Farg’ona shahri haqida ensiklopediyalarda  ( 15814 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 B


Margilanets  02 Avgust 2006, 07:43:35

Fergana, city in eastern Uzbekistan, at the southern edge of the Fergana Valley. Fergana is about 420 km (about 260 mi) east of Toshkent, the capital of Uzbekistan, and about 75 km (about 45 mi) west of Andijon. Fergana has been a center for oil production in the Fergana Valley since the region's first oil refinery was built near the city in 1908. Since then more refineries have been added, and Fergana is one of the most important centers of oil production and refining in Uzbekistan. Natural gas from western Uzbekistan is transported by pipeline to the valley, where it is used to produce fertilizer. The Fergana Valley was the most important irrigated-cotton region of the former Union of Soviet Socialist Republics (USSR). Cotton growing and processing has been the dominant economic activity here for centuries, supplied by water from small streams flowing from the surrounding mountains. The Great Fergana Canal, built almost entirely by hand during the 1930s, passes through the northern part of the city.

Fergana was founded as a garrison town by the Russians after they captured the khanate of Kokand (present-day Qŭqon). It was first named Novyy Margelan (Margelan is an old Islamic town nearby), then renamed Skobelev in 1907 after the Russian in charge of the capture of Kokand. It has been called Fergana since 1924. Population (1999 estimate) 182,800.

Encarta Encyclopedia 2004.

Qayd etilgan


Margilanets  02 Avgust 2006, 07:44:21

Fergana (Uzbek: Farg'ona [Ôàðãîíà] or Farghana, Russian: Ôåðãàíà, the "land between two rivers" ) is a city (1999 population: 182,800) and the capital of Fergana Province in eastern Uzbekistan, at the southern edge of the Fergana Valley in southern Central Asia, cutting across the borders of Kyrgyzstan, Tadjikistan, and Uzbekistan. Fergana is about 420 km east of Tashkent, and about 75 km west of Andijan. It is located at latitude 40 23' 36" N , longitude 71 46' 46" E.

Fergana was founded in 1876 as a garrison town and colonial appendage to Margelan (13.5 miles to the northwest) by the Russians after they conquered the Khanate of Kokand. It was initially named New Margelan (Íîâûé Ìàðãåëàí), then renamed Skobelev (Ñêîáåëåâ) in 1910 after the first Russian military governor of Fergana Valley. In 1924, after the Bolshevik reconquest of the region in 1918-1920, the name was changed to Fergana, after the province of which it was the centre [1].

Zoroastrian literature identifies the area as the Zoroastrian homeland. Fergana also played a central role in the history of the Mughal dynasty of South Asia in that Omar Sheikh Mirza, chieftain of Farghana, was the father of Zahiruddin Muhammad Babur (1483-1530), founder of the Mughal dynasty in India. At Mirza's death in 1498, Babur, though still a minor, himself became chief.

During the expansion of Russia in the nineteenth century the Russians invaded Turkistan, gradually taking it over between 1855 and 1884. They took the capital of the Kokand Khanate in 1873 and included it within what was named the Fergana province of the Russian empire.

Fergana’s wide, orderly tree-shaded avenues and attractive blue-washed 19th century czarist colonial-style houses are said to mimic the appearance of pre-modern and pre-earthquake Tashkent. There is a high proportion of Russian, Korean and Tartar inhabitants compared to other Fergana Valley cities.

Fergana has been a center for oil production in the Fergana Valley since the region's first oil refinery was built near the city in 1908. Since then, more refineries have been added, and Fergana is one of the most important centers of oil refining in Uzbekistan. Natural gas from western Uzbekistan is transported by pipeline to the valley, where it is used to produce fertilizer. The Great Fergana Canal, built almost entirely by hand during the 1930s, passes through the northern part of the city.

