forum.ziyouz.com
Jamiyat va inson => Oila va jamiyat => Mavzu boshlandi: qaysar 27 Iyun 2006, 14:48:26
-
ШИМСИЗ КОЛГАН ЭРКАКЛАР
TRIBUNE-uz, Нурулло Остонов
Дастлаб мода сўзи Францияда пайдо бўлган бўлса-да, аслида келиб чикиши лотинчада ўлчов, кўриниш, усул, коида, колип, кўрсатма маъносини англатади. Фаранглар зукко халк-да, дарров бу сўзни колипга солиб, мода деб атаган. Шунинг учун колипда гишт куйиш хам кадимулаввал фаранглардан таркалган. Лекин махаллий тадкикотчилар бу сўз энг аввал бизнинг беданавозларимиз орасида урф бўлган, деб уриб енгишади. Улар бедананинг нарини тутиш учун бедазорга тузок кўйишиб, модасининг овозида сайраб чакиришган. Бедананинг модаларини сайратиб кўйиб, нарларини уриштиришган. Хуллас, мода фарангларда таркалиб, бизда бедана уриштириш билан тамом бўлган....
Хуллас, энг яхши вино хам, энг яхши атир хам фарангларда чикади, атирига алланимабалоларни солгани учун аёлларни ёшартиради, деган рекламаларни хамма билади. Мода хам, комиклар хам, гомиклар хам ўша ердан таркалади. Айникса, шарм-хаё пардаси кўтарилган хозирги рекламаларнинг хаётга зудлик билан кўчиши табиий хол бўлиб колди. Биз "Сангам" киносида Радханинг эркакларнинг кўйлагини кийиб ўйнаганини кўрганимиз холва экан. Кейин бу кўйлак жониворнинг енги калта бўлди, кейин енгсиз бўлди, кейин майкага айланди. Энди аёллар эркакларнинг шимини хам тортиб олди. Ноилож колган зркаклар чолвор кийишга ўтди.
Аёллар тирсиллаган шимларни кийиб, оркасини юз килолик хисори кўйнинг думбасидай серкиллатиб юрса, эркаклар рўдапо чолворларни кийиб олиб, уларга анграйгани-анграйган. Айникса, даллоллар уларни бехато бахолашади. "Шунака думбали кўй бўлганида, бемалол икки юзтага тортарди",-дейишади чама билан. Халкимизда "Кўргандан кўз хаки сўрама",-деган гап бор. Мода шунчалик кучайиб кетдики, кўз пўстакнинг тешигидан бўлса хам, одам уяладиган бўлиб колди.
Кўча-кўйда нега эркаклар ерга караб юрадиган бўлиб колди? Бу хаммаси мода туфайли. Кўзингни кўтаришинг билан елини майкасидан лорсиллаб чикиб турган, майкаси киндигидан кўтарилиб, шимининг таранглигидан хамма жойи билиниб турган дўндикчага беихтиёр карашга тўгри келади. Яна ерга караб ёнидан ўтиб кетаётганингда модапараст мода майкасини киндигига караб икки марта тортиб хам кўяди. Эркак бундан баттар ўнгайсизланиб, дуч келган томонга суриб колади. Илгари стриптиз кўриш учун одамлар махсус ресторанларга киришарди. Энди бунга хожат хам бўлмай колди. Кўчага чиксанг бас, стриптиз!
Хохлаганингни томоша килавер! Ўша пайтда шайтон Одамга Хаво учун кўзгуни бериб, яна бир навбатдаги шайтонлигини килган экан. Ўшандан аёллар модага берилиб кетиб, эркаклар модапараст бўлиб колди. Бизнинг дўндикчаларнинг кийиниши олдида фаранг дўндикчаларининг кийиниши хеч гап бўлмай колди. Шу кетишда бўлса, бу дўндикчалар эркакларнинг шиминигина эмас , шайтон берган кўзгудан ташкари бошка нарсаларини хам тортиб олиши хеч гап эмас. Астаъфуриллох, астаъфуриллох, бундай кўргиликдан кўра яхшиси, беданавоз бўлган минг марта маъкул. Хам нарини уриштирасан, хам модасини сайратасан. Шундай эмасми?
.......Nega shunday? Tushunmadim, tushunmadim.......
-
Md:
Haqiqatda ayrim ayollarimiz shunday sharmandali kiyimlaridan yonlaridagi begona u erda tursin otalari, akalri oldida yurishdan uyalmaydilar.
Lekin shim kiyish ayollarga emas degan fikrga qo'shilmiman. Shim kiyish deganda albatat qo'y ____ si kabi emas, balki o'zlariga yarashtirib va me'yorini bilgan holda kiyish demoqchiman.
-
Maknuna:
Assalomu alaykum!
Judayam muammoli masalani ko'taribsizlar. Lekin maqola bilmadim qanaqa-yu, manga ba'zi bir o'xshatishlari yoqmadi. Man buni o'zimga ovotganim yo'q, lekin baribir, ayol kishiga nisbatan bunday o'xshatish yaxshi emas edi. Bilmadim, balki, mana shunday o'xshatishlar bilan o'sha qizlarimizning haqiqiy basharalari ochilar...
Endi muammoga kelsak,
Haqiqatda bu muammo bor va tobora yoyilib ketvotti. haqiqatda ham ba'zi qizlarimizning kiyinishlarigfa qarab shu ham o'zbekmi deb qolamiz. Mana shular ham musulmon oilalarning farzandi, lekin ularning tarbiyalariga qarab, kiyinishlariga qarab shu ham musulmonmi degan xayol o'tadi. Qizlarimiz o'ta zamonaviylashib borishvotti. Lekin zamonaviylik, tor va ochiq kiyimlar bilan belgilanmiydi-ku!
Sizlar qanday fikrdasizlar?
-
Mohinur:
Assalomu alaykum!
Judayam aktual bo'lgan mavzuni ko'taribsizlar!
Bizning Buxoroda ham ayni shunday holat hozir judayam ko'payib bormoqda. Ayniqsa, universitet, kollejda o'qiydigan yoshlar bundan oliftalikka ruju qo'yishmoqda. Nahot shu narsani zararligini tushunishmasa|? Bu o'zlariga ham, atrofdagilarga ham katta zarar-ku! Ham, ma'naviy, ham tibbiyot tarafdan zarar.
Lekin ularning ko'pchiligi zararaliginiyam biladi, lekin moda turganda zararlarni ham esdan chiqarishadi.
Xo'sh unda nima uchun shunday behayo kiyimlarni kiyishadi? Kimga yoqish uchun? Kimga ko'rinish uchun?
-
Kumushbibi"
Assalomu alaykum!
Maqolaniyam yig'latib yuboribdi.Ichivolib yozganga o'xshaydi.. :)
Qur'oni karimdan:
(Ey, Muhammad,) mo'minlarga ayting, ko'zlarini (nomahram ayollardan) qo'yi tutsinlar va avratlarini (zinodan) saqlasinlar! Mana shu ular uchun eng toza (yo'ldir). Albatta, Alloh ular qilayotgan (sir) sinoatlaridan xabardordir.
Mo'minalarga ham ayting, ko'zlarini (nomahram erkaklardan) qo'yi tutsinlar. Va avratlarini (zinodan) saqlasinlar! Hamda ko'rinib turadiganidan boshqa ziynatlarini ko'rsatmasinlar va ro'mollarini ko'kraklari uzra tushirib olsinlar! Ular zeb-ziynatlarini erlari yo otalari, yo erlarining otalari, yo o'g'illari, yo erlarining o'g'illari, yo o'zlarining og'a-inilari, yo og'a-inilarining o'g'illari, yo opa-singillarining o'g'illari, yo o'zlari (kabi) ayollar, yo qo'l ostilaridagi (cho'ri)lar, yo (ayollardan) behojat bo'lgan (ya'ni, juda keksayib qolgan yoki aqlsiz-devona) erkak xizmatkorqullar, ayollarning avratlaridan xabardor bo'lmagan go'daklardan boshqalarga ko'rsatmasinlar! Yana, yashirgan ziynatlarini bildirib, oyoqlarini (yerga) urmasinlar! Barchalaringiz Allohga tavba qilinglar, ey mo'minlar! Shoyad, (shunda) iqbolli bo'lsangizlar.
Nur surasi, 30-31-oyatlar
http://www.uzislam.com/forum/viewtopic.php?t=141&start=0&sid=4f7fe243dac589bac50d247ccafec669
-
Assalomu alaykum!
Mastlikda yozilgan bo'lsa bordir, lekin undagi juda ko'p gaplar ayni haqiqat. Anavi bema'ni rivoyatga men ham umuman qarshiman. Lekin "ajoyib" tashbehlar ila tasvirlangan ba'zi qizlarimizning ahvollari aslida bundan-da ayanchli!
Aftidan siz Toshkentda anchadan beri bo'lmagansiz chog'i. Mana shu maqolada ko'rsatilgan o'zbek qizlarining yurishlarini ko'rib yoqa ushlab qolishingiz aniq. O'ylaysizki, kechalarda yarim-yalang'och yigiti bilan ovloqlarda yuradigan, kuppa-kunduzi hammayog'ini ko'z-ko'z qilib ko'chalarni yayratadigan qizlar kammi?
Toshkent ko'chalarida yurar ekansiz, bunday qizlarni har qadamda uchratasiz. Achinarli joyi shular ham o'zbekning farzandlari, shular ham o'zini musulmonman deya keriladi. Aslida esa ularning harakatrlarini ko'rib na o'zbekka, na musulmonga o'xshatasiz.
Ba'zi o'zbek erkaklarimizda ham hamiyat qolmagan. ERKAK bo'lib turib o'z qizlarini, o'z singillarini bozorga sotadilar. Kalta yupka olib berayotgan, shom shim olib berayotgan, yirtiq-teshik kiyim olib berayotgan, kechalari o'z qizlarini begona erkak bilan yurishlariga ruxsat berayotgan otalar, akalar - QANI ULARDAGI HAMIYAT, qani ulardagi RASHK, qani ulardagi IYMON? ? ?
...Hech qaysi zamonda o'zbek ayollari o'z tanasini sharmandalarcha chet-ellarda sotmagan!
...Hech qaysi zamonda o'zbek ayollari MARDIKORlikka chiqmagan!
...va nihoyat hech qaysi zamonda o'zbek ayollari sharmandali kiyimlar kiymagan!!!
Bugun esa...
Tushunmadim, tushunmadim...
-
farzonochka:
xa, atrofga qaraganibgizda shunaqa xunuk manzaralarga kozingiz tushadiki, ularni korib lol bolib qoladi kishi. Nega endi hozir shunaqa vaziyatlar kopayib ketvotti, ularni nima majbur qilar ekan-a? Nega hozir kop kishi or-nomus, vijdon tushunchalarini bir chetga surib qoyib, qattagi behayo ishlarga qol urishvotti... Bu savolga javobbi bilmiman, bilolmasam xam kere, lekin ular bir kun kelib Olloh huzurida qanaq qib javob berishi haqida naxot oylashmasa.....
-
Chunki jamiyatimiz mana shunday bema'niliklarga qarshi hech narsa qilolmayapti. Gaplar yerda, qog'zoda qolib ketyapti xolos.
Siz nima deb o'ylaysiz, hozirgi sharoitga ko'ra, qiz bolalar qanday kiyinishi kerak?
-
Noza:
Gaplarizga qo'shilaman hammasi qog'ozda va gapda qolib ketmoqda.
Jamiyatda esa tarbiyaviy ishlarni qilish o'rniga, oldinlari ham takidlaganimizdek bemani seriallarni qo'yishadi. Serialdan oldin "Kmolot yoshlar ijtimoiy harakati" ko'rsatuvlarida esa qizlarimizning, yigitlarimiznig kiyinishlari, sigaret chakishlarini gapirib qo'yishadi. Ketidan esa bemani seriallarni qo'yishadi.
Bu seriallarda o'sha sizlar etgande "moda bila hamnavas" kiyingan qizlar ham, tamakini tutunidan "mazza" qiladiganlarni ham topish muammo emas.
Qizlarimizni kiyinishiga kesak.
Albatta qizlar yahshi kiyinishga harakat qilishadi.
Ko'pchilik qizlar boshqalarda o'taman deb chegaradan oshib ketadilar.
Yana kalta yubka kiyib bir-bir tushirib ham qo'yadilar.
So'zim ohirida hadisu sharifdan ajoyib satrlarni aytmoqchiman:
Rasululloh sallallohu alayhi va sallam aytadilar:
"œKimki shuhrat topish niyati bilan yasanib kiyim kiysa, u to uni yechmaguncha Tangrining rahmat nazaridan uzoqda bo’lur".
-
Maknuna:
rahmat Noza!
Gaplaringizga qo'shilaman.
Kiyim bilan haddidan oshgan qizlarimizani ko'rsam manam tutoqib ketaman.
Bu bilan nimaga erishmoqchi ular?
Kiyim bilan, tanani namoyish etish bilan shuhrat qozonishmoqchimi?
-
maknuna:
"Yaqinda yo'lda ketayotib, ro'paramdan kelayotgan qizni... yalang'ochmikan deb o'ylabman. Badanga mos rangdagi mato ancha yupqa ham shaffofligidan deyarli hech joyini yashirmasdi.
- Bolam, bu kiyganing nima? - chidolmay so'radim.
- Bu moda, xolajon, moda!
Uning ortidan bir pas qarab qoldim: "modangga o't tushsin, bolam!..."
...Nomigagina ko'ylak kiyib, kindigiga taqinchoq osgan, tizzasidan bir qarich baland "yubka"sining oldi yoki orqa tomonini ataylab yirtib, shu joyiga qo'ng'iroqcha osib olgan qizlar rostdan ham ko'payib ketdi. Biz ularni har kuni, hamma yerda ko'raverib, ko'zimiz o'rgaganidan, bu holatga umuman befarq, beparvo bo'lib qolmayapmizmi?"
"Postda" gazetasidan.
