Sahobalar hayotidan  ( 132512 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 ... 22 B


Munira xonim  04 Oktyabr 2006, 20:15:07

Abdulloh ibn Muhayriz r. alayh:

Tobiinning hadis olimlaridan. Tug’ilgan yillari noma’lum, hijriy 99 yilda vafot etganlar. Kunyalari Abu Muhayriz al Makki. Quddusi Sharifta yashaganlar. Zamonlarida Shom olimi deb tanilgan bir zot. Abu Mahzuradan, Said ul Hudridan, Hz. Muoviyadan, Uboda ibni Somitdan, Abu Dardodan hadis rivoyat qilgan. Rivoyat qilgan hadislari Kutubi Sittadan joy olgandir. Imom Avzoi buyuradiki: Tobe bo’lish uchun olimni ahtargan birisi Abu Muhayrizga borsin"
Rajo ibni Hayo shunday deydi: Madinalilar Ibni Umar r.anhumo bilan fahrlanishsa biz Shomda Abdulloh ibni Muhayriz bilan fahrlanardik"
. Abdulloh ibni Muhayriz juda taqvoli hamda parhez sohibi edi. 7 kunda bir Qur’oni Karimni hatm qilardi.
Uning bazi hikmatli so’zlaridan:
Xayrli ishni ko’rganingizda Allohga hamd ayting, Yomon ishni ko’rganingizda esa hech ham vaqt o’tkazmasdan Allohdan bu kulfatni Ummati Muhammadiydan tezroq ko’tarishini so’rab duo qiling"
"œBiz amalni ilmdan afzal ko’ramiz. Faqat bugun amalgam nisbatan ilmga bo’lgan ehtiyojimiz ko’proqdir. (Chunki ilm unutuldi)

Qayd etilgan


Munira xonim  04 Oktyabr 2006, 20:16:35

Ibrohim Nahai r. alayh:

Tobeinning fiqh va hadis olimlaridan. Fiqh ilmining va Iroq fiqh maktabining asoschilaridan. Kunyalari Abu Imrondir. Asli Kufalik bo’lsalar ham ajdodlarining Yamanning Naha qabilasiga mansub bo’lganliklari uchun Nahai deyiladi. Tug’ilgan yillari noma’lum bo’lib hijriy 96 yilda vafot etganlar. Ibrohim Nahai ashobi kiromdan Hz. Oisha r.anho onamiz hamda Saidi Hudriy r.anhu va boshqa sahobalar bilan ko’rishganlar. Hamda ulardan rivoyat qilganlar. Faqat aksar rivoyatlari Tobiindandir. Ba’zi rivoyatlarga ko’ra Oisha onamiz bilan ko’rishmaganlar ham deyiladi. Ammo ko’rishganliklari sahihdir.
A’mash Ibrohim Nahai to’g’risida shunday deydi: Ibrohim hadislarning sarrofi edi"
Qozi bo’lmaslik uchun Hajjoji Zolim vaqtida bir muddat yashirinib yurganlar. Ibrohim Nahai tamoman fiqh muhitida katta bo’ldilar. Tog’alari Alqama faqeh bir inson edilar, u zotning o’g’illari ham fiqh olimlari edi.
Hanafiy mazhabidan diniy hukmlar Ashobi kiromdan Ibni Mas’ud r.anhu boshlagan yo’l bilan maydonga chiqarilgandir. Imom A’zam Abu Hanifa r.alayh Hammoddan, Hammod Ibrohim Nahaidan, Ibrohim Nahai Alqamadan , Alqama Ibni Mas’ud r.anhudan , Ibni Mas’ud r.anhu Sarvari Koinot Mavjudoti Mahluqotning sayyidi Muhammad s.a.v dan ilm o’rgandir.

