Jo'rabek Ramazonov ijodidan  ( 7874 marta o'qilgan) Chop etish

1 B


Muhandis  20 Iyun 2013, 01:09:24

Жсрабек А АМАЗОАОВ

ОГОÒ²АОМА

(Достон)

(биринчи Ò›исм)

ДЕБОЧА

БисмиллаÒ³ир А оÒ³манир
А оÒ³им билан бошладим,
Осмонларни тслдирган
ОÒ³им билан бошладим.
Òšаердан Ò³ам мен Ò›оÒ“оз
Òšоралашни сргандим,
Òšалам билан сзимни
Яралашни сргандим.
Гарчи ксзим тушмаган
Мояартнинг нотасига,
Гарчи тишим стмайди
«Маънолар отаси»га.
Бу ксÒ³на даÒ³ри дундан
Излаб Ò›олсанг Ò³аÒ›иÒ›ат,
Мана мен деб ксринар
«Аасойим ул-муÒ³аббат».
Тсрт томонни сратган
Ò²аÒ› нима хитоб берди:
Тсрт томонни тингла деб,
Тсрт улуÒ“ Китоб берди.
Бир юзу тсрт китобдан
Юзтаси мансух бслди.
Òšолганлари Ò³аётбахш,
Гсё жону руÒ³ бслди.
Даставвал Таврот келди,
Сснгра Забур - санолар.
Кейин... юзта «Хушхабар»
Азган сди «доно»лар.
Аввало  «ЎÒ›и»  дес
А оса  йигирма  уч йил
«МусÒ³оф-Каломи шариф»
Келди сшнасин деб сл.
Òšуръоннинг Ò›алби «Асин»,
Òšулфи сса «Ихлос»дир,
Хуллас, шулар билан ер
Ò²алокатдан халосдир!..
Мен буларни ёзмасдим
Уларни  сÒ›имасам,
Аки сзим уч-тсртта
Чала шеър тсÒ›имасам.
Битганим на «Маснавий»,
Аа «Хамса», на «ШоÒ³нома».
Бу бугунги кунлардан
Бир парча — огоÒ³нома.
Аслида достон смас,
Шундай арзи Ò³ол, десам.
Инсонман деганларга
Инсон бслиб Ò›ол, десам!..

 1

Аввалдан айтиб Ò›ссй
(Ўтолмайман юзлардан):
Òšсшишга мажбурман гоÒ³
Замонавий ссзлардан.
Ўша ссзни айтувчи
Инсон Ò³ам замонавий,
Ўз зайлини ксрсатган
Замон Ò³ам замонавий.
«Сотка»си бор шоирга
Керак смас дафтарлар.
Аки Ò›олди «мода»дан
Хат ташувчи каптарлар.
А­шитмайсиз Ò³озирда
Зерикибди деб фалон.
Чунки унинг Ò›слида
Интернет деган «илон».
Бу «илон» деб бисотин
Андирган Ò³ам топилди,
«Маил ру»да майлини
Òšондирган Ò³ам топилди.
Гулдай Ò›излар шим кийиб,
«А­мо» бслди, «гот» бслди,
ÒšулоÒ›-бурнини тешиб,
Чиройи барбод бслди.
Ксзингни оч, миллатдош,
Сену менга бу уст.
Òšаердан кириб келди
«Оммавий маданист»?
Сочни кесдинг, чидадик,
Дедик: сзин хоÒ³иши.
А­нди керак бслдими
Киндиклар намойиши!
ÒšулоÒ› бер, Яратганнинг
ДаргоÒ³идан келган ссз:
«Биз инсонни снг гсзал
Шаклда сратганмиз».
Сен нимага У берган
Шаклни бузмоÒ›чисан?
Ўзингча сна турфа
Шакллар тузмоÒ›чисан.
Бу нима Ò³ол, Ò›изига
Онаси танласа шим,
Отаси Ò³ар срталаб
Кузатса Ò›изини жим!
Маст ота сз сÒ“лидан
«Исминг не?» деб ссраса.
Кампирлар ёш Ò›изларга
Ò²асад билан Ò›араса!..

2

Асли мен Ò³ам муаммо
АйтмоÒ›Ò›а моÒ³ир бслдим.
Кейинги ваÒ›т шунчаки
Ò’ийбатчи шоир бслдим.
Òšаршингизга саволни
Òšалаштириб ташладим.
ЧалÒ“иб кетдимми, гапни
Майдасидан бошладим.
Одамнинг Ò²авони чин
Севганидан бошлайман.
Иблиснинг боласини
Еганидан бошлайман.
ЙсÒ›, ундан Ò³ам илгари,
Жаннатда сди инсон.
Ò²али унинг ичига
Кирмаган сди шайтон.
Илон Момо Ò²авога
Мева егин де, деди.
Момо Ò²аво жуфтига
Шу мевадан е, деди.
Òšолгани кундай равшан,
Ер бизнинг маконимиз,
А изÒ›имиз, Ò³аётимиз,
Ò²амда... Онажонимиз!
А­й инсон, сен нимага
Ўз онангни топтайсан?
Заминдан бслак сна
А изÒ›ли Ò³аёт топмайсан.
Осмонни бир айланиб,
Айландинг савдогарга;
Ойнинг Ò³ар сотихини
Сотдинг етмиш долларга.
У жойни Ò³ам босармиш
Америка Ò›излари.
Виллалар Ò›урар смиш
Ò²олливуд юлдузлари.
Аввало Ой сеники
Деб ким айтди, биродар?
Она ерингни обод
Òšил Ò›слингдан келса гар.
Гарчи бугун Ò³ар Ò›айси
Сайёрани сотасан.
Лек шу Онанг баÒ“рида
Мангу ухлаб ётасан.
Сен-чи, буни сйламай,
Ò²ирс Ò›сйибсан дунёга.
Тслдирибсан баÒ“рини
Турли-туман кимёга.
ОбираÒ³мат ёÒ“дирар
Булутга тсп отасан,
Кейин ёмÒ“ир керак деб
Бош Ò›отириб ётасан.
Ò²осилинг нобуд бслса,
Айбдордир об-Ò³аво.
Худоданмас, фолбиндан
Ссрайсан дардга даво.
ГиёÒ³вандлик иллат деб
Òšоралайсан, сскасан,
Лекин гектарлаб ерга
УруÒ“ини скасан.
Сен Ò³ам бировга она,
А бировга отасан.
Аммо Худодан Ò›срÒ›май,
Ò²атто ОДАМ сотасан.
ЖаÒ³линг чиÒ›са, на ёш, на
Òšарисга Ò›арайсан.
ИроÒ›ни тамом Ò›илиб,
Сурисга Ò›арайсан.
Сомали Ò›иёфасин
Кемаларда ксрамиз.
Бу кетишда сртани
Аималарда ксрамиз?
Йилдан йилга камайган
Лолаларда аёнми?
«Кола» ичиб улÒ“айган
Болаларда аёнми?
Яна келдим аёллар
Мавзусига айланиб.
Чунки мен Ò³ам балога
Òšолганман-да уйланиб.
Хотин деган Ò³ар саÒ³ар
«Лул тамом» деб Ò›ссди.
Алла айтса, алÒ³азар,
«АуÒ›та ком» деб Ò›ссди.
Ò²озир ёш оналарнинг
Ажиб сири бслармиш;
Алла номи Ò³ам бошÒ›а —
«А­м пе три» бслармиш.
БунаÒ›алар юмдалаб
Ташлашади срини —
Айтса А асул Ò²амзатнинг
Саккиз Ò›атор шеърини...

3

Ò²озир болалар кекса
Чолни мазах Ò›илади.
Чунки уч сшари Ò³ам
«Аоутбук»ни билади.
БармоÒ›лари адашмай,
Бир неча сон босспти:
«Ало, олиб кетинглар,
БоÒ“ча опам шошспти».
Икки сшар Ò›изим бор,
Ксп сркалик Ò›илади.
Озодбекнинг сн битта
ÒšсшиÒ“ини билади.
Яхшисмки, билмайди
Жавобсиз саволларни;
Сайёра кушандаси —
Ядровий Ò›уролларни.
А­Ò³, атом инсонларни
Аима ксйга солмаган —
Ò²атто олти юз турна
Ясаб, тирик Ò›олмаган.
Мана, бизда Ò›уриди
Урушларнинг уруÒ“и.
БироÒ› ундан даÒ³шати —
Ахборотлар хуружи.
Асрагандик ёшларни
«Ò²изб»идан Ò³ам «Аур»идан,
ОÒ›иб келди заÒ³арлар
"œЎргимчакнинг тсри"дан.
Аш болага телефон
Олиб бердик Ò›улай деб,
Унинг Ò›аердалигин
Ò²ар даÒ›иÒ›а билай деб.
Дарсда зериккан Ò›излар
Кимгадир сим Ò›оÒ›ади.
Болалар интернетнинг
ИрмоÒ“ида оÒ›ади.
А­й, ксзи очиÒ› инсон,
Термулиб боÒ› болангга.
Айт: арзимас телефон
Биттагина толангга.
Унга «усли» деган
Ò²акам олиб бермагин,
Беш-олтита такрорий
А аÒ›ам олиб бермагин.
Топилмаса Ò›айлиÒ“и,
Топар дугонасини.
Шу телефонда сскар
Кимнингдир онасини.
Кейин у на сен, на бир
Инсонни сшитади.
Кеча-кундуз Ò›андайдир
«Уммон»ни сшитади.
ТсÒ“ри, биз Ò³ам гоÒ³-гоÒ³и
Кайф-сафони сйлардик;
Бир маÒ³аллар тсйларда
«Ламбада»га сйнардик.
Аммо таниш смасди
Бу раÒ›с Ò³атто пича —
ОрÒ›асин Ò›имирлатиб
Ўйнаган Ò›иролича.
А­нди сурув сулувлар
Давраларда Ò›айнайди;
«Лазги»ни Ò³ам унутиб,
«Сурхонча»га сйнайди.
Ò²аттоки май ичмаган
А­ркак кскси Ò“имирлар,
Чунки сулув Ò›изларнинг
Ò²амма ёÒ“и Ò›имирлар.
Òšани Ò›ирÒ›та малакка
Устоз Мукаррамхоним?
Òšизлар Ò›оши титраса,
Титраб кетади жоним!
...Ие, таÒ“ин айланиб,
Аёлларга келибман.
Мен сзи шоирликдан
ЙироÒ›лашиб бслибман.
ЙсÒ›са, гсзал Ò›изларнинг
Òšарашин ёзмасмидим?
Òšарашлари жонимни
Ссрашин ёзмасмидим?
Чиндан гапирмасмидим
Ксзларингга слай деб?
Айтмасмидим лабингда
Бир хол бслиб Ò›олай деб?
БармоÒ›ларинг тафтидан
Яшагим келар, дердим.
Бисотимни пойингга
Тсшагим келар, дердим.
АигоÒ³ларинг умримни
Узайтирар дер сдим.
Хулласи, мен одаммас,
Бошдан оёÒ› шеър сдим.
Аммо улар сзлари
Бор илÒ³омни йиртишди;
Сочларини асмай
Òšайчилашди, Ò›ирÒ›ишди.
Кейин уларни турфа
А ангга олиб кирдилар.
Косметика деганин
Фанга олиб кирдилар.
ÒšулоÒ›ларга, бурунга
Темир-терсак тиÒ›ишди.
«Гсзаллик» деган уйдан
Сунъий бслиб чиÒ›ишди.
Дуч келасан, ёшини
Ссролмай усласан.
Тсйга борсанг, келинга
Òšаролмай усласан.
Дегинг келар: келинчак,
Илкис Ò›адам ташлама.
Таъзим Ò›илма, илтимос,
Бир балони бошлама!..

4

Гапларимни мисси
Тор одамлар англамас,
Òšизи тенги хуштори
Бор одамлар англамас.
А­й инсон, биз на инсон,
Аа Ò³айвонга схшаймиз.
Тарсо Ò›из деб югурган
Шайх Санъонга схшаймиз.
Шартми КаломуллоÒ³ни
Ахир, стда ёндирмоÒ›?
Шунча Ò›ийинми сенинг
А­Ò³тиёжинг Ò›ондирмоÒ›?
Аима Ò›илибди сÒ“линг
ГоÒ³ ёлланиб ишласа,
Баъзан бутун, баъзида
Яримта нон тишласа.
Биз Ò³ам болалик чоÒ“лар
Савоб, дуо топардик —
Òšарислар  ерини
Доим текин чопардик.
Оч Ò›олмадик, ризÒ›имиз
Бериб турди Худо, юрт.
Мана, узоÒ› йилларки,
Шукрким, устимиз бут.
Мана, болам жилмаср,
Ксрсайдинг кулишини!
У сшитмай улÒ“аср
Лорохлар товушини.
А­рта-индин ксрасан,
Бизники марра, дейди.
Атом не деб ссрасанг,
А­нг кичик зарра, дейди.
У билмас, икки атом
Тушиб Японисга,
Аеча минглаб инсонни
Айлантирган кусга.
Худди сша юрт аÒ³ли
Яратдик деб аппарат,
Зилзилани олдиндан
Айтамиз деди албат.
Биз дунёга Ò³окиммиз,
БошÒ›а Ò³амма ожиза.
А­нди бизга керакмас
Аа Худо, на мсъжиза...
Темирга жон бердим деб
Аега унутдинг Уни —
Сон-саноÒ›сиз жонсизга
Жон бериб олгувчини...
Ўша оÒ›шом ер билан
Битта бслди Токио.
Керак бслар скан-ку
Барибир А аббинг — Худо.
Унга бориш срнига
Ундан Ò›очмоÒ› бсласан.
У боÒ“лаган тугунни
Аега ечмоÒ› бсласан?
Сулаймоннинг олдига
Келган сди бир авом,
А ангида Ò›он Ò›олмаган,
ÒšсрÒ›увдан бслиб тамом.
Деди: «А­й олам шоÒ³и,
А аÒ³м Ò›ил Ò“ариб жонга;
Шамолга айт, тез мени
Етказсин Ò²индистонга.
Чунки бугун Азроил
Менга ёмон Ò›аради;
Афтидан у жонимни
ОлмоÒ›чи ксринади».
Сулаймон амри билан
Тез амалга ошди бу —
Ксзин очиб юмгунча
Ò²индистонда бслди у.
А­ртаси Азроилни
Ксриб Ò›олган пайÒ“амбар
Ундан секин ссради:
«Аима гаплар, биродар,
Бир бечора Ò“арибни
Чсчитиб Ò›сйдинг чунон,
Мен уни шамол билан
Жснатдим Ò³инди томон».
«А­й Худонинг слчиси,
Асли мен жон ёÒ›Ò›андим;
У инсонга шунчаки
Ò²айрон бслиб боÒ›Ò›андим.
Чунки ОллоÒ³ шу оÒ›шом
Ўша банданинг жонин
Ò²индистонда оласан,
Деб берганди фармонин.
Ишонардим, бу таÒ›дир,
Уни четлаб столмас.
Аммо минг Ò›илса, бугун
Ò²индистонга етолмас.
Ксрдинг бироÒ›, сшашни
Яхши ксрар одамлар,
ОÒ›ибатда Ò›исматин
Ўзи ссрар одамлар...»
А­й нодон, сен сзингни
Шунча ерга урдингми;
Худодан Ò›утÒ›ар, дес
Бандасига бордингми?
Бошингга кулфат тушса,
Унга борар сдинг-ку?!
АлÒ“из Ò›олсанг, мадад бер,
Деб ёлворар сдинг-ку?!
Òšарзни Ò›айтар, деганда,
СичÒ›он ини минг танга.
Бу юз билан маÒ³шар кун
Аима дейсан, сй банда?
Ким Ò›арзини Ò›истар деб
Òšочади бировлардан.
Ким Ò›очишни истайди
Коммунал тсловлардан.
ОллоÒ³ тсрт унсур: шамол,
Сув, тупроÒ›, олов берди.
А­вазига шунчаки
Арзимас «тслов» берди...

5

Бугун сенга не бслди;
Бош сгмай фидоликка,
Аега даъво Ò›илспсан
Ò²аÒ›ликка, Худоликка?
«Клон» деган бир ссзни
Олам узра таратиб,
Ўзингча худо бслдинг
Бир Ò›сзичоÒ› сратиб.
Фиръавн Ò›увса, Òšизил
Денгизни тоширдингми?
А Исога осмондан
Дастурхон туширдингми?
Ул бадавлат Òšорунни
Ерга тиÒ›Ò›ан сенмидинг?
А Юсуфни зиндондан
Олиб чиÒ›Ò›ан сенмидинг?
Сен тслдирган сдингми
Ò’арибнинг косасини?
Сен слдирган сдингми
Жарода отасини?
Довудга булбул йиÒ“лар
Аола берган сенмидинг?
Сулаймонга ногирон
Бола берган сенмидинг?
ЙсÒ›! Аммоки Машрабни
Дорга осган сзингсан.
Билолнинг кскрагига
Харсанг босган сзингсан.
Аасимий ковушига
«Асин»ни солиб Ò›сйиб,
Аимага сга бслдинг
Уни тириклай ссйиб?
Ундан аввал разолат
БотÒ›оÒ“ига хсп ботдинг:
Биродаринг — Исони
Ўттиз тангага сотдинг.
Ò²ар даврда топилгай
Иймондан мосуволар;
Ўпич билан хиёнат
Òšилгувчи ЯÒ³удолар.
Довуднинг замонида
Бслмас деб ноÒ³аÒ› амр,
ОллоÒ³ сз осмонидан
Туширди олтин занжир.
Даъвогарлар арзини
Ўша жойда айтарди,
ФаÒ›ат рост гапирганнинг
Òšсли унга етарди.
Кимки ёлÒ“он ссйласа,
МаÒ³кум сди ажрга,
Чунки минг Ò›сл чсзмасин,
Етмас сди занжирга.
Шундай муÒ³ит-маконда
Òšарор топди адолат.
Олтин занжир туфайли
Ò²аÒ›Ò›а бслди кафолат.
Бир бечора сафарга
ЧиÒ›моÒ› бслиб юрарди.
Битта дссти бор сди,
Ò²ар кунига срарди.
Деди чорлаб ёнига:
«Мен сафарга жснадим.
Омонат Ò›олсин сенга
Бир Ò³овуч марваридим».
Хуллас, жснаб кетди у,
ЎртоÒ“и беор сди.
Чунки унинг ксксида
Бойлик Ò³ирси бор сди.
Бир Ò³ассанинг ичини
Кавак Ò›илиб сйдирди,
Марвариднинг барини
Шу тешикка Ò›сйдирди.
ОллоÒ³ берган бслса Ò³ам
Икки бутун оёÒ›ни,
СсÒ›ир каби Ò³ар куни
Олиб юрар таёÒ›ни.
АиÒ³ост дссти Ò›айтди,
Дунё жуда зср, деди.
Гап сснгида омонат
Марваридни бер, деди.
Айтди унга: «Биродар,
Вужудинг толиÒ›дими?
Аки йслда бирор бир
Инсу жин йслиÒ›дими?
Мен аслида бировга
Ò²еч хиёнат Ò›илмайман.
Сен Ò›анаÒ›а марварид
Берган сдинг — билмайман».
Хуллас, Довуд олдида
Ò²озир бслди икковлон.
Бутун халÒ›ни бошлашди
Байтул-муÒ›аддас томон.
Аввал сафардан Ò›айтган
Даъвогар Ò›сл кстарди,
Унинг Ò›сли занжирга
Òšийналмасдан етарди.
Дссти унга Ò³ассани
Бериб, бир оз тисланди.
Сснг сзича бошини
Буриб, кскка юзланди.
Деди: «ОллоÒ³им, мени
Òšолдирма Ò“усса билан.
Мен унинг марваридин
Òšайтардим Ò³асса билан».
Шундай деганча бардам,
Òšслини баланд тутди.
Ае Ò³ол, унинг Ò›сли Ò³ам
Олтин занжирга етди.
Тутди бутун Ò›осни
ХалойиÒ›нинг Ò³айрати.
А­нди тугаган сди
Занжирнинг каромати.
Шу боис Тангри уни
Òšайтариб тортиб олди.
Инсон сса сзига
Яна дард сотиб олди.
А­й сен, Ò›адрин билмайсан
Олма, анжирларини.
Лол Ò›илгансан ОллоÒ³нинг
Олтин занжирларини.
Ò²ар гуноÒ³ни Ò›иласан,
Айланасан Ò³айвонга.
Аимагадир бор айбни
АÒ“дарасан шайтонга.
У лаънати бир-биринг
Беаёв Ò›ир, дедими?
Шайтон сенинг Ò›слингга
«Калашников» бердими?
Ахир, сзинг адашдинг,
Аодонни таÒ›дирладинг.
Òšурол ихтиро Ò›илган
Инсонни таÒ›дирладинг.
Ўйламадинг нимага
Ò²аÒ›иÒ›атни, жазони?
ЗаÒ³ар билан тслдирдинг
Кислородли фазони.
Сен бу йслда шайтонни
Анча ортда Ò›олдирдинг;
ХоÒ³ласанг, бола ксриб,
ХоÒ³лаганда олдирдинг.
Фарангми, рум залолат
БаÒ“рига ботган смиш —
Иккита сркак, с воÒ³,
АикоÒ³дан стган смиш!
Аки  аёл  аёлга
МуÒ³аббат изÒ³ор Ò›илса,
А­ътиборли сркакни
Ўйламай инкор Ò›илса!
Ò²аммасига чидади,
Сен заминга раÒ³мат де.
Яратганга слингин,
Бир сзингдан шафÒ›ат де.
ТовуÒ›ларга бостирмай,
Жсжа очирмоÒ›дасан.
Аоввос Ò›олиб, сигирни
Сунъий Ò›очирмоÒ›дасан.
Бир гап бслар Ò³амиша
Шудгордаги Ò›уйруÒ›да.
Лекин бало бормиди
А­нди сунъий уруÒ›Ò›а!
Ò²аÒ› жимгина чидади,
Тугатдинг заминни еб.
Ким Ò³уÒ›уÒ› берди сенга
Сунъий инсон срат деб!
Осийлар барчасига
Бордир имкон, дедилар.
Тур тоÒ“ини портлатиш
Жуда осон, дедилар.
Майли, замин юзидан
А изÒ›ингни тергиладинг.
БироÒ› нега сзингча
Òšиёмат белгиладинг?
Сен ё Масга ёки
Вангага ишонасан.
Òšайси томони тушса,
Тангага ишонасан.
Дунёни ёлÒ“он дединг,
АлÒ“он билан тугайди.
Орзу билан бошланиб,
Армон билан тугайди.
Ò²аÒ› дин берган Ò³аÒ› китоб —
Òšуръон билан тугайди:
«Сигир» билан бошланиб,
«Инсон» билан тугайди...

