forum.ziyouz.com
Yurtdosh => Hamyurtlar => Buxoro viloyati => Mavzu boshlandi: Mohinur 17 Iyun 2006, 12:56:23
-
Bukhoro, city, western Uzbekistan, capital of Bukhoro Wiloyat (region). It is located in an oasis on the Zeravshan River. Also called Bokhara or Bukhara, the city is situated in a region producing natural gas, cotton, fruit, and silk. It has industries manufacturing textiles, processed karakul pelts, carpets, and clothing. Among Bukhoro's many architectural monuments, some dating from the 9th century, are several mosques, the Ark Fortress (now a museum), and the mausoleum of Ismail Samani (9th-10th century). A teachers college is also there.
Founded by the 1st century ad, Bukhoro was an important trade and cultural center when it was captured (early 8th century) by the Arabs. It was a leading center of Islamic learning under the Arabs and the Persian Samanid dynasty, which held the city in the 9th and 10th centuries. It later was captured successively by the Qarakhanids and Tatars. In the 16th century it became the capital of an Uzbek khanate, and in the 18th century became an emirate. The emirate was conquered in 1866 by Russia, which held it as a protectorate from 1868 to 1920; then the emir was removed, and the city was made the capital of the Bukharan People's Soviet Republic. From 1924 to 1991 the city was incorporated into the Uzbek Soviet Socialist Republic (SSR). Uzbekistan became an independent republic in 1991. Population (1999 estimate) 237,900.
Encarta Encyclopedia 2004.
-
Бухара (от санскр. вихара — монастырь), город, центр Бухарской области Узбекской ССР. Расположен в низовьях р. Зеравшан, в центре Бухарского оазиса, на канале Шахруд. Б. соединена веткой (13 км) с ж.-д. узлом Каган. Население 112 тыс. чел. (1970; 50 тыс. чел. в 1939; 69 тыс. чел. в 1959).
Время основания Б., по археологическим данным, не позже 1 в. н. э. Завоёванная арабами в 709, Б. была уже значительным торгово-ремесленным и культурным центром Средней Азии. Население имело торговые связи с Ираном, Индией, Китаем и другими странами. В 9—10 вв. Б. входила во владения Саманидов и была столицей их обширного государства. В конце 10 в. Б. овладели кочевники-караханиды, в середине 12 в. — новые кочевые племена каракитаев, в 1220 она была захвачена Чингисханом, в 1370 — Тимуром, а в начале 16 в. — кочевниками-узбеками и вошла в состав Узбекского государства Шейбанидов, став его столицей. С середины 16 в. по 20 в. Б. — столица Бухарского ханства. В течение многих веков Б. — центр караванной торговли между Европой и Азией, торговли с Москвой и Нижним Новгородом. Имея многочисленное ремесленное население, Б. была очагом крупных антифеодальных восстаний: под руководством Муканны (70-е гг. 8 в.), Малика Санджара (1206—1207), Махмуда Тараби (1238). В 17— 18 вв. Б. неоднократно подвергалась нападению и разорению со стороны персидских шахов и др. захватчиков. С 1868 вошла в состав Российской империи. 2 сентября 1920 в результате народного восстания власть Бухарского эмира была свергнута. 14 сентября были сформированы Всебухарский ревком, Совет народных назиров (комиссаров), 8 октября 1920 Б. объявлена столицей Бухарской народной советской республики. По национально-государственному размежеванию 1924—25 стала центром Заравшанского округа, затем Бухарской области, образованной 15 января 1938.
За годы Советской власти Б. стала крупным промышленным. и культурным центром области. Имеются каракулевый (один из крупнейших в СССР), хлопкоочистительный, маслобойный заводы, швейные, трикотажная и шёлкомотальная фабрики, мясные, молочные, винодельческие и др. предприятия. Строится (1971) хлопчато-бумажный комбинат. Славятся старинные художественные промыслы (золотошвейный, шёлкоткацкий и др.). Развиваются металлообработка, промышленность стройматериалов.