-
djdilshodbek:
Ba’zida o’ylab qolaman nega G’arb madaniyoati Sharq Shariat madiyoatini poy mol qilmoqda ya’ni qizlarimiz shim yigitlarimizesa har qil turdagi taqinchoqlar taqishmoqda. Bu bilan ular o’zlaricha nima qilishmoqchi faqatgina ularning o’zlari kiysa ham mayli edi ular boshqalarni ham shunga jalp qilishmoqda. Meni sizlarning saytingiz
Juda ham o’ziga tortadi ya’ni har gal men unga kirganimda o’zimda yo’q bir odob va asosiysi muqaddas dinimiz haqida o’z bilimlarimni kengaytiraman bu esa meni hech qachon yomon yo’llarga kirishdan
Asraydi. Men shuni xoxlardimki ziyo tarqatuvchi saytlar soni oshsa
Xalq va insonlarni o’ziga dinga ,shariatga bo’lgan mnosabati yaxshi tomonga o’zgarar edi.
-
Assalamu alaykum. Men Qaysarni gaplariga to'la holada qo'shilaman.Ba'zi qizlarimizga yoqmaydi bu hol,lekin haqiqat achchiq bo'ladi. Buni sababi nima? deb so'rashibdi ko'pchilik. buni sababi iymonsizlik, Islomni bilmaslik, oilasida Islom, din, hayo, namoz dagna narsalarni o'rganmaganligi. Hamma gap tarbiyada. agar oilasida shu muqaddas narsalarni ongiga singdirib tarbiya qilinsa u qizlar o'ldirib qo'ysangiz ham bunday kiyimlarni kiymiydi.Otalar, akalar taglarida mashina, qo'llarida telefon, hech kimga gap bermaydi,lekin qizlariga, singillariga shim, kalta yubka sotib olishni uhutishmaydi.Ularda na rashk, na iymon, na hamiyyat bor. Hayosi yo'qni iymoni yo'q. bu hadisi sharif huddi hozirgi zamon kishilariga aytilgandek.Alloh hammamizni mag'firat qilsin.
-
Md:
Haqiqatda ayrim ayollarimiz shunday sharmandali kiyimlaridan yonlaridagi begona u erda tursin otalari, akalri oldida yurishdan uyalmaydilar.
Lekin shim kiyish ayollarga emas degan fikrga qo'shilmiman. Shim kiyish deganda albatat qo'y ____ si kabi emas, balki o'zlariga yarashtirib va me'yorini bilgan holda kiyish demoqchiman.
Siz aytgan o'sha akalar, otalar o'zlari shu shimlarni sotib olishganidan keyin, yoki uni sotib olishiga qarshilik qilmaganidan keyin qizchalr kiyishadi-da. Sizni ayollarni o'ziga yarashadigan shimlarni kiyishi kerak degan gapingizga umuman qo'shilmayman. Nima siz, Alloh va Rasuli s.a.v. qaytargan narsalarga ruhsat bermoqchimisiz? Yarashadigan shim - qizlarimiz hozir kiyib yurgan shimlari o'zlaricha yarashadi. Islom bir narsadan qaytardimi. Rasululloh qilma dedilarmi, tamom, bunga ruhsat yo'q. Siz:" Erkaklarni kiyimini kiygan ayollarga va ayollarni kiyimini kiygan erkaklarga Allohni la'nati bo'lsin" degan hadisi sharifni eshimaganmisiz?
-
Maknuna:
Assalomu alaykum!
Judayam muammoli masalani ko'taribsizlar. Lekin maqola bilmadim qanaqa-yu, manga ba'zi bir o'xshatishlari yoqmadi. Man buni o'zimga ovotganim yo'q, lekin baribir, ayol kishiga nisbatan bunday o'xshatish yaxshi emas edi. Bilmadim, balki, mana shunday o'xshatishlar bilan o'sha qizlarimizning haqiqiy basharalari ochilar...
Endi muammoga kelsak,
Haqiqatda bu muammo bor va tobora yoyilib ketvotti. haqiqatda ham ba'zi qizlarimizning kiyinishlarigfa qarab shu ham o'zbekmi deb qolamiz. Mana shular ham musulmon oilalarning farzandi, lekin ularning tarbiyalariga qarab, kiyinishlariga qarab shu ham musulmonmi degan xayol o'tadi. Qizlarimiz o'ta zamonaviylashib borishvotti. Lekin zamonaviylik, tor va ochiq kiyimlar bilan belgilanmiydi-ku!
Sizlar qanday fikrdasizlar?
Maknuna nega sizga yoqmadi haq gapku bu? Uzr lekin bu achchiq bo'lsa ham haqiqat. Ko'chadagi qiz ayollarni kiyinganini ko'rsam ayol bo'lib tug'ilganimga pushaymn qilaman, Alloh kechirsin.Aynan shunday mahluqlarga o'hshab ketishgan hozir ayollarimiz. Hayo ulani ko'rsa uyalsa kerak. Hatto hayvon ham o'z juftini yoki urg'ochisini qizg'onadi, boshqa erkaklardan himoya qiladi.Lekin bizni erkaklarimiz ulardan-da battar holga tushib qolgan. Bir kuni ko'chada bir qiz, meyka kiygan, ko'kraklari, qo'ltiqlari shunday ochiq, bir yoshi katta, u qizni bobosi bilan teng kishi, galstuk taqib diplamat ko'tarib olgan, qizga shunaqa qaradi-ki, yutvoray deydi. Shunda bir yosh yigit:" ha doda nima ko'rib qoldingiz" dedi. Bu gap u kishi uchun o'lim emasmi. buni o'rniga o'sha qizga chiroyli nasihat qilsa, shu joiz emasmi unga. Hidoyat Allohdan.
-
Juda ham to'g'ri gaplarni gapirdingiz.
Man ham ko'cha-kuydagi qizlarimizaning, ayniqsa, o'zbek qizlarimizning ham mana shunday behayo kiyimlar kiyib yurishganini ko'p uchrataman.
Hattoki, Yevropada ham bunaqa kiyimlarni ommaviy kiyishmas ekan. Aksincha buzuq ayollar shunaqa kiyisharkan.
Bizada esa bu - moda! Moda esa bu - zamonaviylik. O'ranib yurganlar esa - zmaondan orqada qolganlar, go'yo.
TV, matbuotda bemalol mana shunday qizlarni ko'rsatib yotishadi.
Seriallarda ham shunaqa holatlar... Bunaqada o'zbek qizlarining ibosi, hayosi qayerda qoladi???
-
Assalamu alaykum. Qizlarimizni bu holga tushib qolganlariga asosan ota-onalri aybdor.Chunki qush uyasida ko'rganini qiladi.
"Al-Hayayi - minal Iyman". "Hayo - Iymondandir"
-
Hayo bilan birgalikda ozgina andisha ham bo'lganida edi bunaqa holatlarga yo'l qo'yilmagan bo'lardi.
-
Hayo bilan birgalikda ozgina andisha ham bo'lganida edi bunaqa holatlarga yo'l qo'yilmagan bo'lardi.
Assalamu alaykum.
Hayo - Iymondandir.
Bu ikkisi bo'lsagina andisha bo'ladi-da, ahir.
-
Umuman olganda, Qaysarning fikrlariga to`liq qo`shilaman!
Bitta men emas, balki, atrofimdagi, ko`pchilik yaxshi deb hisoblaydigan tanishlarim ham bu fikrlarga qo`shiladi.
Alam qiladigani, bu "kasallik"ning yoyilib borayotgani. Jadal sur'atda bu moda qishloqlarimizga kirib borayapti.
Bugun biz shu haqida jon kuydirib gapiryapmiz, ertaga bilmadim, bunaqa holatlar oddiy holat bo`lib qolsa kerak. Yana alam qiladigan, biror qizga "nega shim kiyib yuribsan?" desangiz, "nima qilibdi, kalta yubkadan ko`ra yaxshiku" deb javob qaytaradi. Sizlar ham qizlar bilan bu borada munozara o`tkazib ko`rsangiz bir-biridan kulgili("achinarli") mulohazalarni eshitasiz. Hatto ba'zida o`ylab ham qolaman, ularda shunchalik mantiq tushunchasi rostdan ham bo`lmaydimi? :)
Hayoli, iffatli, aqlli va odobli qizlarimiz, iltimos, noto`g`ri tushunmanglar. Bu gaplar sizlarga emas.
Allohning o`zi ayollarimizga insof, erkaklarimizga g`urur bersin.
-
Men yuqorida bildirilgan fikrlarga to`liq qo`shilaman. Adashmasam o`tgan yilning noyabr oylarida "Huquq" gazetasining navbatdagi sonlarining birida Y.Pardaning "Mamnu ne`matlar" degan maqolasini o`qib juda ta`sirlangandim. Qisqacha ma`nosini aytganda, avtobusda chol-kampir o`tirganda yoniga beli ochiq bir qiz keladi. Shunda chol qizga qarab "belingni yopib ol" deganida, qiz esa cholning ustidan kula-kula avtobusdan tushib ketadi. Shunda chol kampirga qarab, bunaqada yigit kishida "qitiq" qoladimi deydi......
Ha juda ham to`g`ri berilgan savol. Koshki edi buni qiz-ayollar tushunsa....
Aytadigan bitta gapim qoldi shekilli, hurmatli ayollar yigitlarning kelajaklari sizlarning qo`llaringizda!(afsus bu haqiqat) :-(
-
Aytadigan bitta gapim qoldi shekilli, hurmatli ayollar yigitlarning kelajaklari sizlarning qo`llaringizda!(afsus bu haqiqat) :-(
Ular haqiqatni tushunisharmikan? Agar tushunishganda, bu mavzu boshlanganiga necha yil bo`ldi? Shu paytgacha sal bo`lsa ham ta'sir qilarmidi...
Hamma uchun: siz o`z atrofingizda shim kiyishni tashlagan qizlarni bilasizmi? Ularni shim kiyishni tashlashga nima majbur qildi?
-
Hamma uchun: siz o`z atrofingizda shim kiyishni tashlagan qizlarni bilasizmi? Ularni shim kiyishni tashlashga nima majbur qildi?
Juda ham o`rinli savol. Ayollar buni bo`yinlariga olmasalar, yana biz bechora erkaklar bo`ynimizga olamiz shekilli, oilada yigit kishiga ko`p narsa bog`liq ekan. Hamma narsa oiladan boshlanadi. O`zi boshida qizlarni qattiq ushlash kerak. Bu Ona, aka-ukalarning vazifasi, burchi. Nega ayrim aka-ukalarlar, hatto onalar qizlarning shim yoki kalta kiyishiga e`tibor berishmaydi, axir onalarimiz hayot tajribasidan o`tganlarku (shuning uchun ham indashmasa kerak-da! :D)
MaxCmd ning gaplariga keladigan bo`lsak, men shunaqa qizlarni bilaman, ular nomus uchun hamm narsaga tayyorlar, afsus bular soni kam :'(
-
Assalamu alaykum.
Hurmatli MaxSmd va forumnnb! Bu moammoni auybdorlarini qidirsak muammo hal bo'lib qolmaydi. Bu muammoda faqat ayollar, qizlar yoki onalar emas. Erkaklarning ayblari ham juda ko'p. Chunki o'z onasini, singlisini va hotinini qizg'anmaydigan, rashk qilmaydigan, dinni tushunmaydigan erkaklardan hamma narsani kutsa bo'ladi. Erkaklarda g'urur yo'qolgan.Ayoli ko'chga chiqib ishlasa, erkaklar bilan muloqotda bo'lsa bir tuki qilt etmaydi. Hotini toipib kelgan pulni ishlatadi,u topib kelgan narsani tanavvul qiladi. Oldida har hil kiyimlarni kiyib, pardoz andoz qilib chiqib ketsa, ishi yo'q. Aytaversa gap ko'p. Bularni hammasini ildizi, Islomni bilmaslik, dinni anglamaslik, ilmsizlikdir.
Rashk - Iymondandir.(Hadisi sharif)
Lekin Allohga shukr, yahshi ayollar ham yahshi erkaklar ham juda ko'p. Agar aksi bo'lganida Qiyomat boshlanib ketgan bo'lardi. Shu yahshilarni, solihlarni duosi tufayli bizni yer yutib ketmayapti.
-
Assalomu alaykum!
nargiza opa sizning fikrlaringizga men ham qo'shilaman.
Erkaklar ham oila a'zolariga e'tiborli bo'lishsa bunday holatlar bo'lmasdi.
Men o'z ayollarini horijda ishlashga yuborayotgan erkaklarni bilaman.
Axir bu da'yuzlikku...
-
Assalomu alaykum, yana bir bor!
Nargiza va Mohinur! Sizlarning gaplaringiz to`g`ri. Achchiq bo`lsa ham.
Allohga ming bor shukrlar bo`lsinki, mening singillarim unaqa emas. Men o`zimning oilamdan ko`nglim to`q.
Lekin faqat shu bilan ish bitib qolmaydi. Agar shu ketish bo`lsa, ertaga mening nevaralarim(nasib qilsa) yoki uzog`i bilan chevaralarim shunaqa kiyinishga o`tib ketishadiku!
Keyinchalik zamon talabiga aylanib qolsachi?
-
Assalomu alaykum hammaga!
To`g`risi mavzu bunchalik munozaraga boy bo`lishini kutmagan edim.
Nargiza va Mohinur, siz qaysidir jihatdan ayollarning tomonini olayotgandek ko`rindi menga. Buni to`g`ri tushunaman. Faqat bir narsani unutmanglar, urf-odatlar, qadriyatlarning saqlanib qolishi va yo`qolib ketmasligi sizlarning nomusingiz va sharm hayoyingiga bog`liq. Bu faqat sizlarga emas butun ayollarga tegishli. MaxCmdning gaplari haqiqatdan haqli savol. Keyinchalik bu odatiy holga aylanib qolsachi?????? ...........Men shundan qo`rqaman :-[
-
Assalomu alaykum, yana bir bor!
Nargiza va Mohinur! Sizlarning gaplaringiz to`g`ri. Achchiq bo`lsa ham.
Allohga ming bor shukrlar bo`lsinki, mening singillarim unaqa emas. Men o`zimning oilamdan ko`nglim to`q.
Lekin faqat shu bilan ish bitib qolmaydi. Agar shu ketish bo`lsa, ertaga mening nevaralarim(nasib qilsa) yoki uzog`i bilan chevaralarim shunaqa kiyinishga o`tib ketishadiku!
Keyinchalik zamon talabiga aylanib qolsachi?