6

Òšайдан келди бу зулмат,
Òšаро инсон Ò³аёти.
Òšопладими ер юзин
Жаброилнинг Ò›аноти.
ДарвоÒ›е, у шу Ò›анот
Шамолидан Ò³езланиб,
Келди Тангри Ò›ошига
Шоду шодон юзланиб.
Деди: «Мендек сна бир
МахлуÒ› сратганмисан?
Ò²амманинг Ò³авасини
Унга Ò›аратганмисан?»
«ЙсÒ›, — деди ОллоÒ³ унга, —
Сен бир улкан Ò›анотсан.
Иккиланма, бу йслда
Бетакрор махлуÒ›отсан!»
Бу сÒ³сондан Ò›увончи
Ортиб кетган фаришта
Шукрона лозим деди
Яратганга Ò³ар ишда.
Буни исбот стай деб
Ўзича фикрат Ò›илди;
Икки оёÒ›да туриб,
ÒšирÒ› минг йил тоат Ò›илди.
Унинг тинчин бузмади
Аа жимлигу на сурон.
ÒšирÒ› минг йил фариштасиз
Гсё еттинчи осмон.
Охир ниÒ³оссига
Етганида ибодат,
Ссрди Ларвардигордан
Жаброил сал бежуръат:
«А аббим, бирон мавжудот
Òšилганми мендек тоат?
Сен унинг дуосини
А­тармисан ижобат?»
«Ò²а, — деди ОллоÒ³ бу гал, —
Бор инсон деган банда.
Мсминлари Ò›илмайди
Беш ваÒ›т намозни канда.
Сенинг бу тоатингдан
Зиёда срур Ò³айÒ³от
Мусулмонлар тонг саÒ³ар
ЎÒ›иган битта бомдод!..»
Шундай скан, сй инсон,
Аега ухлаб ётибсан?
Келганда бундай имкон,
Тарашадай Ò›отибсан!
ТсÒ“ри, ширин уйÒ›удан
Воз кечиб, туриш керак;
Маррага етиш учун
Бир оз югуриш керак.
Яна сзинг биласан,
Ўйнама гуноÒ³ билан;
Олти кунда оламни
Яратган ОллоÒ³ билан.
Аслида ер йсÒ“рилган
Аур билан, сос билан.
Аима учун сен уни
Бузасан Ò“ос билан?
Ўзинг тсÒ›иб чиÒ›арган
Гапларни тсÒ“ри дединг.
Ае асосда Исони
Худонинг сÒ“ли дединг?
А­й инсон, сен озгина
Фаросат Ò›илармисан;
Òšуръоннинг учдан бири —
«Ихлос»ни билармисан?
Дардларга шифо топар
Имкон берган Исога,
«Инсон ЎÒ“ли» деган бир
Унвон берган Исога.
Сенга оÒ“у ичирган
Аёлни ким сратди?
Од Ò›авмини учирган
Шамолни ким сратди?
Девдай Жолутни йиÒ›Ò›ан
СуÒ³роб ким — биласанми?
АуÒ³га тсфон юборган
Мироб ким — биласанми?
Ò²атто «Забур» рок ёки
А сп билан келган смас.
Сулаймоннинг узуги
Сеп билан келган смас.
Сен-чи, сшаспсанми
Аомус билан, ор билан?
Дунёни олмоÒ›чисан
ДаÒ³шату террор билан.
Яратилган инсондан
А­нг тубанлар сратдинг.
Дубайларда саноÒ›сиз
Дон Жуанлар сратдинг.
Битта самолёт билан
Òšурбон Ò›илиб сзини,
Бутун оламга ёйди
«Камикадзе» ссзини.
Аималарни унутиб,
Аималарни билспсан?
Аега сзинг ксрмаган
Жаннат ваъда Ò›илспсан?
МуÒ³аммадни Ò“ор ичра
Яширган сен сдингми?
Аки Ò“ойибдан Ò›сйни
Туширган сен сдингми?
Аега сзингни бунча
Исломга сраспсан?
ФаÒ›ат одам слдириб,
«Òšурбонлик» ссраспсан.
Òšулатдинг жаннат томон
Кстарар зиналарни —
Ўз укангга срнатиб
Тугмали миналарни.
Аа бировни тушундинг,
Аа сзингни англадинг.
Аимага ажал учун
Аёлларни танладинг?
А­ринг билан жаннатда
Даврон сурасан, дединг.
ОллоÒ³ билан бемалол
СуÒ³бат Ò›урасан, дединг.
Гулдай гсзал хилÒ›атлар —
Òšисмати бечоралар,
Битта тугмани босиб,
Бслди пора-поралар...
Бу тугмани нафаÒ›ат
Аёлларга срнатдинг,
Беозор тинчлик Ò›уши —
Кабутарга срнатдинг.
Аеча юзлаб оналар
БаÒ“рини чок-чок Ò›илдинг.
Шу йсл билан каптарвоз
Минини Ò³ам йсÒ› Ò›илдинг.
Марокашда маймунни
Лортлатиб юборган дам
Маймун ксрса, балодай
Òšочар бслди Ò³ар одам.
Òšиёфангни неча минг
БсёÒ›Ò›а бссмадинг;
А­нг даÒ³шати, бу йслда
Сигирни асмадинг.
Сутин ичиб, онангдай
Бслган жонзот беомон
Ларчаланиб ташланди
Ўлсин деб битта инсон.
Ò²а, бугун даÒ³шат смас
Òšора денгиз Ò›ушлари,
Ленинградни босган
Гитлер каламушлари.
Акиллашни унутиб,
Авчаркалар «мент» бслди.
Бол йиÒ“ишга ваÒ›ти йсÒ›,
Арилар агент бслди...
А­Ò³, бунчалар беорсан,
Сен Ò³ам мусулмонмидинг?
Жаннатдан умидворсан,
Халифа Усмонмидинг?..

7

Бу юртда фаÒ›ат бешик
Савдолашмай олинар.
Чунки унга бегуноÒ³
Мсмин бола солинар.
Одам Ато белида
Бслганда барча инсон,
А аббим Ò³аммасин йиÒ“иб,
Ўзини стмиш аён.
Шунинг учун бегуноÒ³
Гсдакларда айб йсÒ›.
Ватанни чиндан севган
Юракларда айб йсÒ›.
Лекин не деб атайсан
Ботини-ю, сиртини —
Океаннинг ортидан
Амонласа юртини.
Ўв, Ò³аÒ›орат Ò›илмагин
Бобонг ётган тупроÒ›ни!
Ўз онангга отмагин
Òšслингдаги тсÒ›моÒ›ни.
Òšани, тинчликдан аъло
Бойлик топиб бер, жсра!
Акс Ò³олда тошингни
Анди бслиб тер, жсра!
...Чингизхон деб аталган
Отдан тушмас саркарда
Ерни сгаллаш учун
ЧиÒ›Ò›ан сди сафарга.
Хитойда бокиралар
Аамойишин бошлади:
Ўн мингта Ò›из сзини
Минорадан ташлади!
Чиндан Ò›удратли сди
МсÒ“улларнинг султони.
Аммо сенга аёндир
Шу султоннинг армони.
У бу слнинг мардлигин
СиÒ“диролмаган сди,
Жалолиддиндай сÒ“лон
ТуÒ“диролмаган сди.
Гарчи тсÒ›Ò›из вазири
Бино Ò›сйиб сзига,
Бас келмади бир бслиб
Кубронинг бир ссзига.
А­лчи юборди Чингиз:
«Хабарим дарÒ³ол етсин:
Ò²азрат Аажмиддин Кубро
ЖанггоÒ³дан чиÒ›иб кетсин!
Шундай муборак зотдан
Берса сди слимга...
Чунки улар Ò³еч Ò›ачон
Муносибмас слимга!
Айтинг, Ò³азрат Ò³озироÒ›
Бошласин йсл буришни.
Хавфсиз жойга боргунча
Тсхтатамиз урушни!»
Шайх Аажмиддин слчини
Кулиб туриб тинглади.
У Чингизнинг наÒ›адар
Золимлигин англади.
«Сиз излаган одамни
Бу ердан топмайсизлар.
Мени слдиргандан сснг
Юртимни топтайсизлар!
Менинг шиорим битта,
Менинг танÒ³о йслимдир:
Аки Ватан ва ёки
Шарофатли слимдир!»
Хуллас, бу юрт мсÒ“уллар
Зулмидан ксп бсÒ“илди.
Темучиннинг бахтига
Темур кечроÒ› туÒ“илди.
Сен унинг-да номини
БулÒ“айсанми, безори?
Бутун дунё атайди:
«Европа халоскори!»
Чингизхонни монголлар
Суйганида жим турдинг,
Йигирма метр Ò³айкал
Òšсйганида жим турдинг.
Отгунча бунча иÒ“во
Озод Ўзбекистонга,
Бир айланиб кел, жсра,
Улан-Батор томонга.
Асли сзи ксÒ³на ер
«...изм»лардан чарчади,
Òšулагану  Ò›урилган
Тузумлардан чарчади.
Беасос бсÒ³тон, фисÒ›у
Фасодлардан чарчади,
Инсон учун ёлланган
Òšассоблардан чарчади.
Инсонистга Ò›арши
«Ижод» снди керакми?
МоÒ³исти англанмас
ЖиÒ³од снди керакми?
Шусиз Ò³ам аÒ³ли башар
Бсйин сгмай сабрга,
Билар-билмас йсл очди
Турли-туман жабрга.
Тарихда Ò›олиб кетган
Чингизга нима бслди?
Бугундан нолиб кетган
ÒšирÒ“изга нима бслди?
А­нди бу ер миллиард
Мусулмондан Ò›срÒ›синми?
АфÒ“ондаги Ò›ирÒ› мингта
Толибондан Ò›срÒ›синми?
А­рман деган сркаклар
Хира Ò›илар таъбини —
Биргина  оилага
Ўтказолмай гапини.
Мана сен, шундай оÒ“ир
Бадални тслармидинг:
Ўттиз милён инсонга
Жавобгар бслармидинг?
Ўнтагина одамга
Ўтказолсанг ссзингни,
Океаннинг ортига
Урмас сдинг сзингни!
А­нди бекор стириб
Компьютер Ò›ошида,
ИÒ“во ёÒ“дирмоÒ›дасан
Табаррук сл бошига.
Шунча сÒ›иб-срганиб,
Илмни англадингми?
Ат манзилда келувчи
Ўлимни англадингми?
Шу тупроÒ›нинг баÒ“рида
Зотинг бор-ку, биродар?!
Азон билан Ò›сйилган
Отинг бор-ку, биродар?!

8

Биз Ò³ам бу доруломон
Кунга шукр Ò›илмаймиз.
ГоÒ³ида тирикликнинг
Òšадрини Ò³ам билмаймиз.
Замоннинг А­гаси бор,
Замонни ёмонлаймиз,
Битта Ò³ам чснтаги йсÒ›
Чопонни ёмонлаймиз.
Олибсотар бслди деб,
ДеÒ³Ò›онни ёмонлаймиз.
Аасисга мол бермас
Дсконни ёмонлаймиз.
Аимага бизни севган
ИАСОАни ёмонлаймиз?
А­й ёмонлар, биз Ò›ачон
Амонни ёмонлаймиз?
Амонлар-ку Ò³ар лаÒ³за
Ò²ар маконда Ò³озирдир:
Ааманганда, ФарÒ“она,
Андижонда Ò³озирдир.
Сурхондарё тоÒ“лари,
Ўш томонда Ò³озирдир,
Бу жойларда слпарвар
ÒšАÒ²А АМОА-да Ò³озирдир!
Ò²ар даврнинг сзгача
ÒšаÒ³рамони бслади.
Баъзан тараÒ›Ò›иётнинг
Ксп Ò›урбони бслади.
Замонавий тиббиёт
Аимани срмак Ò›илди:
А­ркакни туÒ“дирди-ю,
Аёлни сркак Ò›илди!
Синглисининг туÒ“илган
Кунида бир бой инсон
Аима совÒ“а Ò›илди денг:
Анаконда — «шеф» илон!
Асли мудраб ётибмиз,
Бенасиб Ò²аÒ› нуридан.
Бир кун уйÒ“онажакмиз
Исрофилнинг суридан.
А­й инсон, нима Ò›илдинг,
Аимани ижод стдинг:
Титанларга сиÒ“иниб,
«Титаник» бунёд стдинг.
Аеча минг йиллар аввал
АуÒ³ни Ò›утÒ›арган Худо
Аечун сенинг кемангни
Ò’арÒ› Ò›илди уммон аро?
Аки кскка ксксини
Кериб учган «Челленжер»
Аега бундай бслди, деб
Ўзингга бир савол бер!
Сен ердаги сирларни
Билолмай баÒ›ирасан.
Марсни срганиш учун
Мажлислар чаÒ›ирасан.
Òšизил сайёра ичра
Ò²аёт бор, деб жар солдинг.
Бизда фазо кемаси —
Òšанот бор, деб жар солдинг.
Коинотга сендаги
Истаклар керак смас,
Оромини бузувчи
«Восток»лар керак смас!
Ойга оёÒ› Ò›сйганда
АмриÒ›о фазогири,
Ўзин намоён стди
Тангри Таоло сири.
Ойда азон сшитиб,
«Бу нима?» деб айтган у.
Ўша азон Ò›удрати
Ила тирик Ò›айтган у.
Ўн тсрт йил сснг Мисрда
А­шитиб шу овозни,
У англади кемасиз
Жаннат сари парвозни...
Òšизил денгиз бсйидан
Инглиз олими бир кун
Уч минг йиллик жасадни
Топди — саÒ›ланган бутун.
«Биз сенинг жасадингни
СаÒ›лаймиз», деган Худо
Òšуръондаги муÒ›аддас
Ваъдага Ò›илди вафо.
Бу ибратли ривост
Ò²иссасини сслайлик;
Келгин, сша фиръавн
Òšиссасини сслайлик.
Аега уйÒ“онмайдилар
Бобилни вайрон Ò›илсанг?
Аега ишонмайдилар
Аил сувини Ò›он Ò›илсанг?
ИброÒ³имга гулханни
Гулшан Ò›илган ким сди?
Тили чучук Мусони
Чечан Ò›илган ким сди?
ÒšулоÒ›ларин очмади
ÒšурбаÒ›алар овози,
Аега таъсир стмади
Бургаларнинг парвози?
Аки Ò›он симирувчи
Ссналар сйлатмади,
Чорваларнинг слими
Ò²аÒ› ссзни ссйлатмади.
Ўзгармади чипÒ›ондан
ЧинÒ›ирса Ò³ам Ò³ар инсон,
А тинимсиз дсл ёÒ“иб,
Мисрни Ò›илса вайрон.
Дслдан Ò›олган Ò³осилни
Чигирткалар ютса Ò³ам,
Бутун шаÒ³арни уч кун
Òšора зулмат тутса Ò³ам.
Сотиб олдинг кулфатнинг
А­нг охирги йслини —
Ò²амма уйда туÒ“илган
ТснÒ“ичлар слимини.
Тушмай десанг Ò›исматнинг
ТаÒ³ликали домига,
Òšурбонлик ссйиб, Ò›онин
Суртгил сшик ромига.
Уч минг йил макон тутиб
Òšизил денгиз бсйини,
А­нди безаб турибсан
Бритиш музейини!..

9

Аслингни бил — бир бслак
БалчиÒ›дан Ò³осиласан.
ГоÒ³ билиб, гоÒ³ жонсарак
Аошукрлик Ò›иласан.
Бсйи етган болангга
Муносиб Ò›из Ò›идирдинг;
Баланд уйлар Ò›урилган
Ксчаларда югурдинг.
Сон-саноÒ›сиз тугунга
Аималарни солмадинг.
Òšалин билан келинга
Бермаганинг Ò›олмади.
Бслди кейин дабдаба
ÒšулоÒ›ларни узгудек,
ТурнаÒ›атор машина
Дунёларни бузгудек.
Озгина ваÒ›тдан кейин
Афсус, кснглинг тслмади:
«Уч ой стди, келиним
Ò²омиладор бслмади».
Ò²а, сен унинг наслини
Обдон ссрган смассан.
Гуржилардек Ò³аммомга
Бирга кирган смассан.
Ўзгартироласанми
Худонинг бир кунини?
БузмоÒ›чи бслдингми ё
Табиат Ò›онунини?
Тангрининг мавÒ³ум ишин
Ўйлаб нима Ò›иласан?
Кимга фарзанд беришин
Сен Ò›аердан биласан?
У Исони Марсмга —
Бокирага берганди.
АуÒ³ беш юз ёшдан кейин
Учта сÒ“ил ксрганди.
АрабшоÒ³нинг саккиз юз
Саксон саккиз фарзанди
ВаÒ›тнинг бирор тсрига
Бслган сдими банди?
Сора бефарзандликни
Òšисматидан ксрганди,
Илож йсÒ› деб ИброÒ³им
Чсри билан бслганди.
Бундан сснг Ò³ам сна бир
Ò²адс стиб Таоло,
Юз ёшида бир сÒ“ил
Берган сди бебаÒ³о.
ТсÒ›сон ёшда хотиним
ТуÒ“арми, деб кулганди,
Шу туфайли боланинг
Исми ИсÒ³оÒ› бслганди.
Сен Ò²аÒ›нинг саволига
Жавобингни хом бердинг;
Òšишда ксрган болангга
Асадбек деб ном бердинг.
Яна Ò›айдан топамиз
Сенинг каби фанатни;
Аега сзгариб Ò›олдинг
ЎÒ›игач «Шайтанат»ни?
Òšайси тешикдан кирди
Бундай расм-русумлар;
Аечун кспайиб кетди
Жумонг каби исмлар?
ГоÒ³ Худонинг Ò³адссин
ТугатмоÒ›чи бсласан:
Òšизга Òšизларбас дес
Ò’алат исм Ò›сссан.
Аки гулдай Ò›изингни
ЎÒ“илой деб атайсан.
Сен бу билан шунчаки
Бир сзингни алдайсан.
Ламак ернинг лаънатин
Гсё сÒ“лига ортди;
АуÒ³ деб исм Ò›сйди-ю,
Ўзича енгил тортди.
Тангри тсÒ›сондан кейин
Тишлар берса ажабмас.
Ò²обилларнинг срнига
Шислар берса ажабмас.
Ò’амга бардош бермаган
А­й дарддошим, фикр Ò›ил:
Одам Ато шодмиди
ТсÒ›Ò›из юзу сттиз йил?
ОллоÒ³ уни неча бор
Мусибатга чсмдирди;
ЎÒ“лининг жасадини
ÒšарÒ“аларга ксмдирди.
Боланг учун бир умр
МеÒ³нат Ò›илиш лозимдир.
Ўз ваÒ›тида сÒ“илни
Суннат Ò›илиш лозимдир.
Ò’ийбатлардан мана шу
Мавзуни туширмайсан,
Одам гсштин ейишинг
Ò²еч кимдан сширмайсан:
«Бир балоси бор бунинг,
Бизга билдирмаспти;
ЎÒ“ли сн ёшга тслди,
Суннат Ò›илдирмаспти».
Ўв, маломат ёÒ“дирма
БегуноÒ³нинг бошига.
ИброÒ³им суннат бслган
ТсÒ›сон тсÒ›Ò›из ёшида!
Òšайсидир Ò›авм буни
А­Ò³тиёждан Ò›илади,
А­Ò³тимол бошÒ›а бири
Аоилождан Ò›илади.
Илгари инсонларга
Сирли синов солгандир;
ЎÒ“лини суннат Ò›илиб,
Мусо тирик Ò›олгандир!
...Тилдан гуноÒ³кор бслдинг
ГоÒ³ оÒ“зингга бериб сп —
Сал Ò›аттиÒ› ёмÒ“ир ёÒ“са,
Òšиёмат бошланди деб.
ОллоÒ³ сзи ажратар
Лучаги-ю сарагин.
Сен орÒ›али берарми
Охиратнинг дарагин?
Фанга боÒ›санг, ер юзи
Катта сувга тслганди —
Бу олтмиш беш миллион
Йил илгари бслганди.
Тарих бслди мамонтлар,
А­ра даври тугади,
ЙсÒ›олди динозавр,
Юра даври тугади.
Илгари Ò³ам дунёни
Ксп разолат босганди:
Ким кимни бсÒ“излаган,
Кимдир кимни осганди.
ОÒ“зига бир урдилар
Ò²аÒ› дес баÒ›ирганни,
Бошин уриб ёрдилар
Инсофга чаÒ›ирганни.
ОÒ›ибатда ОллоÒ³нинг
ИмтиÒ³они бошланди:
Ажал олиб келувчи
Сув тсфони бошланди.
Ер юзини сув босди,
Тсрт томон дод-вой бслди.
ФаÒ›атгина халоскор
Уч юз тирсак жой бслди.
АуÒ³га айтганди А­гам
(Унинг ссзи слмайди):
«Ер юзин йсÒ› Ò›илувчи
Тсфон бошÒ›а бслмайди!»
Шундай скан, сен Ò›айси
Òšиёматдан гапирдинг?
Одамларни чалÒ“итиб,
Аималарга Ò›сл урдинг?
Асли башаристнинг
Тинчлигини еганлар —
Африкадан ИроÒ›Ò›а
Уран келди, деганлар.
Сабабмиди Ò›ирÒ“инга
ÒšсрÒ“ошинли бункерлар?
Аки сдровий Ò›урол,
Аки нефтга бой ерлар?
Тинчлик-чун деб топтадинг
ШаÒ³ар, Ò›ишлоÒ›ларини.
Òšани, снди йсÒ›от-чи
Уруш счоÒ›ларини!
Аега сеÒ³рли диёр
Зсравонга айланди?
Гулзори ксп далалар
Лолигонга айланди.
А­ртага ё индинга
Ò²айратимиз нимаси —
Каспий денгизи узра
Сузса АÒšШ кемаси!..