Б. — город-музей, в котором сохранилось около 140 памятников архитектуры. Важнейшие: шедевр среднеазиатского зодчества — центрально-купольный мавзолей Саманидов (так называемый мавзолей Исмаила Самани, конец 9 — начала 10 вв.) с узорной кладкой жжёного кирпича внутри и на фасадах; ансамбль Пои-Калян, в который входят минарет Калян (1127) с поясами кирпичного орнамента, мечеть Калян (12 в., перестроена в 15—16 вв.), одна из крупнейших на Среднем Востоке (площадь 130 м Х 80 м), и медресе Мири-Араб (1536); скромный 2-купольный мавзолей Сейфеддина Бохарзи (13 в., перестроен в 14—15 вв.), миниатюрный мавзолей Буян-Кули-хана (14 в.) с прекрасными облицовками из резной поливной терракоты; медресе Улугбека (1417), самое раннее из сохранившихся в Средней Азии, и стоящее напротив него пышное по отделке (майолика, роспись) медресе Абдулазис-хана (1652). Многочисленны постройки 16 в.: нарядные мечеть Балянд и ханака Ходжа Зайнуддина, самое большое в Средней Азии медресе Кукельташ; торговые купольные сооружения (таки) Зар-гаран, Тельпак-Фурушан и Саррафан; крытый рынок (тим) Абдулла-хана. Среди загородных построек: ханака Бехауддина (1544—45), мемориальный ансамбль Чар-Бакр (1560—63), ханака Файзабад (1598—1599). К 18—19 вв. относятся постройки Арка (цитадели), медресе с оригинальным 4-башенным входом так называемый Чар-Минар (1807). В советское время город благоустроен, озеленён. Выстроено много жилых домов. В 1964 утвержден план реконструкции Б. (архитектор В. П. Чунихин, В. Н. Слонимский, Т. Н. Калиновская); построены Дом связи (1966, архитектор М. Чернов), здание областной публичной библиотеки (1969, типовой проект).
В Б. — педагогический институт, общетехнический факультет Ташкентского политехнического института, 9 средних специальных учебных заведений, в том числе техникумы: горно-геологический, строительный, автомобильно-дорожный, сельскохозяйственный, кооперативный. Театр музыкальной драмы и комедии, краеведческий музей.
Большая Советская энциклопедия
-
Bukhara, city (1991 pop. 231,000), capital of Bukhara region, Uzbekistan, in the Zeravshan River valley. On the Shkhrud irrigation canal system, it is the center of a large cotton district and has textile mills as well as cotton-ginning industries and a large karakul skin processing plant. The population is mainly Uzbek, with Tajik, Arab, and Afghan minorities and a much-dwindled Jewish minority. First mentioned in Chinese chronicles in the 5th cent. A.D., Bukhara is one of the oldest trade and cultural centers in central Asia. It was a long-time center of Judaism. It came under the Arab caliphate in the 8th cent. and became a major center of Islamic learning. During the 9th and 10th cent. it was the capital of the Samanid state. From the 16th cent. to 1920 it was the capital of the khanate of Bukhara, which was ceded to Russia in 1868. From 1920 to 1924 it was the capital of the Bukhara People's Republic. Its many monuments include the mausoleum of Ismail Samanid (892—907), the minaret of Kalyan (1127), the mosque of Magoki-Attari (12th cent.), the Ulughbek (1417—18) and Mir-Arab (1535—36) madaris (theological schools), and the madrasah of Abdulaziz-Khan (1651—52). The name is also spelled Bokhara.
Columbia Encyclopedia
-
Bukhara (Bokhara in XIX century English, Buxoro or Бухоро in Uzbek (the Cyrillic alphabet was officially phased out for Uzbek after independence); بُخارا /Bukhârâ/ in Persian, Buhe/Puhe Tang Chinese, Бухара in Russian; also Boxara in Tatar) is the fifth-largest city in Uzbekistan, and capital of the Bukhara region (Bukhoro Wiloyati). It has a population of 237,900 (1999 census estimate), the majority of whom are Persian-speaking Tajiks. Bukhara and Samarkand are the two major centers of the Tajiki-Persian culture and history. During Soviet times these two Tajiki centers were annexed to the Uzbekistan SSR, much to the disgust of the Tajiks of Central Asia. Ever since, a harsh program of assimilation and cultural confinement has been carried out on the Tajiks of Uzbekistan by the Uzbek authority.
Bukhara is also home to a large number of Jews, whose ancestors settled in the city during Roman times. The term 'Bukharan Jew' is frequently used to describe all Jews who come from Central Asia.
Bukhara has been one of the main centres of Iranian civilization during its history. Its architecture and archaeological sites form one of the pillars of the Persian history and art. The region of Bukhara was for a long period a part of the Persian Empire. The origin of its inhabitants goes back to the period of Aryan immigration into the region. Iranian Soghdians inhabited the area and some centuries later the Persian language became dominant among them. The Last emir of Bukhara was Muhammad Alim Khan (1880-1944).
The historic center of Bukhara has been listed by UNESCO as one of the World Heritage Sites. It contains numerous mosques and madrassas.
A statue of the populist philosopher and wise man Nasreddin can be found in a central square. It shows him riding his donkey backwards and grasping its tail, as he is traditionally depicted.
The Trans-Caspian railway was built through the city in the late 19th century.
Wikipedia, the free encyclopedia
-
БУХАРА , город в Узбекистане, центр Бухарской обл. Железнодорожная станция. 249,6 тыс. жителей (1991). Легкая (каракулевый, хлопкоочистительный заводы; хлопчатобумажный комбинат, швейное объединение и др. ), пищевкусовая промышленность. 2 вуза, театр. Музеи: историко-краеведческий, чеканки по металлу, художественной керамики. