Namozning foydalari  ( 12119 marta o'qilgan) Chop etish

1 B


Хадича  28 Fevral 2013, 13:18:40

Bismillohir rahmonir rohiym.
Assalomu alaykum...


" Sabr va namoz ila yordam so'rang.
 Va albatta,
 u nafsi siniqlardan boshqalarga
 juda katta ishdir"
(
Baqara surasi, 45-oyat)

" Namozni qoim qiling, zakot bering
,o'zingiz uchun qilgan yaxshiliklarni
 Allohning huzurida toparsiz. Albatta, Alloh qilayotganingizni ko'r
uvchidir."
( Baqara surasi, 110-oyat )

Islomning 5 ustunidan biri bo'lgan,eng go'zal va latif ibodat,mo'minning meroji bo'lmish Namozni foydalari haqida qancha izlansak,bilsak ham baribir uning insoniyatga hali noma'lum bo'lgan ko'plab foydalari bor.

Ming yil o'tib boshqa din vakillari ham Namozning qanchalik foydalik va mukarramlik ekanligini endi e'tirof qilishmoqda.

Bernard Shou shunday deydi :

" Musulmonlarning namozi tez orada vrachlarning retseptlari orasidan joy oladi".

Ushbu mavzuda Namozning qanchalik foydalari haqida ma'lumot almashamiza. Zero,bu ma'lumotlar ham Namozni xushu.siz erinib o'qiyotganlarga namozni fazli haqida bir oz tafakkur qilib,namozni seva boshlashligiga ham bir sabab,turtki bo'lsa ajabmas.

InshaAlloh, Boshlagan ishimiz hayrli va davomiy bo'lsin...





Qayd etilgan


Хадича  28 Fevral 2013, 13:48:38




Мусулмон инсон намозни
АллоÒ³ таолонинг амри бслгани
учун сÒ›ийди. А оббимизнинг Ò³ар
бир амрида сса бениÒ³ост Ò³икмат
ва фойдалар, Ò³ар бир таÒ›иÒ›ида сса
ксплаб зарару зиёнлар бор. Ушбу
фойда ва зарарларнинг аксарист
Ò›исми бугунги кунда тиббиёт
мутахассислари томонидан
тасдиÒ›ланиб келмоÒ›да.
Ислом дини саломатликка снг
юксак аÒ³амист берган диндир. Шу
боис бслса керак, динимиз
ибодатларнинг снг устуни бслмиш
намозни умримизнинг сснгига
Ò›адар сÒ›ишимизни буюрган. Аамоз
сÒ›иган одам бу гсзал ибодатнинг
саломатликка оид манфаатларига
Ò³ам албатта сришади. Аамознинг
инсон саломатлигига келтирадиган
фойдаларидан баъзиларини санаб
стайлик:
1. Аамозда бажариладиган
Ò³аракатлар енгил, осон бслгани
учун юракка зср келмайди
(толиÒ›тирмайди) ва куннинг
маълум бир ваÒ›тларида
бажарилгани учун инсонни доимо
тетик тутади.
2. Бир кунда бошини саксон
марта ерга Ò›сйган инсоннинг
миссига мунтазам равишда ксп
миÒ›дорда Ò›он оÒ›иб келади. Мис
Ò³ужайраларининг Ò›он билан схши
тсйиниши туфайли намоз
сÒ›ийдиган одамларда хотира
сустлиги ва склероз камроÒ›
учрайди. Бундай кишиларнинг
турмуш тарзи соÒ“лом бслади.
Даставвал рукуъда тананинг
тенг срмигача сгилган бош мисга
Ò›он келиши жонланади. Шу
Ò³олатда бироз турган киши
саждадан аввал ростланиб олади.
Бу бош мисни Ò›он билан
таъминловчи томирларни сндиги
бсладиган кучли Ò›он оÒ›имига
тайёрлайди. А­нди намозхон
сгилиб, тиззаларига чсккалаб, сснг
бошини саждага Ò›ссди. Аатижада
Ò›он босими баланд бслган
кишилар учун ортиÒ›ча зсриÒ›иш
Ò³осил бслмайди. Сажда Ò³олатида
бош мисга катта миÒ›дорда Ò›он
оÒ›иб кела бошлайди. Шу Ò³олатда
бироз тургач, инсон дарров туриб
кетмай, аввал бироз стириб олади.
Бундай Ò³олатда бирдан туриб
кетиш Ò›он босими паст бслган
одам учун нохуш Ò³олатларга олиб
келиши мумкин. А­нди намозхон
иккинчи марта саждага бош Ò›ссди.
Бош мисни Ò›он билан
таъминловчи томирлар иккинчи
марта тслиÒ› Ò›увват билан
ишлайди. Шундан кейингина
намозхон срнидан туриб, Ò›ад
ростлайди. Мана шу Ò³аракатлар
натижасида пайдар-пай катта
миÒ›дордаги Ò›онни узатиб турган
томирлар сгилувчан, таранг
бслади. Бундай «машÒ›»ларни
йиллар давомида Ò³ар куни, муайсн
ваÒ›тларда бажариб турган
томирлар чиниÒ›иб, сластик
Ò³олатда бслади, ичида тиÒ›инлар
Ò³осил бслмайди.
Шу ерда «Аамоз сÒ›ийдиган
одамларда Ò³ам Ò›он босими,
айниÒ›са, бош чаноÒ“ининг ички
босими учраб туради-ку», деган
Ò³аÒ›ли савол туÒ“илиши табиий.
Албатта, Ò³ар Ò›андай дардни АллоÒ³
таолонинг Ўзи беради. БироÒ›,
бундай дардлар ёшлигидан намоз
сÒ›иб келаётган, саждада узоÒ›роÒ›
турадиган намозхонларда камроÒ›
учраши сз-сзидан маълум. Бунинг
устига, таÒ³орат пайтида бсйинга
масÒ³ тортилганда Ò³ам бсйин
мушакларида Ò›он юриши
тезлашади, намоз сснггидаги икки
томонга салом бериш пайтида сса
бсйин томирлари умуртÒ›а
поÒ“онасининг бсртиÒ›лари
томонидан бироз «уÒ›алаб»
турилади.
Аамознинг Ò›он айланиш
тизимига ксрсатадиган ижобий
таъсирларидан сна бири ташаÒ³Ò³уд
сÒ›илаётган Ò³олатда кузатилади.
Ò²озирги замон тиббиётининг
аниÒ›лашича, ташаÒ³Ò³уд Ò³олатида
стирган Ò³олда сон
артерисларининг бироз сиÒ›илиб,
кейин бсшатилиши натижасида
ички органлар, биринчи навбатда
юрак ва мис Ò›он билан Ò›сшимча
таъминланар скан. Маълум
бслишича, оддий Ò³олатда
организмдаги Ò›он ташувчи
капиллсрларнинг (майда Ò›он
томирлари) 30 фоизигина очиÒ›
турар, сон артерисси бир сиÒ›иб,
Ò›сйиб юборилганда сса бу
ксрсаткич икки баравар ортар
скан. Демак, шу Ò³олатдан сснг
ички аъзоларга икки марта кспроÒ›
Ò›он етказиб берилар скан.