10

Инсон, сени бир оний
Фурсатлар тамом Ò›илди.
«ÒšулоÒ›» бслиб кун ксрган
Улфатлар тамом Ò›илди.
ТумшуÒ“идан Ò›он томган
Калхатлар тамом Ò›илди.
Тушунтириш хатлари,
Тилхатлар тамом Ò›илди...
«Òšуёш ботиб кетди...» деб
Шеър ёз, Ò›айга чиÒ›арди;
Òšуёш бу Ленин-ку деб,
Авахтага тиÒ›арди"¦
А­нди сенга булутли
Осмон керак смасми?
Халоскор Минораи
Калон керак смасми?
Бедаво касалингга
Дармон керак смасми —
Бронзадан ссалган
Илон керак смасми?..
Ò²амма ксриб турарди
«Озод аёл» Ò›слини.
Ерни ларзага солди
«А­гизаклар» слими.
Òšасос баÒ³онасида
Бошлама «Ò“азавот»ни.
МасиÒ³ жазолаганми
Хоин ИшÒ›ариётни?
...Ò²азрат Али душманни
Òšулатиб, бир урганди,
Ò’аними Ò³ам тап тортмай,
Юзига тупурганди,
Турди кескин халифа,
Адолат мана, деди:
Мен сени слдирмайман,
Уйингга жсна, деди.
Ò²айрон Ò›олди Ò“аними:
«Аима учун, сй аÒ“ёр?»
Али айтди: «Исломда
Сен билмас Ò³идост бор.
Аслида-ку мен сени
Ò²аÒ› учун слдирардим.
Юзимга тупурдингу,
Бехос Ò›асоскор бслдим.
Бундай Ò›илсам, Ò“азабга
Ботиб Ò›олган бсламан;
Ўзим учун Ò›асос деб
Жонинг олган бсламан».
Сен мсминлар бошига
Аима кунлар солспсан?
Худомидинг, кспларнинг
Жонларини олспсан?
Ò²еч ким ерда бузуÒ›лик
Бино бслсин демаган.
Илк бор токни сккан АуÒ³
Вино бслсин демаган.
Аммо сзи май Ò›илиб,
Ўзи ичиб, маст бслди.
ОÒ›ибат Канъон сли
Осий бутпараст бслди.
ÒšсрÒ›ма, Ò³еч ким унутмас
Òšуроллар Ò›иролини,
Колумбни саÒ›лаб Ò›олган
«Халоскор» оролини.
Асли ишонувчанлар
Ихлосни халос дерлар,
Ò²амма нарса табиат
Òšонунига мос дерлар.
Масалан, Ò›онсиз сшар
Капалакни олайлик,
Ò²аÒ› аÒ³дидан нишона —
Камалакни олайлик.
Боисини билай деб
Ае бошлар Ò“овламайди.
Айт Ò›ани, нима учун
Шер тулки овламайди?
Чигиртка скинларнинг
Кушандасидир бутун.
Аммо у кунлик овÒ›ат
ЯÒ³ё пайÒ“амбар учун.
Òšайси йил Таиландда
Кспайиб кетди сичÒ›он.
Аон камайди уйларда,
Омборда Ò›олмади дон.
Одамлар муаммони
Осонгина ечдилар:
Севимли таомлари —
Мушукдан воз кечдилар.
А­й инсон, ахир, инсон
А­мас-ку Ò›уруÒ› Ò“ос?!
Ўзлигингни аввало
Ўзингдан Ò›ил Ò³имос!
Сен нимага Тангридан
Гсё сзмоÒ› бсласан;
Табиат  Ò›онунини
Осон бузмоÒ› бсласан.
«Синглинг билан юрсанг гар,
Òšсним топишинг мумкин.
Хотининг шерик бслса,
Ўлим топишинг мумкин».
Ибромнинг фалсафаси
Òšандай каромат берди:
Фиръавннинг уйига
Дард берди, слат берди.
Афанди бозор ичра
Хуржун йсÒ›отгандан сснг,
Ò²ой, отам Ò›илган ишни
Òšиламан, деб урди бонг...
ИсÒ³оÒ› Ò³ам отасининг
Йслидан борган сди:
Хотинини синглим деб
А­лга билдирган сди.
Инсон жон умидида
Òšалтис Ò›адам ташлайди.
Ўз ёридан айрилиш
Хавфи билан сшайди.
Сен-чи, нима Ò›илспсан,
Аималарни талашдинг?
Аега бир-биринг билан
Хотинларинг алмашдинг?
Шунчалар юзсизмидинг,
Шунчалар Ò³иссизмидинг?
А ашк туйÒ“усин билмаган
Аввойи тснÒ“измидинг?..

11

Ерихо шаÒ³ри ичра
Юрганида А уÒ³уллоÒ³,
Ксзи ожиз Бартимей
ÒšичÒ›ириб Ò›олди ногоÒ³:
«Ташрифларинг муборак,
А­й Довуд сÒ“ли Исо!
Менга раÒ³м Ò›илгину,
Ксзимга нур ст ато!»
«Боравер, — деди МасиÒ³, —
Ишончинг Ò²аÒ›Ò›а етди».
Ўша заÒ³оти ксрнинг
Ксзи очилиб кетди.
Шундайин бир ожизга
Учраб Ò›олганда Хизр,
Ссради: «Ае истайсан,
Аимани айлай назр?»
Кср деди: «Битта сзим
Зулмат ичра маÒ³кумман.
Аима учун фаÒ›ат мен
КсрмоÒ›ликдан маÒ³румман?
Шундай Ò›илгин, сй Хизр,
Айтганинг чин ссз бслсин;
Заминдаги бор инсон
Мен каби ожиз бслсин!»
А­й нодон, Ò³аÒ›иÒ›атга
Тик Ò›арамай адашдинг.
Аима учун сзингга
Аур ссрамай адашдинг?
Бахт келтирмас сдими
Ксзларингнинг борлиги?
Аима наф берар сенга
Миллионлар ксрлиги?
Бугун инсон сзига
Аималарни тилади?
Кср-ксрона ксрларга
А­ргашган топилади.
Аима учун Хизрлар
Ланаларга Ò›очади?
Сон-саноÒ›сиз басирнинг
Ксзини ким очади?
Уйингдаги бойликни
ЎÒ“ирла, деганлар бор.
Òšурол бериб, онангга
ТсÒ“ирла, деганлар бор.
Улар оддий одаммас —
ДеÒ³Ò›ону чспон смас.
Улар етган мавÒ›ега
А­ришмоÒ› осон смас.
Улар кимёгар олим,
А физик билимдондир.
Фанни срганиб, уни
Тушунмаган инсондир.
Фан уларга бирор бир
А­Ò³тиёж бор, дедими?
Замин етти миллиард
Инсонга тор дедими?
Дейишди: «Аомимизни
А­лга таратиш керак.
Бунинг учун турли хил
Бомба сратиш керак!»
Жаннатни орзу Ò›илиб,
БеÒ³уда сарсон бслма.
Илмни слим учун
Сарфловчи нодон бслма!
Агар Ò›слингда бслса
А­лнинг бирор мансаби,
ТсÒ“риликка йслни бур
СолиÒ›чи Заккай каби.
Биз бошÒ›ача кср бслдик:
Амонларни билмадик,
МеÒ³робимиздан чиÒ›Ò›ан
Чаёнларни билмадик.
Адимизга не учун
Ватан ёди келмади?
Бурнимизга Ò³аётбахш
«Юсуф Ò³иди» келмади.
А­рта-кечи бслурми,
ГуноÒ³ингни сал камайт!
Сени оÒ›лай олурми
«Ма рамайта из рамайт».

12

ОрÒ›а-олдга ташланган
Òšадамларда Ò³икмат бор.
АафаÒ›ат «алиф», «лом»да,
А аÒ›амларда Ò³икмат бор.
Кел, фикримиз шунчаки
Тарозига солайлик,
Сен сътибор Ò›аратган
«Етти» сонин олайлик.
ГоÒ³ хира, гоÒ³о нури
Ксзларни Ò›амаштирар;
Ой Ò³ар етти кунда бир
БосÒ›ичин алмаштирар.
Айтайин заминнинг Ò³ам
Биттагина сирини:
Ойдан етти бор кучли
Òšайтарар шамс нурини.
Камалакнинг еттита
А ангин сзинг биласан.
ÒšароÒ›чи юлдузларни
Санаб нима Ò›иласан?
«Катта айиÒ›» туркуми
Етти юлдуз саналган.
Бири Òšутб юлдузи,
Ер у томон йсналган.
Моддалар хоссасига
Òšараб, етти Ò³олатда.
Ò²афтанинг етти кунлик
Бслиши кафолатда.
Сенда етти сезги бор,
Бу маълум тушунчадир.
ÒšовурÒ“а-ю умуртÒ›а
Сусклари шунчадир.
Такрор-такрор сÒ›илар
«ФотиÒ³а» сураси Ò³ам
Билсанг, етти остни
Ўзида айлаган жам.
Етти Ò›аватли Осмон,
Ер Ò³ам етти Ò›аватда.
Òšуръон сса сÒ›илар
Етти хил Ò›ироатда.
Ибодат маÒ³алинда
Инсон бсйин сгади.
Сажда Ò›илсанг, заминга
Етти аъзонг тегади.
Авом бслсанг майлига,
ХалÒ› ссзига Ò›улоÒ› бер.
ОгоÒ³лантирар сени:
Етти слчаб бир кес, дер.
Етти йслнинг бошига
ÒšарамоÒ› Ò›аритармиш.
Етимнинг Ò³аÒ›и етти
Дарёни Ò›уритармиш.
Етти букилиб салом
Бер Ò›ани, ким боÒ›майди.
Етти Ò›ават ксрпача
Тсша, кимга ёÒ›майди.
Етти Ò›ават дсзаху,
Саккиз Ò›ават жаннат бор.
«Етти мсъжиза» деган
Жуда машÒ³ур рсйхат бор.
Бу сирларни ким айтди
Ихлосу такрор билан.
Ò²азрат Аавоий айтди
«Саббаи сайёр» билан.
Мен фалакнинг фарёди,
Замин сириман, дермиш.
АÒ³ман-даÒ³ман еттита
Òšишнинг бириман, дермиш.
Еттининг бири Хизр,
Òšолганлари ким аммо?
Етти  агураларни
МадÒ³ стади «Авесто».
ÒšирÒ“из деÒ³Ò›они хирмон
Янчиб, тайёр бслса чош,
Унинг устига Ò›сср
А­кан етти дона тош.
ЎÒ“ил бола дспписи
Бслиши учун бутун,
Унга етти дона тош
Тикилган тумор учун.
Аки тсн орÒ›асига
Етти хил мато билан
ÒšуроÒ›-смоÒ› Ò›сйилган —
Курашар бало билан.
Òšум саÒ³рода кимсасиз
Юрганида Ò²урлиÒ›о,
Унга дуч келиб Ò›олди
Аажоткор Хизр бобо.
Акасидан айрилган
Бечора Ò›из Ò›слига
Еттита тош тутÒ›азиб,
Сснг йсллади йслига.
Òšиз дарёга тошларни
Ташлаб бир боÒ›Ò›ан сди,
Дарё етти ариÒ›Ò›а
Бслиниб оÒ›Ò›ан сди...
Етти пирин билган ср
Етти юртнинг Ò“амин ер.
Бу наÒ›лни етти минг
Йилдан буён айтар сл.
Кскламнинг Ò³ам еттита
Кскати бор, дейдилар.
Етти хазина билан
А­л бахтиёр, дейдилар.
Сен Ò³ам сшитганмисан
ЎÒ“узда таÒ³ликани:
Етти туп юлÒ“ун бслган
Еттита маликани.
Минотаврга Ò›урбон
Òšилинарди шубÒ³асиз
Ò²ар етти йилда бир бор
Етти сÒ“ил, етти Ò›из.
Òšара, Ò›андай айтилар
ÒšсÒ“ирчоÒ› Ò³аÒ›да чспчак:
«Етти Ò›изнинг онаси
Ò²алигача келинчак».
Аизомий «Ò²афт пайкар»ни
Осмондан олганмиди?
Аки бирорта ксÒ³на
Достондан олганмиди?
Òšизлар нега сочини
Етти бслиб сради:
Ўзларича тоÒ› сонда
Ò²икмат ксрмоÒ› бслади.
Зериктирган мана шу
Мисолларни кам дема.
БироÒ› фаÒ›ат «етти»ни
МуÒ›аддас раÒ›ам дема.
Ò²айратларга ксмувчи
«ÒšирÒ›»лару «тсÒ›Ò›из»лар бор,
Сени стин Ò›илувчи
АÒ›имсиз «сттиз»лар бор.
Аима десанг чидадик,
Дунёни бир кам дединг.
Лекин нега сн учни
А­нг бахтсиз раÒ›ам дединг?
Дединг: шодман уйимга
Òšанча меÒ³мон келмасин,
ФаÒ›ат уларнинг сони
Ўн уч нафар бслмасин!
Гарчи бирон сътироз,
Гарчи бирон даъват йсÒ›,
Юзлаб Ò›ават бинода
Ўн учинчи Ò›ават йсÒ›!
Лариж конгрессида
ЙиÒ“илди снлаб даÒ³о.
Аемис Гилберт ташлади
Йигирма уч муаммо.
Математик олимлар
Ò²аммасини Ò³ал стди.
Ўн учинчи масала
Ечилмай Ò›олиб кетди.
Демадилар: бу бизда
Билимнинг камлигидир.
ИзоÒ³ шундай: сн учнинг
«Бахтсиз раÒ›ам»лигидир!
ÒšирÒ› йилдан сснг Московда
Бир талантли талаба
Иримсиз киришди ва
Ечилди шу масала...
Македонис шоÒ³и
Филипп «икки» бир замон
Ўзини сн учинчи
Маъбуд деб Ò›илди сълон.
Ўн икки Ò³айкал сна
Биттага тслдирилди.
Филипп сса ксп стмай
ДаÒ³шатли слдирилди.
«Каббалла» — сонлар Ò³аÒ›да
МуÒ›аддас бир китоб бор.
Унда сн учта ёвуз
А уÒ³ Ò³аÒ›да маълумот бор.
Ўн уч аждарÒ³о, Ò›отил,
Илонни билдирармиш,
ÒšисÒ›аси, Ò›срÒ›итувчи
Шайтонни билдирармиш.
Яна... Соат сн учдан
Ўн уч даÒ›иÒ›а стди,
«Аполлон-13» космик
Кемаси учиб кетди.
А­ллик соатдан кейин —
Ўн учинчи апрелда
Кислород портлади-ю,
А­кипаж Ò›айтди Ерга...
Инглиз Ò›ироличасин
Денгизчилари бир кун
Ўн учинчи раÒ›амли
Кемага чиÒ›ди мамнун.
Аслида бу ажойиб,
МустаÒ³кам кема сди.
ДарÒ“анинг исми сса
Фрайди — Жума сди!
ÒšисÒ›аси, сша ойнинг
Ўн учинчи кунида
ОчиÒ› денгизга чиÒ›иб,
Изсиз йсÒ›олди кема.
...Аммо уни айримлар
Куч-Ò›удрат тимсоли дер,
Ўн икки маъбуддан зср
ШоÒ³ Зевс мисоли дер.
Франкларнинг Ò›ироли
Ари  Клотилдага
Бахт-саодат рамзи деб
Берганди сн уч танга.
Ò²индуларнинг худоси
Асли мубÒ³ам худодир.
Сочи Ò³ам, соÒ›оли Ò³ам
Ўн уч тутам худодир.
Бургутнинг панжасида
Ўн учта спроÒ› турар.
Яна сн учта мева —
Аа кам, на кспроÒ› турар.
Иккинчи панжасида
АаÒ› сн уч дона ёй-сÒ›.
Ксксидаги Ò›алÒ›онда
Шунча Ò›изил, оÒ› чизиÒ›.
Осмонда сн уч юлдуз,
ТумшуÒ“ида «кспдан бир».
Англадингиз: бу Òšсшма
Штатларнинг гербидир!
Бастакор Вагнер учун
Тасодиф катта кучдир:
Таваллуд топган йили
Минг саккиз юз сн учдир.
Ўн уч ёшда мактабни
Тугатган бу бастакор
Ўн уч опера билан
ОлÒ›ишларга сазовор.
Гсё бу раÒ›ам уни
МустаÒ³кам тутган сди;
Ўн учинчи февралда
Оламдан стган сди.
Шоира Украинка
Òšувончларга тслгандир;
Илк шеъри босилганда
Ўн уч ёшда бслгандир.
А обертино «гуллади»
Ўн уч ёшга тслганда;
«Жамайка» Ò›сшиÒ“ини
Куйлаб, машÒ³ур бслганда.
Алссканинг байроÒ“и
Жуда машÒ³ур байроÒ›дир.
Ўн уч ёшли болакай
Ўйлаб топган, бу Ò³аÒ›дир.
Ўн учинчи март куни
«Союз» космик кемаси
Омадли учирилган...
...Зерикарли Ò³аммаси.
Баъзан уни Ò›иморга
БоÒ“лаганлар йсÒ› смас.
Лифагорни Ò³айратга
Солган сонлар йсÒ› смас.
Йигирма етти сони
МусиÒ›ачилар учун
«ÒšарÒ“ишли» дес Ò’арбда
А­ълон Ò›илинди нечун?
Гитарачи Хендрикс
ТуÒ“илган шу санада.
Йигирма етти ёшда
Òšазо Ò›илди нимага?
Аинки Женис Жоплин
Мана шу ёшга тслиб,
БошÒ›а Ò›сшиÒ› айтолмай,
БемаÒ³ал кетди слиб.
Моррисон гастролга
Доимо шай турарди.
Йигирма етти нафар
Мухлис олиб юрарди.
Ò²уÒ›уÒ›чилар Ò³ам уни
Кузатиб толган скан;
Йигирма етти марта
Ò²ибсга олган скан!
Улар бу олам учун
АаÒ³отки снги сди?!
ЙсÒ›, Ò³аммаси шунчаки
Аашаванд, банги сди.
Ўлимни на бирон Ò³арф,
Аа раÒ›ам белгилайди;
Сенга Ò³аёт бахш стган
Бир Ò²акам белгилайди!

