Sizni sog'inaman, yo Rasulalloh!  ( 143009 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ... 16 B


ЖАМШИДЖОН  21 Sentyabr 2009, 09:16:19

OMIYN OMIYN OMIYN.

Qayd etilgan


Muzayyana  10 Oktyabr 2009, 10:57:43

Jobir :ra: hikoya qiladilar: Bir oydin tun edi, men bir osmondagi to'lin oyga, bir Rasuli Akram  :sw: ga qarardim. Rasululloh  :sw: to'lin oydanda nurli edilar."
Izoh: Bularni hammasi nisbiy o'xshatish xolos, bir oy nima bo'pti ming oy ham husni Nabaviyaga tenglasha olmaydi. (bir ma'ruzadan)
Mana shunga o'xshash ta'riflarni eshitgach inson hayolga tolasan, bizgacha yetib kelgan asarlarda Rasululloh  :sw: ga to'liq ta'riflar keltirildimikin?!

Qayd etilgan


Mahdiyah  11 Oktyabr 2009, 08:08:32

Abu Abdulloh al-Jadaliy aytadi: Oyisha roziyallohu anhudan Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning oilada xulqlari qanday bo’lganini so’radim. Aytdilar: "œU kishi insonlarning eng chiroyli xulqligi edilar. Fahsh va qo’pol muomilali, baqirib so’zlovchi, yomonga yomon bilan javob qaytaruvchi emasdilar. Lekin afu va kechirimli edilar

Yana qayerda bor bundayin inson?

Qayd etilgan


Muzayyana  13 Oktyabr 2009, 15:19:01

Qur'oni Karimda U Zot  :sw: "Siz buyuk xulq ustidasiz" deya ta'riflangan Zotdirlar.
Shunday insonni, insonlarni gultojini sevmay bo'larkanmi?!

Qayd etilgan


ziyoda_aliyeva  13 Oktyabr 2009, 15:29:58

Quroni Karimda Rasulluloh s.a.v ni kelgan ism va vasiflari!

Ahmad, Amiyn, (omanatdor)  Mo'minlarning birinchisi, Musulmonlarning birinchisi, Obidlarning birinchisi, Hujarat, Hushhabarchi, Payg'ambarlarning ohirgisi, Allohga davat etuvchi, Olamlarga rahmat, Rahimdil, Elchi-Rasul, Allohning elchisi, Omonatdor, Elchi, Ochiq bayon  qiluvchi elchi, Mehribon, Porlagan, Chiroq, Guvoh, Do'st, Toha, Abdulloh, Bashoratchi, Omonatdor, Nasihat go'y, Nabiy, Savodsiz Nabiy, Ochiq ogohlantiruvchi, Valiy(do'st), Yosin,
«Албатта, менинг бир неча исмларим бор. Мен Муҳам-мадман. Мен Аҳмадман. Мен ал-Моҳий-счирувчиман. Аллоҳ мен билан куфрни счиради. Мен ал-Хашр-тспловчиман. Одамлар қадамим остида тспланадилар. Мен, ал-Оқибман. ал-Оқиб-ортдан келувчи-ундан кейин набий келмайдиган зотдир». (Бухорий, Муслим).

Qayd etilgan


ziyoda_aliyeva  13 Oktyabr 2009, 15:31:03

Paygambarimiz s.a.v.ning ismlari 5 marta
( 4 marta Muhammad: Al-Imorn-144, Azhob-40, Muhammad-2, Fath-29; 1 marta Ahmad: Sof-6 oyatlarida)

Muhammad - bu payg'ambarimizzi yer yuzidagi ismlari,
Ahmad - bu payg'ambarimizzi osmonlardagi ismlari
 Mahmud - bu payg'ambarimizzi jannatdagi ismlari ekan

Qayd etilgan


siddiqa  16 Oktyabr 2009, 07:24:43

 :as:

Uhud ..........hamma yerda rasululloh qatl qilinibdi degan habar tarqalgan .musulmon tushkun ahvolda .
bu habar tog'dek sahobalrni qulata yozdi .
shunda Anas ibn Nazr to'p bo'lib o'tirgan sahobalar yoniga lekdi va nima qilib o'tiribsizlar dedi ..............
Rasululloh deyishardi yig'lashardi .......
shunda anas yig'lab baqira boshladi : Ey.mo'minlar ,ey iymon keltirganlar .......
Turinglar !!
jangga kiringlar .!
sevikligingiz rasululloh (SAV)o'lgan bo'lsalar sizlar ham
o'linglar !!
usiz (sav)yashab nima qilasizlar dedida .........
ey .Sad men uhud tomonidan jannatning hidini sezayapman deb ..shahid bo'ldi ...

Qayd etilgan


siddiqa  24 Oktyabr 2009, 08:30:13

U zotga salavot va salom ayting!)
Allohumma solli 'ala Muhammadin va 'ala oli Muhammad (sollallohu alayhi vasallam)

Albatta, Alloh va uning farishtalari Payg'ambarga salovat ayturlar. Ey mo'minlar (sizlar ham) unga salavot va salom aytinglar! (Ahzob, 56).

Alloh taolo ushbu oyat bilan Rasululloh (sollallohu alayhi vasallam)ning naqadar sharafli ekanliklarini, qadrlari Yaratgan huzurida qay darajada yuksakligini ko'rsatib beradi. Hayotlik chog'larida ham, vafotlaridan keyin ham, oldilarida ham, ortalarida ham u zotga salavot va salom yo'llashni ta'lim bermoqda Alloh taolo. Chunki Allohning O'zi ham, Uning itoatkor farishtalari ham Nabiy(a.s)ga salavot yo'llaydilar. Imom Qurtubiy aytadilar: "Allohning salavoti Uning rahmati va rizosi demakdir. Farishtalarning salavoti esa, duo va istig'for ma'nosidadir. Ummatning salavoti bo'lsa duo va u zotning amrlariga xurmat ko'rsatishni bildiradi".

Bu oyat, yukorida aytilganidek, Payg'ambar (sollallohu alayhi vasallam)ning avvalgi va keyingi barcha insoniyatning eng xayrlisi ekanliklarini ko'rsatib turibti. Shuning uchun ham Alloh oyatda bizlarga marhamat qilmoqdaki, "Ey mo'minlar siz ham Payg'ambar(a.s)ga ko'p-ko'p salavot aytingiz, chunki zimmangizda u zotning haqqi bisyordir". Chunonchi, sizlarni Alloh yordamida zulmatdan nurga, zalolatdan hidoyatga olib chiqqan u zot Rasululloh (sollallohu alayhi vasallam)dir. Shuning uchun ham u zotning muborak nomlari tilga olingani hamono: "Allohumma solli 'ala Muhammadin va 'ala oli Muhammad" ("Allohim, Muhammadga va u zotning oilalariga marhamat ko'rsat, uzotga ko'p salom yo'lla") deb ayting!

Ka'b ibn Ujradan shunday ruvoyat qilinadi: " Biz Rasululloh (sollallohu alayhi vasallam)dan: "Ey Allohning rasuli, Sizga salom berishni bilamiz, ammo salavot qanday aytiladi?"- deb so'radik Rasululloh (sollallohu alayhi vasallam) shunday javob berdilar: "Ey Allohim! Ibrohimga salavot aytganing kabi, Muhammad va oilalariga ham salavot ayt..." deng." (Buxoriy rivoyati).

Saviy aytdi: Maloikalar va mo'minlarning Payg'ambar (sollallohu alayhi vasallam)ga salavot aytishlarining hikmati ularning bu ish orqali sharaf topishlaridir. Zero, ular Payg'ambar (sollallohu alayhi vasallam) salavot yo'llash, u zotni ulug'lash haqidagi Allohning amriga bo'ysunganlar. Ayni paytda salavot Rasululloh (sollallohu alayhi vasallam)ning ummat zimmasidagi halqlari evaziga mukofotdir. Chunki u zot Rosululloh (sollallohu alayhi vasallam) ummatlariga berilgan barcha ne'matlarining asosiy sababchisidirlar. Kishi birovdan bir yaxshilik ko'rsa, unga yaxshilik bilan javob qaytarishga uni taqdirlashga burchli bo'lib qoladi. Ammo insonlar Rasululloh (sollallohu alayhi vasallam)ni munosib taqdirlashga imkonlari etmasligi sababli, barcha narsaning mutlaq egasi va har ishga qodir Allohdan u zotni taqdirlashini so'raydilar. "Allohim, Muhammad (sollallohu alayhi vasallam) salavot yo'lla", so'zlarning ma'nosi shudir."

