟ قال: يسرى عليه ليلا،  فيصبحون منه فقراء وينسون قول لا إله إلا الله ويقعون في قول الجاهلية وأشعارهم وذلك حين يقع عليهم القول. 

Маъноси: "œКуръон кстарилишидан олдин уни ксп тиловат килиб колинглар". Бу Куръонлар кстарилса, кишилар калбларидаги ёдлаган Куръонларига не бслади? деб, савол беришганда, бундай дедилар: "œУларга бир кеча келиб, тонг оттиришганда Куръондан ожиз бслиб колишади (съни Куръон уларнинг калбларидан хам кстарилади). لا إله إلا الله ссзини унитиб юборишади. Кейин жохилист ссзлари ва шеърларига берилиб кетишади. Бу холат, одамларга ссз (азоб) келганда бслади".   (Ал-Куртубий накллари).

    كان عبد الرحمن بن أبي ليلى  إذا صلى الصبح قرأ المصحف حتى تطلع الشمس قال: وكان ثابت يفعله.                       سنن الدارمي     

 Абдуррохман бин Абу Лайло рахимахуллох бомдод намозини скиб бслганларида, куёш чиккунга кадар Куръон скир сдилар. Айтардиларки: Собит разисллоху анху мана шунака килардилар.

 

عن بن عمر قال: قال رسول الله  صلى الله عليه وسلم: " إن هذه القلوب تصدأ كما يصدأ الحديد قيل فما جلاؤها يا رسول الله؟ قال:  " تلاوة القرآن".   (رواه القضاعي)

Ибни Умар айтадилар: А асулуллох صلى الله عليه و سلم бундай дедилар: "œШубхасиз бу калблар темир занглагандек, занглайди". А А асулаллох, уни жилваланиб туриши нимада? дейилганда, "œКуръон тиловатида", деб жавоб бердилар.   

 

Аллох таоло барчаларимизни хидостда саботли килсин!

 


Qayd etilgan