Qayd etilgan


Хадича  28 Fevral 2013, 13:55:46

3 Аамоз сÒ›ийдиган кишининг
боши мунтазам сгилиб"‘кстарилиб
туриши сабабли унинг ксзларида
 Ò›он айланиши схшиланади.
Шунинг учун ксзнинг ички босими
 ошмайди, шоÒ³парда (ксз мугузи)
 доим мсътадил намланиб туради.
Бу сса катаракта касаллигининг
 олдини олувчи муÒ³им омилдир.

4. Аамоздаги изометрик
Ò³аракатлар ошÒ›озондаги озуÒ›анинг
 схшилаб аралашишига ва унинг
схши Ò³азм бслишига ёрдам
беради, сафронинг (ст
суюÒ›лигининг) ст пуфагида
тспланиб Ò›олмай, бир меъёрда
 ажралиб чиÒ›ишига, ошÒ›озон ости
 безининг равон ишлашига имкон
 бериб, Ò›абзистнинг (ич
 Ò›отишининг) олдини олади.
Аамоздаги кундалик мунтазам
Ò³аракатлар натижасида буйрак,
 пешоб йсллари, Ò›овуÒ› ва тсÒ“ри
 ичакнинг доимий чайÒ›алиши,
 Ò³олатининг сзгариб туриши
 натижасида бсшанишнинг бир
 меъёрда бслишини таъминланади
ва бу органларда тош Ò³осил
бслишининг олди олинади.

5. Суткасига камида беш маÒ³ал
 бажариладиган ритмик тана
 Ò³аракатлари бсÒ“имлар, мушаклар
 ва томирларни жонлантириб,
 артроз (артрит), остеохондроз каби
касалликларнинг, хусусан,
бсÒ“имларда туз тспланишининг
 олдини олади, жисмоний меÒ³нат
билан шуÒ“улланмайдиган
одамларда томирларда тиÒ›ин
пайдо бслишига тссÒ›инлик Ò›илади.

6. Организмнинг саломатлиги
тананинг тозалигига боÒ“лиÒ›дир.
Аамоз учун шарт бслган таÒ³орат
 ва Ò“усл покликнинг айни сзидир.
Бинобарин, намоз Ò³ам моддий,
 Ò³ам маънавий покликдир. Баданни
Ò³ам, руÒ³ни Ò³ам покламай туриб
 намоз сÒ›иб бслмайди. Аатижада
 намознинг барча шартларини адо
 стган киши руÒ³ан пок, жисман
тетик бслади.

7. Лрофилактик тиббиётда
жисмоний Ò³аракатларни куннинг
 муайсн пайтида бажариш,
 овÒ›атланиш, уйÒ›у ва дам олишни
 Ò³ам аниÒ› режим асосида йслга
Ò›сйиш ста муÒ³имдир. Аамоз
ваÒ›тлари организмда Ò›он
айланиши ва нафас олишни
жонлантириш учун снг Ò›улай ва
 маÒ›бул пайтлардир.