Wikipedia, the free encyclopedia

Qayd etilgan


Margilanets  02 Avgust 2006, 07:44:42

Fergana or Ferghana, city (1989 pop. 200,373), capital of Fergana region, E Uzbekistan, in the Fergana Valley. The marketing center of a large oasis area, it has silk, cotton, and artificial fiber industries. Oil, coal, and uranium ore lie in the area. Founded in 1876 by the Russians as Novy Margelan, the city was renamed (1907) Skobelev and later (1924) Fergana.

Columbia encyclopedia

Qayd etilgan


Margilanets  02 Avgust 2006, 07:45:04

Фергана (до 1910 — Новый Маргелан, в 1910—24 — Скобелев), город, центр Ферганской обл. Узбекской ССР. Расположен в юж. части Ферганской долины, на конусе выноса р. Шахимардан, на высоте 580 м над уровнем моря. Ж.-д. станция. 132 тыс. жителей в 1976 (9 тыс. в 1897, 14 тыс. в 1926, 36 тыс. в 1939, 72 тыс. в 1959, 111 тыс. в 1970). Основана на территории бывшего Кокандского ханства в 1877 как центр Ферганской обл. С 1918 в составе Туркестанской АССР, с 1924 в Узбекской ССР. С 1938 областной центр.

Современная Ф. — самый крупный по промышленному значению город Ферганской долины и второй (после Ташкента) в республике. Основные отрасли промышленности: химическая (заводы нефтеперерабатывающий, азотных удобрений, химического волокна, фурановых соединений), лёгкая (хлопкоочистительный завод, текстильный комбинат, комбинат искусственых кож, шёлкомотальная, обувная, швейные фабрики), стройматериалов (заводы деревообрабатывающих, железобетонных изделий, домостроительных комбинат и др.), пищевая (крупный масложировой комбинат, хлебо- и мелькомбинаты, консервный, 2 молочных завода и др.). Завод «Газоаппарат». ТЭЦ.

В Ф. — педагогический, и политехнический институты, филиал Ташкентского с.-х. института; техникумы — лёгкой промышленности, нефтяной, индустриальный, политехникум, кооперативное, музыкальное училище. Узбекский театр музыкальной драмы и комедии и рус. драматический театр. Краеведческий музей (образован в 1896 как музей Туркестанского отделения Русского географического общества). Ряд промышленных предприятий и учебных заведений Ф. расположен в его спутнике — поселке Киргили, подчинённом Ферганскому горсовету.

Большая Советская энциклопедия

Qayd etilgan


Margilanets  02 Avgust 2006, 07:45:51

ФЕРГАНА - (до 1910 Новый Маргелан, в 1910-24 Скобелев), город в Узбекистане, центр Ферганской обл. Железнодорожная станция. 226,5 тыс. жителей (1991). Нефтеперерабатывающая, нефтехимическая и химическая (азотные удобрения, химические волокна, пластмассы и др.), легкая (текстильная, хлопкоочистительная, шелкомотальная, обувная), пищевкусовая промышленность. 2 вуза, 2 театра. Основан в 1876.