13

Ò²индистон тарихида
Бир шоÒ³ стган — Биндусар.
Унинг Ò³арами ичра
Бор сди битта дилбар.
ШоÒ³ни жамоли билан
Ожиз Ò›илганди жонон.
Ò²укмдор хотиним деб
Айлади уни сълон.
Йиллар стгач, шу аёл
Бир сÒ“илли бслганди,
Исмин Ашока Ò›сйиб,
Ўзи сса слганди.
Восга етгандан сснг
Ашока Ò³ам Ò³укмдор.
Чегаралар кенгайиб,
Давлат бслди барÒ›арор.
Òšайси йил бир мамлакат
ШоÒ³ини енгган сди,
ШоÒ³ унинг Ò³арамига
Òšизини берган сди.
Ашока шу Ò›из учун
Борини тслар сди,
Кечалари Ò³ам фаÒ›ат
У билан бслар сди.
Кундузлари шеър ёзар,
Аки шароб Ò›усрди.
Òšиз сса сз Ò›албида
Чексиз нафрат тусрди.
Чунки отасин енгиб,
ХалÒ›ини Ò›ул Ò›илган шу,
Юртини хароб айлаб,
Хазинани шилган шу.
Барибир ожиз скан
А­ркак Ò³иди, севги, май —
Ватан учун туÒ“илган
Шу нафратни енголмай.
Бир кун Ò³арамга кирган
Ашокани Ò›из Ò›учди.
ШоÒ³ канизак узатган
Майни Ò›олдирмай ичди.
Асли  у  оÒ“у  сди,
Журъатли бир даст сди;
Бир ожиза сплаган
Ватан учун Ò›асд сди!
Òšиз нафратдан тутоÒ›иб,
Ханжарни урди чунон
Ўзин йсÒ›отиб Ò›сйган
ШоÒ³нинг юраги томон.
Биларди — шу юракда
Унга бир жой бор сди,
Аммо Ватан бслмаса,
Ò²ар жой унга тор сди!
Ўзи Ò³ам заÒ³ар ичиб,
Мангу уйÒ›уга кетди.
Валекин  диёрини
Душмандан халос стди.
Гарчи ким беандиша,
Гарчи ким беор скан,
Ò²аттоки фоÒ³ишада
Юрт Ò“урури бор скан!
Сен нима Ò›иласпсан,
Сен нима Ò›илмоÒ› бслдинг —
Шу юртни юртпарварлар
Òšслидан олмоÒ› бслдинг.
Афсус, сенга схшаган
Дунёда озмас скан.
Тарихни Ò³ам Ò³амиша
Ò’олиблар ёзмас скан.
АйланмоÒ›чисан, мана,
Ўшаларнинг бирига.
Ким Ò³уÒ›уÒ› берди сенга
Òšомуснинг таÒ³ририга?
Ўнта одам жамладинг,
Дединг: ажиб иш бслди.
Ўзингга ном танладинг,
Аоминг «уйÒ“ониш» бслди.
Аммоки баринг Ò³ануз
Бемаъни мудроÒ›дасан.
Чунки сзинг туÒ“илган
ТупроÒ›дан йироÒ›дасан.
Линак билан алаÒ³лаб,
Айтдинг нима ссзларни,
Ўзинг юмуÒ› ксз билан
ОчмоÒ›чисан ксзларни.
Сен бу юртни бизлардан
ЯхшироÒ› биласанми?
Уни  фаÒ›ат  ТВда
Томоша Ò›иласанми?
ХалÒ› таÒ›дири бизда деб
Кскрагингга урасан.
Бир сзингга бир таÒ›дир
Яратолмай юрасан.
Ўзингга иймон тила,
Бундай юргандан ксра.
Бошингга оÒ“ир келди
Билган беш-олти сура...

14

Òšайси йили бир мсÒ“ул
Òšилган смиш оÒ³-нола.
Унинг илтижолари
Мана, сизга Ò³авола:
«А­й менинг Чингиз бобом,
Довюрак султон бобом!
ДовруÒ“и осмонда-ю,
Заминда нодон бобом!
Мозорингиз Ò›аерда —
Ò²еч Ò›ачон билолмайман.
А­нг буюк аждодимни
Зиёрат Ò›илолмайман.
Балки у ер скинзор
Далага айлангандир,
ТупроÒ“идан дон униб,
Ò’аллага айлангандир.
А­Ò³тимол сша замин
Тайёрага йсл бслган.
Аки Ò›уш учиб стмас
Жазирама чсл бслган.
Балки у манзил томон
Бирон кас юрган смас.
Асрларким, бу Ò›абр
Битта гул ксрган смас!»
Гитлерни йсÒ›отдилар —
Ундан асар Ò›олмасин —
Мозорини наяистлар
ЗиёратгоÒ³ Ò›илмасин.
Аима сди Кортеснинг
Истилодан маÒ›сади?
Олти марта ксмилди
ÒšарÒ“иш олган жасади.
МусиÒ›ачи Лагани
ГуноÒ³га ботганмиди:
Ò²аÒ›иÒ›атан жонини
Иблисга сотганмиди?
Унинг таÒ›дири Ò³аÒ›да
Ўйга чсмган сдилар,
Тобутини сн марта
Òšазиб-ксмган сдилар.
Ааполеон  тобути
Шу йссин «учирилди»:
Елена  оролидан
Ларижга ксчирилди.
Аки Колумб тобути
Бир жойда оз ваÒ›т турди;
Жасади Ò³ам сзидек
«СаёÒ³ат» Ò›илиб юрди.
Кромвел Ò›исматига
Хунук тамÒ“а босдилар:
Жасадини Ò›абрдан
Олиб, дорга осдилар.
ÒšароÒ›чилар наздида
АиÒ³ост Ò›иммат сди
МашÒ³ур Чарли Чаплиннинг
ÒšсрÒ“ошинли тобути.
ЎÒ“риларга бошпана
Озод Швейяарис.
Тобут Ò›айтарилади
Катта пул берса бева.
Аммо комик юлдузнинг
А афиÒ›аси бас, деди.
А­рим менинг Ò›албимда,
Тобутда смас, деди!
А­й инсон, не топасан
Осмонга етса додинг?
Айт, сенинг Ò³ам Ò›албингда
Яшайдими аждодинг?
Ò²ар нист замирида
Òšандайдир саодат бор.
Масалан, гуржиларда
Ажойиб бир одат бор:
Кимнинг сÒ“ли билмаса
Шота А уставелини,
Бу хонадоннинг сира
Бслмас смиш келини.
Шунинг учун Ò³ар йигит
ÒšаÒ³рамонни билади:
Йслбарс терисин кийган
ЛаÒ³лавонни билади.
Биз Ò³ам матонат билан
Турсак бошÒ›а ссз йсÒ› деб:
Аавоийни билмаган
Йигитларга Ò›из йсÒ› деб!
Балки улар шу йссин
Òšартадан тийиларди.
А­гнига Ò³ам ёÒ›али
Ксйлаклар кийиларди.
Онгига  адабиёт
Билан нур Ò›уйиларди.
Òšизлар Ò³ам сйин смас,
МеÒ³р-ла суйиларди.
«Тир»ларда милтиÒ› сÒ›и
Дам-бадам отиларди.
Кафеларда пиволар
Сал камроÒ› сотиларди.
Келажак Ò›урамизми
Òšотиб турганлар билан;
ÒšулоÒ“ига Ò›урилма
ТиÒ›иб юрганлар билан?
Кснглингизга ишÒ› бирон
Орзуни солмадими?
Билсрд таёÒ“ин ушлаб,
Òšслингиз толмадими?
Тошларни луза ичра
ТуширмоÒ› муÒ³иммиди?
А билимни озгина
ОширмоÒ› муÒ³иммиди?
Аавоийни англаган
Амон йслга кирмайди.
Тонггача шаÒ›ирлатиб
Аарда-парда сурмайди.
Орамиздан бир-икки
Удумлар ариспти.
«Алпомиш»ни ёд билган
Бахшилар Ò›ариспти.
Сен рсплару рокларнинг
Бенафлигин англагин.
Ота-бобонг куйлаган
Достонларни тинглагин.
Ò²акимбекнинг манзили
Бслганда чуÒ›ур зиндон,
Уни халос стмоÒ›-чун
Келган сди Òšоражон.
Шу дамда мард Алпомиш
Бир оз хаёлга тслди,
У узатган арÒ›онга
Осилиб чиÒ›мас бслди.
Сен бунинг боисини
Бир сйлаб ксрганмисан?
Биргина сзинг мардлик
ЧоÒ³ига кирганмисан?
Айт Ò›ани, бундай Ò“урур
Яна Ò›ай слатда бор?
Аа сша  «Одиссес»,
Аа «МаÒ³обÒ³орат»да бор!
Бу споснинг Ò³аммага
Бахш стар суруридир;
Бир миллатнинг осмонга
Тенглашган Ò“уруридир!

15

Сен юртни асраш учун
Аввало сев онангни.
Усиз Ò›олдира ксрма
Ўз уйингни, хонангни.
Мен бу билан беÒ³уда
Òšийнаганим йсÒ› жонни.
Бир «классик» дсстим бор,
АÒ›тиради меÒ³монни.
Унга Ò›исмат негадир
МеÒ³р бермай, пул берди.
АÒ›л бермай, Ò›албига
Ксринмас бир Ò“ул берди.
Хуллас, сша сртоÒ“им
ЙсÒ›лаб келди бир куни.
Деди: «Янги уй Ò›урдим,
Бир бориб ксргин уни!
Ò²амма томон классик,
Деворларни ганж Ò›илдим.
Биласанми бу учун
Аеча доллар харж Ò›илдим?
Кечга томон ста Ò›ол,
Бормай Ò›олма ишÒ›илиб.
Тонггача стирамиз
Бир «классик» ош Ò›илиб».
ÒšисÒ›аси, оÒ›шом маÒ³ал
Унинг уйида сдим.
Шошиб Ò›илинган ошни
Гап билан бирга едим.
Кейин кирдик маÒ›таган
«Классик» хонасига,
ТаÒ›Ò›а Ò›отиб Ò›олгандим
Унинг остонасида.
Тсрт тарафда ксзларни
ОÒ“ритар Ò³олат сди:
Девор смас, Ò³ар томон
А анг-баранг сурат сди!
Буни лол Ò›олдирдим деб,
ЎртоÒ“им ксп шод бслди.
Гсё беш-олти кило
Вазндан озод бслди.
Охир раÒ³ми келдими,
Билсин деб бола паÒ›ир,
Таништира бошлади
А асмларни бирма-бир:
«Леонардо да Винчи,
Бу Ò³аÒ›да ксплар ёзган.
«Мона Лиза» расмини
Мана шу рассом чизган.
О, мана бу Шекспир,
ÒšсшиÒ› бслиб сралган.
Мопассаннинг мсйлови
Òšара, Ò›андай буралган.
Буниси Конан Дойл,
Шерлок Холмс автори.
А­нди... Мсрилин Монро...
Мен унинг Ò³аваскори!»
ÒšисÒ›аси, бу «маъруза»
Бир соат стди давом.
Мезбон терлаб кетганди
Уни Ò›илгунча тамом.
Аслида-ку бу хона
А уÒ³ билан тслган сди;
А асмдаги шахсларнинг
Ò²аммаси слган сди.
Улар чиройли сди,
Улар фаÒ›ат жим сди.
Бирдан ссимга тушди:
Дсстим Ò“ирт етим сди.
Мен бошладим суÒ³батнинг
МаслаÒ³атли Ò›исмини:
«Аима учун Ò›сймадинг
Ота-онанг расмини?»
Дсстим Ò³айрона боÒ›ди,
Киприклари бир сйнаб.
Сснгра бирдан тутоÒ›ди:
«Гапирспсанми сйлаб?
Отам ва онам оддий
ДеÒ³Ò›он стган бир умр.
Бу ердаги шахсларнинг
Бари оламга машÒ³ур!»
Хуллас, бу гал ташрифим
ЎртоÒ“имга ёÒ›мади.
Шундан кейин у менга
Òšайрилиб Ò³ам боÒ›мади.
Гарчи сснги топилмас
Ўйлар билан банд сдим,
Аимагадир мен усиз
Òšолишдан хурсанд сдим.
Айтгим келарди аммо:
Шу юзинг Ò³ам юзмиди?
Бетайин Леонардо
Отангдан азизмиди?
Сен маÒ›таган Мопассан
БсйдоÒ› бслган, Ò“ар бслган.
Драматург  Шекспир
Аввал отбоÒ›ар бслган.
Аима учун, сй жсра,
Камситасан деÒ³Ò›онни?
Хсш, Ò›айси бир аллома
Ихтиро Ò›илган нонни?
Онанг сурати Ò›олиб,
Òšайси юзга Ò›арайсан?
Òšайси актрисанинг
Жазманини санайсан?
Ватан Ò³ам бир онангдир,
Ишончини оÒ›лагин.
Сен уни девордамас,
Юрагингда саÒ›лагин!

16

АлÒ“из бслса одамзод,
Даврон сурмас, дейдилар.
ОёÒ“ингга  бесабаб
Тикан кирмас, дейдилар.
Беш нон билан беш минг кас
Тсйганига сабаб бор,
Хизрнинг ёш болани
Ссйганига сабаб бор.
Машрабнинг дор остида
Кулиши Ò³ам сабабли.
Товуснинг сз патини
Юлиши Ò³ам сабабли.
Айтгин аммо, Суданнинг
Бугунига сабаб не?
АфÒ“оннинг кскка срлар
Тутунига сабаб не?
Ливиснинг Ò›улаган
Тузуми кимга керак?
А­роннинг «гап Ò›айтарар»
Тизими кимга керак?
Òšайси маÒ³орат учун
ОлÒ›ишлаймиз инсонни —
Юз метрдан бехато
Уради деб нишонни.
Кольт тсппонча сратиб,
Òšувончга тслган сди.
Армисга бормасдан,
Лолковник бслган сди.
Гарчи инсон у билан
Òšиради бир-бирини,
БироÒ› билмас Ò³али Ò³ам
«Калашников» сирини.
Харитада йсÒ›, аммо
Сайёрамизда мавжуд
Дунёдаги снг махфий
«А­ллик биринчи Ò³удуд».
АÒšШнинг бу зонаси
Гарчанд «беюрак» смиш,
ТараÒ›Ò›иёт  туфайли
Инсонга керак смиш.
Чунки бу ерда сирли
АУЖлар срганилармиш,
Турли-туман самовий
Кучлар срганилармиш.
Инсон, Ò›слингдан келса,
Аввал срган сзингни.
Ò²аÒ›нинг Ò›ошида туриб,
КаттароÒ› оч ксзингни.
Одам сратамиз деб
ОлÒ›ишлар бир-бирини.
Лек англолмай овора
Бир ошÒ›озон сирини.
А асул Ò³ожатхонага
Чап оёÒ›-ла кир, деди.
Буни сÒ›иб, баъзи бир
Олимлар кулган сди.
Лекин бунинг боисин
Билди-ю, Ò³айрон бслди.
Ò²айронлиги тугагач,
Мсмин-мусулмон бслди.
Аввало на Одамни,
Аа очунни сратди;
Ò²аммасидан илгари
Кофу Аунни сратди.
Кун деди — бслгин деди,
Ò²ар нарса пайдо Ò›илди,
Фаскун — бас, бслди, деб
Оламни бино Ò›илди.
Ўтдан сралган сди
Музаккар ва муаннас;
Бири илонга схшар,
Иккинчиси чаён, бас.
Иккиси жуфт бслди-ю,
Жинлар туÒ“илди ногоÒ³.
«Биз жинларни оловдан
Яратдик», деди ОллоÒ³.
Бугун олов Ò›оплаган
Ерларда Ò³ам жин борми?
Ўт ичида сшаган
Одамларга кун борми?
Аега сйламаспсан
Озод инсонистни;
Олти минг олти юзу
Олтмиш олти остни!
Бир замон башарист
Ташна-ю абгор сди,
Мусонинг таёÒ“и-ла
ЧиÒ›Ò›ан сувга зор сди.
Сув бугун уммонларда
ЛишÒ›ириб садо Ò›илар,
Аеча минглаб инсонни
Уйидан жудо Ò›илар.
Сув Ò›айтариб берсинми
Гап уÒ›мас нодонларни —
Бермуд учбурчагида
ЙсÒ›олган инсонларни.
Ким тарихга Ò›айтганмиш,
Ким ксрганмиш сртани.
Бирортаси бесабаб
Бсладими, айт Ò›ани!
Аега Гаитида ер
Силкиниб, офат келди?
Минг-минглаб слимлардан
Сснг сна слат келди.
Океан сртасига
Сен ёрдам Ò›илолмайсан.
Аима сди уларнинг
ГуноÒ³и — билолмайсан!
Òšсй, сзингни Ò›ийнама,
Буни билар бир Зот бор;
У истаса, Ò³аёт йсÒ›,
У истаса, Ò³аёт бор!
У Ò³ар айтар ссзингни
Ò²аÒ› сари йслла, деди.
Òšиёмат бслмасидан
Òšсшнингни Ò›слла, деди.
Мана, катта срмонда
Яшарди икки сртоÒ›.
Бири ссÒ›ир, бирида
ЙсÒ› сди икки оёÒ›.
ЎртоÒ› смас, аслида
Улар Ò“ирт аÒ“ёр сди.
Гсё адоÒ›сиз срмон
Иккисига тор сди.
Бир куни ст кетди-ю,
Ана бошлади срмон.
Ò²амма томон аланга,
Тутунга тслган осмон.
Кср Ò³ар томон сапчийди —
Таваккал юрар сди.
А оловга ва ёки
Дарахтга урар сди.
МажруÒ³ сса оташдан
ÒšочмоÒ› бслмасин Ò³арчанд,
АнÒ“ин унинг йслини
Òšилар сди дарров банд.
СсÒ›ир деди: «Бу ердан
ЧиÒ›моÒ›нинг бор бир йсли:
Ò²озир иккимизга Ò³ам
Керакдир дсстлик Ò›сли!
Кел, елкамга стир тез,
Мен сенга бслай оёÒ›.
Ксзим бслиб ксрсатгин —
Òšаерда хавфсиз ссÒ›моÒ›».
Хуллас, олов Ò›оплади
Ò²сл-Ò›уруÒ›ли срмонни.
Лек иккиси келишиб,
Асраб Ò›олишди жонни.
Шундай скан, сй аÒ“ёр,
Кел, Ò›слинг узата Ò›ол.
АруÒ“ келажак сари
Дсстингни кузата Ò›ол!
Ким Ò›орнига, ким сса
Òšадри учун йиÒ“лайди.
Гсёки  иккитаси
Бир дунёга сиÒ“майди.
А­й инсон, ёнингдаги
Одамни авайлайсан;
Бу билан сен курраи
Оламни авайлайсан.
АсрамоÒ›чи бслганинг
Олам ёви бслса-чи?!
Ва унинг саёÒ³ати
«Одам ови» бслса-чи?!
Ботсанг Ò³амки гуноÒ³га,
БошÒ›а йслни ксргунг сп;
Юзланасан ОллоÒ³га:
«ФантаÒ›омна минÒ³ум» деб.