Tafsir kitoblari asosida
"Irfon taqvimi" 2009 / 1430 (II)

Allohumma solli 'ala sayyidina Muhammad!

Qayd etilgan


siddiqa  24 Oktyabr 2009, 08:37:27

А асулуллоҳга берилган, бошқа ҳеч бир пайғамбарга берилмаган беш хислат
Бошқа ҳеч бир пайғамбарга берилмаган беш хислат фақат Лайғамбаримиз Муҳаммад Мустафога (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) берилган ва бу ҳол у Зоти муборакнинг мақомлари Аллоҳ таоло ҳузурида нақадар юксак сканини ксрсатади.

Ушбу хислатлар қуйидагича:
Мақоми маҳмуд
Бутун ер юзининг А асулуллоҳга ва Ислом умматига саждагоҳ бслиши
Душманларнинг қалбларига қсрқув солишлари ва Аллоҳнинг нусратига восил бслишлари
Бутун оламларга пайғамбар бслишлари
Лайғамбарларнинг охиргиси сканлари


Биринчи хислат - Мақоми маҳмуд
Бу мақом А асулуллоҳга (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ости карима билан ваъда қилинган бслиб, Унга Аллоҳ таоло наздида бошқа ҳеч бир инсон зоти сриша олмайди. Бу бутун инсонистга шафоат мақомидир.