Va alaykum assalam. To'g'ri faqat o'z oilalarimiz bilan ish bitib qolmaydi. Biz ko'proq o'zimizni o'rnak ko'rsatib boshqalarni Islomga jalb qilishimiz lozim. Bundan boshqa yo'li yo'q bundan qutulishni. Hammasiga oila sababchi. Agarda oilada Islomiy tarbiya berilsa qizlar hech qachon bunday holga tushib qolmasdi. Hozirgi uylanayotgan va farzand ko'rish arafasida turgan yoshlarimiz (hoh erkak,hoh ayol) bunga ahamiyat berishsa,farzandlarini to'g'ri islomiy yo'lda tarbiya qilishsa afzal bo'lardi.Chunki har bir go'dak fitratida musulmon bo'lib tug'iladi. Uni ota-onasi, buvi buvasi hristian, yahudiy, majusiy yoki munofiq qilib voyaga yetkazadi.
-
Assalomu alaykum hammaga!
To`g`risi mavzu bunchalik munozaraga boy bo`lishini kutmagan edim.
Nargiza va Mohinur, siz qaysidir jihatdan ayollarning tomonini olayotgandek ko`rindi menga. Buni to`g`ri tushunaman. Faqat bir narsani unutmanglar, urf-odatlar, qadriyatlarning saqlanib qolishi va yo`qolib ketmasligi sizlarning nomusingiz va sharm hayoyingiga bog`liq. Bu faqat sizlarga emas butun ayollarga tegishli. MaxCmdning gaplari haqiqatdan haqli savol. Keyinchalik bu odatiy holga aylanib qolsachi?????? ...........Men shundan qo`rqaman :-[
Va alaykum assalam.
Kechirasizu, men hech kimni tomonini olmoqchi emasman. Faqat bunda erkak va ayolning teng avbi bor dedim holos. Siz aytgan sharm hayo nomus degan fazilatlarni hech qachon unutmaganman, hech qachon unutmayman. Alloh aqlimdan ayirmasa bo'lgani. Yer yuzida Islom bor ekan, iymon bor ekan,olima ayollarimiz bor ekan bu hech qachon odatga aylanib ketmaydi. Alloh u kunlardan asrasin. Lekin yana bir bor aytaman erkaklarning ayblari mavjud bunda. Ba'zi jihatlarni osak ko'proq ham. Mana sizlarga bir savol. Agar uylanmagan bo'lsangiz. Bir chiroyli qiz, o'ta go'zal, muomalasi juda zo'r, yigitlar bilan gaplashmaydi "hayoli", lekin shimda yoki mini yubkada, sizlar unga gap otmaysizmi yoki hech bo'lmaganda qarab ham qo'ymaysizmi? Faqat rostini ayting.
-
Bir tanish okaxon bilan gaplashganimda shunaqa deb qoldilar.
Qizim 5-sinfga borayapti. Bir kuni maktabdan yig'lab kelib qoldi.
Nima bo'ldi deb so'rasam, qizla ustidan kulishgan emish:
- San orqada qolgan qoloqsan, bizaga o'xshab shim kiysang bo'miydimi? Yo ota-onang obermiydimi?
Qizaloq nima deyishni bilmay qolibdi...
Mana yosh qizaloqlarimizning ongidagi holatni ko'ring.
Bunga nima sabab:
- kottalar;
- TV
- Seriallar
- matbuot
- hatto daftarlar (ularda berilayotgan behayo suratlar
- o'qituvchilarnbing o'zlari...
-
Va alaykum assalam.
Kechirasizu, men hech kimni tomonini olmoqchi emasman. Faqat bunda erkak va ayolning teng avbi bor dedim holos. Siz aytgan sharm hayo nomus degan fazilatlarni hech qachon unutmaganman, hech qachon unutmayman. Alloh aqlimdan ayirmasa bo'lgani. Yer yuzida Islom bor ekan, iymon bor ekan,olima ayollarimiz bor ekan bu hech qachon odatga aylanib ketmaydi. Alloh u kunlardan asrasin. Lekin yana bir bor aytaman erkaklarning ayblari mavjud bunda. Ba'zi jihatlarni osak ko'proq ham. Mana sizlarga bir savol. Agar uylanmagan bo'lsangiz. Bir chiroyli qiz, o'ta go'zal, muomalasi juda zo'r, yigitlar bilan gaplashmaydi "hayoli", lekin shimda yoki mini yubkada, sizlar unga gap otmaysizmi yoki hech bo'lmaganda qarab ham qo'ymaysizmi? Faqat rostini ayting.
Nargiza opa, gaplaringizga to'liq qo'shilaman.
Erkaklarning ayblari ham juda ko'p. Gaplarim uchun kechirishsin-u, juda ko'p erkaklarimiz o'z oilalarining qandsay kiyim kiyishiga e'tibor bermaydilar. Maqolada aytilganidek, qo'yning ...si kabi shimni tarang qilib yurgan ayollari, qizlariga tanbeh ham bermaydilar va fojeali jihati o'zlari sotib olib beradilar...
Savolingizga kelsak: Ha.
-
Assalamu alaykum.
Men ham bu fikrlarga Abdusalom aka kabi qo'shilaman. Bunda erkaklarni ayblari ham juda katta.
Qadimda bir podshoh bo'lib, u ikki mamlaktni bosob olmoqchi bo'lib bu mamlakatga ikki josusini yuboribdi. Va ularga ko'proq ayollariga ahamiyat beringlar deb tayinlabdi. Ikki josus bir yildan keyin qaytib krlishibdi. Podshoh ulardan ma'lumotlarni so'rab, ayollari haqida ham so'rabdi. Birinchi mamlaktga borgan kishisi debdi:
- Men borgan mamlakatdagi ayollarga umuman yaqinlashib bo'lmadi. Ular umuman yolg'iz yurishmas ekan. Yonlarida erlari, akalari yoki otalri birga yurarkan. Juda bir aayolini ehtiyot qiladigfan, qizg'anadihan, oriyatli erkaklar yashar ekan,- debdi.
Ikkinchi kishisi esa debdi:
- Men borgan mamlakatda esa umuman buni aksi ekan. Ayollari bilan erkaklarni ishi. Hammasi o'z bilganidek yashaydi. Ayollari ham erkaklari ham zinoga berilib ketgan. Erlari buni bilsada indams ekan, chunki o'zlarini ham o'ynashlari bor ekan. Umuman rashk or - nomus qolmagan ekan,- debdi.
Podshoh shunda ikkinchi kishisiga qarab debdi:
- Sen borib kelgan mamlaktga yurish qilamiz, chunki ayolini himoya qilmagan erkaklar yashaydigan yurtni bosib oilsh ham soon bo'ladi, birinchi shaharni esa umuman bosib ololmaymiz, chunki ayollarini qizg'ongan erkaklar jonlarini boricha o'z vatanlarini ham himoya qiladilar,- degan ekan.
-
Assalomu alaykum do'stlar!
Yuqoridagi postlarni o'qib rosa ta'sirlanib ketdim: ehh... ayollar, ayollar!..
Bizni Olloh taolo yerdagi eng oliy mavjudot etib yaratdi, hayvondan butkul farqli tarzda, nahotki bu bor haqiqatni anglab yetmaysiz, ming bor shukur qilmaysizmi, sizni inson qilib yaratganiga, nahotki shunchalik noshukur bo'lib ketyapsiz, tabiatda o'z ongi bilan badanini to'sib yurishga harakat qilgan birorta hayvonni ko'rganmisiz, yoki shu haqda eshitganmisiz??? Yo'q. Nega unda "Siz" hayvonlikka intilasiz, badaningizni ochib yurishga harakat qilasiz, axir oxiratda bu har bir ochiq joy uchun javob berasiz, har bir ochiq qolgan joyingiz tilga kiradi...
Shu kuyga tushib qolgan qizlarimizdan so'rasangiz albatta buni moda, madaniyat deb og'izlarini ko'pirtirib ta'riflashadi, bundan kelib chiqadigan bo'lsak madaniyatning yuqori chegarasi madaniyatsizlik ekanda!?.
Qizlarimiz, ayollarimiz siz musulmon farzandisiz, nahotki hayvonlikka intilasiz?!.
Hurmatli forum a'zolari, men bu yerda faqat ko'chada yarim yalang'och yurgan hayosizlarga qarshi gapirdim, UZR!
-
Va alaykum assalam.
Otabek,gaplaringizga qo'shilaman.Lekin yana bir narsa bor-ki,bu yarim yalang'och yurgan ayollar Qiyomatda faqat o'zlarigina emas,balki, ularning shunday yurishlariga sababchi bo'lganlar,masa;an,tarbiya berolmagan ota-onasi, shundau qiyimlar kiyishiga qarshilik qilmagan turmush o'rtog'i yoki aka-ukalari ham javob berishadi. HUrmatli erkaklarimiz shuni unumasliklarini hohlardim. Chunki bir ayol uchun beshta mahrami javobgar degan gaplar ham bor. Otasi,akasi,ukasi,eri va o'gli. Bir ayolining shu holga tushib qolganiga shu behs erkak ham javobgar. va aksincha, birgina hijoblangan Alloh yo'lida yurgan ayol shu besh mahramini javobgarlikdan soqit qilar ekan. Alloh har bir erkakka ham, ayolga ham Iymoni abadiy nasib qilsin.
-
Assalomu alaykum do'stlar!
To'g'ri gapirdingiz, ular uchun oilasi ham javobgar hisoblanishadi, nachora, o'sha oiladagilarning balki iymoni zaifligidan shunday holatlarga ruxsat berib qo'yishgandir?.. Ota-onalari qaytarishmaganidan keyin boshqalarning gaplari bir tiyin ular uchun!..
Barchamizni Olloh to'g'ri yo'ldan adashtirmasin! ...o'sha nozik xilqat ahillariga ham insof bersin, Olloh bergan ne'matlarini qadriga yetishsin!..
-
oiladagilarning balki iymoni zaifligidan shunday holatlarga ruxsat berib qo'yishgandir?.. Ota-onalari qaytarishmaganidan keyin boshqalarning gaplari bir tiyin ular uchun!..
Assalomu alaykum!
Menimcha aybni faqat ota-onalardan izlash noti`g`ri, ota-onaning iymoni zaifligiga balki ularning ota-onasi aybdordir!!!!! Menimcha unday emas. Menimcha aybni boshqa narsalardan izlasak yaxshi bo`lardi..... Menimcha maktabdan izlash kerak, ya`ni Bolaning tarbiyasida muhim o`rin tutadigan vositadan. Bu haqda kimda nima fikr bor!
-
Assalamu alaykum,forumnnb.
To'g'ri maktab ham aydordir bunda, lekin oilaning ta'siri va ota-onaning aybi baribir ko'pligicha qoladi. Chunki maktab muallimlari (ayniqsa hozirgilari) o'z darslarini o'tishdimi, bo'ldi, shu bilan chegaralanib qolishyapti. Yoshlarimizning bunday "madaniyatli" bo'lib ketishida ota-ona jvobgarligicha qoladi.
Rasululloh s.a.v.dan bir hadisni keltirsam. Rasululloh s.a.v. degan ekanlar:"Har bir go'dak fitratan mo'min va musulmon bo'lib tug'iladi,lekin uning ota-onasi yoki bivi-buvasi uni hristian yoki yahudiy yoki majusiy va yoki mushrik qilib tarbiya qiladi".
Bu hadisi sharif ota-onalarning aybiga yaqqol dalildir.Alloh har birimizni haq yo'lga boshlasin.
-
To'g'ri maktab ham aydordir bunda, lekin oilaning ta'siri va ota-onaning aybi baribir ko'pligicha qoladi. Chunki maktab muallimlari (ayniqsa hozirgilari) o'z darslarini o'tishdimi, bo'ldi, shu bilan chegaralanib qolishyapti. Yoshlarimizning bunday "madaniyatli" bo'lib ketishida ota-ona jvobgarligicha qoladi.
Assalomu alaykum Nargiza opa!
Fikringizga keladigan bo`lsam, hammasiga ham qo`shila olmayman. Menimcha hozirgi kunda maktab o`z vazifalarini unutib qo`yishyapti. Shuning uchun siz yuqorida keltirgan muammolar uchrab turibdi. Sizga bitta savol bersam, masalan bola ertalab maktabga ketdim deganicha ko`chaga chiqib ketadi, tabiiyki siz unga ishonasiz(ona sifatidam, chunki u sizni aldashini tasavvur ham qilib ko`rmaysiz), u esa maktabga bormaydi........... bunga kim aybdor, albatta maktab. O`qituvchilar ayniqsa qizlarning tarbiyasida muhim o`rin tutadi, menimcha balog`at yoshiga yetganda ota-onaning emas, ko`chadagi begonaning gapiga quloq solishni boshlashadi, menimcha shu paytda o`qituvchilar va maktabning yordamiga tayanish kerak. Bir og`iz o`qituvchining "shim kiyma!!!" degan gapi yetib ortsa kerak, yana bilmadim, hozirgi qizlarga umuman tushunib bo`lmay qoldi!
-
Assalamu alaykum.
Hozirgi qizlarni tushunib bo'lmaydi.
O'qituvchinig bir ogiz gapi....
Hatto direktorni gapiga kirishmaydi,o'zim guvoh bo'lganman.
Nima emish shim qulay, qishda esa issiq. Bu qizlarimizning bahonasi.
Ahir shim kiyishiga ruhsat berib qo'ygan ota-ona. Ularga shim sotib olib bergan ota-ona.
O'qituvchilarimiz o'z vazifalarini umuman o'tashmayapti,oldingi o'qituvchilarni bor og'iz gapi yetarli bo'lardi. Onam o'qituvchi bo'lganlar Hozirda dam olyaptilar,Alloh umrlarini uzun qilsin. Biz o'qigan paytdagi o'qituvchilarning ham,ota-onalarning ham farqi juda katta hozirgilaridan.
-
Assalomu alaykum!
Yuqoridagi fikrlardan kelib chiqqan holda, men ham o`z fikrimni bildirmoqchiman.
Menimcha bu yerda oilaning ahamiyati juda katta. Yosh qiz bola yoki bolaga UYATni oila o`rgatadi. Biror narsaning uyatligi u uchun oilasida olgan tarbiyaga bog`liq.
Shim yoki shunga o`xshash bema'ni kiyimni birinchi marta kiyganda sal bo`lsayam o`zini o`ng`aysiz sezgan, buni ko`chada kiyib yurishdan uyalgan qizning oilasidagi tarbiya sustroq.