8. Аамоз уйÒ›уни тартибга
солишнинг снг мукаммал
низомидир. Мутахассислар
стказган тадÒ›иÒ›отларнинг
натижасига ксра, намоз ёрдамида
 танада тспланиб Ò›оладиган статик
 слектр зарсддан Ò³ам халос бслиш
мумкин скан. Танамиздаги бундай
 зарсд сажда пайтида ерга ёки
 таÒ³орат пайтида сувга ёхуд
 тасммум пайтида тупроÒ›Ò›а
 текканимизда ерга узатилар скан.

Аамоздан сснг тетиклашиб,
сзимизни бардам сезишимизнинг
 сабаби Ò›исман мана шу Ò³икматга
 Ò³ам боÒ“лиÒ› скан. Аамознинг
бундай манфаатларидан тслиÒ›
 фойдаланиш учун уни ваÒ›тида адо
 стиш билан бирга покликка, тсÒ“ри
ва меъёрда овÒ›атланишга,
парÒ³езга, ейдиган озуÒ›амизнинг
 покиза ва Ò³алол бслишига Ò³ам
Ò“остда сътиборли бслишимиз
 лозим.

Manba: tib.islom.uz

Qayd etilgan


Хадича  28 Fevral 2013, 15:13:37



Kuniga 5 mahal namoz o'qigan musulmonning jismi tobora quvvat oladi. U namoz o'qishi bilan birga,qon aylanishi va mushaklar mashg'ulotini ham bajaradi. Bu xususiyat farz hisoblangan namoz harakatlarini diqqat bilan tadqiq qilinganda ma'lum bo'ldi. Ushbu tadqiqot Vena suyak kasalliklari shifoxonasi bosh vrachi professor Xans Tilsher boshchiligida o'tkazildi. Ma'lum bo'lishicha,namozdagi harakatlar insonda ma'naviy yuksalish bilan birga,jismoniy dinanizm, ya'ni harakatchan o'sishni ham ta'minlaydi va bu ilohiy ibodatning qiymatini yanada oshiradi. Namozdagi harakatlarning a'zolarga ta'siri esa, odam anatomiyasi bilan shug'ullanadigan olimlarni hayratga solmoqda.

Namozni tahlil qilinganda ko'rinadiki, unda o'zaro hamohang o'nta jismoniy harakat, favqulodda egiluvchanlik namoyon bo'ladi. Bunda harakat va harakatsizlik ajib bir qoida asosida o'zgaradi.


Demak,birinchi holat oyoqlardan boshlanadi  :

Qo'llar yuqoriga ko'tariladi va bosh barmoqlar quloqning yumshoq yeriga tekkiziladi. Shu sababdan tana mushaklari yengilgina tortiladi. Ushbu harakat nafas olishni yengillashtirishga yordam beradi.

Ikkinchi holat - qo'llar qorin ustiga bog'lanadi.
O'ng qo'l chap qo'l ustida turadi. Doktor Tilsherning aytishicha,ushbu harakat davomida bosh barmoq eng muhim akupunktur nuqtalar hisoblangan yo'g'on ichaklarga tegadi. Qo'llarning qorin ustiga qo'yilishi ensa (bo'yin orqasi ) va yelka mushaklariga tushadigan yukni yengillashtiradi.

Uchinchi holat- ruku (egilish )

Mutaxassislarning fikricha,qo'llar tarang holda tizza ko'ziga tayanganda chuqur nafas chiqarish jaroyoni kechadi. Ko'krak qafasi mushaklari tortilib,qisqa muddatga kengayadi./color]

To'rtinchi holat - rukudan qaytish

Namoz o'qiyotgan kishi rukudan turayotib, qo'llarini yonga tashlaganda butun tana shakllari yumshab,muvozanatini tiklaydi.

Beshinchi holat- Sajda (boshni yerga qo'yish)

Bu paytda kurak suyaklari va ensa mushaklari harakatga keladi. Ayni paytda mushaklar bilan birgalikda barcha paylar tetiklashadi.

Birinchi holatdagi yelka harakatlari va undan keyingi holatlardan biqin,tizza, yelka,tirsaklar va to'piqlar faol ishtirok etadi. Bo'yin va umurtqa pog'onasi bir kunda besh mahal namoz o'qilganda ,shu tariqa "zanglab qolish"dan saqlanadi.

Natija: namoz ortopedik nuqtayi nazardan qaralganda,barcha harakat va holatlari bilan bo'yin, umurtqa pog'onasi,biqin va bo'g'imlarga koni foyda ekanligi ayon bo'ladi.

Qayd etilgan


Muxsiya  11 Mart 2013, 10:42:47

Biror narsadan qattiq jahlim chiqqan, asbiylashgan paytimda, yoki birovga biror qattiq gap aytmoqchi bo'lgan paytimda o'zimni sal qo'lga olib ikki rakat namoz o'qiyman, shunda shayton meni tark etib, yuragimdagi g'azab o'ti so'nadi

Qayd etilgan