17

Мен бировни беÒ³уда
Инсофга чаÒ›ирмадим.
Аима учун муÒ³аббат
Ò²аÒ›ида гапирмадим?
Аимани ошкор Ò›илиб,
Аимани хаспсшлаймиз?
Кел, буни Ò³ам бир оддий
Ò²икосдан  бошлаймиз.
Бсйи етган бсз бола
Бир Ò›изни ксриб Ò›олди.
МаÒ³лиё бслиб унга,
ОрÒ›асидан йсл олди.
ТаÒ›Ò›а тсхтади бирдан,
Бурилиб, ссради Ò›из:
«Аега менинг ортимдан
А­ргашиб келаспсиз?»
Йигит дер: «Бир ксришда
Севиб Ò›олдим деганлар
А­Ò³тимолки минг карра
Ò²аÒ›иÒ›атгсй сканлар!
Мана, менда исботи,
Бунга дуч келган сзим.
Сизни бахтли Ò›иламан,
Чиндан, йигитлик ссзим!»
Бир оз сйга ботган Ò›из
Деди: «Сал шошмай туринг;
Ортимдан синглим келар,
Уни Ò³ам бир бор ксринг».
Тсхтаб, ортга Ò›айрилган
Йигит Ò›илди сътибор,
Лекин орÒ›а томонда
Аа Ò›изу на бир зоÒ“ бор.
Òšадамин шаÒ³дам Ò›илиб,
Етиб олди Ò›изга тез.
Деди: «АлÒ“он гапириб,
Аимага сришдингиз?»
Òšиз айтди: «Севаман деб
Ортимдан югурдингиз.
Аммо нега Ò›айрилиб,
Синглимни Ò›идирдингиз?
Мени чиндан севсангиз,
Кснглингиз тсÒ› бсларди;
БошÒ›а бир Ò›изга Ò›араш
Истаги йсÒ› бсларди!»
Сен Ò³ам муÒ³аббат Ò³аÒ›да
Бир нима билармисан:
Аринг Ò›айга Ò›арайди —
А­ътибор Ò›илармисан?
Дил берган одамингни
Бир марта синадингми?
А у билан икки-уч
Ланада тунадингми?
ИшÒ› синови деса, ким
«Гулистон»ни сслайди.
Ò²азрат Аавоий сса
Шайх Санъонни сслайди.
У бир тарсо аёлга
ОшиÒ› бслиб Ò›олди-ю,
Унутди — дунё нима,
Унутди — нима уйÒ›у.
Òšиз уни синаш учун
Бир ссзда муÒ›им турди:
КаломуллоÒ³ни стга
Ташлайсан, деб буюрди.
Шайх сн мингта муридин
Ксзларини  ёшлади:
КаломуллоÒ³ни  стга
Иккиланмай ташлади.
Лол Ò›олди бутун дунё:
Бу Ò›анаÒ›а иш сди?
Ò²еч Ò›айси Ò›албда гсё
Такрорланмас ишÒ› сди!
Òšиз деди: «Бу наÒ³отки
Шундай ишÒ›и бор одам?!
Ахир, унга кам срур
Олам султонлиги Ò³ам.
Мен бундай ишÒ› Ò›ошида
Бошимни сгадурман:
Аввал муслима бслиб,
Сснг унга тегадурман!»
Мана ОллоÒ³ карами —
Чин ишÒ› учун иност.
Минг йилларки, тилларда
Достондир бу Ò³икост.
Сен бу каби Ò³икматни
Яна Ò›айда ксргандинг?
Ò²аттоки муÒ³аббатни
Фанга солиб сргандинг.
Ò²ар нарсага гап топдинг,
Барига рухсат дединг.
Дон Жуан Ò›исматини
«Лудус муÒ³аббат» дединг.
Яна уни ажратдинг
«А­рос»га, «манис»га.
Хуллас, Ò³авола Ò›илдинг
Аима келса мисга.
А­нди муÒ³аббатни Ò³ам
Бслим ва боб Ò›иларсан.
Лекин Ò²аÒ›Ò›а аталса,
Òšандай хароб Ò›иларсан?
Òšани Ò³амма сшаса
Сокин «сторге» билан.
А­ркак бир бор уйланса,
Аёл битта ср билан...
Вафосизлик бслмаса,
ТалоÒ› бслмаса сди.
Мажнун етиб келгунча,
Лайли слмаса сди...
А­дгар Ло синфдошин
Онасини севганди,
Унга ишÒ› изÒ³ор Ò›илиб,
«Севаман» Ò³ам деганди.
ЎÒ“лим деган боланинг
ИшÒ›ин Ò³азм Ò›илолмай,
Аёл сзин слдирди
Ае Ò›иларин билолмай.
Айт-чи, бу муÒ³аббатнинг
Òšайси бобига мансуб?
А фанда очасанми
Яна бир снги Ò›утб?
Аки снди сн саккиз
Ашга етиб Ò›олган Ò›из
Олтмиш ёшли А­бенни
Севганига не дейсиз?
Беттина-чи, йигирма
Еттига тслган сди,
Òšарис  Гётега
МаÒ³буба бслган сди.
А шу ёшда Камилла
Аимани ссга олди;
Ўлим тсшагидаги
Гейнени севи Ò›олди!
ÒšисÒ›аси, муÒ³аббатни
А ангга солиб бслмайди.
Аки бирор снгича
Фанга солиб бслмайди.
Кимларгадир бу йслда
ЯшамоÒ› осон смас;
Чунки жонони учун
Ўзин жони жон смас!
А ус слида бир шоир
Севгиси рад Ò›илинди.
Ўшанда муÒ³аббатнинг
Òšадри унга билинди.
Бир ишÒ›ий китоб тузиб,
Òšизга юборган сди,
Хуштори мактуб ёзиб,
ИзÒ³оринг Ò›абул, деди.
Лекин бечора шоир
БошÒ›а шеър ёзолмасди,
Ò²аттоки никоÒ³ учун
МуÒ³р Ò³ам босолмасди.
Чунки у сйган сди
Òšсл терисини шилиб,
Китобга Ò›сйган сди
Уни муÒ›ова Ò›илиб.
Аодон срис, сзингга
Амонлик тилайсанми?
Шу мажруÒ³ Ò›слинг билан
Ар сочин силайсанми?
Аега ОллоÒ³ бахш стган
Танни саÒ›ламас бутун;
Уни Ò›урбон Ò›илади
Бандаси банда учун.
Òšайс Лайлининг биргина
Юзини севганмиди?
А  Атаба  сингари
Ксзини севганмиди?
ДарвоÒ›е, у аёлга
Бир чопар кетказдилар,
«Атаба сенга ошиÒ›»
Деб хабар етказдилар.
Ссрди аёл: «Òšаерим
АÒ›Ò›ан скан, айт Ò›ани?»
Жавоб Ò›илди: «Ксзларинг
Мафтун стмишдир уни».
Аёл икки ксзини
Ўйиб, лаганга солди.
Чопарга тутÒ›азди-ю,
ТаÒ“ин тайинлаб Ò›олди:
«Мана, мен унга севган
Ксзини Ò›илдим туÒ³фа.
Шунга Ò›араб стирсин,
БошÒ›а Ò›илмай безовта».
Атаба бу Ò³олатдан
Ксп изтироб ютганди.
Тавба Ò›илиб, ОллоÒ³нинг
Каломини тутганди.
Ò²ар бир кесилган мато
БайроÒ›Ò›а айланмади.
Ае-не гсзал сийналар
ТупроÒ›Ò›а айланмади.
Ксзингни оч, сй басир,
Жисмга ошиÒ› бслма.
Инсондаги бирон бир
Òšисмга ошиÒ› бслма!

18

Бир файласуф фикри бор
(Бу Ò³ам битта илмдир):
Билим тугаган жойда
Билимсизлик билимдир!
Сен билишга сътибор
Òšилмаслигинг билмайсан,
Ўзинг Ò³аÒ›да Ò³еч нарса
Билмаслигинг билмайсан.
А имликлар радиодан
Янгилик тинглар, бироÒ›
Ўша  Микеланжело
Фрескаси  афзалроÒ›.
Унга боÒ›Ò›ан одамлар
Айтишади то Ò³ануз:
«Илон Ò›орайибдими,
Демак, ёмÒ“ир кутамиз!»
Сигир билан беллашди
ААСАдаги  аппарат —
Об-Ò³авони олдиндан
Айтиш керак, марÒ³амат!
Бу беллашув чоÒ“ида
Òšорамол тенгсиз бслди:
АниÒ›ликда бу Ò³исоб
Ўн тсÒ›Ò›из-саккиз бслди!
Балтимор газетаси
Баридан сзган сди:
Олти йил об-Ò³авони
Адашмай ёзган сди!
Аслида бу уларни
Аввал кулдирган скан,
Чунки башоратларни
Мушук билдирган скан!
А асулуллоÒ³ Ò³ам мушук
УйÒ›усини бузмаган.
Айтасанми: у киши
Об-Ò³авони сезмаган?
Òšайси йили мен тоÒ“да —
ÒšишлоÒ›да бслдим меÒ³мон.
Уй сгаси ссзланди
ЙиÒ“иштиргач дастурхон:
«А­рталаб Ò›айтолмайсиз,
АмÒ“ир ёÒ“иб, сел келар.
Òšарис Ò›сшнимиз бор,
Буни олдиндан билар».
Кулиб Ò›сйдим, сÒ³, сизлар
АиÒ³ост содда, дедим.
Ò²авони Ò›аранг, Ò›андай
ИссиÒ›, озода, дедим.
Осмонга назар солинг,
Булут Ò³ам йсÒ› бир парча.
Òšаердан келар улар
То срталаб бслгунча?..
БироÒ› тонгда ёмÒ“ирнинг
ШовÒ›инидан уйÒ“ондим.
ЛишÒ›ириб оÒ›Ò›ан селнинг
ТошÒ›инидан уйÒ“ондим.
Кейин чолдан ссрадим:
«Бу бирон кароматми?
Аки сртанги кунни
Ксришдан аломатми?»
Кулди: «Мен на китоб, на
Тушларни кузатаман,
Шунчаки Ò³айвонларни,
Òšушларни кузатаман».
Тангри сзи биз учун
Аломатлар беради.
ФаÒ›ат буни чин дилдан
Истаганлар ксради.
Сен ОллоÒ³нинг амрини
Бузишни-да билдинг сп:
Остонадан Ò³атладинг
«Ò²утта» смас, «Ò³инта» деб.
Майна ортидан келган
Вабо Ò³ам таÒ›дир сди.
Деворларни Ò›улатган
Сен смас, такбир сди.
А Ò›уёшни ботишдан
Тсхтатган сен сдингми?
КалимуллоÒ³га сабр
Ўргатган сен сдингми?
Ò²али оёÒ› Ò›сймаган
Òšадамни билганмидинг?
«Бошига мой суртилган»
Одамни билганмидинг?
Шерлар билан Ò›удуÒ›да
Оч сшаган пайÒ“амбар
ОллоÒ³га таъна Ò›илиб
Ссз Ò›отдими, биродар?
Шод кунингда дсстларни
Жамлаб, шароб ичасан,
Хаёлингда, истасанг,
БуроÒ› миниб учасан.
Бошингга кулфат тушса,
Изламай аломатни,
Иккиланмай бошлайсан
Тангрига маломатни.
Балки сен айбдормас,
Барини Ўзи Ò›илди.
Инсон гуноÒ³и учун
Исони «Òšсзи» Ò›илди.
ОчиÒ› Китоб сратиб,
Азиб Ò›сйган Ò³ам сзи.
Бир олий мусаббаб бор —
Сабаблар сабабчиси.
У кимга узоÒ› умр,
Кимгадир Китоб берган.
Суйган слчиларига
Сендан ксп азоб берган.
Биринчи оташпараст
Биринчи Ò›отил сди;
У Одамнинг биринчи
Боласи Òšобил сди!
Лут Ò›авмнинг бошига
Келган дарддан Ò›утилди.
Лекин ундан Ò›утилиб,
Баттарига тутилди.
Òšизи билан ётишин
Билганида бу инсон,
Ўзин олтингугуртга
Урмасмиди беомон?
Юнус балиÒ› Ò›орнида
Зикрни унутмади.
Юсуф зиндон ичида
Шукрни унутмади.
Довуднинг Ò›ирÒ› сÒ“лини
Олганини биласан.
Айюбнинг не дард билан
Толганини биласан.
Сулаймоннинг пойига
Ўлик бола ташлади.
ИброÒ³имга амр стиб,
Жон жойидан ушлади.
Шайтон тортиб, стаги
Ксринганда пайÒ“амбар,
Уни дарахтга Ò›сшиб
Арралаб ташладилар.
Жиснин никоÒ³ига
ОлмоÒ›чи бслган Ò²аддор
Адолатли ЯÒ³ёни
Ўлдирган сди, Ò“аддор!
Сен сабрга бсйсунмай,
Аега Ò“срлик Ò›иласан?
МАДАД снг охирида
Келишини биласан.
Гарчи Айюб пайÒ“амбар
Аёлини  суйганди,
Юз Ò›амчи ураман, деб
Òšасам ичиб Ò›сйганди.
Яратган амри уни
Чорага бурган сди;
Юзта новдани боÒ“лаб,
Бир марта урган сди.
ЛайÒ“амбарга тош отган
Бу ЛаÒ³аб нима бслди:
ОÒ›ибатда хор слиб,
Тошлар билан ксмилди.
А «олов отаси»га
Ўтин Ò›алаган жувон
Ўтиннинг арÒ›онига
БсÒ“илганча берди жон.
Икки юзта тусни
Ссраганда Мутталиб,
Авуз АбраÒ³а бирдан
Савол ташлади кулиб:
«Мен шаÒ³рингни — Каъбани
Вайрон Ò›иламан десам,
Сен фаÒ›ат тусларни
Бер, дес стирибсан?»
Мен туснинг сгаси,
Гапинг бекор, деди у.
Каъбани Ò›сриÒ›ловчи
А­гаси бор, деди у.
Фили МаÒ³мудга Ò›арши
Абобил Ò›ушлари бор,
Олтмиш мингта одамга
Отувчи тошлари бор...
Òšуртлар емаганида
Сулаймоннинг Ò³ассасин,
Девлар ишга сна ксп
Òšсшар сди Ò³иссасин.
Аршнинг остида туриб
ÒšичÒ›ирганда бир хсроз,
Иккала  дунё  аро
Маълум бслар бу овоз.
Бу Ò²аÒ› каломин етти
Фалакка парвозидир;
Гсёки сша Ò²азрат
Билолнинг овозидир.
Сенга аёнми бирор
Мавжудотнинг мамоти?
Айт-чи, нега тскилди
Шамойилнинг Ò›аноти?
МаÒ“рибдан МашриÒ›Ò›ача
Лодшолик Ò›илди тсрт жон;
Иккитаси  кофиру,
Иккитаси мусулмон.
Бирортаси абадий
Ò²аётга сришдими?
А Жаброил сингари
Òšанотга сришдими?
Гарчи замин гоÒ³ обод,
ГоÒ³ вайрон, абгор бслган,
«Аеки бор бслган бслса,
У орÒ›али бор бслган».
Аки ишонасанми
Мсъжиза бслса бешак:
Ксз олдингда тирилса
Узайр минган сшак.
Сулаймон оÒ› отларни
Аимага Ò›ирган сди —
Ò²аÒ› амрини улардан
Зиёда ксрган сди.
Сувоъ нима, Вад нима,
ЯÒ“усу  ЯуÒ›  нима —
Баридан устун келди,
Чскмади битта кема.
Бу дунёда Ò³ар бир иш
Имкон билан бслади;
Òšуръон билан бслмаса,
Султон билан бслади!

19

Òšайси бир замонада
Бор сди одил Ò›ози.
Òšилган барча Ò³укмидан
А­лу юрт сди рози.
Бир кун унинг атрофин
Даъвогарлар срашди.
Бир боланинг онасин
АниÒ›лашни ссрашди.
Бечора бола Ò›срÒ›иб,
Лабларини тишлаган.
Унинг икки Ò›слидан
Икки аёл ушлаган.
Иккиси Ò³ам боланинг
Онаси менман, деди.
Òšозикалон баÒ“ост
Билимдон одам сди.
Деди: «А­й заифалар,
Бу иш жуда мушкулдир.
Мен учун Ò³ар бирингиз
Айтган гаплар маъÒ›улдир.
Оналар иккита-ю,
БироÒ› битта боламиз.
Шунинг учун болани
Тенг иккига бсламиз!
Менинг бу Ò›ароримга
Бсйсунмасдан нетасиз?
Ò²ар бирингиз срмини
Олиб, уйга кетасиз!»
Бундан биринчи аёл
Шунчаки Ò³айрон Ò›олди.
Иккинчиси тиз чскиб,
ЙиÒ“лади, фарёд солди:
«Мен унинг онасимас,
Мен ёлÒ“ончи, гуноÒ³кор!
Болани олиб кетсин,
Унга берманглар озор!»
Шу йсл орÒ›али Ò›ози
УзоÒ›ни ксрган скан.
У болани иккинчи
Аёлга берган скан...
Инсон, бугун Ò›илмишинг
Ўзингга срашарми?
Сени Ò³ам болам дес
Оналар талашарми?
Аима Ò³ол, умидвори
Билганим террор деса.
Она бундай фарзандни
ТуÒ›Ò›аним бекор деса!
Бу кунни билганимда
Лушаймон Ò›илмасмидим;
Сен томон ксксим тугул
Òšслим  узатмасмидим.
Сен тутган «Иймонга йсл»
Òšайси йслга бошлайди?
Яна нечта онанинг
Ксзларини ёшлайди?
А асул фаранг юртига
Борганини айтганди.
Бир аварнинг уйида
МеÒ³мон бслиб Ò›айтганди.
Анча аввал шу ердан
Òšсним топганмиш мезбон.
Аммо унинг ватани
Ò²исобланар ДоÒ“истон.
Билса, Ò›ариндошлари
Ксп скан, йирик скан.
Ò²атто, болам слди деб,
Онаси тирик скан.
Унинг Ò³аётлигидан
Дарак берганда А асул,
Тсй бошлаб юборишди
Òšувончдан бутун овул.
Айни базм авжига
ЧиÒ›Ò›ан маÒ³алда кампир
Шоирни чаÒ›иртириб,
Деди: «А остини гапир,
Унинг уйи чиройли,
Ўзи бадавлат, дединг.
ЎÒ“лим билан сен Ò›айси
Тилда гаплашган сдинг?»
Шоир айтди: «Мен анча
Бслдим бошида сарсон;
Мен русча, у фарангча,
Ўртамизда таржимон».
Кампир деди: «Биласиз,
УлуÒ“ ёшга тслганман.
ЎÒ“лим учун Ò›ачонлар
Аза очиб бслганман.
Адашибсан, сй А асул,
Айбинг ундан кам смас.
У сенинг суÒ³батдошинг,
У менинг болам смас!
Бизни буюк сратган
Худойимга Ò›асамлар,
Она тилин унутган
Болам йсÒ›дир, одамлар!»
Сен-чи, тилингга Ò›сшиб
А­лингни унутдингми?
Тобутдан чиÒ›иб турар
Òšслингни унутдингми?
Инсон, онанг сен учун
Минг тирилиб-слгандир.
Ò²атто АуÒ³ тсфонидан
АсрамоÒ›чи бслгандир.
Сен сса Ò›абоÒ³атга
Аега йсл очаспсан?
Ò²аттоки сз онангни
ÒšутÒ›армай Ò›очаспсан.
Òšара-с, Ò›андай тслди
Миснгдаги бсшлиÒ›лар:
«Ота Ò³ам, она Ò³ам йсÒ›!
Бордир фаÒ›ат бошлиÒ›лар!»
Гарчи гсдакликдаги
Бешигингга сиÒ“майсан,
Аима учун сз уйинг,
А­шигингга сиÒ“майсан?
Ватан аввал сша уй —
Остонадан бошланар.
ЖаÒ³аннамга  аввало
Ватансизлар ташланар!

20

Довуд пайÒ“амбар бир кун
Каптарни Ò›увиб борди.
Òšува-Ò›ува, билмайин
Бир уйга кириб борди.
Ò²овлининг сртасида
Чсмиларди бир жувон.
Унинг нозик бадани
Чиройли сди чунон.
ЛайÒ“амбарнинг Ò›албини
Ажиб Ò³ис чулÒ“аб олди;
ОллоÒ³нинг имтиÒ³они
Олдида ожиз Ò›олди.
Уйга Ò›айтиб сйлади:
Бу аёл зебо скан.
Билса, сри жиÒ³одда,
Жангчи Уриё скан.
Фармон берди: «Уриё
Уйга Ò›айтиб келмасин.
Ўша ёÒ›дан сна бир
ЖиÒ³од сари йсллансин!»
Учинчи уруш маÒ³ал
Уриё шаÒ³ид бслди.
Довуд унинг бевасин
Уйига олиб келди.
Барчадан олÒ›иш олиб,
Унга уйланди наби.
Хотиржам сшар  сди
Ò²амма бахтлилар каби.
Бир кун кутилмаганда
Кириб келди икки кас.
Деди бири: «Муаммо
У Ò›адар Ò›ийин смас.
Менинг битта Ò›сйим бор,
А сзÒ“орим шунга боÒ“лиÒ›.
Мана бу шеригимда
ТсÒ›сон тсÒ›Ò›изта совлиÒ›.
ТаÒ“ин менинг Ò›сйимни
Ўзига олмоÒ› бслар,
СовлиÒ›ларин сонини
Юзга етказмоÒ› бслар».
Довуд деди: «Ўзингга
У дунёни торайтдинг.
Бечоранинг бир дона
Òšсйига ксз олайтдинг.
Мен сенинг нистингда
Шайтонни ксражакман.
Бу даъводан кечмасанг,
ОÒ“зингга уражакман!»
«Ò²аволанма, сен менинг
ОÒ“зимга уролмайсан.
Аега сзинг Ò›сл урган
Òšилмишни ксролмайсан?
Бир кам юз хотининг бор,
Яна нега шайландинг:
Бир Ò“арибни слдириб,
Аёлига  уйландинг!
Майли, инсон Ò›сл урар
Катта-кичик хатога.
Айт Ò›ани, Ò›ай биримиз
ЛойиÒ›дирмиз жазога?..»
Улар ОллоÒ³ йсллаган
Иккита малак сди.
Аммоки ЛайÒ“амбарнинг
ЙсриÒ“и бслак сди.
Òšисматига муÒ³р-ла
Битилган сша жувон,
Чунки шу аёлидан
ТуÒ“илгандир Сулаймон.
Асли биз турфа сдик:
Òšизил, Ò›ора, оÒ› сдик.
Зеро, сратган пайти
Аралаш тупроÒ› сдик.
Билсанг, Ò²азрати АуÒ³дан
Шокирлик Ò›олган сди,
Зикриё пайÒ“амбардан
Зокирлик Ò›олган сди.
Ўлим келса, аÒ›л йсÒ›,
Таъма келса, шарм йсÒ›.
Ò²ирс келганда, кснгилда
МеÒ³р учун срин йсÒ›.
Токи ксксингда бедор
Уриб тураркан юрак,
«А­й инсон сÒ“иллари!»
Сенларга нима керак?
Баъзида Ò²аÒ› каломин
Шунчаки масал дединг.
Йиллар стиб, Исони
Ўпкаси касал дединг.
Мана, Ò²ажжожи золим
Òšирган сди инсонни —
Йигирма  йил  ичида
Юз йигирма минг жонни.
Сен нега ишонмадинг
Осмон тешилганда Ò³ам,
Иккита  дарё  суви
Бирга Ò›сшилганда Ò³ам.
Юз йил ухлаб, Китобни
Òšайта ксчирганда Ò³ам,
Лойдан ссалган Ò›ушни
Луфлаб учирганда Ò³ам!
Òšандай чора топасан
Ò²аÒ› саволга тутса гар:
«Аега бир-бирларингга
Ардам бермаспсизлар?»
Сен шу каломни тингла,
Айлама сзга иншо.
Кечикмас туриб англа:
«ЯфъалуллоÒ³ мосшо».
Югурайлик йслимиз
Фалокат тссмасидан;
ОёÒ“имиз остида
Харруба ссмасидан.
Аима Ò³олки, оёÒ“ин
Битта чумоли чаÒ›са,
Бутун бошли дарахтни
Òšспориб, стда ёÒ›са!
Ò²озир на Минотавр,
Аа Дедал, на Икар бор.
Аа А асулни «абтар» деб
Атагандан асар бор!
«ЗуÒ³о» келгач англадинг
Бу бир Ò²аÒ›Ò›а аён сир:
Ойнинг сн беши ёруÒ“,
Ўн беши Ò›оронÒ“удир.
Ўзингча бу оламнинг
А­гасисан  сен  гсё.
Аммо ОллоÒ³ айтган-ку:
«Шаксиз, меники дунё!»
Сенга булбулнинг олтин
Òšафаси керакмасми?
Исонинг жон бахш стар
Аафаси керакмасми?
Мусонинг мсъжизакор
ТаёÒ“ини истарсан?
Балки сша Искандар
МаёÒ“ини истарсан?
СемурÒ“нинг Ò›анотига
Мингинг келмасптими?
Олимпнинг чсÒ›Ò›исига
Òšснгинг келмасптими?
Аималарни унутиб,
Аимага бслдинг нойил?
Ае дейсан тарозига
Чорлаганда ЗуÒ›ойил?
Аега тссÒ›ин бсласан
Оламнинг камолига?
Аки сен Ò³ам муÒ³тожми
УрÒ“очи чумолига?
Биттагина тариÒ›ни
ДарÒ³ол ютсанг схшими,
ТсÒ›Ò›из минг йил оÒ“изда
Ютмай тутсанг схшими?
Сен сзингча узоÒ›роÒ›
ЯшамоÒ› Ò“амин ейсан.
Моъунда турган дарахт
СарÒ“айса, нима дейсан?
Ахир инсонни меÒ³нат,
МашаÒ›Ò›атга сратган.
А изÒ› учун кскка смас,
Замин узра таратган.
Аега сйламаспсан
Ò²исобот палласини?
Егинг келдими ёки
Шайтоннинг калласини?
Ўз бойлиги ютганди
Хсжайини — Òšорунни.
ЎÒ›имаган сдингми
«Ладайна маÒ³зарун»ни?
У истади — харсангга
Жон берди, бслди тус.
Мусога мадад берди
«ХузÒ³о, ло тахаф» дес.
А­нди сенинг ксзингдан
Ò²ирсни сидиришсинми?
ИброÒ³имдек, томингдан
Тус Ò›идиришсинми?
Гарчи замондошларим
ГувоÒ³ига айландим,
МаслаÒ³атгсйларнинг снг
МаддоÒ³ига айландим.
Биттагина ссзимга
Амал Ò›илсангиз сшман,
Гсё А асул Ò›слидан
Хурмо олган дарвешман.
Асли мен Ò³ам сиз каби
Аавоийга набира.
ФаÒ›ат тинчлик бермайди
Бир гуноÒ³и кабира.
Бу саноÒ›сиз инсоннинг
Ксксидаги оÒ³идир;
Ватанда сшаб, уни
Севмаслик гуноÒ³идир!