Большой энциклопедический словарь

Qayd etilgan


muxbir  22 Yanvar 2010, 11:38:00

ФАА ҒОАА (1907 й.гача — Янги Марғилон; 1907 — 1924 й.ларда Скобелев, маҳаллий талаффузда — Искобил деб аталган. Лодшо А оссиссининг Ўрта Осиёни босиб олишда ва кейинги йилларда ксплаб қирғинбаротлар уюштирган генерали М.Д. Скобелев номига қсйилган) — Фарғона вилостининг маъмурий, иктисодий ва маданий маркази, республиканинг йирик шаҳарларидан бири. Майд. 0,09 минг км2. Аҳолиси 222,4 минг киши (2004, Фарғона водийсидаги шаҳарлар ичида аҳоли сони бсйича 3-сринда). Шаҳар Фарғона водийсининг жан. қисмида, Олай тоғларининг стагида, 580 м баландликда жойлашган. Иклими континентал. Ўртача йиллик т-ра 13°. Янв.нинг сртача траси —2,7°, июлники 26,4°. А­нг паст т-ра 27°, снг юқори т-ра 42°. Йилига 192 мм ёғин тушади. Ағиннинг ксп қисми қиш ва баҳор фаслларида ёғади. Ғарбдан баъзан қаттиқ шамол ва гармсел, Олай тоғи (Шоҳимардонсой водийси)дан тоғводий шамоли ссади.
Ф. ссзининг келиб чиқиши тсғрисида турли фикрлар мавжуд. Олимлар «Ф.» ссзининг бундан 13 аср илгари суғд ёзувларида «Ларғана», «Лрағана» шаклларида ёзилганлигини ҳамда ҳинд-санскрит тилида «кичик вилост»; форс тилларида «тоғ оралиғидаги водий», «атрофи берк сойлик» деган маъноларга сга бслганлигини таъкидлайдилар.
1876 й. А оссис империсси Қсқон хонлигини йсқотиб унинг ҳудудида Фарғона вилостини тузгач, маъмурий марказ қуриш учун Марғилондан 10 км жан.да жойлашган Армозор ва собиқ Сим, Чиринган қишлоқлари срнини танлади. Шаҳар қурилиши лойиҳа бсйича 1877 й. июнда бошланди. Қурилиш ҳаражатлари, асосан, меҳнаткашлар зиммасига юкланди (солиқ солинди). Бу шаҳарни катта майдонни қуршаб олган қалъа ичида қуриш ксзда тутилди. Қалъадан шим.ғарб ва ғарбга томон радиус шаклида учта узун ксча қурилди. Улардан бири сски Марғилон томонга йсналди. Бу ксчалар параллел тор ксчалар б-н туташтирилди. Генерал-губернатор шаҳарни Янги Марғилон деб аташни буюрди. Шаҳарнинг қурилиши 1904 й.да скунланди. Янги Марғилон, асосан, Марғилонсойнинг чап соҳилида жойлашди. Ўнг соҳили бозор учун мслжалланди. Шаҳарнинг жан. қисмида казармалар қурилди, ғарбий қисмида ҳарбий бошқарма жойлаштирилди. 1880 й.да бу бошқарма ёзги ҳарбий лагерга сзгартирилди.
Шаҳар ксчаларининг ҳар икки томонига дарахт скилди. Шаҳарда саноат корхоналари қурилмади. 1898 й. Самарқанд—Андижон т.й. стказилишига қарамасдан, шаҳарнинг кенгайиши ва ривожланиши секинлик б-н борди. 1891 й.да шаҳарда 2 та пиво пишириш ва битта кснчилик з-ди фаолист ксрсатди. Маҳаллий срим кустарь корхоналар маҳаллий хом ашёни қайта ишлаш б-н шуғулланарди. Лахта тозалаш з-ди фақатгина т.й. стказилгандан кейин қурилди. 1899 й.да Янги Марғилон ш. аҳолиси атиги 4 минг кишини ташкил стди.
1907 й.да мустамлакачи маъмурлар шаҳар номини сзгартириб, Скобелев деб атадилар. Ўша йили т.й. вокзалини ҳам қуриш бошланди.
1914 й.да сна 4 та пахта тозалаш з-ди ва 8 та пилла қуритиш мосламаси фойдаланишга топширилди. Шаҳарчада, асосан, подшо маъмуристи ва амалдорлари, ҳарбийлар, савдогар ва маҳаллий бойлар сшарди. 1913 й.да шаҳар аҳолиси 14 минг кишига етди. Шундан сзбеклар атиги 3216 кишини ташкил стди.