Shunaqa kiyimni havas bilan kiygan qizning oilasi iymoniga putur ketgan. Chunki, ota-onalari ham nima mumkinu, nima mumkinmasligini esidan chiqarib qo`ygan. Ular o`zlariga qo`shib qizlari, kelajakda esa qizining farzandlari va butun avlodga choh qaziyotganlarini bilmaydilar.
Yana bir guruh borki, bu kabi qizlarga oilasida shim kiyma deyilmagan, lekin ular o`zlari buni bilishadi. Ota-onasi kiyishga ixtiyor berishsa ham kiymaydigan qizlarning oilasi obod bo`ladi.
Keyingisi esa, oiladagi tarbiya shu darajada bo`lganki, shim kiyish haqida o`ylab ham ko`rmaganlar. Ular ochiq-sochiq, tor kiyimlardan xazar qilishadi.
Hamma holda ham muammo ildizi ota-onaning iymoni sustligiga borib taqalyapti. Ko`proq, otaning sustligiga.
Muhit(zamon) masalasiga kelsak. Menimcha, bu yerda muhitning ham, zamonning ham aybi yo`q. Shunchalik ham axmoq xalq bo`lamizmi, kim nima olib kirsa o`shani "o`zimizniki" qilib olaveradigan(ayrimlar uchun)?
Hozir hech qaysi ota-ona haqiqatni izlamaydi. Xo`p, shu shim kiyish to`g`ri yoki noto`g`riligi haqida oilada munozara boshlandimi, biror masjid yoki madrasadan shu savol javobini izlasa bo`ladiku? Hech bo`lmasa diniy kitoblarimiz bor.
Yana bir gap: Ertaga xotinlarimiz yoki qizlarimiz shu alfozda kiyinishga qarshi chiqsak, bizni "FEODALLIK"da ayblab turishmasa bo`lgani.
YIGITLAR KO`ZLARNI KATTAROQ OCHING: IYMONLI QIZLAR TANQISLIGI DAVRI BOSHLANYAPTI!!!
AYOLINGIZ YOKI QIZINGIZGA HAMMA NARSAGA RUXSAT BERIB SHU TANQISLIKKA HISSA QO`SHMANGLAR, ILTIMOS!!!
-
O`qituvchilar masalasida:
Hozirgi yoshlar(afsuski, shu yoshlarning ichiga biz ham kirib ketamiz) og`zingizdan chiqqan gapni yuzingizga qaytarib yopishtirishga harakat qilishadi, o`ylab ham ko`rmasdan. Bunda o`qituvchilarning qo`lidan nima keladi? O`zining qizi ham bir ahvol bo`lsa! O`zining o`quvchilari oldida tili qisiq. Bir nima desa, oldin qizingni eplab ol degan javob eshitadi.
Hammasi odamzod nima uchun dunyoga kelganu, nima uchun yashayotganini bilmasligidan...
http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=38.msg9298#msg9298
Qani endi shuni hammaga yetkazishning, tushuntirishning iloji bo`lsa...
-
Assalamu alaykum, MaxCmd.
Gaplaringizga to'la qo'shilaman.
Hozirgi zamon bolalari juda aqlli, bizga qaraganda gapga juda yahshi tushunadi. Maktabga bola yetti yoshda boradi. Bu yoshgacha hozirgi aqlli bolalarimiz rovojlanib, nima yahshi, nima yomon, nima savobu, nima gunoh ajratib oliashadi, agar oilasidagilar ahamiyat berib tarbiya qilishsa. Keyin farzandni doimo nazorat qilib turish kerak. O'rtoqlari, do'stlari kim shularga katta e'tibor berish kerak deb o'ylayman.Chunki o'rtoqlari agar iymonli, islomiy honadon farzandlari bo'lsa yanada yahshi foyda beradi ularning tarbiyasi uchun.
-
Assalomu alaykum do'stlar!
...men bitta narsaga afsuslanaman: bizning bu yerda "bu" muammolarni gaplashganligimiz shu yerning o'zida qolib ketadi, bundan tor doiradagi kishilar xabardor bo'lishadi, qani endi imkon bo'lsa-yu bu narsalarni OAVlari, gazeta jurnallar orqali muhokama qilinsa, afsuski bunga hech kim astoydil bel bog'lamayapti, o'zingiz o'ylab ko'ring, hozirgi 100% aholidan necha foizi internetdan foydalanayapti, foydalanganlarning necha foizi shunga o'xshash bahslarda qatnashishayapti?!. va h.o. gapiradigan bo'lsak gap ko'p.
Hech birimizni iymonimizdan judo qilmasin!
-
YIGITLAR KO`ZLARNI KATTAROQ OCHING: IYMONLI QIZLAR TANQISLIGI DAVRI BOSHLANYAPTI!!!
AYOLINGIZ YOKI QIZINGIZGA HAMMA NARSAGA RUXSAT BERIB SHU TANQISLIKKA HISSA QO`SHMANGLAR, ILTIMOS!!!
Assalomu alaykum! Chindan ham shunaqa davrga kelyapmiz, shekilli. uqorida juda ko'p va asosli mulohazalar qoldirilgan ekan. Xo'sh, shunaqa davrning boshlanishida erkaklarning "rol"i nechog'lik bo'lyapti? Hayotiy misollar bilan iloj bo'lsa fikrlaringizni aytsangiz.
-
YIGITLAR KO`ZLARNI KATTAROQ OCHING: IYMONLI QIZLAR TANQISLIGI DAVRI BOSHLANYAPTI!!!
AYOLINGIZ YOKI QIZINGIZGA HAMMA NARSAGA RUXSAT BERIB SHU TANQISLIKKA HISSA QO`SHMANGLAR, ILTIMOS!!!
Assalomu alaykum! Chindan ham shunaqa davrga kelyapmiz, shekilli. uqorida juda ko'p va asosli mulohazalar qoldirilgan ekan. Xo'sh, shunaqa davrning boshlanishida erkaklarning "rol"i nechog'lik bo'lyapti? Hayotiy misollar bilan iloj bo'lsa fikrlaringizni aytsangiz.
Assalomu-alaykum va rahmatullohu va barakotuhu hurmatli Xonimlar va Janoblar.
Tan olish kerak ancha ibratli mulohazalar,shaxsan men uchun.
Robiya xonim ta'kidlab o'tganlaridek, erkaklarning bu masaladagi o'rinlari "beqiyosdir" taasuflar bo'lsinkim.
Albatta,bu bilan men"Hamma erkaklar landovur,oilada o'rni yo'q" demoqchimasman.
Alhamdulilloh,iymonli, insofli, ziyoli, oilasini ham hidoyatga boshlovchi, yaxshi tarbiya etuvchi akalarimiz,yana bir bora Alhamdulilloh anchagina topiladilar.Su insonlarni deb,birmuncha tartibda ,hozirgi e'tiqodimiz.
Hali yuqorida ta'kidlaganlaridek,ayollarimiz,qizlarimiz haddan tashqari o'zlarining avratlarining ochilish foizlarini ko'paytirmoqdalar,afsus.
Bu holat asosan markaziy shaharlarda juda yaqqol ko'zga tashlanmoqda.Masalan Toshkentni olaylik,yoki men Qashqadaryolikman,Qarshini olaylik.
To'g'risi bu holatlarning eng oldingi boshlovchilari nomusulmon millatlarning vakilalaridirlar.
Misol uchun koreys,rus millatiga mansub aholi ko'p bo'lganligi uchun shularni olamiz. Tavba qildimu, ketayotgan shunaqa "modnica"larning yalang'ochmi nima balo deb o'ylaysiz.Avratlarining 90 foizi to'la ko'rinib turadi.Men bu bilan juda qarovchiman shularga demoqchimasman,albatta,astag'furulloh.
Shularni ko'rgan kaltafahm,imonsiz, farosatsiz ,tarbiyasiz ayollar,qizlar,o'zlaricha madaniyatli ko'rinish uchun ulardanam o'tkazib"ochilib"ketadilarey,tovba.
Buning isbotini ko'rmoqchimisiz,marhamat,institutlar oldiga borib turing,kollejlar oldiga borib turing,hattoki maktablar oldiga boring.
Ayrim o'qituvchilarimiz,qaytaraman,ayrimlari,hoh oliygoh,hoh kollej,hoh maktablarda bo'lishsin,butun qomatini parda ostidan ko'z-ko'z qilib yurishga o'tganlar.
Bu ahvolda talabalar nima qilsinlar,o'rnak olishadida keyin.Ayniqsa viloyatlardan kelgan,tor tushunchali qizlar(hammasi ham emas,tarbiyalilari juda ko'p,xususan ) shunday kiyinishga oshufta bo'ladilar.
Buni ko'rgan yigitchayu,yigitlar,kattaroq yigitlarchi,nima qiladilar,betarbiyalari albatta.
Hirsi o'yg'onadimi,o'sha "modnicaga "qarab?Keyin,boshlanadi romanlar.
Asosiy maqsad ham shu qizlarda, erkak jinsini jalb etish,unga erishish.
Keyin gazetalarimizda qator-qator sevgi izhorlari bilan bir qatorda, kriminalistik maqolalar ham joy ola boshlaydilar.Nima haqda?
Falonchiev Falonchi o'z hissiyotlariga erk berib.....................Natijada, Falonchiev boltani(pichoqni,teshani, tovani(skvorotka) va hokazolarni yozishadi) olib chopibdi.
Yoki FalonchievaFalonchixonim o'z jonlariga qasd qilibdi.
Sababi,Falonchi ismli shaxs,...............................,keyin qochib ketibdi yurtiga.Buni Falonchieva qoldirgan maktubchadan bilib qolishibdi,hozir u talaba(yoki yigit savdo qiluvchi O'rikzorda,Farhod bozorida va hokazolar)qidirilmoqda.
Ayni vaqtda bu gapimni hech kim inkor etolmaydi,hammamizning ko'z o'ngimizda sodir bo'layotgan voqealar bular.Men faqat ta'lim sohasidan misol keltirdim.
Boshqa joylar ham bundan kam emas.
Ko'chalarda o'zbek qizlarining,20 santimetrlik jins shortlarda ko'rib nafratlanib ketaman.Nega kerak shu narsa?
Javob bitta,yigitni o'ziga qaratish.Bugun bittasini yoqtirsa,ertaga undan zo'rrog'ini.
Xudo ko'rsatmasin,turmushga chiqsa,qayerdan bilasiz,avratini hammasini ko'chada ochib yurgan qizdan nima kutishlikni.E o'sha kelin bo;lsayam shu qilig'ini davom ettiruvchilar ham anchagina.Eri biror uzoqroq safarga ketsa ,tamom, ozodlik, hohlagancha ishrat qiluvchilar ham anchagina,afsuski.
Xo'sh endi o'ylab qarasak, nega bizning musulmonlar jamiyatida bu jirkanchlik bosh ko'tardi?
Javobni yaqin o'tmishimizda qidirsak topamiz.
Sobiq SSSR vaqtida olib borilgan siyosatlar,ya'ni milliylik,musulmonlikni yo'qotib,aholi ongiga zamonaviylik deb atalmish,nasroniylik odatlariyu,udumlarini singdirish,bugungi kunda o'z natijasini ko'rsatyapti.
Nega bunday deyapman.?
Siz bilan garov o'ynashim mumkin.shundoq ko'chaga chiqb 10 ta odamdan so'raymiz 3 ta narsani
1siz tahoratni bilasizmi?
2siz kalimangizni bilasizmi?
3siz islom udumlarini yarmini bilasizmi
deb so'raymiz.
Men ishonch bilan ayta olaman,
3 kishi hammasini biladi,
5kishi umuman bilmaydi,
2 kishi chala-chulpa biladi.
Bu nimadan dalolat?Bu aholi orasida islomiy qoidayu, udumlarning o'ta tanqisligidan.Shunchaki og'izda"biz musulmon "deyishlik bilan musulmon bo'lib qolmaydiyu, to'g'rimi?
Men buni juda ko'p kuzataman,na qizlar,na yigitlar tahorat qilish yoki kalima ag'darishni bilishmaydi,ota-onasi bilmasa,o'rgatmasa,qaerdan bilsin.
Shundan kelib chiqib,xulosa qilsak,o'sha yalang'och yuruvchilar ham o'sha10 ta odamning 5 tasidirlar, 2 tasi esa har ikkovida ham yuradilar.
Oilada,erkakning roli haqida gapiribsiz.
Sir emas,hozirgi kunda, iqtisodiy qiyin palladagi oilada,agar ayol tirikchilik deb atalmish aravani sudrasa tamom,u xo'jayin.
Albatta hamma shunaqa ayollar demoqchimasman,astag'furulloh.
Keyin,be e'tibor boy erkaklar ham borlar.
Bular nima qiladilar?
Ayollar hohlagancha kiyinadilar,albatta no islomiy,chunki tirikchilik shunga bo'g'liq,yoki,yayrab yashagisi keladi.
Erkaklar loqaydlar,xotini yoki qizi butun qomatini reklama qilsalar ham ,xursandlar,menikilar chiroyli, yoki zamonaviy deb,astag'furulloh.Bu holat xristianlarda udum,xotini birov bilan ko'p gaplashib qolsa,yoki hamma xotiniga qarasa,xursand,"mening xotinim(yoki qizim) shunchalik go'zal yoki jozibador ekan,men baxtliman "deb.Astag'furulloh.Tavba qildim.
Keyin ularda vafo,sadoqat,toza qalblilik anqonning urug'i.Bugun sevsa,erta yoqmay qolib,qo'shnini sevib qoladida,meni kechir deb ketaveradi,tovba.
Bu holatlar,ular kabi kiyinish odat bo'lgandek,odat bo'lmasin,ilohim.Xudo ko'rsatmasin buni.
Shuning uchun har bir erkakka bo'g'liq bu narsa,kuchli nazorat,kuchli tarbiyagina bu iflosliklarning davosi bo'la oladi. Har bir xonadon, gunoh nimayu,savob nimaligini bilsa,bu dardlar tuzalishi mumkin.
Yuqorida aytganimdek,oldin ota-ona bilsagina keyin farzanlar biladi,agar o'rgatsalar,vallohu alam.Shu o'rinda,kiyinish haqida Hadisi Shariflarda berilgan ma'lumotlarda keltirsangiz,nur ustiga,a'lo nur bo'lardi,hurmatli moderatorlar.