Саҳиҳ бир ривостда келтирилишича: "Қиёмат кунида бутун инсонист гуноҳларининг кечирилиши учун сзларига бир шафоатчи излайдилар. У кунда одамлар снг аввал сратилган ва биринчи пайғамбар бслган, инсонист отаси Одам (алайҳиссалом) ҳузурига бориб:
— А­й ҳазрати Одам! А­й отамиз! Аллоҳ сизни ҳаммадан аввал сратган ва сизга сз илоҳий руҳидан уфлади ва сизга фаришталарни сажда қилдирди. Сиз улуғ мақом сгасисиз. Аллоҳ таоло наздида биз гуноҳкорларга шафоатчи бслинг, бизни бу ғамдан халос стинг, — деб ёлворади.
Ҳазрати Одам (алайҳиссалом):
— Сиз айтаётган у мақом менга берилган смас. Мен ҳам қилган гуноҳим туфайли Аллоҳ таоло наздида айбдорман. Бу кун илоҳий ғазаб кунидир. Оҳ, нафсим, нафсим, — дейдилар.
Халқ бу ҳолдан снада ғамгин бслиб, ҳазрати Ауҳ (алайҳиссалом) ҳузурларига боради:
— А­й ҳазрати Ауҳ! Сиз Одам отамиздан кейин иккинчи ота ва ер юзига юборилган илк расулсиз. Ҳақ таоло сиз ҳақингизда "шукр қилувчи бандам" дес марҳамат қилган. Ҳолимизга раҳмингиз келсин. Аллоҳ олдида биз осийлар учун шафоатчи бслинг.
Ҳазрати Ауҳ (алайҳиссалом):
— А­й инсонлар! Бундай мартаба ва мақом менга насиб стмаган. Мен қавмим учун охирги дуойимни ҳам изҳор стиб бслганман. Бугун сса Аллоҳ таоло снг ксп ғазаб қиладиган кундир. Бугун илоҳий ғазаб кунидир. Оҳ нафсим, — дейдилар.
Одамлар ҳазрати Иброҳимнинг (алайҳиссалом) ҳузурларига шошади:
— А­й ҳазрати Иброҳим! Сиз Аллоҳнинг халилисиз, дсстисиз, биз гуноҳкор бандаларни шафоат қилинг!..
Иброҳим (алайҳиссалом) шундай дейдилар:
— А­й инсонлар! Менга шафоат қилиш мақоми берилмаган. Бугун илоҳий ғазаб кунидир. Сизлар Мусога боринглар.
Талвасага тушган одамлар Мусо (алайҳиссалом) ҳузурларига келади. Ҳазрати Мусо уларни Исо (алайҳиссалом) ҳузурларига юборадилар. Ҳазрати Исо (алайҳиссалом) бундай дейдилар:
— Менга бундай мақом берилмаган. Бундай улуғ мақом ва мартабага сришган зотгина бугун сизга шафоатчи бсла олади. Ҳазрати Муҳаммаднинг (алайҳиссалом) ҳузурларига боринг. У муборак зот туфайлигина Аллоҳ сизга нажот бериши мумкин.
Шунда бутун Маҳшар аҳли умид билан Муҳаммад Мустафо (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ҳузурларига йсл олади. Илгари ер юзида сшаган жами мункир, гуноҳкор бандалар ксзёш тскиб, у зотдан шафоат истайди. Лайғамбаримиз Мақоми маҳмудда сажда қилиб, инсонларга шафоат ссрайдилар. Аллоҳ таоло:
— Саждадан бошингизни кстаринг, сй Муҳаммад, дуойингиз ва шафоатингизни қабул қилдим, — дес марҳамат стади.
А асулуллоҳ (алайҳиссалом):
— А А аббим! Умматим, умматим, — деб ксзёш тскадилар.
Ҳақ таоло сна у зотга марҳамат қилади:
— А­й Ҳабибим, бугун қалбида заррача имони бслган киши афвимга лойиқ бслади.
А асуллуллоҳ сна саждага бош қссдилар. Ҳақ таоло марҳамат қилади:
— Бошингизни саждадан кстаринг. Дуо қилинг. Бугун сизнинг дуо ва шафоатингиз қабул бсладиган кун, сй Ҳабибим.
Муҳаммад (алайҳиссалом) сна:
— Умматим, умматим, — дес тазарру ва илтижо қиладилар. Аллоҳ таоло:
— Қалбида зарра қадар имони бслган бандани кечирдим, — дес марҳамат қилади.
А асулуллоҳ сна саждага кетадилар. Ҳақ таоло сна:
— Саждадан бошингизни кстаринг, — дес марҳамат қилади. Муҳаммад (алайҳиссалом) саждадан бош кстарганларида Аллоҳ таоло қалбида заррача имони бор бандаларни кечирган бслади. "Ла илаҳа иллаллоҳ" деганларни мағфират қилиб, азобдан қутқаради.

Имом Бухорий ва Имом Муслим ривостларида келтирилишича, ал-Исро сурасида зикр стилган "Мақоми маҳмуд"дан мурод ана шу шафоат мақомидир. Демак, инсонларга шафоатчи, дуоси қабул қилинадиган сгона зот пайғамбаримиз ҳазрати Муҳаммаддирлар (алайҳиссалом).

Имом Бухорий "ъасо ан йабъасака роббука мақомам маҳмудан" (ал-Исро,79) ости каримасини тафсир қилиб, қсйидаги ҳадиси шарифни келтирадилар: "Қиёмат куни ҳар бир уммат сз расулига шафоат қилишини ссраб ёлворади. Аиҳост, А асулуллоҳга (алайҳиссалом) мурожаат қилиб, шафоат ссрайдилар. У Кунда А асулуллоҳ Маҳмуд Мақомига кстариладилар".

А асулуллоҳга (алайҳиссалом) муҳаббат юзасидан ҳар бир мсмин итоатга, намозга даъват бслган азонни сшитаркан, унга шундай жавоб қилади: "А­й бу мукаммал даъватнинг ва қоим бслган намознинг А абби! Муҳаммадга (алайҳиссалом) василани ва фазилатни сҳсон айла. Ва унга ваъда қилганинг Мақоми маҳмудни ато ст. Уни у мақомга етказ. У мақом Қиёмат кунида шафоат мақомидир".