Шаҳар тунда 80 та ёритқич (фонус) б-н ёритиларди. Дсконлар аҳолига хизмат ксрсатган. 1917 й.гача шаҳардаги 3 та гимназисда 600 сқувчи, 5 та мактабда сса 821 сқувчи сқиди. Уларга 20 сқитувчи сабоқ берди. Шаҳарда биргина касалхона (35 срин) ва бир дорихона мавжуд сди.
1917й. 6—7 дек.да Скобелевда ҳокимистни шсролар сгаллади. 1921 й. да Ўрта Осиё ипакчилик саноатининг дастлабки корхонаси — пиллакашлик ф-каси фойдала нишга топширилди. 1917 й.гача шаҳарда, қуввати 700 кВт бслган хусусий (Липинскийга қарашли) слектр стсси бслган. Ўша йилдан кейин Фарғона водийсида сгона бслган иссиқлик слектр маркази ишга туширилди. Қувасой иссиқлик слектр стсси фаолист ксрсата бошлагандан кейин улар сгона снергис системасига бирлаштирилди. Шундан кейин тсқимачилик ф-каси, ёғ з-ди ишлай бошлади. Лахта тозалаш з-длари, тегирмонлар, кустарь корхоналар қайта қурилиб кенгайтирилди ва слектр снергис қуввати б-н ишлай бошлади. 2-жаҳон урушидан кейинги йилларда ишга туширилган Хсжаобод—Ф., Шим. Ссх—Ф.—Қувасой газ қувурлари Ф.ни Бухоро сқинидан бошланган сгона газ қувури системаси б-н боғлади.
Ундан кейин гидролиз з-ди, 1958 й.да нефтни қайта ишлаш з-ди ишга туширилди. 1960-й.ларда Ф.да темирбетон буюмлари, шифер-ғишт з-длари, 2 иссиқлик слектр маркази қурилди.
Шаҳарда 2300 дан ортиқ кичик корхона, 10 автокорхона, маҳаллий хом ашёдан кимёвий тола (аяетат ипаги) ишлаб чиқарадиган, азот, совун, газ аппаратлари, нефтни қайта ишлаш, механика, пахта тозалаш, консерва з-длари; уйсозлик, мой, сут к-тлари, трикотаж, пиллакашлик, пойабзал ф-калари, «Фарғонапиво», дон маҳсулотлари корхоналари ишлаб турибди. 24 қсшма корхона («Кабул-Фарғона», «Ўзсаламан», «Фертекс», «Евразис Тапо Диск», «Феркон» ва б.) фаолист ксрсатади. Саноат корхоналари, асосан, шаҳар марказида ҳамда Қиргули мавзеида жойлашган.
Ф. А еспубликанинг йирик илм ва маданист марказларидан биридир. Ф.дан 52 км жан.да Шоҳимардон курорти, шаҳардан 32 км нарида, Олтиариқ туманидаги хушманзара жойда 2 йирик шифохона жойлашган. 2 маданист саройи, 28 кутубхона, вилост слкашунослик музейи, 4 маданист уйи, мусиқали драма театри, рус драма театри, қсғирчоқ театри, ёшлар хиёбони, маданист ва истироҳат боғи, Тошкент 2-тиббиёт ин-ти филиали, ун-т, политехника ин-ти, 3 та болалар мусиқа мактаби, санъат мактаби, 41 умумий таълим, 4 катталар таълими мактаблари, 3 акад. лияей, 18 касбҳунар коллежи фаолист ксрсатади. 3 стадион, спорт мажмуаси, касалхона, поликлиника, дорихоналар мавжуд. Ф.дан туман марказлари, шаҳар ва шаҳарчаларига автобус қатнайди. Ҳаво транспорти орқали Тошкент ш., вилост марказлари ва хорижий давлатлар б-н боғланган. Шаҳарда 2 вилост газ., шаҳар газ. («Фарғона тонги», 1955 й. 29 дек.да ташкил стилган, адади 3000), 22 тармоқ газ., 15 хусусий газ. ва 6 журнал нашр стилади. 3 та телестудис фаолист ксрсатади.
Ад.: Тухтасинов И., Фергана, Т., 1969;Бобобеков X., Қсқон тарихи, 1996; Колбиняев А., Фарғона водийси бсйлаб, 1979; Исхаков Ф., Лрошлое глазами историка, 1994.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан

Qayd etilgan


muxbir  22 Yanvar 2010, 11:38:39

ФАА ҒОАА «АЗОТ» ИШЛАБ ЧИҚАА ИШ БИА ЛАШМАСИ — давлат-акяисдорлик компанисси, кимё саноатининг йирик корхонаси. «Ўзкимёсаноат» давлат-акяисдорлик компанисси таркибида. Фаргона вилостидаги Қирғули ва Марғилон т.й. стслари сқинида жойлашган. Асосий йсналиши — минерал сғитлар ва ссимликларни ҳимос қилишнинг кимёвий воситаларини ишлаб чиқариш. Суюқ техник аммиак, карбамид, аммиак селитраси, яеллюлоза диаяетати, сирка ангидриди, натрий хлорат, магний хлорат дефолиантлари, қуруқ, муз, техник кислород, карбонат кислота ва б. маҳсулотлар ишлаб чиқаради. 1962 й. авг.да Фаргона азотли сғитлар з-ди номи б-н ишга туширилган. 1964 й.да корхонада биринчи аммиак маҳсулоти ишлаб чиқарилди. 1965 й.дан аммиак суви, техник кислород, магний хлорат, 1967 й.дан кучсиз азот кислотаси ишлаб чикарила бошланди. 1968 й.да корхонанинг 2-навбати ишга туширилди ва маҳсулотлар тури ва ҳажми кспайди. 1994 й.дан давлат-акяисдорлик компаниссига айлантирилди. 1999—2002 й.нинг 1 чорагида дефолиантлар и.ч. яехи қайта жиҳозланиб ишга туширилди. Қуюлтирилмаган азот кислотаси ва аммиак селитраси яехлари А оссис ва Чехисдан келтирилган ускуналар б-н жиҳозланди. Янги замонавий аммиак агрегатини қуриш, карбамид и.ч. яехини қайта жиҳозлаш ва меламин яехини қуриш ишлари давом стмокуш (2004).
Маҳсулотлари ички бозорда сотилади ва чет слларга скспорт қилинади.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан

Qayd etilgan


muxbir  22 Yanvar 2010, 11:48:50

«ФАА ҒОАА АҒ-МОЙ» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ — ёғмой саноатининг йирик корхонаси. «Ағмойтамакисаноат» уюшмаси таркибида. Тозаланган ва ҳидсизлантирилган пахта ёғи, пахта салат ёғи, озуқа саломаси, техник саломас, техник саломас ёг кислоталари, 88—98%ли ва юқори навли глияерин, хсжалик совуни, атир совун, сос ёғи ва шроти ишлаб чикаради. Корхона дастлаб Фарғона давлат ёғ заводи номи б-н 1930 й. 1 окт .да фойдаланишга топширилган. 1931 й. совун заводи ҳамда ёғни рафинаяислаш яехи, 1935 й. техник глияерин ишлаб чиқариш яехи, 1946 й.да гидрогенизаяис з-ди ишга туширилган. 1947 й.дан Фарғона ёғмой комбинати. 1950 й.да глияеринни буғлантириб соф тоза маҳсулот ишлаб чикарувчи глияерин яехи, 1958 й.да ёғни реактивсиз парчалаш яехи, 1959 й.да соапсток ёғ кислоталарини дистиллсяис қилиш тизими курилди. 1966 й.дан майонез тайёрлашда ишлатиладиган салат ёғи и.ч. йслга ксйидди. 1994 й.дан очиқ турдаги акяисдорлик жамисти. Корхона бир суткада 800 т пахта чигитини кайта ишлаш кувватига сга. Чет сл технологик ускуналари б-н жиҳозланган. 2003 й.да корхонада 9,8 минг тонна пахта ёғи, асосий маҳсулотлардан 2358 т «Узбекистан» ёғи, 259 т салат ёғи, 1096 т глияерин, 7676 т хсжалик совуни, 1224 т атир совун, 14064 т техник саломас, 1293 т соапстокнинг дистилланган ёғ кислоталари ишлаб чиқарилди. 2002 й.дан хориждан олинган сос дуккакларидан сос ёғи ишлаб чиқаради. Корхона ишлаб чиқарадиган маҳсулотлардан сос шроти, глияерин чет слларга скспорт қилинади.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан

Qayd etilgan


muxbir  22 Yanvar 2010, 11:49:14

ФАА ҒОАА КИМАВИЙ ТОЛАЛАА  ЗАВОДИ — кимё саноатининг йирик корхонаси. «Ўзкимёсаноат» давлатакяисдорлик компанисси таркибида, давлат корхонаси мақомига сга. Диаяетатяеллюлоза, аяетон ва капролактамдан тсқимачилик ва трикотаж саноати учун схлит аяетат иплар, полиамид6 гранулалари, полиамид иплар, автомобиль шиналари корди қопламаси ишлаб чиқаради.
Корхона 1969 й.дан аяетат иплари и.ч. йсналишида ишга туширилган. 1998 й.да пластмасса, колбаса пусти, автомобиль ғилдираклари учун шина, резинатехника асбоблари ишлаб чиқаришда қслланиладиган полиамид гранулалари и.ч. яехида Германис ускуналари срнатилди. Маҳсулотлари Жан.Шарқий Осиё мамлакатлари, А оссис, Туркис, Лортугалисга скспорт қилинади.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан

Qayd etilgan


muxbir  22 Yanvar 2010, 11:49:26

ФАА ҒОАА АЕФТАИ ҚАЙТА ИШЛАШ ЗАВОДИ — нефтни қайта ишлаш саноати корхонаси. Ф.н.қ.и.з. бош корхона, унинг таркибига Олтиариқ нефтни қайта ишлаш з-ди, Лоп ва Ангрен нефть базалари киради. «Ўзнефтмаҳсулот» акяисдорлик компаниссининг шсъба корхонаси (2003). Юқори октанли бензин, шу жумладан, авиатехник керосин, дизель ёнилғиси, кокос, турли хил мотор ва дизель мойлари (компрессор, турбина, урчуқ), парафин, мотор мойларига ксшимчалар, битум, мазут каби 56 дан зиёд турли нефть маҳсулотлари ишлаб чикаради. 3днинг 1навбати 1959 й. 27 снв. да ишга туширилиб, Ўрта Осиёда биринчи марта сурков мойлари ишлаб чиқарила бошлади. 1965 й.дан з-д қувватлари тслиқ ишга туширилди. 1966 й.дан з-днинг 2навбати қурила бошлади. 1970 й.дан з-дда К—12 маркали ва октан сони ундан юқори бслган бензин ишлаб чикарила бошлади. 90-й.лар бошидан тслиқ Ўзбекистонда қазиб олинган нефтни қайта ишлашга стди. 1992—2004 й.ларда «Ўзнефтгаз» холдинг компанисси таркибида фаолист ксрсатди. Корхонанинг Ўзбекистон А еспубликасининг нефть мустақиллигини таъминлашда хизматлари катта. 2000 й.да з-д тслиқ таъмирланди, и.ч. бсйича 44 технологик қурилмага сга. Бир йилда 8,5 млн.т. нефтни қайта ишлаш қувватига сга. 1996—99 й.ларда Япониснинг «Мияуи» фирмаси б-н хамкорликда дизель ёқилғисидан олтингугуртни ажратиб олиш қурилмаси қурилиб ишга туширилди. Зд иштирокида юқори сифатли мотор мойлари ишлаб чиқарадиган «ЎзТексако» ва мотор мойларига қсшимчалар ишлаб чиқарадиган «Фармой» Ўзбекистон — Америка қсшма корхоналари ташкил стилди. Янги маҳсулот турларини и.ч.ни сзлаштириш дастурига мувофиқ снги технологислар узлаштирилмокда.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан

Qayd etilgan