21

Бу диёрнинг бебаÒ³о
Ксп ботири бор сди.
МуÒ³аммад Юсуф деган
Мард шоири бор сди.
Ўша: чспон мол сотса,
ÒšайÒ“уга ботар, деди.
Юртини сотар бслса,
Зиёли сотар, деди.
Билсанг, фаришталарга
Шайтон мударрис бслган.
«Аур»ли илм олдим деб,
Аечалар даюс бслган.
Ким оламга даъвогар,
Кимдир «жаÒ³он жаллоди».
Биз сса ШарÒ›да стган
Алломалар авлоди.
Улар бошидан бирон
Фикрни туширмади.
ФаÒ›ир бслиб, тилидан
Шукрни туширмади.
Бобо Имом Исмоил
Ò’ариблардан Ò›очдими?
Аки сзи бирон бир
Янги оÒ›им очдими?
Ўттизта китоб ёзиб
Òšуръоннинг тафсирида,
Аима учун Табарий
А­ргаш демас бирига?
Аки Ò²азрат АаÒ›шбанд
Малак-ла келишганди:
Бир кулоÒ³ тикиб, олти
Дсзахга алишганди.
Ўзин на бир оÒ›им, на
АÒ›идага  шайлади.
«Даст ба кору дил ба ёр»
Дес меÒ³нат айлади.
Яссавий олтмиш учда
Ер остига кирганди,
ОллоÒ³ унга юз йилдан
ОртиÒ› умр берганди.
Аммоки бойиш учун
Йсл излаб юрганлар бор,
А­ътиÒ›один  манфаат
Йслига бурганлар бор.
Жаъфари Таррор учун
Òšсл жуда зарур сди,
Чунки у олам аро
МашÒ³ур киссавур сди.
Худонинг бир дсстига
Аа таом, на нон бердинг.
Очликдан слган сди,
Савоб деб кафан бердинг.
А­ртаси у масжидинг
МеÒ³робига ёпилди.
ОллоÒ³ айтди: «Ўзимдан
Унга кафан топилди».
Саркий биёбон ичра
Òšисматини ксрганди.
ОёÒ“и шол Сирвоний
Азон пайти турганди.
ЙиртÒ›ични тиззасида
Ухлатган Али Баккор
Демади: бу ишимдан
Менга нима фойда бор...
Илк бор жанг Ò›уролини
Ихтиро Ò›илган Идрис
Ўлмас туриб жаннатга
Кирганига не дейсиз?
А­нди  бу  ёÒ“и  тоза
Лафзга бориб таÒ›алар.
Бу амрлар ОллоÒ³нинг
Аоми билан аталар.
Аасимий  слимига
Шу лафзни кафил Ò›илдинг.
Ўзингча  Исони  Ò³ам
МаÒ³в стдинг — Ò›атл Ò›илдинг.
Аммо МасиÒ³ бундай хом
Хаёлни йсÒ› Ò›илади.
Ò²али Яъжуж-Маъжужни,
Дажжолни йсÒ› Ò›илади.
Сснг Шомда роса Ò›ирÒ› йил
Лодшо бслиши керак.
Одам Ато Ò›абрини
Òšучиб слиши керак.
А­й Ò“анимим, сенинг Ò³ам
Озгина сабринг бслсин.
Бирон  киши  зиёрат
Òšилувчи Ò›абринг бслсин!

ХОТИМА

Ò²ар кимни Ò²аÒ› йслига
Бошловчи тариÒ›ат бор.
Лек рамзлар ортида Ò³ам
Òšандайдир Ò³аÒ›иÒ›ат бор.
Болам, нега ксзимга
Тик Ò›араб мунÒ“ассан?
Сен Ò²умо Ò›уш Ò›аноти
Остида  улÒ“ассан.
Биз афсус чекмас бслдик
СаноÒ›сиз гуноÒ³ Ò›илиб.
Ò²аÒ› каломи чарчади
Дсзахдан огоÒ³  Ò›илиб.
А­й аёл, сен нимага
ГуноÒ³га ботаспсан:
Шу дунёда сзингни
Оловга отаспсан!
А­й инсон, бсйнингдаги
Òšарзингни олдир, дейман:
Шу ВАТААни болангга
Бус-бутун Ò›олдир, дейман!
Сен бир слатни бошÒ›а
Биридан устун дема.
Азганларимни фаÒ›ат
Бир миллат учун дема.
Бизга заÒ³ар Ò›сшилмай
Келувчи  зиё  керак,
Террор деган балодан
Холи бир дунё керак!
Шунда сзича диний
«ÒšаÒ³рамон» йсÒ›олади,
Тутанхамон тарÒ›атган
Саратон  йсÒ›олади.
Уламолар унвон деб
Тсрт томон югурмайди.
Инсон бошÒ›а инсондан
Айб-нуÒ›сон Ò›идирмайди.
ЗулайÒ³о ёш Юсуфга
ОшиÒ› бслса, нима айб?
Мол  охури  Исога
Бешик бслса, нима айб?
Бобонг кулбасин титиб,
Баланд уйлар Ò›илспсан.
Тинч замоннинг тинчини
Бузиб тсйлар Ò›илспсан.
Тангри сени Ò³амиша
А­згу ишга йслласин.
Ò²ар Ò›адамингда Ò²азрат
БаÒ³оуддин Ò›слласин!
Озод сша, то абад
Йслинг бслсин мунаввар!
Òšул Ò³уваллоÒ³у АÒ³ад,
Омин! ОллоÒ³у Акбар.

Qayd etilgan


Muhandis  20 Iyun 2013, 01:29:30

Jo'rabek Ramazonov

Qayd etilgan


Muhandis  22 Iyun 2013, 23:18:38

Жсрабек А АМАЗОАОВ 1983 йил Сурхондарё вилостининг Бойсун туманида туÒ“илган. Матбуот ва телевидение соÒ³аларида ишлаган. Юзга сÒ›ин Ò³икослари, бадиий-публияистик материаллари республика даврий нашрларида сълон Ò›илинган. 2008 йилда "œШайтондара" номли Ò³икослар тсплами чоп стилган. Айни кунда "œБойсун" газетасининг адабий бслим муÒ³аррири.

*********
ЖОДУГАА 

/Ò²икос/


АиÒ³ост, у икки ойдан бери ксксини Ò“ижимлаб ётган тугунни ечмоÒ› нистида оÒ³иста курсига чскди. ЮпÒ›а ва рангсиз лаблари орасига сигарет Ò›истирди. Кейин уни ст олдиргач, оÒ“зи-бурни аралаш тутун пуркай бошлади. У буларнинг барисини шу Ò›адар Ò³афсаласизлик билан бажардики, бир муддатдан сснг Ò³еч нимани сслай олмади. Ò²озир билгани, сслагани фаÒ›ат шу — ёзиш керак!
АзмоÒ›чи бслган асарига "œЖодугар" деб сарлавÒ³а Ò›сйди. Лекин уни Ò›андай бошлашни билмай, таÒ“ин хаёл уммонига Ò“арÒ› бслди. Барибир ёзади! Авуз ва жирканч мавжудотнинг асл Ò›иёфасини очиб ташлайди асарида. Барча кирдикорларидан Ò³аммани огоÒ³ стади. ФаÒ›ат ксксидаги оÒ“риÒ› босилишини кутиши керак.
Бир оз чалÒ“имоÒ›чи бслиб срнидан турди-да, дераза ёнига борди. ТашÒ›арида ёмÒ“ир ёÒ“аётганди. Айтарли кучли Ò³ам, майин Ò³ам деб бслмайдиган ёмÒ“ир. БироÒ› бу манзара томоша Ò›илишга Ò³ам, ёзишга Ò³ам арзимайди. Унинг баён стмоÒ›чи бслгани мутлаÒ›о бошÒ›а. Ана шу асарини ёзиши керак у. Бор маÒ³оратини сарфлаб, лозим бслса, бешафÒ›атлик билан ёзади. ФаÒ›ат Ò³озир курсига стириб, Ò›слига Ò›алам олса бслгани, Ò›олгани силлиÒ› кечади.
Шу маÒ›садда ортига Ò›айрилди-ю, турган жойида тошдек Ò›отди: остонада жулдур кийинган, ксринишидан лслини сслатадиган аллаÒ›андай Ò›из турарди. У сшикни очиÒ› Ò›олдирганини сслолмади. Òšизнинг кириб келганини Ò³ам пайÒ›агани йсÒ›. А­нг ажабланарли томони, нотаниш меÒ³моннинг уст-боши Ò›уп-Ò›уруÒ› сди. Тсхта, ёмÒ“ир Ò›ачон бошланди сзи? Афсус, буни Ò³ам билмайди. Демак, Ò›из анча ваÒ›тдан бери шу ерда турган. Òšандай Ò›илиб буни сезмай Ò›олди-с? Аммо муÒ³ими бунда смас. АллаÒ›андай слангоёÒ›Ò›а бунинг уйида нима бор? А ёмÒ“ирдан бекиниш учун кирдими? Яхшиси, фикрлари чалÒ“имай туриб ул-бул садаÒ›а Ò›илганича, бу жулдурвоÒ›ини Ò³айдаб юбориши керак. Лекин"¦ бунча стли бслмаса ксзи! Òšарашларининг хунуклигини айтмайсизми? Аима бслганда Ò³ам оддий лслига схшамайди.
— Салом! — деди Ò›из нигоÒ³ини тикка унинг ксзига тикиб.
— Келинг"¦
У Ò›издан ижирÒ“анаётган бслса Ò³ам шу ссзни айтиши лозим сди. МеÒ³мон ортиÒ› такаллуф кутмай, ниÒ³остда хотиржам тарзда тсÒ“ри столга томон Ò›адам ташлади. Кейин суст Ò³аракатда юÒ›орисига "œЖодугар" деб ёзилган Ò›оÒ“озни Ò›слига олди.
— Бу нима? — деб ссради. БироÒ› товуш оÒ³ангида Ò›изиÒ›увчанлик аломати зиÒ“ирча Ò³ам сезилмасди.
  Хсш, бу телба ким бслди сзи? Аима учун сен унга Ò³исобот беришинг керак? А­ркакча Ò³аÒ›орат билан Ò³озироÒ› уни Ò›ув сол! Аммо бунга журъат Ò›илолмади.
— Мен асар ёзмоÒ›чиман, — деди сзи истамаган тарзда ссзларни дона-дона талаффуз Ò›илиб.
— Аега бу ерда "œЖодугар" деб ёзилган?
— Асар жодугар Ò³аÒ›ида бслади.
— У Ò›анаÒ›а?
— Авуз ва маккор, жирканч ва бераÒ³м"¦
— Бирор кишини слдирадими?
У тссатдан даÒ³шатга тушди. Миссига зарба урилдими, Ò›орнига тепки тушдими — дафъатан англолмади. Ксзлари фосфордек слтираётган лсли Ò›изга назар ташлаб, титроÒ“и баттар ошди. Лслининг кир кийимларида бутун жой йсÒ›, пахмоÒ› сочлари тсзÒ“иган, юзлари Ò›оп-Ò›ора. Лекин у нега ссроÒ› Ò›илспти? Аима учун садаÒ›а ссрамаспти? Балки Ò³али фол ксриб Ò³ам Ò›сср? ЙсÒ›, бу майнавозчиликка чек Ò›сйиш керак!
— Ò²али саволингиз кспми? — деди киносомуз.
— Сиз Ò³ам бирор нима ссрасангиз, жавоб бераман.
— Унда марÒ³амат Ò›илиб айтинг-чи, сзлари ким бсладилар?
— Мен жодугарман!
Ол-а! Òšип-Ò›изил жинни-ку бу! БироÒ› нимасидир жодугарга схшайди. ЙсÒ›, барибир унинг асарига Ò›аÒ³рамон бслолмайди. Унинг жодугари мана бундай алфозда — жулдур ва слангоёÒ› смас, у Ò³ам одамлардек, улардан дерли фарÒ› Ò›илмайди, аммо Ò›алби ёвузликларга тсла. У сз ишини пухта бажаради. Аёвсиз Ò›илмишларидан Ò³еч ким хабар топмайди. Одамларни бсÒ“излайди, аёлларни зсрлайди"¦ Биров бу Ò³аÒ›да бир нима билсин-чи! Билолмайди!
— Сиз сал"¦ хаёлпарастга схшайсиз, — деди у Ò›изга "œжинни" ссзини айтолмай.
— А­Ò³тимол. Лекин мен чиндан Ò³ам жодугарман. Айнан сиз ёзмоÒ›чи бслган жодугар!
— Òšсйсангиз-чи, — деди кулимсираб. Бу тиржайиш ниÒ³остда хунук чиÒ›Ò›анини сзи билмасди. — Мен ёзмоÒ›чи бслган жодугар"¦ У сркак киши.
— Истасангиз, сркак Ò›иёфасига киришим мумкин.
Тавба, роса пихини ёрганларидан скан-а бу сурбет Ò›из! БироÒ› Ò³ар Ò›андай сабр-тоÒ›атнинг Ò³ам чегараси бслади.
— Мендан нима истайсиз? — деди срим жиддий нигоÒ³да.
Òšиз унинг саволига парво Ò›илмади. Кир панжалари билан стол чангини ушлаб ксрди.
— Шундай расво ерда ижод Ò›иласизми? — деди сна унга Ò›араб. — У ёÒ›-бу ёÒ›ни тозалашга ваÒ›тингиз Ò³ам йсÒ› бслса керак. Уйлансангиз бслмайдими?
У сна даÒ³шага тушди. Саволнинг бачканалигини Ò›аранг!
— А­ътиборингиз учун Ò³озирча уйланишни хоÒ³ламайман.
— Аима сабабдан?
— Менга хотин керак смас, вассалом!
— ТсÒ“ри, — деди Ò›из бу сафар совуÒ› нигоÒ³ини тсппа-тсÒ“ри унинг ксзига отиб. — Шунинг учун Ò³ам сз хотинингизни слдирдингиз!
Бу лсли деганларининг Ò³аммаси шунаÒ›а Ò›айсар ва телба бсладими? Лорка Ò³ам, Есенин Ò³ам сшаб стган скан-да лслиларни ксрдим деб. Мана сизга уларнинг снг тентак зурриёди!
— Ò²аддингиздан ошспсиз! — деди овозини баландроÒ› кстариб. — ÒšаёÒ›дан келиб Ò›олдингиз? Сизга нима бор сзи менинг уйимда? Жодугар бслсангиз сзингизга, снди бир туёÒ“ингизни шиÒ›иллатиб Ò›олинг-чи!
Òšиз унинг псписаларига парво Ò›илиш у ёÒ›да турсин, юзида бирор сзгариш Ò³ам содир бслмади. Кир бармоÒ›лари  билан ёноÒ“ига тушган сочини орÒ›ага ташлади-ю, хунук ксзлари снада ёрÒ›инроÒ› ксрина бошлади.
— Одамларни слдириш сизга завÒ› баÒ“ишлайдими? — деб ссради хотиржам оÒ³ангда.
— Мен Ò³еч кимни слдирмаганман!
— Ундай бслса, хотинингиз Ò›аерда?
— ÒšишлоÒ›Ò›а кетган.
— Аега икки ойдан бери Ò›айтмаспти?
У жаÒ³л билан сскинди. Сигарет Ò›утисига Ò›сл чсзганида бармоÒ›ларининг титраётганини Ò³ис Ò›илди. Шу пайтгача сзини бамайлихотир тутишга уриниб келган бслса-да, айни дам ксксидаги оÒ“риÒ› бир поÒ“она кстарилгандек туюлди.
— Саволимга жавоб бермадингиз, — деди Ò›из Ò³иссиз ва Ò³асжонсиз товушда.
Бирдан унинг Ò›албида Ò›изга нисбатан мислсиз нафрат уйÒ“онди. Ò²озироÒ› унга ташланиб, бош чаноÒ“ини мажаÒ›лаб ташлаш истаги туÒ“илди вужудининг аллаÒ›айси бурчагида. Ксзлари ёниб, юзлари Ò›изиб, титроÒ› исканжасида ана шундай журъат туÒ“илишини кутди. Журъат туÒ“илмади.
— ЙсÒ›ол! — деди Ò“азаб билан, Ò›изга Ò›арамай. — Умрим бино бслиб сен каби жирканч аёлни ксрмаганман.
— Мен жодугарман! — такрорлади Ò›из.
— АлÒ“он! Ò²аммаси ёлÒ“он! Ксча-ксйда санÒ›иб юрган лсли Ò›изсан сен! Худо урган Ò“ирт телбанинг сзгинасисан!
Òšизнинг бирор аъзосида тариÒ›ча Ò³ам сзгариш зоÒ³ир бслмади. Ò²амон юзлари маъносиз, ксзлари совуÒ›, аммо Ò›арашлари оташли сди.
— Сиз сзингизни Ò³ам алдамоÒ›чи бслспсиз, — деди срнидан жилмай. — Менинг жодугарлигимга Ò³ам, сзингизнинг Ò›отил сканлигингизга Ò³ам ич-ичдан ишонспсиз. Лекин буни тан олишга Ò›албингиздаги Ò›срÒ›ув, худбинлик ва ёвузлик йсл бермаспти.
— Етар! — унинг Ò“азаби снди сснгги нуÒ›тасига кстарилган сди.
— ЖаÒ³л билан сзингизни овутмоÒ›Ò›а уринманг. Ò²атто ваÒ›т Ò³ам сизни даволай олмайди. Сиз учун снди бошÒ›а йслнинг сзи йсÒ›. Барчасига иÒ›рор бсласиз. Хотинингизни бсÒ“иб слдирганингизни, дара орасидаги Ò“орга ксмганингизни Ò³аммага айтасиз.
Унинг нафаси бсÒ“илиб, мадорсизлана бошлади. А­нди сигаретдан Ò³ам нажот кутмай Ò›сйди.
— Охирги саволим, — деди Ò›из, — тсÒ“рисини айтинг, жодугар ким? Жирканч ва ёвуз одам ким?
Кутилмаганда кимдир унинг ксксига Ò›слини ботириб, юрагини анордек сзÒ“илай бошлади. Тамомила Ò³олсизланиб, ксз олди Ò›оронÒ“улашиб борди. Шу аснода ундаги сгона фикр уйига изнсиз кириб, бслмаÒ“ур саволлар билан бошини Ò›отираётган, азоб бераётган исÒ›ирт Ò›издан Ò›утулиш сди. Вужудида сна ёвузлик уйÒ“онди. Òšсл-оёÒ“идаги титроÒ› тобора сз чсÒ›Ò›иси сари кстарилиб, кскрагида журъат смас, даъват туÒ“илди. ШаÒ³д билан токчадаги пичоÒ›ни олиб, ортига бурилди-ю"¦ ксзи хона бсшлиÒ“и бсйлаб оÒ›ди. Лсли Ò›из йсÒ› сди! Унинг ташрифи Ò›анчалик антиÒ›а бслса, хайр-маъзурни насис Ò›илиб Ò“ойиб бслиши Ò³ам ана шундай Ò“айритабиий тарзда рсй берди. Катта-катта Ò³арфлар билан дона-дона Ò›илиб "œЖОДУГАА " ссзи ёзилган Ò›оÒ“оз стол устига Ò›андай Ò›сйилган бслса шундайлигича турар, нотаниш меÒ³мон бармоÒ“ини теккизган столнинг чанг бурчагида Ò³еч Ò›анаÒ›а из Ò›олмаганди. У дафъатан содир бслган бундай сирли дийдорни Ò³азм Ò›илолмай, анча ваÒ›т пичоÒ›ни Ò›слида маÒ³кам ушлаганича Ò³айкалга Ò›иёс бслгулик даражада Ò›отиб турди. Сснгра сна курсига чскиб, Ò›аламни Ò›слга олди. Аегадир пичоÒ›Ò›а Ò³ам бир муддат термулиб Ò›олди. Ксзлари боз ёнди, сна алланиманинг тслÒ“оÒ“ини Ò³ис Ò›илди ксксида. АиÒ³ост, сзи ёзмоÒ›чи бслган асарнинг номини сзгартирди: "œÒšотилнинг иÒ›рори".

Qayd etilgan


Muhandis  22 Iyun 2013, 23:36:53

ТОБУТДАГИ ТИА ИКЛАА 

(Ò²ИКОЯ)

Шарофатнинг кснгли Ò³амон алаÒ“да, Ò›сшни аёлга оÒ“зидан гуллаб Ò›сйганидан бери Ò³аловатини буткул йсÒ›отди. Бу гап маÒ³алла бсйлаб тарÒ›аганида сса сри унинг срим тунда Ò›абристонда нима Ò›илиб юрганини ссраб, Ò³ол-жонига Ò›сймади. Йсл сÒ›инроÒ› бслсин учун мозорлар оралаб стгани Ò³аÒ›идаги баÒ³онасидан кейин индамай Ò›сйган бслса-да, срининг бу важга ишонмаганлигини сзи Ò³ам сезди. Толиб бир нимани пайÒ›аб Ò›олгудек бслса, хотинини Ò³ам, Каримни Ò³ам соÒ“ Ò›сймайди. Дурустгина уй-жойли ва фарзандли аёлнинг она сути оÒ“зидан кетмаган бир йигитча билан Ò›абристонда учрашиб юриши... Сир очилса, бегумон Ò›иёмат Ò›ойимнинг бошланиши турган гап.
Карим сса сша кеча номардлик Ò›илди. ÒšизиÒ›-Ò›изиÒ› латифалар айтиб кулдираётган йигит бирдан жимиб Ò›олди-да:
— Ксп Ò›иÒ›ирлайверманг, кулишингиз арвоÒ³ларга ёÒ›маслиги мумкин, — деди томдан тараша тушгандай.
— АрвоÒ³ деганингиз сзи борми?
— Соддасиз-да! — кулди йигит. — АрвоÒ³ нима Ò›илади?
Шу дам кутилмаганда «АрвоÒ³ бор!» деган Ò“алати ва Ò›срÒ›инчли овоз сшитилди. Тошдек Ò›отган йигит ва жувон саÒ“аналар оралаб Ò›адам ташлаб келаётган аллаÒ›андай шарпани ксрди. Атроф айтарли Ò›оронÒ“у бслса-да, шарпанинг Ò›ип-сланÒ“очлиги сезиларди.
— АрвоÒ³! — деди талвасаа тушган Карим Ò›абристон сшиги томон югураркан.
Шарофат сса жойида Ò›отиб, вужудининг бурчак-бурчагигача Ò›алтираб кетди.
— Карим! — деди Ò³ануз чопиб бораётган йигит орÒ›асидан сргашмоÒ› бслиб.
Аммо бир нимага тсÒ›нашиб, йиÒ›илиб тушди. Юраги Ò›инидан чиÒ›Ò›удек урар, бутун вужуди таÒ³лика стида ёнарди. Ўз жонидан умидини узиб, минг азоб билан бошини кстариб Ò›араганида... арвоÒ³ ортига Ò›айтган сди.

*      *      *
— А­нди бунаÒ›а чспчакларингни йиÒ“иштир, — деди бозордан Ò›айтган сри Шарофатга. — Бугун Òšодир девонага садаÒ›а Ò›илдим. Биласанми, у нима деди: "œБу Ò›аро тун асли дунё демакдир, Òšуёш, ою аёл — бари срмакдир".
— ÒšизиÒ›.
— Аимаси Ò›изиÒ›? — деди Толиб толиÒ›Ò›ан оёÒ›ларини чсзиб, думалоÒ› ёстиÒ›Ò›а ёнбошларкан. — Òšодир деганлари фаÒ›ат Гётенигина смас, баъзан Летрарканинг сонетларидан Ò³ам айтиб юради. А ассомлигини айтмайсанми! Киприкларинг донасигача аниÒ›-тиниÒ› чизади. Шундай одамнинг жиннисифат девонага айланиб Ò›олишини Ò›изиÒ› десанг бслади.
Шарофат бошÒ›а гапирмади. Шу аснода у срига тамомила ёт бслган нарсалар хусусида сйлар, бетайин сирининг ошкор стилмоÒ› хавфи уни беÒ³ад азоблар сди. Аазарида, сри ёстиÒ›дошининг алланечук сзгариб Ò›олганини пайÒ›ар, фаÒ›атгина арвоÒ³дан смас, сна сзга нималардандир Ò›срÒ›иб, безовталанаётганини идрок старди. ТсÒ“ри, Толиб Дайлам подшоÒ³и смас ва Азудаддавла Жамилага Ò›сллаган шармандали усулга Ò›сл уролмайди. БироÒ› Ò›ишлоÒ›дошлари орасида сз мавÒ›еига сга бслган йигитдан бу можарони фожиа йсли билан тугатиш сÒ³тимолини Ò³ам кутиш мумкин.

*      *      *
Толиб бир тун Ò›сшни Ò›ишлоÒ›дан Ò›айтаётганида Ò›абристон олдига етди-ю, беихтиёр арвоÒ³ Ò³аÒ›идаги овозалар ёдига тушди. Кеча ниÒ³остда ойдин бслгани учун хийла Ò›срÒ›ув, озгина жасорат ва кспроÒ› Ò›изиÒ›увчанлик билан мозорот сртасидан кесишган йслак бсйлаб юрди. Òšабр атрофидаги темир панжарага сусб Ò›сйилган тобут ёнига сÒ›инлашиши билан Ò›срÒ›уву Ò›изиÒ›увчанлик бараварига бир поÒ“она кстарилди ва... тобут Ò›имирлай бошлади. Толибнинг юрак тепиши тезлашди. Òšсл-оёÒ“и Ò›алтираб, Ò›очишга Ò³ам мажоли Ò›олмаган аснода арвоÒ³ тобутдан бош кстарди. Кейин бор бсй-басти сÒ›Ò›ол ксзга ташланди. У хотини таърифлагандек сланÒ“оч смас, балки ксÒ³ликкина костюм-шимда сди. Вужудида жони бор-йсÒ›лигини аниÒ› идрок столмай Ò›олган Толиб тобутдаги арвоÒ³ни танигандек бслди. Бир зум ксзларига ишонмай, турган жойида тош бслиб Ò›отди. Жимликни арвоÒ³ бузди:
— Худо кстарсин бунаÒ›а тунни!
— Лолвон, сизмисиз? — деди Толиб титроÒ› овозда.
— Юракдан Ò³ам бор скан-ку, ука! — арвоÒ³ сакраб тобутдан тушди. — Улфатлар билан роса отамлашдик. Кейин Ò›ишлоÒ›даги гап-ссзлар Ò³аÒ›ида гурунг кетди. Мен Ò³еч Ò›анаÒ›а арвоÒ³-парвоÒ³ йсÒ› дедим. Ò²амма гапимга Ò›арши чиÒ›Ò›ач, ёлÒ“из сзим Ò›абристонда тунашга гаровлашдик. Ò²озиргина уйÒ›удан уйÒ“онувдим. Òšадам товушингни сшитиб, мен Ò³ам сал-пал Ò›срÒ›дим, ука. Лекин снди ксриб турибсан, иккаламиз Ò³ам арвоÒ³ смасмиз.
— Демак, хотинимга Ò³ам...
— А­, йсÒ›, — деди Чори полвон ксзларини ишÒ›алаб. — Хотинингга йслиÒ›Ò›ан арвоÒ³ мен смас. Ò²айронман, у Ò›аердан топди сзи бунаÒ›а гапларни.
Шу пайт нарироÒ›даги бошÒ›а тобутнинг оÒ“зи шараÒ›лаб очилди-ю, Толибга Ò³ам, Чори полвонга Ò³ам, умуман, барча Ò›ишлоÒ› аÒ³лига схши таниш бслган хиргойи сшитилди: "œБу Ò›аро тун асли дунё демакдир, Òšуёш, ою аёл — бари срмакдир". Сснг Ò›слида Ò›андайдир Ò›оÒ“оз тутган Ò³аÒ›иÒ›ий арвоÒ³ тобутдан бош кстарди. У Шарофат таърифлаганидек, сланÒ“оч ксринишда сди. ÒšоÒ“озга ксзи тушган Толибнинг сса аъзойи баданини совуÒ› тер босди: унда сз хотини ва дскончининг бекорчи сÒ“ли Каримнинг Ò›учоÒ›лашиб турган тасвири туширилган сди...

Qayd etilgan


Muhandis  22 Iyun 2013, 23:44:34

УЧ ЮА АК

(Ò²ИКОЯ)

— АмÒ“ир ёÒ“асптими?
МуÒ›аддас срининг саволига жавоб Ò›айтармай, дераза ойнасидан бодом гуллари тскилган йслакка Ò›аради. У ерда Ò›ора сосбон тутган А устам ксринди.
— Укангиз келаспти, — деди деразадан ксз узмай.
— Шундай ёмÒ“ирда-с? — Ўктам сукут саÒ›лади. — А устам сзи ажойиб йигит. Болалигидан мени схши ксради. Мана сзинг гувоÒ³, ксзим ожизлашиб Ò›олгандан бери кунора хабар олиб турибди.
БаÒ³ор ёмÒ“ири чиройли бслади. БаÒ³ор ёмÒ“ири бешафÒ›ат. БутоÒ›ларда жон Ò³овучлаб турган Ò“унчалар тскилди, йсллар лойга айланди, ксчада борган сари одамлар сийраклашиб, охири Ò³еч ким ксринмай Ò›олди.
Уларнинг турмуш Ò›урганига бир йил Ò³ам бслгани йсÒ›. Икки ойча муÒ›аддам Ўктам автофалокатга учраган сди. ЖарроÒ³лик амалиётидан кейин сса ксзи ксрмайдиган бслиб Ò›олди. Аввалига бунинг ваÒ›тинчалигини таъкидлаган мутахассислар бир оздан сснг бош чайÒ›аб Ò›олишди. Икки Ò³афтача бурун Ò›ариндоши Собир Тошкентда бир таниш дсхтири борлигини айтди-ю, ксксида умид уйÒ“онди. Кечагина сафардан Ò›айтган сди у.
— Шундай кунда шартмиди овора бслишинг? — деди укасига хижолатомуз йссинда.
— Кеча меÒ³монлар ксп сди, дуруст суÒ³батлашолмадик.
— У дсхтирлар Ò³ам снди илож йсÒ›, деди, — Ўктам чуÒ›ур хсрсиниб Ò›сйди.
— Собирдан сшитдим, — укаси афсусли оÒ³ангда гапирди.
— Ò²асса ва Ò›ора ксзойнак"¦ Бемаънилик!
МуÒ›аддас Ò³озиргина дамланган чойни уч марта Ò›айтаргач, пиёлаларга Ò›уйди. А устам улардан бирини акасининг Ò›слига тутÒ›азиб, чойга икки дона Ò›анд ташлади.
— Шундай скан, нима Ò›илардингиз бир неча кун сша ерда Ò›олиб? — суÒ³батга аралашди аёл.
— Ò²еч нимани ксрмасам Ò³ам шаÒ³ар айландим, текис, равон йсллардан юрдим. Лекин"¦ — Ўктам сна хсрсинди. — Òšадам Ò›сйганим хато йслга схшайди. Лешонам-да!
— Ò²адеб куюнаверманг, — деди А устам таскин оÒ³ангида. — Бугун бслмаса срта бирор чорасини топармиз.
Ўктам ширин чойдан Ò³сплади, дастурхонни пайпаслаганича нон бслагини олиб, оÒ“зига солди.
— Аоумид шайтон, — деди нонни чайнай туриб. — Лекин бошÒ›алардан кам жойим борлигини Ò³ис Ò›илишнинг сзи даÒ³шат мен учун.
— Ксзи ожизларнинг Ò³ам сшашга Ò³аÒ›и бор-ку, ака!
— ТсÒ“ри. Лекин менинг ксзим смас, кснглим ксрга схшайди.
МуÒ›аддас Ò›айнисига сирли нигоÒ³ ташлаб Ò›сйди. У Ò³ам снгаси томон маъноли боÒ›ди. ФаÒ›ат Ò›ора ксзойнак таÒ›Ò›ан Ўктамгина бундан мустасно сди, парво Ò›илмай, пайпаслаб ушлаган ёстиÒ“ига бош ташлади.
Сукунат даÒ³шатли бслади. Бир смас, учта юрак уриб турган жойдаги сукут!  Кимдир ссзламоÒ“и, кимдир тинглаши керак.
ФаÒ›ат ксзлар ссзлашди. Янга ва Ò›айнининг ксзлари! Ксзлар сирлашганда ссзлар ожиз Ò›олади. Ссзлар ксзлардан Ò›срÒ›ади.
Òšсллар бир-бирига чирмашди. БармоÒ›ларда титроÒ› бор. Òšсллар Ò›овушганда тиллар ожиз Ò›олади. Тиллар Ò›сллардан Ò›срÒ›ади.
Бсйлар бсйлашганда сйлар ожиз Ò›олади. Ўйлар сзин унутади. Ò²асжон Ò³ижрондан Ò›срÒ›ади.
Ўктам Ò›андай чсзилган бслса, шу Ò³олатда Ò›имир стмай ётар, аммо унинг уйÒ“оÒ›лиги аён сди. Янга ва Ò›айнининг сÒ³тирослари Ò›анчалик жунбушга келмасин, улар овоз чиÒ›ариш Ò³уÒ›уÒ›идан маÒ³рум сканликларини Ò³ис Ò›илиб турардилар. Висол бесадо сди. Висол дилбар ссзлардан, иÒ›рору изÒ³орлардан мосуво сди.
— МуÒ›аддас!
Янга ва Ò›айни чсчиб тушди. Аёл шоша-пиша ихтиёрсиз равишда сочларини тсÒ“рилаган бслди.
— ТомоÒ“им Ò›аÒ›раб кетди, — деди Ўктам.
Òšайнисига бир Ò›араб Ò›сйган МуÒ›аддас титраётган бармоÒ›лари билан чой Ò›уйиб, пиёлани авайлаб срининг Ò›слига тутÒ›азмоÒ›чи бслди. Аммо унинг пиёла тутган Ò›сли бир дам муаллаÒ› Ò›олди. Кутилмаганда Ўктам жиддий Ò³олда ксзойнагини олди-ю, хотинига аччиÒ› кулимсираб Ò›аради:
— Сочинг тсзÒ“иб кетибди, рсмолингни тузат"¦

Qayd etilgan


Muhandis  26 Iyun 2013, 23:03:02

— Xudo yo`liga sadaqa qiling, mulla aka!
Ravshan qizga ijirg`angan ko`yi nazar tashlab, nigohini tez tortdi-yu, yo`lida davom etdi.
— Bo`lmasa, fol ko`rib qo`yaman, to`xtang!
Bu safar ichida so`kindi. Shunda birdan esiga tushdi (avval e'tibor qilmagan ekan). Lo`li qiz to`rt kundan beri uning yo`lini to`sib, shu gaplarni takrorlaydi. Ilk kunda bir-ikki so`m sadaqa qilib yuborgandi. O`shanda o`rtog`i to`g`ri aytgan ekan: "Bunaqalarga bir marta sadaqa bersang, tanib qolib, har kun yo`lingni to`saveradi".
Ertasi tushda ishdan qaytayotib tanish lo`li qizga ko`zi tushdi-yu, eti jimirlab ketdi. Xayriyat, ko`chada odamlar siyrak edi.
— Mulla aka...
— Nima istaysan mendan? — dedi g`azab bilan uning gapini bo`lib.
— Jahlingiz chiqmasin.
— Nega har kun yo`limga chiqib, asabimga tegasan? Pul kerakmi senga? Qancha bersam tinch qo`yasan meni?
— Puling o`zingga buyursin, — dedi lo`li qiz birdan jiddiy tortib. — Bizda ham nafsoniyat bor.
— Nimaga bo`lmasa xira pashshaga o`xshab yopishib olding?
— Seni yaxshi ko`rib qoldim.
— Tentak ekansan!
Ravshan tag`in ichida so`kinib, yuzini burdi.
— Tixta! — dedi qiz. — Yaxshisi, gaplarimga quloq sol. Bo`lmasa, seni jodu qilaman, baribir meniki bo`lasan.
Bu safar yigit ovoz chiqarib so`kindi. Sochi mayin, lekin xunuk to`zg`igan, odmigina ko`ylagining yenglari kirlangan lo`li qizdan takror ijirg`anib, tez-tez yurib ketdi.
— Eslab qol, — deb qichqirdi lo`li ortidan, — mening ismim Marziya!
Tuni bilan bu noxush diydorni eslab, mijja qoqmadi. Lo`li qizning yaltiroq ko`zlari ko`z oldidan nari ketmasdi. Ikki kun jinnisifat holda ishga qatnab yuraverdi. Uchinchi kuni ishtahasi yo`qolib, qo`l-oyog`idagi harakatlar tobora sustlashib borayotganini his qildi. Bir haftaga yetar-yetmas butunlay to`shakka mixlanib qoldi. Barmoqlari piyola tutishga ham ojiz edi. Nasiba bir yarim yashar qizalog`ini ko`targancha qaynonasini chaqirgani ketdi. Xotini uydan chiqishi bilan kutilmagan dahshatlar eza boshladi Ravshanni. Ko`z oldida avval xira tuman paydo bo`lar, keyin tuman asta-sekin quyuqlashib, unda lo`li qizning qiyofasi namoyon bo`lardi. Yigit bu vahimali qiyofani haydamoqqa qanchalik urinmasin, badanining biror a'zosi qimir etmasdi. Hatto qichqiray desa, ovozi chiqmaydi.
Ota-onasi tezda yetib kelishdi. Ammo chaqirgan do`xtirlaridan biror naf tegmadi. Dorilar ham bekor ketdi. Ahvoli battar yomonlashdi uning. Oxiri folbinga ko`rsatishdi.
— Mullaga o`qitish kerak, — dedi u. — Bo`lmasa, o`lib qoladi.
Har holda bir qo`lli, badbashara mullaning o`qiganlari zoye ketmadi. Shundan so`ng Ravshan qayta oyoqqa turdi. Ammo u parishonhol, na xotini, na qizini erkalash xayoliga kelar, soatlab bir nuqtaga tikilganicha xayol surib o`tirardi. Ahyon-ahyon tunlari alahsirab "Marziya! Marziya!" deb qichqirar, bolasini allalayotgan Nasiba buni ko`rib tursa-da, hech qachon yuziga solmasdi. Rashk xanjari yigirma ikki yoshli kelinchakning ko`ksiga chuqur botib ketgan bo`lsa ham u eridan Marziyaning kimligi haqida so`rashga botinolmasdi.
Oila, ro`zg`or degani Ravshanning xotiridan batamom ko`tarilgan, u endi ichkilikka ruju qo`ya boshlagan edi. Shunda ham xotini ichiga yutdi alamini. Er esa yostiqdoshiga qo`l ko`taradigan odat chiqardi. Nasiba baribir chidadi. Na ota-onasi, na qaynota-qaynonasi, hech kimga bu xususda og`iz ochmadi.