-
ААЛЛАА ЛИБОСИ
Аллоҳ таоло: «Ай, Аабий, жуфтларингга, қизларингга ва мсминларнинг аёлларига айт: жилбобларини сзларига сқин қилсинлар. Ана сша уларнинг танилмоқлари ва озорга учрамасликлари учун сқинроқдир. Аллоҳ ста мағфиратли ва раҳмли зотдир», деган.
Шарҳ: Ушбу остда Аллоҳ таоло Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламга аввало сз жуфтлари ва қизларига жилбобларини сзларига сқинлаштиришни буюришга амр стмоқда. Чунки Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламнинг завжаи мутоҳҳаралари ва қизларининг шарафлари улуғ бслгани учун бу ишни ҳаммадан олдин улар қилмоқлари лозимдир.
Жилбоб устдан кийиладиган ёки ёпиладиган кенг куйлак ёки либосдир. Мсмина аёлни бошқа аёллардан ажратиб турадиган бу кийим турли мусулмон слкаларда турлича бслган. Лекин ҳаммаси ҳам мсмина аёлни ёмон ксздан сақлаш, уни бошқа аёллардан ажратиш каби вазифаларни адо стган.
Жоҳилист даврида аёллар очиқ-сочиқ юришар сди. Турли кийимлар кийиб, ксча-куйда сркакларнинг сътиборини сзларига тортишга ҳаракат қилишарди. Шунинг учун фосиқ ва фожирлар уларнинг ҳам ортларидан тушишган, гап отишган, турли қилиқлар қилишган. Ўша фосиқ ва фожирларга мсминлар сътироз билдириб, Ислом дини мсмина аёлларга бундай муносабатда бслишни ман қилганини айтганларида, улар, биз буларнинг мсмина сканини билмабмиз, мсмина смас, балки чсри бслса керак, деб сйлабмиз, дейишган.
Ушбу ости карима нозил бслганидан кейин сса, шароит тамоман сзгарган.
Имом ибн Абу Ҳотим Умму Салама онамиздан қилган ривостда у киши розисллоҳу анҳо: «Жилбобларини сзларига сқин қилсинлар» ости нозил бслганидан кейин, ансорийларнинг аёллари қора рангли кийим ёпиниб, худди бошларида қарға стиргандек сокинлик билан чиқардилар», деганлар.
Ҳа, Исломий ҳижоб кийими мсмина аёлларнинг мсминалик аломатлари—белгиларидир. Бу нарса остда ҳам таъкидланмоқда.
«Ана сша уларнинг танилмоқлари ва озорга учрамасликлари учун сқинроқдир».
Яъни, жилбобларига сраниб, ёпинчиқ ёпиниб юришлари, мсмина аёлларнинг бошқалардан ажраб, мсминаликлари танилмоғи учун сқинроқдир. Уларнинг фосиқ ва фожирларнинг озорига учрамасликларига сқинроқдир.
Ушбу ости карима тафсирида машҳур тафсирчилардан ал-Суддий қуйидагиларни айтадилар:
«Мадийна аҳлининг баъзи фосиқ одамлари кечаси бслиши билан шаҳар ксчаларига чиқиб, аёлларнинг йслларини тссар сдилар. Мадина аҳлининг масканлари тор сди. Аёллар қазои ҳожатга кечаси ташқарига чиқардилар. Фосиқлар шуни кутиб турар сдилар. Кейин жилбоб ёпинган аёлни ксрсалар, бу ҳур скан, деб сзларини тисдиган, жилбоби йсқ аёлни ксрсалар, бу чсри скан, деб унга ташланадиган бслдилар».
Бу гапга изоҳнинг ҳожати йсқ. Ҳар ким сзи тушуниб олса, бслади, деб сйлаймиз.
«Аллоҳ ста мағфиратли ва раҳмли зотдир».
Ушбу ост нозил бслгунича стган амалларни Ўзи кечиради. Бу борадаги ҳисоб-китоб, ост нозил бслганидан кейин бошланади.
Агар шунда ҳам кофирлар, мунофиқлар, фосиқ ва фожирлар мсмин ва мсминаларга озор беришдан тсхтамасалар, унда Аллоҳ таоло бошқача чора ксради.
Аллоҳ таоло сна: «Сен мсминаларга айт: «Ксзларини тийсинлар, фаржларини сақласинлар ва зийнатларини ксрсатмасинлар, магар зоҳир бслган зийнатлар бслса (майли). А смолларини ксксиларига тссиб юрсинлар. Зийнатларини ксрсатмасинлар, магар срларига"¦», деган.
Ушбу иқтибос «Аур» сурасидаги машҳур остнинг бир бслагидир. Фойда тслиқ бслиши учун ост кариманинг қолганини ҳам зикр қилиб, сснгра шарҳига стайлик.
«"¦ё оталарига ё срларининг оталарига ё сғилларига ё срларининг сғилларига ё ака-укаларига ё ака - укаларининг сғилларига ё опа-сингилларининг сғилларига ё аёлларига ё сз қслларида мулк бслганларга ё (аёлларга) беҳожат сркак хизматчиларга ё аёллар авратининг фарқига бормаган ёш болаларга (бслса майли). Махфий зийнатларини билдириш учун оёқларини (ерга) урмасинлар. Аллоҳга барчангиз тавба қилинг, сй мсминлар! Шосдки, нажот топсангизлар».
Ушбу остда Аллоҳ таоло Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламга хитоб қилиб, мсмина аёлларга кийим кийиш ва аврат беркитиш борасида сзларини қандай тутишлари лозимлигини баён қилиб беришини буюрмоқда.
«Сен мсминаларга айт: «Ксзларини тийсинлар..»
Мусулмон сркаклар каби, муслима аёллар ҳам номаҳрамларга шаҳват назари билан қарамасликлари лозимлиги ушбу остдан тушунилади. Агар бехосдан назарлари тушса, ксзларини бошқа томонга буришлари керак. Чунки аёлларнинг сркакларга давомли назар солишлари ҳам сртада фитна, ҳаром ишлар, зино келиб чиқишига сабаб бслиши мумкин.
Шунингдек, аёл киши бошқа аёлнинг авратига назар солиши ҳам ман стилади. Аёлнинг аёлга нисбатан аврати киндигидан тиззасигачадир.
Уламоларимиз Қуръони Карим остларини ва Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳадисларини чуқур срганиб чиқиб, аёлларнинг сркакларга назар солишида енгил йсл тутилганини таъкидлашган.
Аёллар бир жойда стириб олиб, номаҳрам сркакка носрин қарамоқликлари ҳаром. Аммо ксча-ксйдаги ёки ҳаром бслмаган сйинлар сйнаётган сркакларга узоқдан қарасалар, майли.
Имом Бухорий, Имом Муслимлар ривост қилган ҳадисда зикр қилинишича, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ийд куни ҳабашийларнинг масжиддаги сйинларига қараб турганларида Ойиша онамиз ҳам у зотнинг орқаларидан туриб томоша қилганлар. У зот Ойиша онамизни улардан тссиб турганлар. Ойиша онамиз сзларига малол келгандагина қайтиб кетганлар.
Шу билан бирга, сша пайтда аёлларнинг масжид, бозор ва бошқа жойларга боришига рухсат берилган. Сафарларга чиққанлар. Табиийки, бу ҳолатларда сркакларни ксрадилар.
«...фаржларини сақласинлар...»
Бу ибора сркаклардаги каби аёлларда ҳам икки маънони ифода стади: аёллар фаржларини ҳаром иш, зинодан сақласинлар ҳамда бировнинг назари тушишидан сақласинлар.
Аёл кишининг номаҳрам сркакларга нисбатан аврати - юзи ва икки кафтидан бошқа бутун баданидир. Маълумки, муслима аёлга баданини номаҳрам сркаклардан тссиб юриш Аллоҳ томонидан буюрилгандир. Мсмина-муслима аёл шарафини сақлаш учун Аллоҳнинг амрига итоат стиб, авратини номаҳрам сркаклардан беркитмоғи керак. Бунинг учун сса, юзи ва икки кафтидан бошқа бутун танасини тссиб турадиган кийим киймоғи лозим. Шунингдек, кийим юпқа, баданга ёпишган, тор бслмаслиги ҳам зарур. Аомаҳрам сркакларнинг сътиборини жалб қилмайдиган даражада бслиши керак.
-
Имом Абу Довуд Ойиша онамиздан ривост қилган ҳадисда у зотнинг олдиларига опалари Асмаа бинти Абу Бакр юпқа кийим билан кирганларида, у ерда стирган А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам юзларини сгириб олганлар ва:
«Ай, Асмаа, аёл киши ҳайз ксрадиган бслганидан кейин ундан мана бу ва мана бундан бошқа жойи ксринмаслиги керак», деб икки кафтлари ва юзларига ишора қилганлари айтилган.
Ибн Жарир Табарий сз тафсирларида Ойиша онамиздан келтирган ривостда у киши айтадиларки: «Олдимга она бир акам Абдуллоҳ ибн Туфайлнинг қизи зийнатланган ҳолда кирган сди. А асулуллоҳ келиб қолдилар ва юзларини сгирдилар. Мен: «Ай, Аллоҳнинг А асули, бу она бир акамнинг қизи, ёш қиз», дедим. У зот соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Аёл киши балоғатга етгандан кейин ундан юзи ва мана бу жойларидан бошқа жойи ксриниши ҳалол смас», деб сз билакларини тутумлаб ксрсатдилар. Ушлаган жойлари билан кафтлари орасида сна бир тутумча жой қолди».
Ҳанафий мазҳаби уламолари аёл кишига юз ва кафтларини очиб юришга изн берар сканлар, юз ва қслни зийнатламасдан, табиий ҳолда тутишни шарт қилиб қссдилар.
«...ва зийнатларини ксрсатмасинлар...»
Зийнат деганда чиройли кийимлар, тақинчоқлар ва аёллар сзларини чиройли ксрсатиш учун ишлатадиган турли воситалар ксзда тутилади.
Исломда аёл кишига зебу зийнат ҳалол қилинган. Чунки чиройли бслишга уриниш ҳар бир аёлнинг табиатида бор. Аллоҳ уларни шундай қилиб сратган. Ҳар бир аёл чиройли ксрингиси келади. Замон стиши билан зийнат сзгариши мумкин, аммо аёл кишининг зийнатга бслган рағбати сзгармайди. Ислом аёл кишидаги ушбу рағбатни сътиборга олади. Аёл кишига зийнатланишга рухсат беради. Шу маънода сркакларга ҳаром қилинган тилла, кумуш ва шойи ипаклар аёллар учун ҳалолдир.
Лекин Исломда ушбу зебу зийнатнинг таъсир доираси тартибга солинган. Аёлларнинг зебу зийнатлари номаҳрам—бегона сркакларнинг ксзини сйнатишга, шаҳвоний ҳисларини қсзғашга, фитна чиқишига ва зинога йсл очилишига сабаб бслмаслиги керак. Аёл киши шунинг учун ушбу остга амал қилиб, зийнатини номаҳрамлардан беркитмоғи лозим.
«...магар зоҳир бслган зийнатлар бслса (майли)».Яъни, беркитишнинг имкони бслмай қолганда гуноҳ смас. Мисол учун, беихтиёр шамол турибми ёки бошқа сабабданми, зийнати зоҳир бслиб ксриниб қолса, гуноҳ ҳисобланмайди.
«А смолларини ксксиларига тссиб юрсинлар».
Яъни, бошларига сраган рсмоллари фақат сочларини смас, балки томоқлари, ксксилари ва кскракларини ҳам тссиб турсин. Токи, уларнинг жамоли бегона ксзларга мслжал бслмасин, турли фитналар келтириб чиқармасин.
Ушбу амру фармонларни ҳақиқий мсмина аёллар улкан итоат билан кутиб олганлар. Чунки уларнинг қалблари илоҳий нур ила мунаввар сди. Уларнинг нафслари зийнатларини ксз-ксз қилишни истаса ҳам, сзлари Аллоҳнинг фармонига ссзсиз бсйинсунганлар. Жоҳилист даврида аёллар иффат ва шарм-ҳаё билан кийинишни билмас сдилар. Чиройларини ксз-ксз қилишда мусобақалашар сдилар. Соч сримларини, бсйинларини, томоқларини, қулоқларидаги тақинчоқларини, ҳатто ксксиларини очиб юрар сдилар. Ушбу ости карима нозил бслганидан кейин мсмина аёллар тамоман бошқа ҳолатга кирдилар. Буни Ойиша онамиз ҳам жуда схши англатиб қсйганлар.
-
Имом Бухорий қилган ривостда Ойиша онамиз қуйидагиларни айтадилар: «Биринчи муҳожир аёлларга Аллоҳнинг раҳмати бслсин. Аллоҳ «А смолларини ксксиларига тссиб юрсинлар» остини нозил қилиши билан дарҳол жилбоб-тснларини йиртиб, рсмол қилиб срадилар».
Имом Абу Довуд қилган ривостда сса, Софийс бинти Шайбар розисллоҳу анҳо қуйидагиларни айтадилар:
«Биз Ойишанинг олдида стириб Қурайш аёллари ва уларнинг фазилатларини зикр қилдик.
Шунда Ойиша розисллоҳу анҳо: «Албатта, Қурайш аёлларининг фазли бор. Аммо мен, Аллоҳга қасамки, Аллоҳнинг китобини тақсимлашда ва нозил бслган нарсага иймон келтириш борасида ансорий аёллардан афзалини ксрмадим. Сураи «Аур»даги «А смолларини ксксиларига тссиб юрсинлар» ости нозил бслганда, срлари Аллоҳ улар учун нозил стган нарсани тиловат қилиб бердилар. Аркаклар сз хотини, қизи, синглиси ва ҳар бир аёл қариндошига тиловат қилдилар. Бирорта ҳам аёл қолмай, ҳаммаси дарҳол тснини олиб, бошига ёпди. Улар А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ортларидан (намозда) худди бошларида қарға тургандек (қора ёпинчиқ билан) турар сдилар», деди.
Шундай қилиб, Исломда гсзалликдан завқланиш ҳалол ва тсғри йслга қсйилди. Аёлларнинг чиройи ва зебу зийнатлари бегона сркакларнинг ҳирсларини қсзғаш учун ксз-ксз смас, балки сзларининг жуфти ҳалолларига ҳалол завқ берадиган бслди.