Qayd etilgan


Muslimaxon  05 Oktyabr 2006, 07:02:54

Alqama ibni Qays r.alayh

Tobeinning kattalaridan . Payg’ambarimiz hayotlik vaqtlarida tug’ilgan ammo Rosul Akram s.a.v ni ko’rmaganlar. Hijriy 62 yili Kufada vafot etgan. Ilmdagi ustunliklarini bir qancha olimlar e’tirof etganlar. Ashobi kiromning buyuklari bo’lmish Hz Abu Bakri Siddiq r.anhuni, Hz. Umar r.anhuni, Hz. Usmon r.anhuni, Hz.Ali r.anhuni, Salmoni Forsiy r.anhuni, Hz. Oisha r.anho onamizni va Abdulloh ibni Mas’ud r.anhularni ko’rgan ulardan hadis sharif rivoyat qilgan. Rivoyat qilgan hadislari Kutubi sittadan joy olgandir.
Tafsir hamda fiqh ilmini Ibni Mas’ud r.anhudan o’rganganlar. Bu zotdan esa Ibrohim Nahai r.alay u zotdan Hammod r.alay u zotdan esa Imom A’zam r.alah ilm olishgan.
Fe’l atvori Ibni Mas’ud r.anhuga juda o’xshar edi. Abdulloh ibni Mas’ud r.anhu Alqama r.alayhga Qur’oni Karimni o’qitib o’zlari tinglashni juda yoqtirar edilar.
Ustozlari Ibni Mas’ud r.anhu shunday dedilar: Alqama man o’qigan hamma narsani o’qigan va man bilgan hamma narsani biladi"

Qayd etilgan


Muslimaxon  05 Oktyabr 2006, 07:03:58

Hammod ibni Abu Sulaymon r.alayh

Tobeinning kattalaridan. Hadis va fiqh olimi. Imom A’zam r.alayhning ustozlari. Kunyalari Abu Ismoildir. Hijriy 120 yil vafot etganlar. Ilmni Anas ibni Molik r.anhu hamda Ibrohim Nahai r.alaydan o’rganganlar.
Hammod ibni Abu Sulaymon r.alayh fiqhning ilmining yetuk olimlaridan bo’lib yetishdilar. U zot ustozlaridan o’rgangan ilmlarini to’plab shogirdlariga uzun bir vaqt mobaynida dars berdilar. Shu munosabat bilan u zotning qo’l ostilarida juda ko’plab olimlar yetishib chiqishdi. Ular ichida eng mashhuri hamda ko’zga ko’ringani Imom A’zam Abu Hanifa No’mon Ibni Sobit r.alayh bo’ldildar.
Ibni Obidin r.alayh shunday deydilar:
Fiqhga bo’lgan ehtiyoj insonlar uchun non kabidir. Bu bilimning urug’ini Ibni Mas’ud r.anhu ekdilar, u zot ashobi kiromning eng faqihlaridan va eng olimlaridan hisoblanadilar. Shogirdlari Alqama r.alay bu urug’ni suvlab ekin holiga olib keldilar. U zotning shogirdlari Ibrohim Nahai r.alayh bu ekinni pishirib o’rdilar ya’ni ilmni bir joyga to’pladilar. Hammod r.alayh bu ekinni yanchib hirmon holatiga keltirdilar. Imom A’zam Abu Hanifa r.alayh bu hirmonni un holatiga olib keldilar ya’ni fiqh ilmini turli qismlarga ajratdilar. Imom Abu Yusuf undan hamir qildilar va Imom Muhammad uni pishirib odamlarga non holatida yetkizdilar. Mana shunday tayyorlangan nonni bugun insonlar yemoqdalar. Ya’ni bu ilmlarni o’rganib ikki dunyo saodatiga yetishmoqdalar"

Hammod r.alayh tujjorlik qilib kun kechirar edilar. Ro’mol bilan savdo qilardilar. Kunlik yemishlariga yetarli miqdorda pul topgandan keyin narsalarini to’plab bozordan chiqib ketishardi. Qur’oni Karimni o’qiyotganlarida kuz yoshlari tinmasdi.

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:19:19

САЙИД ИБН ОМИР АЛ-ЖУМАХИЙ

Сайид ибн Омир дунё эвазига охиратини сотиб олган, Аллох ва у зотнинг расулни хамма нарсадан афзал билган кишидир.
Тарихчилар сўзидан

Мухаммад алайхиссаломнинг хиёнат оркали кўлга туширилган -асхобларидан бири Хубайб ибн Адийнинг катл маросимини томоша килиш учун Курайш зодагонларининг чорлови билан Макканинг ташкарисидаги жазо майдонига лак-лак одам тўпланди. Улар орасида Сайид ибн Омир ал-Жумахий исмли ўспирин хам бор эди.
Унинг тўлиб-тошган йигитлик куч-куввати елкалари билан одамларнинг сафларини ёриб ўтиб, маросимни бошкараётган Абу Суфён ибн Харб, Сафвон ибн Умайя ва бошка Курайш оксоколлари каторидан ўрин эгаллаш, кишанланган асирнинг хар бир харакатини яккол кузатши имкониятини яратди. Оломоннинг нияти битта эди: асирни катл этиб, аввало Мухаммад алайхиссаломга азият етказиш ва шу билан бирга Бадрда берилган курбонлар учун ўч олиш. Жангда мушрик эрларини йўкотган аёллару оталаридан жудо бўлган болалар шу илинжда кўлларини силкитанча сахобани ўлим майдонига хайдаб келардилар.

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:22:00

Халойик асир ортидан катл учун хозирлаб кўйилган маконга етиб келгач, Сайид ибн Омир ал-Жумахий узун коматини чўзиб, катлгохда турган Хубайбга назар солди ва хотин-халажнинг кий-чуви остида унинг хотаржам, жарангдор товушини эшитди:
- Агар лозим топсангиз. ўлимим олдидан икки ракаат намоз ўкиб олишимга рухсат беринг.
Сайид асирга бокди. У Каъба тарафга юзланиб, ўлимидан олдинга сўнгга тилаги — намозни адо киларди. Накадар гўзал ибодат эди бу икки ракаат намоз!
Хубайб намозни тугатгач, кавм оксоколларига карата:
- Худо хакки, агар мени ўлимдан кўркканидан сусткаштлик киляпти, деб ўйламаганингазда эди, намозимни
яна бир оз чўзган бўлардим, — деди,
Сўнг жаллоддар уни мусла (тирик инсон ёки хайвон-нинг аъзоларини кесиб олиш) килишга киришишди. Жасадидан кетма-кет гўшт бўлакларини узиб олишаркан, сўра-шарди:
- Хойнахой, хозир ўзинг нажот топиб кетсанг-у, лекин «менинг ўрнимда Мухаммад бўлса эди», деб тургандирсан?!
У эса кип-кизил конга беланганча жавоб берарди: - Худо хакки, мен бола-чакам билан тинч-омон бўлсаму бунинг эвазига Мухаммадга битта зирапча кирса — асло рози бўлмасдим...
Одамлар кўлларини хавода силтай бошлашди. Чор атрофни: «Уни ўлдиринглар, уни ўлдиринглар», деган овоз тутиб кетди.
Шуидан сўнг Сайид ибн Омир Хубайбнинг самога тикилганча, дуойибад килаётганиии кўрди.
- Парвардигоро, уларнинг ададини хисоблаб кўй, барчиларини халок кил, биронтасини хам жазосиз колдирма.
Шу сўзларни айташи билан унинг баданига саноксиз килич-найзаларнинг тиш санчилди ва сўнгги нафаси узилди.