* * *
Ravshan soy yoqasidagi yalanglikda joylashgan lo`lilar qarorgohiga kelganida kun peshindan og`ib qolgandi. Tevarak bo`ylab o`nga yaqin matodan bichilgan uylar, har joy-har joyda to`p-to`p kul uyumlari ko`zga tashlanardi. Tol soyasiga to`shalgan sholcha ustida uch nafar lo`li bolasi qip yalang`och holda bir-biri bilan olishib yotar, chekkadagi xarsang toshda uzun sochli, rangi qop-qora, qo`llari gavdasiga nisbatan uzunroq ko`rinadigan lo`li yigit o`tirardi. U Ravshanga ko`zi tushishi bilan o`rnidan turib, yaqinlasha boshladi.
— Salom! — dedi yetib kelgach, ko`rishish uchun qo`l cho`zib. — Adashmasam, ismingiz Ravshan?
— Qayerdan bilasan?
— Marziya aytgan edi.
Ravshan bir seskandi.
— O`zi qayerda? — deb so`radi sekingina. — Bozor atrofida ko`rinmaydi?
— Uyma-uy yurgandir-da sanqib.
—O`zingning isming nima?
— Andino.
Ravshanning kulgusi qistadi. "Morena Klara" nomli chet el seriali yodiga tushdi. Lo`li yigitning uzun sochlari shaqiqiy Andinoni eslatsa-da, bu nom unga umuman yarashmagandek tuyuldi.
— Yoshing nechada, Andino?
— Yaqinda o`n yettiga to`laman.
— Uylanishingga ham oz qolibdi-da, a?
— Uylanganman, — dedi beparvo. — Ikkita xotinim bor.
— Hazilkash ekansan.
— Hazili yo`q. Ikkovi ham o`zimizning elatdan. Bittasini bu yerlarga olib kelganman. Ikkinchisi uyda qolgan, bolamizga qarayapti.
— Marziya kiming bo`ladi?
— Xotinim.
To`satdan Ravshanning boshiga zarba urilganday bo`ldi.
— Yana hazillashayapsanmi? — dedi xiyla asabiy. — Yo o`zi shunaqa ovsarroqmisan?
— Qizishmang, — dedi lo`li yigit xotirjam. — To`g`ri, Marziya mendan to`rt yosh katta, lekin unashtirilganimizga bir yil bo`layapti.
—Nega unda...
— Hammasidan xabardor bo`lib, jim qarab turibsan, demoqchimisiz? Bizlarda ham g`urur bor, aka. Lekin elatiizda insonning shaxsiy erkiga hech kim to`sqinlik qilmaydi. U kimni xohlasa, o`shani sevadi.
— Men Marziyaga uylanmoqchi bo`lsam-chi?
— Ixtiyoringiz, — kuldi Andino. — Lekin hali hech kimning lo`li qiz bilan oila qurganini eshitmadim. Yetti pushti kuyadi, aka!
Shu payt tol soyasidagi lo`livachchalarning qiyqirig`i avjiga chiqdi. Andino ular tomon o`girilib, nimadir deb baqirarkan, o`z shevasida so`kinib qo`ydi.
— Aytchi, Andino... — Ravshan bir nafas yutdi. — Marziya joduni biladimi?
— Havosini olgan u, hamma usullarini biladi.
Ravshan xayolga cho`mdi. Azobli kunlari xotirida bir-bir jonlanarkan, xayr-ma'zurni ham unutib, sekingina yo`lga otlandi.
— Ketyapsizmi? — dedi Andino. — Kutmaysizmi uni?
— O`zim topib, gaplashaman.
— Ehtiyot bo`ling!

* * *
Soyning bir tomoni terakzor. Ajriq qoplagan tekislikning o`rtasidan torgina egri so`qmoq o`tgan. Shu so`qmoqdan Marziya qo`lidagi tasbehni o`ynatganicha yolg`iz kelardi.
— Meni izlab kelishingni bilardim, — dedi u Ravshanning oldida to`xtab.
— Mendan nima istaysan?
— Yana o`sha savol. Men esa javobni takrorlab o`tirmayman.
— Menga qara, — dedi o`zini vazmin tutishga harakat qilib. — Tinch qo`y odamni. Yetar shuncha qilg`iliklaring.
— Senga hech nima qilganim yo`q-ku?!
— Sen meni jodu qilding. Bir o`limdan qoldim.
— Bo`lmagan gap, — dedi lo`li qiz. — Bunga o`zing qattiq ishongansan va nuqul Marziya haqida o`ylayvergansan. Hech qanaqa jodu-podu yo`q bunda.
— Aldayapsan! — asabiylasha boshladi yigit. — Uyimdan baraka uchdi. O`z yaqinlarim, hatto xotinim va qizimdan ham sovutding.
— Hammasiga o`zing aybdorsan.
— O`chir! — qizni bo`g`ib ushladi.
— Tentaklik qilma! Biznikilar ayol kishiga qo`l ko`targanlarni kechirishmaydi. Seni jodu qilish niyatim bo`lsa, allaqachon burningdan ip o`tkazib olgan bo`lardim. Oyoq izing qolgan tuproqdan bir chimdim olib, seni telbaga aylantirardim. Xotining va bolangni o`ldirardim!
Ravshanning qo`llari bo`shashdi. Miyasida kuchli og`riq turdi. Ixtiyorsiz ravishda chimga cho`karkan, barmoqlari bilan boshini changallab oldi. Lo`li qiz ham uning yoniga o`tirdi.
— Marziya, ming la'nat senga ham, urug`ingga ham! — dedi yigit unga qaramay. — Nega o`z ering qolib, birovning hayotiga aralashasan?
— Xohlagan insonimni yaxshi ko`rishim mumkin. Bu mening huquqim.
— Qaniydi, menga senlarning hammangni bo`g`ib o`ldirish huquqi berilsa!
— Yana tentaklik qilayapsan, — dedi qiz. — Sizlar bizni bir burda non gadosi deb o`ylaysizlar. Nega odamlar lo`lidan jirkanadi? Axir, bizda ham yurak bor-ku?!
— Nimaga unda daydi itga o`xshab ko`chama-ko`cha yurasan?
— Haqorat qilma! Ota-bobolarimizdan qolgan bu. Bizni pulga muhtoj deb o`ylasang xato qilasan.
— Birovning oilasini buzishni ham ota-bobong o`rgatganmi?
— Senday qaysar odamni ko`rmaganman, — dedi Marziya o`rnidan turib. — Boraver, biz boshqa uchrashmaymiz.
— Shunaqa deysan-u, yana ertaga "lop" etib yo`limdan chiqasan.
— Yo`q, — dedi Marziya jiddiy. — Meni boshqa ko`rmaysan!

* * *
Lo`li qizning bashorati to`g`ri chiqdi. Ravshan uch kun davomida Marziyani uchratmoq ilinjida qancha ko`cha kezmasin, ko`rmadi uni.
Shanba tongidagi noxush havo kechga borib jalani boshladi. Oqshomda lo`lilarni g`aflat bosdi. Kuchli sel shovqinini sezib, ayollar bolalarni, erkaklar esa motosikllarini xavfsiz joyga yetkazish uchun yelib-yugurayotganlarida Marziya hammaning esidan chiqqan edi...
— U sel kelishini oldindan bilardi va hammamizni ogohlantirardi, — deydi Andino. — Lekin o`sha kuni... Hayronman. U o`ziga o`zi hukm chiqargan!

PS. Lo`lilarning qarorgoshi bizning uydan uncha olis emasdi. Marziya o`lgan kuni tuni bilan uxlay olmadim. Elatdoshlarining faryodi yo`l bermadi bunga.

Qayd etilgan


Ansora  29 Iyun 2013, 17:12:38

Assalomu alaykum.


Muhandis, har bir hikoyani alohida mavzuga yozmasdan bir mavzuda birlashtirsangiz ham bo'ladi.


"Jo'rabek Ramazonov hikoyalari" deb mavzu oching va butun hikoyalarni birlashtiring. 


Yana boshqa bir maullifni hikoyalarini joylamoqchi bolsangiz yana alohida mavzu oching va butun hikoyalarini bir mavzu ostida birlashtiring. Rahmat.

Qayd etilgan


Muhandis  30 Iyun 2013, 12:04:28

AJAL APPARATI

(mistik hikoya)

Sodiq boyvachcha avvaliga Muxtor telbaning kashfiyotiga ishonmadi. Keyin mendan nima ketdi degan fikrda yarim kechasi Muxtorning gadoy topmas ko`chadagi chordevori tomon yo`l oldi.
Aslida Xudo Sodiqni g`alati yaratgan. Shaharda uning qo`lidan o`tmagan fohishaning o`zi qolmadi hisob. Borib-borib boyvachcha suyuqoyoqlarni ham millatiga qarab tanlaydigan bo`ldi. Bugun esa Muxtorning gapi hammasidan oshib tushdi. Nima emish, ozgina xarajatidan qochmasa, dunyoning xohlagan burchagida istiqomat qilayotgan, tarixning istalgan davrida yashab o`tgan ayol bilan qo`shib qo`yadi!
— Seni jinnixonaga jo`natish uchun pulimni ayamayman, — dedi Sodiq boshida.
— Shoshmang! Siz ilm-fanning qanchalar yuqorilab ketganini bilmaysiz. Shu bilan birga mening naqadar qobiliyatli ekanligimni ham. Yarim tunda uyimga boring, o`zim yaratgan mo`'jizani ko`rsataman sizga.
Sodiq mashinani to`xtatib, sekin tushdi. Muxtorning uyigacha yana yuz qadamlar bor, lekin u yog`iga mashina o`tolmaydi. Qorong`uda amallab yurarkan, bugungi suhbatni yana bir bor xotiridan o`tkazib, bu qanaqa mo`'jiza bo`lishi mumkinligini aqliga sig`dirolmadi.
— Kiravering, — dedi uxlamay uni kutib o`tirgan Muxtor. — Kelguningizcha apparatni yana bir bor sinab ko`rdim. Juliya Robertsning oldida ozg`in jussamdan uyaldim-u, darrov izimga qaytdim.
— Aljirama! Tezroq ko`rsat o`sha mo`'jizangni.
— Bu yoqqa, — dedi uni ichkariga boshlab.
Xona o`rtasida joylashgan apparat bir qarashda fabrikadagi uskunalarga o`xshab ketardi.
— Mana bu yerga o`tirasiz, — dedi Muxtor o`rindiqni ko`rsatib. — Men esa sizni xohlagan mamlakatingizga jo`nataman.
Sodiq ko`zlariga ishonmay, sekin kursiga cho`kdi. Muxtor unga allaqanday uzuk tutqazdi:
— Istagan barmog`ingizga taqing, bu qaytish moslamasi, ishingiz bitishi bilan tugmachasini bosasiz.
Boyvachcha uning aytganlarini bajargach, Muxtor apparat bo`ylab bir ko`z yugurtirib chiqdi-da, tag`in mijoziga yuzlandi:
— Anna Karenina sizga yoqadimi?
— Kim u?
— Haligi... Tolstoy yozgan-ku?!
— E, o`rismi, kerakmas, o`ris qizlar me'daga tekkan.
— Bo`lmasa, Misrga jo`nataman, Kleopatraga qalaysiz?
— Vaysamay, tezroq hunaringni ko`rsat! — borgan sari Sodiqning toqati toq bo`lardi.
— Yaxshi. Lekin esingizda bo`lsin, uchrashgan ayollaringiz bilan hech narsa yemang ham, ichmang ham. Apparatim mana shu tomondan mukammal emas.
— Tushundim, — dedi hech nimani tushunmagan bo`lsa ham.
Bir lahza so`ng u o`zini shohona xobgohda ko`rdi. Tevarak bo`ylab yoqilgan sanoqsiz shamlar yorug`ida aqli xiralashib, xayolida Muxtor jonlandi. Ammo shu payt etagi uzun, yengsiz va yoqasiz ko`ylakdagi sohibjamolga ko`zi tushib, bor o`ylari tumanday tarqab ketdi.
— Bunaqa g`alati liboslarni qayerdan olding? — dedi qiz sof o`zbek tilida, uning ko`hlikkina kostyum-shimiga ishora qilib.
— Sen... Kleopatramisan? — o`zini telbaga aylanib borayotgandek his qilardi Sodiq.
— Baqraymasang-chi! Kim bo`lishim kerak edi?
Boyvachcha haligacha hushini yig`olmasdi. Biroq yalang`och ayol qarshisida boshqa jami aqlga sig`ar-sig`mas kechinmalarni unutib qo`yardi u. Bu gal ham shunday bo`ldi. Ikki soatlar vaqt o`tib, shundoqqina qulog`i ostida Kleopatraning xavotirli pichirlashi eshitildi:
— Sezar keldi!
Sodiq shosha-pisha qo`lidagi uzuk tugmachasini bosdi-yu, uyqusizlikdan ko`zlari qizargan Muxtorning ro`parasida paydo bo`ldi.
— Qalay, Misr malikasi bilan birga bo`ldingizmi?
— Ha, Sezardan oldin, — kulimsirab javob qildi.
— Yaxshiyam ulgurdingiz. Yuliy ustingizga kelib qolsa bormidi... Bilasizmi, yarim tun bo`lsa ham belida qilichi bor edi.
— Sen qayerdan bilasan?
— Hammasini ko`rib turgandim.
— Obbo, yaramas-ey! — dedi Sodiq. Keyin bir dasta pulni Muxtorning qo`liga tutqazdi. — Ertaga yana kelaman.
Ertasi uni Muxtor Bavariyaga jo`natdi. Shu kecha boyvachcha endigina Gitler bilan tanishgan Yeva Braun yotog`ida bo`ldi. Indiniga Merilin Monroni ixtiyor etdi. Keyin Yelizaveta, Anna, Madonna... Aylanib-aylanib, Yekaterinani ham tanladi. Nihoyat Ispaniyaga navbat yetgach, Muxtor uni tarixiy Valensiyaga jo`natdi. Ammo boyvachcha shu tun jazmani bilan ko`z ochib-yumguncha Rimga o`tib qolganini payqamadi. Navbatdagi ayol boshqalaridan farqli chiqib qoldi. U visoldan oldin bir qultumdan ichishni taklif qildi.
— Muhabbatni yanada shirin qiladi bu, — dedi qiz. — qadimdan qolgan Sirakuz sharobi.
Nigohlari yarim jiddiy, mallasoch qiz qarshisida boyvachcha Muxtorning ogohlantirishini unutib qo`ydi. Qizdan oldin qadahni labiga tekkizdi-yu, jasurligini namoyish etish maqsadida bir ko`tarishda bo`shatdi...
O`sha kecha Sodiq qaytmadi. Ertasiga ham, indiniga ham. Muxtor o`zini qo`yarga joy topolmas, apparatning sarguzashtni ko`rsatuvchi ekrani qorayib qolgandi. Tarixiy Valensiyaga borishga urinib ko`ray desa, uzuk ham Sodiqda.
Uch kundan so`ng temir-tersaklar orasida hushsiz yotgan Muxtorni formali odamlar uyg`otdi. Xiyla o`ziga kelgach, shunday izoh berdi u:
— Hammasiga men aybdorman. Kallam qursin! Ispaniya desa, kelib-kelib Lukretsiyani tanlaymanmi? Lekin Sodiqqa hech narsa ichmasligini tayinlagandim. Borjia zaharidan esa hech kim tirik qolmagan.
Shu kunning o`zi Muxtorni jinnixonaga jo`natishdi. Oradan yillar o`tdi hamki, Sodiqni birov uchratgani yo`q.

Qayd etilgan


Muhandis  30 Iyun 2013, 12:08:36

MUNOSABAT

"AJAL APPARATI"ni  O`QIB"¦

Tobora ommalashib borayotgan davriy nashrlar bugungi kunning eng dolzarb mavzularini turli janr, turli uslublarda bayon etishi lozim, deb o`ylayman.
Ijodkor Jo`rabek Ramazonovning "Ajal apparati" deb nomlangan mistik-xayoliy hikoyasi ana shunday e'tiborli materiallardan biri hisoblanadi. Unda boyligini hoyu-havas yo`lida, fahsh ishlarga sarflagan boyvachchaning sirli va ayanchli qismati haqida yozilgan. O`z navbatida qobiliyatini insoniyatga naf keltirishi mumkin bo`lgan kashfiyotlarga emas, uch-to`rt so`m pul topuvchi bema'ni ixtiroga bag`ishlagan Muxtorning so`nggi makoni jinnixona bo`ladi.
Xo`sh, muallif nega xayolidagi uskunani "vaqt mashinasi", "zamonlar ko`prigi" yoxud shunga o`xshash birorta qiziqarli nom bilan atamay, aynan "ajal appparati" deb nomladi? Bizningcha, mazkur matohga eng munosib nom shu! Chunki fahsh har bir tuzum, har bir davrda insonlarni o`ylantirgan, unga mukkasidan ketganlarni esa tanazzulga boshlagan. Sodiq boyvachcha ham insoniy e'tiqodiga sodiq qolmasdan, bu botqoqqa botishning eng antiqa usulini tanladi. Uning kirdikorlaridan hamma bexabar go`yo. Ammo gunoh ishning ajrimi tayin — nihoyat u kushandasini ham aynan o`zi ishqiboz bo`lgan ayollar orasidan topdi.
Hikoyaning shu nuqtasini chuqurroq anglamoq uchun Viktor Gyugoning dramasini va Genri Kokning marhum adabiyotshunos ustoz Ozod Sharafiddinov tarjima qilgan "Rutbalik ma'shuqalar" asarini ko`zdan kechirmoq lozim. Lukretsiya — behayoligi bilan tarixda nom qozongan, xushtori va erlarini ayamasdan Borjia zahari yordamida halok qilgan shafqatsiz ayol. Pinhona qilmishlari uchun afsus chekishni xayoliga ham keltirmagan Sodiq oxiri ana shunday "ma'shuqa"ning qurboniga aylanadi.
Bir paytlar "Shaytanat"ga jinoyatchilikni targ`ib qiluvchi asar sifatida qarovchilar uchraganidek, bir qarashda mazkur mitti hikoyada ham badiiy adabiyot uchun zarur bo`lgan ezgulik yo`qdek ko`rinadi. Biroq bu bir yoqlama yondashishdan bo`lak narsa emas. Chunki hamma gapni muallif aytsa, kamiga o`zi xulosa chiqarib qo`yaqolsa, vaqt sarflab o`qigan o`quvchi nimani mulohaza qilsin? Axir, oq`uvchi uchun "kсp narsa qoldirgani" bois ham Akutagava asarlari yuz yildan buyon barhayot emasmi? Marhum adib Shukur Xolmirzaev bundan o`n ikki yil muqaddam Jo`rabekka ta'rif berib, "Undan yozuvchi chiqadi!" deganlarida adashmagan ekanlar"¦
Ajal apparati ramziy bir atama. Ijtimoiy tarmoqlar orqali yor izlab adashayotganlar, o`z ism-sharifi o`rnida tarixda o`tgan mashhur ayollar, xonanda-yu aktrisalar, badiiy asar qahramonlari nomlarini qo`yib, uyalmay-netmay virtual xiyonatga berilganlar bugungi kunning eng og`riqli mavzularidan. Internetda to`qqiz mingta o`z joniga qasd qilishga chorlovchi, to`rt mingdan ziyod pornografiyani targ`ib qiluvchi saytlar mavjud. Bilimlarini oshirish yo`lida "o`rgimchak to`ri"dan manba izlayotgan yoshlarimiz bot-bot adashib, yuqoridagi kabi saytlarga ham "mehmon" bo`lishadi. Ularni faqat oddiy taqiq emas, turli misollar, har xil janr ko`rinishdagi materiallar orqali illatlardan ogoh etmoq maqsadga muvofiq. "Ajal apparati" ana shunday maqsad yo`lida qo`yilgan qadamlardan biri. Xayoliy xiyonatning inson ongiga salbiy ta'sir etishi mutaxassislar tomonidan aniqlangan. Bebaho xazina — internet tarmog`idan nobop maqsadlarda foydalanayotganlar soni ortib borayotgani tashvishli hol, albatta.
Bashariyat ma'naviyatiga zid holatlar har davrda qoralangan. Masalan, Shoh Edip fojiasi yigirma olti asrdan buyon qiymatini zig`ircha yo`qotgan emas. Adashgan insonlar qismati bizga ibrat bo`lsin; maktab yoshidagi bolamizga uyali telefon sovg`a qilayotganimizda, undan qanday yaxshi-yomon maqsadlar yo`lida foydalanish mumkinligini nazarda tutaylik; kompyuterda qanaqa o`yin bilan bandligini, internetning qaysi "ko`cha"lariga kirib-chiqayotganini bee'tibor qoldirmaylik. Bugungi kun nashrlarimiz, ularning jonkuyar mualliflari bayon etayotgan dolzarb mavzular diqqatimizda bolsin va"¦ yoshlarimiz kamolini ko`raylik!


Normat YO`LDOShEV,
filologiya fanlari nomzodi, adabiyotshunos, dotsent.

Qayd etilgan