http://www.ilkan.biz/terjime.aspxol "ilkan" qo'ralida oylandirilgan :
Аурилло АББОСХОА
ШЎА ҚИШЛОҚ
А оман
«Шарқ юлдузи» журнали
2010 йил, 2-3-сонлар
Биринчи боб
Дунёнинг бир қавати
Жазирамадан қизиган асфальт йсл бсйлаб елиб келган такси Адирксча бошида тсхтади. Ундан тушган ксзи ожиз ср ва хотин, такси ҳайдовчиси билан илиқ хайрлашдилар. Машина ортга бурилиб жснаб кетгач, улар оҳиста одимлаб Адирксчага томон юрдилар. Қслтиқлашган сру хотин, бамисоли бир вужуд каби ҳаракатланадилар. Чуст дсппи ва оқ ксйлак кийган, буғдойранг юзли, пешонаси кенг, срта бсйли киши йиғма ҳассасини ерга уриб, йслни аниқлаб бормоқда. Узун енгли ҳаворанг ксйлак кийиб, оқ рсмол сраган, оқ-қизил юзли ҳомиладор аёли сса срига сусниб, бехавотир одимлайди.
— Шсрқишлоққа хуш келибсиз, пирим, — деди аёл мулозамат ила.
— Хушвақт бслинг, азизим, — жилмайди сри, пешонасидаги тер томчиларини рсмолчаси билан артиб.
Кср жувон исми Обида сди. У Олимга турмушга чиқиб, шаҳарда қолиб кетганига ксп йиллар бслди. Ўшандан бери иккиси ксрлар жамистидаги шолча тсқиш яехида ишлашади. Аши сттиздан стганда Обида фарзандли бслишни хоҳлаб қолди. Ксзёриш муддати сқинлашганда оналик машаққати нечоғли оғирлигини ҳис қила бошлади.
Улар А аҳмон амакининг темир дарвозаси сқинида тсхтадилар.
— Лирим? — деди Обида, срининг билагини маҳкам қисиб.
— Қулоғим сизда, — деб унга томон бир оз снкайди Олим.
— Боламиз ксзи очиқ туғилар сканми?
— Ҳа, дсхтирни айтишига қараганда, ксзи очиқ тусилиши мумкин скан.
— Агар кср бслса, туғилмасасм майли сди, — оғир хсрсинди Обида.
— Тавба қилдим денг, Обидахон, — унга дакки берди ср.
— Астағфируллоҳ... — пичирлаб тавба қилди аёл.
Йигит сна далда берди:
— Биз бу дунёнинг бир қаватида сшаш учунгина келганмиз. Банданинг иши Аллоҳ берган қисматга рози бслиш, азизим. Аллоҳга шак келтирманг.
— Мени кечиринг, пирим, — узр ссради жувон. — Ўйламай гапирдим.
— Аллоҳ сизни сз паноҳида асрасин.
___________________________________
Nurillo ABBOSXON
SHO'RQISHLOQ
Roman
«SHarq yulduzi» jurnali
2010 yil, 2-3-sonlar
Birinchi bob
Dunyoning bir qavati
Jaziramadan qizigan asfal't yo'l bo'ylab elib kelgan taksi Adirko'cha boshida to'xtadi. Undan tushgan ko'zi ojiz er va xotin, taksi haydovchisi bilan iliq xayrlashdilar. Mashina ortga burilib jo'nab ketgach, ular ohista odimlab Adirko'chaga tomon yurdilar. Qo'ltiqlashgan eru xotin, bamisoli bir vujud kabi harakatlanadilar. CHust do'ppi va oq ko'ylak kiygan, bug'doyrang yuzli, peshonasi keng, o'rta bo'yli kishi yig'ma hassasini erga urib, yo'lni aniqlab bormoqda. Uzun engli havorang ko'ylak kiyib, oq ro'mol o'ragan, oq-qizil yuzli homilador ayoli esa eriga suyanib, bexavotir odimlaydi.
— SHo'rqishloqqa xush kelibsiz, pirim, — dedi ayol mulozamat ila.
— Xushvaqt bo'ling, azizim, — jilmaydi eri, peshonasidagi ter tomchilarini ro'molchasi bilan artib.
Ko'r juvon ismi Obida edi. U Olimga turmushga chiqib, shaharda qolib ketganiga ko'p yillar bo'ldi. O'shandan beri ikkisi ko'rlar jamiyatidagi sholcha to'qish sexida ishlashadi. YOshi o'ttizdan o'tganda Obida farzandli bo'lishni xohlab qoldi. Ko'zyorish muddati yaqinlashganda onalik mashaqqati nechog'li og'irligini his qila boshladi.
Ular Rahmon amakining temir darvozasi yaqinida to'xtadilar.
— Pirim? — dedi Obida, erining bilagini mahkam qisib.
— Qulog'im sizda, — deb unga tomon bir oz enkaydi Olim.
— Bolamiz ko'zi ochiq tug'ilar ekanmi?
— Ha, do'xtirni aytishiga qaraganda, ko'zi ochiq tuo'ilishi mumkin ekan.
— Agar ko'r bo'lsa, tug'ilmasayam mayli edi, — og'ir xo'rsindi Obida.
— Tavba qildim deng, Obidaxon, — unga dakki berdi er.
— Astag'firulloh... — pichirlab tavba qildi ayol.
Yigit yana dalda berdi:
— Biz bu dunyoning bir qavatida yashash uchungina kelganmiz. Bandaning ishi Alloh bergan qismatga rozi bo'lish, azizim. Allohga shak keltirmang.
— Meni kechiring, pirim, — uzr so'radi juvon. — O'ylamay gapirdim.
— Alloh sizni o'z panohida asrasin.