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:22:57

Курайшликлар Маккага кайтгач, турмуш икир-чикирлари билан чалгиб, оз фурсатдаёк бўлиб ўтган катлни унутиб юборшади.
Бирок ёш йигит Сайид ибн Омир ал-Жумахий Хубайбни бир лахза хам ёдидан чикара олмади. Ухласа тушида, уйгоклигида хаёлан кўрар, катлгохдаги мутлак хотиржамлик ва мислсиз хузур билан намоз ўкиётган холати кўз ўнгида гавдаланар, кулоги остида Курайш кабиласи хакига килган дуойибади янграр, бунинг касридан яшин уриб кетиши ёки осмондан тош ёгилишидан кўркарди.
Бундан ташкари, Хубайб Сайидга илгари билмаган нарсасидан сабок бергандек эди гўё.
Хакикий хаёт соф акида ва бу акиданинг йўлида то ўлгун ча курашмокдан иборат экан.
Покиза иймон сохиби ажойиб ишларни килиб, мўьжизалар кўрсатшига кодир экан.
Хубайб яна бир нарсани - асхоблари жонидан хам ортик кўрувчи киши Аллох тарафидан азиз килинган хак пайгамбар эканлигини билдирди.
Бунда Аллох таоло Сайид ибн Омирнинг калбига хидоят солди, У одамлар тўпланадиган жойга бориб, ўзининт курайшиликлар ружу кўйган гуноху маъсиятлардан безорлигини, буту санамлардан воз кечганини хамда Аллох таолонинг динига кирганини эълон килди.
Сайид ибн Омир Мадинага хижрат килиб, Расулуллох саллоллоху алайхи васаллам билан биргаликда Хайбар ва ундан кейинги газотларда иштирок этди.
Пайгамбар алайхиссалом, роббисини рози килган холда, дорулбакога рихлат килганларидан сўнг у кишининг халифалари Абу Бакр ва Умар розиаллоху анхумоларнинг кўлида, хар дамда курашга шай, ячангочлангаи килич бўлиб колди. Охиратни дунё эвазига сотиб олган, Аллохнинг розилига ва савобини нафсинииг рагбатларидан, жасадининг шахватларидан устун кўйган мўминларга хос беназир хаёт кечирди. 

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:24:06

Расулуллох саллоллоху алайхи вассаламнинг хар икки халифаси Сайид ибн Омирнинг тўгри- сўзлигини, таквосини билишарди, бинобарин, унинг насихатларига кулок тутиб, хар бир сўзини эътиборга олишрди.
Умар ибн Хатюб эндигина халифа бўлтан кезларида Сайид ибн Омир у кишининг хузурига кириб келди ва деди:
- Эй Умар, мен сени одамларнинг хакларида Аллохдан кўркишга, Аллохнинг хаккида эса инсонлардан кўркмасликка чакираман. Сўзинг амалингга хилоф келмасин, чунки сўзларнинг энг яхшиси амал билан тасдикланганидир.
Эй Умар, Аллох сени вилоятингдаги хар бир мусулмон учун маъсул килди. Ўзингга ва бола-чакангга раво кўрган нарсаларни уларга хам раво кўр, ёмон кўрган нарсаларингдан уларни хам асра. Хак йўл узра сув келса симир, тог келса кемир ва Аллохнинг динида маломатгўйларнинг гап-сўзларидан хайикма.
Хазрати Умар айтди:
- Ким хам буни эплай оларди?!
Сайид жавоб берди:
- Аллох билан ўртасида хеч ким турмаган, Мухаммад
алайхиссаломнинг умматига волий бўлган сендай киши эплай олади.
Шунда Умар ибн Хаттоб Сайидга вазирликни таклиф килди.
- Эй Сайид, биз сени Химс ахлига волий килиб тайинлаймиз.
У киши айтди:
- Эй Умар, азбарои худо, мени дунёга рўбарў килиб, фитналарга дучор этма.
Хазрата Умарнинг аччига чикди:
~ Сенларни кара-ю, бу ишни ёлгиз менинг гарданимга юктаб, ўзларинг тумтаракай кочмокчимисанлар?! Худо хакки, мен сени бўшатмайман, — деди ва уни Химсга волийлик лавозимига тайинлади.
— Сенга маош ажратайликми?
- Уни нима киламан? Байтул-молдан оладиган улушимнинг ўзи етиб ортади, - деди Сайид.
Эртасига у Химсга жўнаб кетди.

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:25:08

Бир неча кун ўтгандан сўнг амирул мўъмининнинг хузурига Химс ахлинииг ишончли кишилари вакил булиб келишди. Хазрати Умар нафака белгилаш учун-у ердаги факирларнинг номларини ёзиб беришни амр килди. Рўйхат кўлига теккач, ўкий бошлади: «Фалончи, фалончи, Сайид ибн
Омир...»
Шу ерда тўхтаб; сўради: «Сайид ибн Омир деганингиз ким?»
Вакиллар «амиримиз», деб жавоб беришди.
— Амирингиз факирми?
- Ха, хатто ўчогада сурункасига бир неча кун олов ёкилмайди.
Хазрати Умар буни эшитиб, кўнгли бузилиб йиглади, хатто соколлари хўл бўлиб кетди. Сўнг минг динорни бир хамёнга тугаб, вакилларга берди ва:
— Амирингизга менинг номимдан салом айтинг. Амирул мўьминин буни сизга бериб юборди, барча хожатларингизни равон килиб оларкансиз, денглар, — дея каттик тайинлади.
Вакиллар юртларнга кайтгач, хамённи Сайидга топширдилар. У эса динорларга кўзи тушиши билан хамённи иргитиб юборди ва: «Инна лиллахи ва инна илайхи рожеун» («Биз Аллохнинг бандаларимиз ва, албатга, у зотнинг хузурига кайтиб боражакмиз». Мусибатгаа йўликканда ўкиладиган дуо). деб кўйди. Буни эшиган хотини ранги ўчганча, уйидан чика солиб:
- Кандай мусибат юз берди, эй Сайид? Амирул мўъминин вафои килдиларми? — деб сўради.
— Йўк, бундан хам ёмонрок кулфат, - жавоб берди эри.
- Мусулмонлар биронта жангда маглуб бўлдиларми?
- Йўк, бундан хам каттарок мусибат рўй берди.
- Бундан катта мусибат бўлиши мумкинми? Нима экан у?
- Охиратимни барбод килиш учун хаётимга дунё ўрмалаб кирди, Уйимга фитна оралади.
- У холда кутулинг ундан.
Аёл динор вокеасидан бехабар эди.
- Бу ишда менга ёрдам берасанми? — деб сўради Сайид. Тасдик жавобини олгач, динорларни бир неча хамёнга бўлиб, мусулмонлар орасидаги факирларга улашиб берди. 

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:27:37

* * *
Бу ходисадан кўп ўтмай хазрати Умар, ўзининг одатига кўра, Шом диёрига раият холидан хабар олгани борди.
Химснинг яна бир номи «Кўфача» эди. Сабаби унинг ахолиси хам кўфаликлар сингари волий ва рахбарлари устидан кўп шикоят килишарди. Хазрати Умар химсликлар билан учрашиб, амирлари тўгрисида фикрларини сўраганида арз-дод килишиб, унга бир-биридан огир тўртта айбни такашди.
Умар розиаллохи анху хикоя килади:
- Мен уларни бир жойга тўпладим. Ичимда Сайид хакидага фикримни ўзгартирмасликни сўраб, Аллохга дуо киувдим. Чунки Сайидга каттик ишонар эдим.
Химсликлар жамлангач:
— Амирингиз хусусида кандай шикоятингиз бор? - деб сўрадим.
- Бизнинг олдимизга тонг отиб, куёш анча кўтарилиб кетгандан кейингииа чикиб келади,— дейшиди улар.
- Бунга нима дейсан, эй Сайид? — дедим. У бир оз сукут саклаб, сўнг гап бошлади.
- Худо хакки, мен буни айтишнии ўзиша эп кўрмаган эдим, лекин бошка иложим йўк экан. Менинг хонадонимда хизмткорим йўк. Шунинг учун хар куни эрталаб ўзим хамир корамян. Бирпас кутаман. Кўпчигач, нон ясаб, ёпаман. Увдан сўнг тахорат килиб, одамларнинг олдига чикаман.
Химсликлардан: «Яна кандай шикоятларингиз бор?» - деб сўрадим. Улар: «Бу киши тунда биронтамизни хам кабул кил-майди», дейишди.
— Бунисига нима деб жавоб берасан, эй Сайид? — дедим.
— Мен буни хам ошкор килишни, худо хакки, асло хохламаган эдим. Кундузи одамларнинг хизматида бўлиб, тунни Аллохнинг хизматига багишлайман, — деди у.
Химсликлар Сайидни хар ойда бир кун вазифасини ўташ-ликка чикмасликда айблашди. Мен ундан нега бундай килишини сўрадим. У жавоб берди:
— Менинг мана шу устимдагидан бошка либосим йўк. Хар ойда бир марта кийимларимни юваман. Куригунича кутиб, куннинг охирида ишга чикаман.

Qayd etilgan