Имом Бухорий ривостига ксра, А асулуллоҳ бундай марҳамат қиладилар: "Ҳар ким азон айтилганидан сснг ушбу дуони сқиса, уни Қиёмат куни шафоат қиламан". Ушбу дуодаги "васила" дан мурод жаннатдир.

Qayd etilgan


siddiqa  24 Oktyabr 2009, 08:38:20

Иккинчи хислат - бутун ер юзининг А асулуллоҳга ва Ислом умматига саждагоҳ бслиши
Ҳар миллат фақат сз ибодатхоналарида диний маросимларини ижро стар скан, мусулмонларга ҳамма ерда намоз сқиш ва ибодат қилиш неъмати ато стилган. Шу боис А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): "Бутун ер юзи менга саждагоҳ бслди", дес марҳамат қилганлар.

Ислом динимизнинг оламшумуллиги, бошқа динларга насиб стмаган бундай неъматнинг исломистга берилиши унинг снг охирги ва мукаммал дин сканига далилдир. Яҳудийлар фақат ҳавраларда йиғилиб ибодатларини бажо келтиришади: насронийлар сз калисоларида ибодат ва маросимларини қилишади. Ислом динимизда ибодат деворлар орасига, қуббалар остига қамалмаган. Исломист инсонларга истаган жойларида ибодат қилишлари мумкинлигини сълон стди. Бутун ер юзи мусулмонларга саждагоҳ сканини маълум қилди ва бу билан Аллоҳга юзланиш йслини ксрсатди. Чунки Аллоҳ жалла жалалуҳу ҳар ерда ҳозиру нозирдир. "Машриқ ҳам, Мағриб ҳам Алғиз Аллоҳникидир. Бас, қай тарафга юз бурсангиз, сша жой Аллоҳнинг тарафидир" (Бақара, 115). "Сизлар қаерда бслсангизлар, У сизлар билан биргадир. Аллоҳ қилаётган амалларингизни Ксриб тургувчидир" (Ҳадид,4). Мазкур ости карималарда Аллоҳ таолонинг фақатгина ҳавра ва калисоларда смас, ҳар ерда ҳозиру нозир скани билдирилмоқда. Исломист исталган ерда ибодат қилиш ҳурристини сълон қилди. Мусулмон киши тоғ тепасида ҳам, чслда ҳам, уйда ҳам, қуруқликда ҳам, денгизда ҳам А аббига юзланиб, ибодат қилаверади. Масжидлар қуббасигина смас, осмон қуббасининг ости ва бутун коинот Аллоҳга ибодат маконидир. Мусулмонлар жомеларда ибодат қилганлари каби, ундан ташқарида ҳам йиғилиб ибодат қилаверадилар. Чунки исломистда одам қаерда бслмасин, юзини қиблага бурса, бслди, Аллоҳ сша ердадир. Мусулмонлар учун ҳамма ер саждагоҳ бслишининг маъноси шу.

Яҳудийлар ибодатларини синагогларида қиладилар. Фақат сша ерда улар қурбонлик келтириб, тақдим стадилар. Аасронийлар фақатгина калисолар ичида ибодат қиладилар. Бутпарастлар маъбадларини безатиб, бутларини хурсанд қилиш билан оворадирлар. А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) сса: "Бутун Ер юзи менга саждагоҳ бслди" (Имом Бухорий, Муслим ва Аасаий ривостлари, "Масжидлар" боби) дес марҳамат қилиш билан ҳеч бир динга насиб стмаган тенгсиз неъмат у Зотга ва у Муборак Зотнинг (алайҳиссалом) умматига берилганини сълон қилдилар.
Ксриниб турибдики, бу хос неъмат бошқа набий ва расулларга насиб қилмаган ва фақат А асулуллоҳга (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) лутф стилган юксак илоҳий неъматдир.


Qayd etilgan