Шунингдек, аёлларга шаҳват билан қарамаслик сркакларга ҳам айтиб қсйилди.
-
«Зийнатларини ксрсатмасинлар...»
Мсмина аёллар қасддан ёки бепарволик билан зийнатларини ксрсатиб юриши мутлақо мумкин смас.
«...магар...»
қуйидагиларга ксрсатсалар, майли:
1. «Арларига...»
Муслима аёлнинг зийнатларини ксришга снг ҳақли одам унинг сридир. Шунингдек, ср аёл танасининг ҳамма жойини ксришга ҳақлидир.
2. «...ё оталарига...»
Мсмина-муслима аёлга унинг отаси снг бош маҳрам бслади. Шунинг учун унга зийнатини ксрсатса, ҳалол. Ота ва ундан кейин зикр қилинадиган маҳрамлари учун аёлнинг никоҳи ҳаромдир, улар унга уйланишни, умуман шаҳват билан қарашни хаёлларига ҳам келтирмайдилар. Шунинг учун мсмина аёл ушбу маҳрамларга зийнатини ксрсатса, бслади. Юзини, қслини, оёғини ва уй ичида очиб юришга мажбур бсладиган баъзи аъзоларини, жумладан хамир қилаётганда билагини, уй супураётганда болдирини ксрсатсалар, гуноҳи йсқ. Аҳтиёж юзасидан рухсат берилган.
«Оталар» дейилганда катта ота, бобо ва боболарининг оталари ҳам ксзда тутилади.
3. «...ё срларининг оталарига...»
Яъни, қайин оталарига. Бунга қайин отанинг оталари ва катта қайин оталарнинг оталари ҳам киради. Улар ҳам ота срнида. Улар ҳам келинларига маҳрам, сртадаги муносабатда уйланиш ёки шаҳват назари деган нарсаларнинг бслиши мумкин смас.
4. «...ё сғилларига...»
Бунга сз сғиллари, сғилларидан ва қизларидан бслган сғил набира ва чабиралар киради. Буларнинг ҳаммаси ҳам аёл киши учун маҳрам, улар орасида оила қуриш ёки шаҳват билан қараш умуман мумкин бслмаган иш, шунинг учун ҳам муслима аёлга уларга зийнатини ксрсатишга рухсат берилган.
5. «...ё срларининг сғилларига...»
Яъни, срларининг бошқа хотиндан бслган сғиллари. Булар ҳам мсмина-муслима аёл учун маҳрам саналади. Ораларида никоҳ бслиши мутлақо мумкин смас. Чунки сртада она-болалик алоқаси бор. Шунинг учун зебу зийнат ва чирой сртада шаҳватни уйғотмайди.
6. «...ё ака-укаларига...»
Бунда туғишган ака-укалар, ота бир ака-укалар ва она бир ака-укалар ҳаммаси баробардирлар. Уларнинг барчаси маҳрам ҳисобланадилар, сингилларининг зийнатини ксрсалар, майли.
7. «...ё ака-укаларининг сғилларига...»
Бунда ҳам туғишган, ота бир ва она бир ака-укаларнинг сғиллари ксзда тутилган. Аёл ака-укаларнинг фарзандларига амма бслади. Ўртада маҳрамлик бор, уйланиш ёки шаҳват билан қараш умуман бслиши мумкин смас. Бошқа маҳрамлар қатори булар ҳам ҳаёт тақозоси ила доимо бир-бирлари билан ксришиб, аралашиб туришга сҳтиёжлари бор. Шунинг учун ҳам жиснларига аммаларининг зийнатларига қарашларига рухсат берилган.
8. «...ё опа-сингилларининг сғилларига...»
Бу ҳолатда ҳам туғишган, ота бир ёки она бир опа-сингилларининг сғиллари ксзда тутилган. Аёл улар учун хола бслади. Ўртада маҳрамлик бор. Шунинг учун мсмина аёл зийнатларини уларга ксрсатса, бслади.
Аммо мсмина-муслима аёлнинг сркак маҳрамлари бу билан тугамайди. Остда зикри келмаган маҳрамлар ҳам бор. Мисол учун, амакилар, тоғалар ва куёвлар. Шунингдек, смикдошлик орқали маҳрам бслганлар бор. Улар ҳақида ости каримада бирор нарса дейилмаган бслса ҳам, ҳадисларда келган ҳукмлардан қиёс қилиб, мсмина-муслима аёл уларга зийнатини ксрсатса, гуноҳ йсқ, деб фатво берилган.
Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам Ойиша онамиз розисллоҳу анҳога смикдошлик орқали амакиси ва тоғаси бслган сркаклардан қочиб, ҳижоб олишга рухсат бермаганлар. Шундай скан, насаб орқали бслган амаки ва тоғаларга, албатта, зийнатини ксрсатишга рухсат бор.
Ҳадис илми соҳасидаги снг мсътабар олти китобда ва Имом Аҳмад ибн Ҳанбалнинг «Муснад»ларида Ойиша онамиздан ривост қилинишича, Абул Қуъайснинг укаси Афлаҳ келиб, у кишининг ҳузурларига киришга изн ссраган. У Ойиша онамизга смикдошлик орқали амаки сди. Ойиша онамиз бу ҳақда шундай дейдилар:
«Мен унга изн беришдан бош тортдим. А асулуллоҳ cоллаллоҳу алайҳи васаллам келганларида қилган ишим хусусида у зотга хабар бердим. У зот cоллаллоҳу алайҳи васаллам менга у (Афлаҳ)га изн беришимга амр қилдилар».
-
Имом Абу Довуд қилган ривостда бу хусус сна ҳам равшанроқ баён стилган: «Ойиша онамиз қуйидагиларни айтадилар: «Ҳузуримга Афлоҳ келган сди, ундан сшириндим. У: «Амакинг бслсам ҳам, мендан қочасанми?!» деди. Мен: «Қаердан менга амаки бсласан?!» дедим. У жавоб берди: «Сени менинг акамнинг хотини смизган», деди. Мен: «Мени смизса, аёл киши смизган, сркак киши смас», дедим. Сснг олдимга А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам кирдилар, мен бслган гапни айтиб бердим. У зот соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Албатта, у амакинг бслади, ҳузурингга кираверсин», дедилар».Юқорида зикр қилинган маҳрамларнинг ҳаммаси абадий маҳрам ҳисобланадилар. Яъни, уларнинг мазкур мсмина аёлга уйланишлари абадий ҳаром қилингандир.
Аммо маҳрамлиги вақтинчалик шахслар ҳам бслади. Мисол учун, опа-сингилларининг срлари вақтинчалик маҳрам саналади, съни, опа билан никоҳда турган сркакка унинг синглисига уйланиши ҳаром саналади. Опа билан ажрашгандан кейингина сингилни никоҳига олиш ҳалол бслади.
Уларга нисбатан қандай муомалада бслиш керак? Бу ҳукм шариатда чегаралаб қсйилмаган. Уламоларимизнинг айтишларича, буни чегаралашнинг имкони ҳам йсқ. Чунки бундай қариндошлик алоқалари турлича бслади. Шунинг учун ҳукми ҳам турлича. Бунда қариндошлик нисбати, ёш, ҳолатлар, бир жойда сшайдиларми ёки айричами ва бошқа омиллар ҳам сътиборга олинади.
Мисол учун, Ойиша онамизнинг опалари Асмаа бинти Абу Бакр розисллоҳу анҳо Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламнинг қайинсингиллари бслади ва у зотдан қочмаганлар. Уйларига бемалол кириб юрганлар. Ҳолбуки, икковлари орасидаги никоҳнинг ҳаромлиги вақтинчалик бслган.
Шунингдек, Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламнинг амакиларининг қизлари Умму Ҳониъ розисллоҳу анҳо ҳам у зот соллаллоҳу алайҳи васалламдан қочмаганлар. Ҳолбуки, икковларининг ораларида никоҳ дуруст бслган.
Шу билан бирга, Зайнаб бинти Жаҳш онамиз Лайғамбаримизнинг соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳузурларида Фазл ибн Аббосдан қочганлар. Ҳолбуки, Зайнаб бинти Жаҳш онамиз Фазл ибн Аббоснинг аммаларининг қизи бслган. Шунга схшаш ҳолатларни срганган уламоларимиз, юқорида айтилганидек, бундай ишларда шароитга қараб ҳукм чиқарилади, деганлар.
Шунингдек, қариндошлигида шубҳа бслган сркаклардан ҳам мсмина аёллар сзларини ҳижобда тутганлари схши, дейилади.
Анди маҳрам ҳисобланмаса ҳам, мсмина аёл зийнатини ксрсатса, бсладиган шахсларнинг зикри келади.
9. «...ё аёлларига...»
Яъни, мсмина аёллар аёлларга зийнатларини ксрсатсалар, бслади. Уламоларимиз бу ҳақда турли фикрларни айтганлар. Баъзилари, «аёллар»дан мурод ҳамма хотинлар, деганлар. Баъзилари мусулмон аёлларни назарда тутганлар, бошқа бирлари сса, сзларига тегишли хотинлар, деб айтганлар. Чунки фосиқа, фожира аёллар муслима аёлнинг авратини, зийнатини ксрса, унга сқинлашса, фисқу фужурга бошлаши, фитна чиқариши мумкин, дейишган.
10. «...ё сз қслларида мулк бслганларга...»
Бу иборадан қул ва чсриларига зийнатларини ксрсатсалар, бславеради, деган маъно чиқади.
Аммо уламоларимиз бу ҳақда ҳам икки хил фикр айтишган. Биринчи тоифа уламоларимиз, бундан мурод фақат чсрилар, қуллар смас, чунки қул ҳам номаҳрам сркак, шаҳвати бор, озод бслгандан кейин сз аёл хсжайинига уйланиши мумкин, дерлар. Ундай бслса, аввал «аёлларга» деб туриб, кейин «чсриларига» дейишнинг нима ҳожати бор? Чсри ҳам аёл-ку, деган сътирозга, аввал ҳур аёллар зикр қилинди, кейин чсриларга мумкин смас скан-да, деган гумон уйғонмасин учун улар ҳам санаб стилди, дерлар.
Иккинчи тоифа сса, «ё сз қслларида мулк бслганларга» жумласидан мурод муслима аёлнинг мулки бслган қул ва чсрилардир, бунда нафақат чсри, балки қул ҳам ксзда тутилган, дейдилар ва сз гапларига Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламнинг суннатларидан далил келтирадилар.
-
Имом Абу Довуд Анас ибн Молик розисллоҳу анҳудан қилган ривостда айтилишича, Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам бир қул олиб келиб, Фотима розисллоҳу анҳога совға қиладилар. Фотима розисллоҳу анҳонинг сса, биттагина кийими бслиб, бошини беркитса, оёғи очилиб қолар, оёғини беркитса, боши очилиб қолар сди. У кишининг қийналиб қолганини ксрган Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Майли, сенга ҳеч гап йсқ. Булар сенинг отанг ва ғуломинг», дедилар.
Имом Термизий ва бошқа имомлар Умму Салама онамиздан ривост қилган ҳадисда Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам сз аёлларига:
«Агар сизлардан бирортангизнинг мукотаби (баҳосини тслаб, озод бслишга келишган қули) бслса ва у (сз баҳосини) адо стишга имкони бслса, ундан ҳижоблансин», деганлар.
Яъни, бу одам озодлиги жуда сқинлашиб қолди. Анди у қул бслмайди, шунинг учун ундан қочиш лозим, деганларидир.
11.«...ё (аёлларга) беҳожат сркак хизматчиларга..»
Булар табиий, жисмоний жиҳатдан сркакликлари слган кимсалар бслиб, қорин тсйғазиш учун одамларнинг хизматини қилиб юрадилар. Уларда умуман шаҳват, аёлларга қизиқиш деган нарсанинг сзи бслмайди. Муслима аёл ана шундай одамларга ҳам зийнатини ксрсатса, бслади.
12. «...ё аёллар авратининг фарқига бормаган ёш болаларга (бслса майли)...»
Чунки кичкина болалар аврат нима, шаҳват нима, билмайдилар.
Ксриш орқали фитна содир бслмаслиги, зинога слтиш сҳтимоли уйғонмаслиги учун уларнинг йсли тссилгандан кейин, снди сшитиш орқали фитна туғдирадиган йслларни ҳам тссиб, мсмина аёлларга:
«Махфий зийнатларини билдириш учун оёқларини (ерга) урмасинлар», дейилмоқда.
Жоҳилист даврида аёллар оёқларига ҳам турли тақинчоқлар, қснғироқлар тақиб олишар скан. Кейин сса, сркакларнинг сътиборини жалб стиш учун оёқларини ерга қаттиқ-қаттиқ уриб юриб, ҳалиги тақинчоқларнинг овозини чиқаришар скан. Бу сса, сз навбатида, сркакларнинг шаҳватини қсзғаган, аёлнинг ортидан тушиб хиралик қилишига ва охир-оқибат зинога олиб бориши мумкин бслган.
Шунинг учун, махфий зийнатларни ошкор стиш мақсадида сша зийнатларнинг овозини қасддан чиқаришга ҳаракат қилиш ҳам Исломда тақиқланди.
А уҳшунос олимларнинг таъкидлашларича, баъзи одамларда аёлларнинг чиройини ксриб, шаҳвати қсзимаса ҳам, улардаги зийнатларнинг овозидан ҳирслари уйғонар скан. Ҳолбуки, Қуръони Карим бу ҳақиқатни бир минг тсрт юз йил муқаддам сътиборга олган.
Ушбу ости каримадан олинган қоидага биноан, мсмина-муслима аёлларга бегона сркакларнинг шаҳватини қсзғатиб, фитнага сабаб бслмасликлари учун нафақат ҳирсни қсзғотадиган овоз бериш, балки шунга восита бслиб қоладиган бошқа нарсалар ҳам жоиз смас. Шунинг учун ҳам мсмина-муслима аёлларнинг ксчага хушбсй атрлардан сепиб чиқишлари ман қилинган.
Имом Аасаий бундай ривост келтиради: «Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳу сзларига йслиққан бир аёлдан хушбсй ҳидни сезиб қолиб: «Ай, Жабборнинг чсриси, масжиддан келдингми?!» дедилар. У аёл: «Ҳа», деб жавоб қайтарди. Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳу: «Мен сз ҳабибим, Абул Қосим соллаллоҳу алайҳи васалламдан: «Аллоҳ таоло ушбу масжидга хушбсй атир сепиб келган аёлнинг намозини то у аёл жунубликдан кейин ғусул қилгандек ғусул қилмагунича қабул қилмайди», деганларини сшитганман, дедилар».
-
Имом Термизий Абу Мусо ал-Ашъарий розисллоҳу анҳудан ривост қилган ҳадисда Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Ҳар бир ксз зинокордир. Қайси бир аёл атир сепиб олиб, бир мажлис аҳли олдидан стса, бундоқдир, бундоқдир», деб оғир нарсани айтганлар.
Шунингдек, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам аёлларнинг ширали овоз билан сркаклар сътиборини тортишини ҳам ман қилганлар.
«Аллоҳга барчангиз тавба қилинг, сй, мсминлар! Шосдки нажот топсангизлар».
Яъни, ушбу баён қилинган ҳолатларда сиздан хато стган бслса, Аллоҳга тавба қилинг ва бу хатоларни бошқа такрорламанг. Шундагина нажот топишингиз мумкин.
Ўрни келганда, ушбу ҳукмларга боғлиқ бошқа масалаларни ҳам сслаб стиш лозим.
А асулулоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам мсмина-муслима аёлларни бегона сркак билан, ҳатто сркак қариндоши билан ҳам ёлғиз қолишини ман қилганлар. Фақат ёнида маҳрами бслсагина, бошқалар билан бир жойда турса бслади.
Имом Термизий Жобир ибн Абдуллоҳ розисллоҳу анҳудан ривост қилган ҳадисда Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Ари ғойиб аёлларнинг олдига кирманглар. Чунки шайтон ҳар бирингизнинг қонингизда юради», деганлар.
Имом Аҳмад ибн Ҳанбал Жобир ибн Абдуллоҳ розисллоҳу анҳудан ривост қилган ҳадисда сса, Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Ким Аллоҳга ва охират кунига иймон келтирган бслса, маҳрами йсқ аёл билан холи қолмасин, аксинчада, учинчилари шайтон бслади», деганлар.
Агар номаҳрам сркак ва аёл бирга қолсалар, ҳеч бслмаганда, бошқаларда шубҳа туғилади, турли гап-ссзлар кспасди. Бу сса, ифк ҳодисаси каби мусибатларга олиб келади.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг сзлари ҳам бу масалада жуда ҳушёр бслганлар.
Имом Абу Довуд келтирган ривостда қуйидагилар баён қилинган:
«А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам масжидда сътикоф стирганларида завжаи мутаҳҳаралари Софийс онамиз кечаси у зотни зиёрат қилгани келдилар. Суҳбатлари тугаб, у киши қайтиб кетаётганларида Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам у кишини кузатиб сшик олдига бордилар. Икковлари гаплашиб турганларида ансорийлардан икки киши стиб қолдилар. Улар Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васалламни ксришлари билан тез юриб кета бошладилар. Шунда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам икковларига:
«Шошманглар! Бу аёл Софийс бинти Ҳуйайдир», дедилар. Улар:
«Субҳоналлоҳ! Ай, Аллоҳнинг А асули!» дейишди. Шунда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Албатта, шайтон одамларнинг қон томирларида юради. Икковингизнинг қалбингизга бирор ёмонлик солмасин, деб қсрқдим», дедилар.
Шунингдек, Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам сркакнинг қсли номаҳрам аёлнинг ҳеч бир жойига тегмаслиги лозимлигини қаттиқ тайинлаганлар. Ўзлари байъат олган вақтларида ҳам аёлларнинг қслларидан тутмаганлар.
Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам мсмина-муслима аёлнинг ёлғиз сзи ёки номаҳрам сркак билан сафар қилишини қаттиқ ман стганлар.
-
Имом Бухорий ва имом Муслим ривост қилган ҳадисда Ҳазрати Абдуллоҳ ибн Аббос розисллоҳу анҳу айтадиларки, Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам хутба қилаётиб:
«Ҳаргиз бир сркак бир аёл киши билан холи қолмасин, агар аёлнинг маҳрами бслса, майли, аёл киши зинҳор сафарга маҳрамсиз чиқмасин», дедилар. Шунда бир киши срнидан туриб:
«Ай, Аллоҳнинг А асули, менинг аёлим ҳажга чиқди, мен сса фалон жойда бсладиган ғазотга ёзилдим», деди. У зот соллаллоҳу алайҳи васаллам унга:
«Сен бориб аёлинг билан бирга ҳаж қил!» дедилар.
Ушбу ҳадисдан ксриниб турибдики, аёл кишини ҳатто ҳажга ҳам ёлғиз сзини юбориб бслмас скан. Ҳатто Аллоҳнинг, дину диёнатнинг йслида қилинадиган жиҳодни қсйиб бслса ҳам, аёлнинг маҳрами у билан бирга ҳажга бориши таъкидланмоқда. Чунки сафар машаққат ва хавфдан холи смас. Мсмина аёлларни машаққат ва хавфда ёлғиз қолдиришга унинг маҳрамларининг сркаклик ғурурлари ҳам йсл бермаслиги керак. Йслда аёлнинг хизматини қилиб, қийинчиликлардан, хавф-хатар ва турли кснгилсизликлардан ҳимос стиб бориши керак.
Шунингдек, Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам номаҳрам сркак-аёлларнинг бир-бирига аралашиб кетишини жуда қаттиқ ман қилганлар.
Имом Абу Довуд ривост қилган ҳадисда Абу Усайд ал-Ансорий айтадиларки,
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам масжид ташқарисида туриб, йслда сркаклар билан аёллар аралашиб кетганини ксрдилар ва аёлларга: «Сизлар орқада қолинглар, сизлар йслнинг сртасидан смас, чеккасидан юринглар!» дедилар. Аёллар девор тагидан юра бошладилар. Улар деворга жуда сқин юрганларидан кийимлари унга тегиб кетар сди».
Жамоат бслиб намоз сқиш, жума намозини адо стиш нақадар аҳамистли сканини ҳар бир мусулмон схши билади. Жума фарз. Жамоат намозини сса, баъзилар вожиб, баъзилар суннати муъаккада, дерлар.
Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳадисларидан бирида: «Хоҳлар сдимки, бировни одамларга жамоат намозини сқиб беришга буюриб қсйиб, сзим бориб жамоат намозига келмаганларнинг уйига ст қсйиб юборсам», деганлар.
Бу ва бундан ҳам шиддатлироқ маънони англатувчи ҳадислар жуда ксп. Жума намозини узрсиз қолдирган одамнинг гуноҳи ҳақида гапириб стирмаса ҳам бслади. Лекин сркак-аёл аралашиб юриши схши смаслиги сътиборга олиниб, аёл кишига жумага бормасликка рухсат берилган.
Имом Абу Довуд ривост қилган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Жамоат билан жума сқиш ҳар бир мусулмон учун ҳаққу вожибдир. Фақат тсрт кишигагина: қулга, аёл кишига, ёш болага ва касал одамга (вожиб смас)», деганлар.
Жамоат намозига аёлларнинг қатнашмасликлари афзал сканини очиқ-ойдин айтганлар.
Имом Аҳмад ва бошқа муҳаддислар ривост қилган ҳадисда Умму Ҳумайд ас-Соғидий исмли аёл келиб, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга:
«Ай, Аллоҳнинг А асули, мен сиз билан бирга намоз сқишни схши ксраман», дебдилар. У зот cоллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Албатта, мен сенинг мен билан намоз сқишни схши ксришингни биламан. Сенинг уйингдаги намозинг ҳужрангдаги намозингдан схшироқдир. Ҳужрангдаги намозинг ҳовлингдаги намозингдан схшироқдир, ҳовлингдаги намозинг қавминг масжидидаги намозингдан схшироқдир, қавмингнинг масжидидаги намозинг менинг масжидимдаги намозингдан схшироқдир», деб жавоб берганлар.
Тсғри, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам аёлларга масжидга келиб намоз сқишга рухсат берганлар. Лекин бу шартли рухсатдир.
Имом Аҳмад ибн Ҳанбал ва имом Абу Довудлар ривост қилган ҳадисда Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Хотинларингизни масжиддан ман қилманглар. Уйлари улар учун схшироқдир», деганлар.
-
Лайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам аёлларни мсътадил равишда зийнатланиб, атир-упалар билан лозим топилган жойларда хушбсйлашиб юришга тарғиб қилганлар. Аммо шу билан бирга, зебу зийнат орқасидан қувиб, ҳаддан ошишдан, шариатга хилоф иш қилишдан қаттиқ қайтарганлар. Ана шундай ман қилинган ишлар қаторига аёл кишининг сочига бошқа сочни улаш ва улатиш, ссама хол қсйиш ва қсйдириш, қошни ингичка қилиб териш ва тердириш, тишларининг орасини сунъий равишда очиш ва очдириш, юзининг рангини бутунлай сзгартириш учун турли воситалар билан ювиш ва ювдириш каби амаллар ҳам киради.
Мсмина-муслима аёлларга бу ишларни қилишлари ҳам, бошқаларга бажартиришлари ҳам мутлақо мумкин смас.
Буларнинг барчаси жамистда беҳаёлик, шаҳвоний бузуқлик, фоҳиша гап-ссзлар, жинсий ахлоқсизлик ва зино тарқалишининг олдини оладиган чоралардир. Ушбу илоҳий тадбирларга бандалар чин ихлос билан амал қилган тақдирдагина жамист мазкур ифлосликлар ва ижтимоий касалликлардан пок бслади.
Умму Салама розисллоҳу анҳодан ривост: «Жилбобларини сзларига сқин қилсинлар» ости нозил бслганидан кейин, ансорийларнинг аёллари қора рангли кийим ёпиниб, худди бошларида қарға стиргандек сокинлик билан чиқдилар». Абу Довуд ривост қилган.
Шарҳ: Ушбу ривост илк Исломий даврнинг қаҳрамон аёллари, инсонист тарихи саҳифаларига сз исмларини олтин ҳарфлар билан ёзишга мушарраф бслган, Ислом умматининг шону шарафи бслган, ер юзини Ислом нурига тслдирган, биринчи Исломий давлатни барпо қилишда Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам билан бирга сз ҳиссаларини қсшган буюк момоларимизнинг ксплаб қаҳрамонлик намуналаридан бирини васф қилмоқда.
Ушбу ривостда шарафланаётган аёлллар кечагина сзларининг авлоддан авлодга стиб келаётган очиқ-сочиқлик, турли беодобликларини қилиб юрган сдилар. Бугун сса улар виқорли бслдилар. Ҳижобли бслдилар. Ўз қадрларини билдилар. Ўзларининг турли беҳаё ва шилқимларга мслжал бслишдек шарафсизликдан ҳимос қилишни сргандилар.
Уларни бунчалик олий даражага кстарган нарса уларнинг иймонлари сди. Аллоҳга бслган иймонлари уларга пасткашлик қилишга изн бермас сди. Улар снди барча ишни Аллоҳ таолонинг ксрсатмаси ила қилишга стган сдилар. Буни сса сзларига чексиз шараф деб билардилар. Шунинг учун ҳам Аллоҳнинг каломи шарифида биргина остнинг нозил бслиши уларнинг кийиниш борасидаги дунёқарашлари, сзларини тутишлари ва юриш-туришларини тамоман сзгартириб юборди.
Худди мана шу руҳ сша момоларимизниг номларини инсонист тарихида олтин ҳарфлар билан ёзилишига сабаб бслди. Уларнинг инсонст тарихидаги снг бахтли авлодни туғиб табислаш бахтига мусссар қилди. Шунингдек бошқа ксплаб ғалабаларга, муваффақистларга сабаб бслди.
-
Оиша розисллоҳу анҳодан ривост қилинади: «Биринчи муҳожир аёлларга Аллоҳнинг раҳмати бслсин. Аллоҳ «А смолларини ксксиларига тссиб юрсинлар» остини нозил қилиши билан дарҳол муртларини йиртиб, рсмол қилиб срадилар». Абу Довуд ва Бухорий ривост қилган.
Шарҳ: «Мурт» аёл кишининг жисмини тссиб турадиган елкадан ташлаб юриладиган кийим.
Бу ривост ҳам сзидан аввалгисини қувватлиб келмоқда. Исломдан олдин ҳозиргига схшаб аёллар рсмол срашни, сзини хиёнатчи ксзлардан сақлашни ёмон ксрар сдилар. Аксинча, ҳозиргига схшаб иложи борича скакларнинг ксзини сйнатишга, баданининг кспроқ қисмини очиб юришга ҳаракат қилар сдилар. Шунинг учун ҳам, «А смолларини ксксиларига тссиб юрсинлар» остини нозил қилинган чоғда сша остга амал қилмоқчи бслган муслима аёллар ҳам срагани рсмол топа олмай қолганлар ва ушбу ривостда айтилаётганидек, дарҳол муртларини йиртиб, рсмол қилиб срадилар.
Бу сша ажойиб мсминалар авлодининг қаҳрамонлиги ва Аллоҳнинг амрига дарҳол юришларининг намунаси сди. Шунинг учун ҳам Оиша онамиз уларни мадҳ ила ссламоқдалар ва ҳақларига дуо қилмоқдалар.
Ушбу ривостнинг бошқа сийғаларда, мурт срнига жилбоб ва изор ҳам келган. Яъни, ҳар аёл сз имконига қараб сзида бор ортиқча кийимдан йиртиб рсмол қилиб бошига солган.
Баъзи муҳтарама опа-сингилларимиз Аллоҳнинг ушбу масаладаги амрини билмай келаётган бслсалар, билишлари ила худди мазкура саҳобисларга схшаш иш қилиб, дарҳол рсмол сраб сзларини Исломий кийимга олсалар улуғ иш бслади. Алҳамдулиллаҳ ҳозир бирор кийимни йиртиб рсмол қилиш сҳтиёжи ҳам йсқ. А смоллар етарли. Фақат истак керак, холос.
Аёл киши сзига хос кийиниши сзига хос гсзаллик кашф стишини аёлларнинг сзлари тушуниб етмоқлари керак. Бу ҳақиқатни аёллар сзларига келган, уларнинг ҳақиқий инсоний табиатлари сзлигини намоён қилган пайтда ксриш мумкин.
Ўшандоқ пайтлардан бири сқинларнинг слими. Бошига слим қайғуси тушган аёллар сзларини снглашга ҳаракат қилиб қолишади. Ҳатто бошқа диндагилар ҳам. Ана шундоқ пайтларда улар бошларига рсмол срашга биринчи бслиб шошиладилар. Таъзисга кетаётган аёллар бошқаларидан рсмол ссраб туришлари ҳам шуни ксрсатади. Аммо бир оз стиб, слим, слимнинг келтирувчи Аллоҳ ссларидан чиққанда рсмол ҳам ссларидан чиқади.
Ҳақиқий мсмина-муслима аёлларда сса бу ҳолат мутлақо бслмайди. Чунки улар Аллоҳ таолони бир лаҳза ҳам унитмайдилар. Аллоҳнинг амридан бир лаҳза ҳам четга чиқмайдилар. Ҳар бир ишни Аллоҳ таолонинг динига-Исломга мослаб қиладилар. Ана сша ҳолатнинг зоҳирий ксриниши мсминаларнинг шариатга мувофиқ кийинишларда бслади.
Ҳа, аёллар ҳар бир умматнинг кучи ёки заифлигини ксрсатиб турувчи дақиқ белгидирлар.
Ҳа, аёллар ҳар бир умматнинг тараққиёти ёки қолоқлигини слчайдиган тсғри слчовдирлар.
Ҳар бир жамистнинг аҳли солиҳ бслиши ундаги оилаларнинг аҳли солиҳ бслишига боғлиқдир.
Ҳар бир оиланинг аҳли солиб бслиши ундаги аёлнинг аҳли солиҳ бслишига боғлиқдир.
Ҳар бир аёлнинг аҳли солиҳ бслиши иймон-сътиқодли, илмли ва тақводор бслишига боғлиқдир.
Аёли йслдан чиққан ҳар бир оиланинг сзи ҳам йслдан чиқади, иши орқага кетади.
Оилалари йслдан чиққан ҳар бир жамистнинг сзи ҳам йслдан чиқади, иши орқага кетади.
Халифа Муъизлидиниллаҳ Мисрни сзига бсйинсудиролмай узоқ вақт қийналди. У ксп марта куч ишлатиш режасини қилар, лекин Мисрда ҳукмни қслларида тутиб турган Ихшидийларнинг шавкатидан қсрқиб орқага қайтар сди.
Бир куни унга, Ихшидийлар қасрининг аёллари айшу-ишратга берилибдилар, фазийлатларни унутибдилар, деган хабар келди. Шунда халифа енгил нафас олиб, снди Миср бизники бслди, деди.
Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам Умму Саламанинг олдига кирганларида у рсмол сраётган сди. Бас, у зот: «Бир марта айлантириш. Икки марта смас», дедилар.
Шарҳ: Яъни, рсмол сраганда уни бсйиндан икки марта айлантирмасдан бир марта айлантириш кераклигини таъкидланмоқда.
-
Яна сша кишидан ривост қилинади: «Асмаа бинти Абу Бакр розисллоҳу анҳо Аабий соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига юпқа кийим билан кирди. Бас, у зот ундан юзларини сгириб олдилар ва: «Ай, Асмаа, аёл киши ҳайз ксрадиган бслганидан кейин ундан мана бу ва мана бундан бошқа жойи ксринмаслиги керак», деб икки кафтлари ва юзларига ишора қилдилар». Иккисини Абу Довуд ривост қилган.
Шарҳ: Ушбу ҳадиси шарифдан мсмина аёлнинг кийиниши ҳақидага масалага оид бир неча ҳукмлар олинади.
1. Мсмина-муслима аёлларнинг кийимлари юпқа бслмаслиги шарт.
Тагидан бадан ксриниб турадиган кийим сатри авратга кирмайди. Уламоларимиз бунга сзи қалин бслса ҳам торлиги учун баданни васф қилиб турадиган кийимларни ҳам қсшадилар.
2. Мусулмон сркаклари очиқ-сочиқ, ношаръий кийиниб юрган аёллар қаршиларидан чиқса уларга қарамаслик чорасини қилишлари лозимлиги.
3. Шаръий кийиниш, бошқа шаръий таклифларга схшаб қизлар болғатга етгандан сснг фарз бслиши.
4. Юз ва икки кафт муслима аёллар учун аврат смаслиги. Муслималар юзлари ва икки кафтлари номаҳрамларга ксриниши туфайли гуноҳкор бслмайдилар.
Бу уламолар жумҳури, жумладан, Ҳанафий, Моликий ва Шофеъий мазҳабларининг иттифоқидир. Албатта, сша пайтда юз ва икки кафт зебу зийнатсиз бслиши ва фитна хавфи бслмаслиги шарт.
Ибн Умар розисллоҳу анҳудан ривост қилинади: «Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Ким манманликлик ила кийимини судраб юрса, қиёмат куни Аллоҳ унга назар солмас», дедилар.
Шунда Умму Салама: «Аёллар стакларини қандоқ қиладилар?» деди.
«Бир қарич тушириб оладилар», дедилар у зот.
«Ундоқ бслса оёқлари очилиб қолади», деди у.
«Бир зироъ тушириб оладилар, ундан зиёда смас», дедилар у зот». Термизий ва унинг икки соҳиби ривост қилган..
Шарҳ: «Зироъ» - сртача икки қарич узунлигидаги слчов бирлиги.
Аввал срганиб стганимиздек, мусулмонлар манманлик ила кийимларини осилтириб, ерга судраб юришдан қайтарилганлар. Бу амр ҳам сркаклар, ҳам аёллар учун скан. Аммо аёлларга сатр иши қаттиқ таъкидланганидан мазкур ҳукмда уларга хос чегара белгиланган скан. Ушбу аёлар учун хос ҳукмни шариатга киритилишига Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васалламнинг завжаи мутоҳҳараларидан бирлари Умму Салама онамиз сабачи бслган сканлар.
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Ким манманликлик ила кийимини судраб юрса, қиёмат куни Аллоҳ унга назар солмас», дедилар».
Аввал срганиб чиққанимиздек, бу жумлада баён стилаётган жазо оғирдир. Қиёмат куни Аллоҳ таолонинг назаридан бенасиб қолиш деганидир.
Умму Салама онамиз аёллик ҳислари билан аёлларнинг ғамини қилдилар. Улар стаклари узун ксйлак кийишлари шартлигини сйлаб, у ҳолда ҳозир айтилган гаплар нима бслади, деган хаёлга бориб, Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васалламга:
«Аёллар стакларини қандоқ қиладилар?» деб савол бердилар.
Уларнинг стаклари узун, шундоқ бслиши керак ҳам. Агар манманликлик ила кийимини судраб юрса, қиёмат куни Аллоҳ унга назар солмаса, аёллар ҳам стакларини болдирнинг сримидан кесиб ташлашлари керакми? Аки бошқа бирор ечим борми?
Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам бу саволга бошқа ечим борлигини билдируви жавоб бердилар:
«Бир қарич тушириб оладилар», дедилар у зот».
Бу ҳам аёлларни тссиниб юришлари муҳимлиги учун қилинган истиснодир. Лекин аёлларнинг вакиласи Умму Салама онамиз аёлларнинг сзларига хос ҳассослик билан масалани сна ойдинлаштиришни ирода қилиб:
«Ундоқ бслса оёқлари очилиб қолади», дедилар.
Яъни, аёллар стакларини бир қарич тушириб юрганларида ҳам оёқлари очилиб қолиши турган гап. Унда нима бслади?
Шунда Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳал қилувичи жавобни бердилар:
«Бир зироъ тушириб оладилар, ундан зиёда смас», дедилар у зот».
Бир қарич туширилган стакларидан ҳам оёқлари очилиб қоладиган бслса, аёллар стакларини бир зироъ-икки қарич тушириб юрсинлар. Аммо ундан ортиғига рухсат йсқ. Ушбудан мақсад аврат ҳисобланадиган жойни номаҳрамларга ксрсатмаслик скани келиб чиқади. Мақсад қанча узун ёки қисқа бслишида смас скан.
Хулоса қилиб айтадиган бслсак, муслима аёлларнинг кийимлари дунёдаги снг гсзал, снг чиройли, снг одобли, снг схши, снг муҳими Аллоҳнинг амрига мувофиқ кийимлардир. Бундан ортиқ шараф бслиши мумкин смас. Шунинг учун ҳам бу кийимларга Аллоҳни унутган, Аллоҳдан қсрқмаганларгина қарши чиқадилар. Чунки Ислом душманлари муслималар динларига амал қилсалар, Ислом жамисти енгиб бслмас кучга айланишини схши биладилар. Бу масалани барча мусулмонлар схши англаб етишлари ва шунга сраша ҳаракат қилишлари лозим.
Уламоларимиз муслима аёлнинг либоси тсғрисидаги барча ҳужжат ва далилларни пухта срганиб чиқиб жумладан қуйидаги мулоҳазаларни таъкидлаганлар;
1. Аёл кишининг либоси таги билиниб турадиган даражада юпқа ва тор бслмаслиги лозим.
2. Аёл киши тилло ва кумуш билан безалган, нақшланган кийимларни кийиши жоиз.
3. Аёл киши сркак кишининг кийимини кийиши ҳаром.
Ҳадис ва Ҳаёт (Таом, шароб ва либос китоби)
-
Assalomu alaykum do'stlar!
...men bitta narsaga afsuslanaman: bizning bu yerda "bu" muammolarni gaplashganligimiz shu yerning o'zida qolib ketadi, bundan tor doiradagi kishilar xabardor bo'lishadi, qani endi imkon bo'lsa-yu bu narsalarni OAVlari, gazeta jurnallar orqali muhokama qilinsa, afsuski bunga hech kim astoydil bel bog'lamayapti, o'zingiz o'ylab ko'ring, hozirgi 100% aholidan necha foizi internetdan foydalanayapti, foydalanganlarning necha foizi shunga o'xshash bahslarda qatnashishayapti?!. va h.o. gapiradigan bo'lsak gap ko'p.
Hech birimizni iymonimizdan judo qilmasin!
Ҳақиқатдан ҳам.....
-
Assalomu-alaykum azizlar.
Robiya xonim ,tashakkurlarim sizga bo'lsin.
Rahmat sizga, iltimosimni javobsiz qoldirmapsiz.Juda ajoyib, shaffof hadislar,dalillar.Olloh Ta'olo ilmingizga baraka ato etsin,Omin,Ollohu Akbar.
Bu yerda berilgan Janob Usmonning smayliklaridan nimani anglash mumkin?
-
O'zbekistonda haliyam erkaklar shimsiz qolishda davom etishyabdimi?
-
Ha erkaklarniki yozda keladi. Ayniqsa gul rasmi tushirilgan "mini shortik"lilar ko'payadi.
-
Uylanish filmidagi shim razmerini so`rash holatidagi voqelikni zaminida juda katta hayolga cho`mdiruvchi fikrlar bor.
-
Yoz boshlanib yigitlar yana shimsiz qolayotgandir...Xudo insof bersin...
-
Bismillohir rohmanir rohim!
Mana shu mavzuga doir mulohazamni butun kun bo'yi o'ylab yurdim. Forumda shunaqa mavzu bo'lsa, yozib qoldiraman deb dilga tugib qo'ygan edim.
Men Evropadaman. Shu kungacha bu holat hech meni o'ziga tortmaga ekan. Bu yilgi ob-havoning injiqliklari, Evropada yaqqol ko'zga tashlangan. Har yilgidan yoz bu yerda ancha issiq keldi. Shunaqa issiqki, tush paytida kishi nafas olishga qiynaladi. Meni hayratga solgan holat shu bo'ldiki, ko'chada kishilar, ayniqsa yoshlar qariyb yalong'oz (hamma emas,albatta) yurishibdi. Ko'rib, og'zim ochilib qolibdi, aslida bular yozda yengil yelpi kiyinishadi, ammo bu yozdagi kiyinishlari me'yordan chiqib ketgan.(Mening fikrim) Bu yerdagi mo'minlar uchun bu holat ancha noqulayliklar tug'diradi.
Bu haqda o'ylay turib, xayolimga kelgan fikr shu bo'ldi. Harqalay bu yerlarda yoz qisqa bo'ladi, bo'lsa ham uncha issiq bo'lmaydi.
Bu yerda iqlim asosan salqin bo'lganligi uchun, me'yorda kiyinib yurushar ekanda deb o'ylab qoldim. Majburlarda, albatta. Ollohim insof bersin hammaga,Ilohim! (Butun Evropani nazarda tutmadim)
-
Juda ham hunu korinadi erke kishi kalta narsa kiyib yursa manimcha bu ayolla uchun umuman yonidaagi odamla uchun noqulay.
-
Yaqinda yoshi katta bir akamizdan shunday so'zlarni eshitib qoldim gapni boshi erlarini oyoq uchida ko'ruvchi ayollar haqida boshlandi davrada eng yoshi o'zim bo'lganim uchun jim turib faqat eshitdim..Bir kun o'zimizga tanish imomdan so'rashibdi nega erkak sifat ayollar ko'payib ketdi oldinlari unaqa narsalar yo'q edi deb?shunda javob beribdi ayol sifat erkaklar qa4on kamaysa erkak sifat ayolar ham o'z-o'zidan yo'q bo'ladi deb..Aslida aybni inson o'zidan qidirish kerak..hozir esa ko'pchilik ayollar oilalarini o'zi boqyapti er jonivor esa divanni hech kimga bermaydi..O'zim hali guvohi bo'lmaganmanu lekin nikoh o'qilayotgan payt bo'lajak er shu qizni boqishga ,kasal bo'lsa davolashga,hech nimadan zoriqtirmaslikga so'z berar ekan shundan so'ng nikoh o'qilar ekan..Erkak agar u haqiqatdan ham er yigit bo'lsa o'z oilasini o'zi boqsin har qanday holda ham ayolning ming so'midan erkakning 100 so'mi barakaliroq deb bejizga aytishmagandir..Ayollarni vazifasi o'z erlarini ko'ngliga qarash farzandlar tarbiyasi(ko'proq) bilan mukammal shug'ulanish deb bilaman qolgani erni vazifasi qaytarib aytaman agar u haqiqiy erkak bo'lsa..
-
turib-turib ayolmi erkakmi> dib o'ylab qolaman bir hilla ko'rib. so'rashgayam hijolat.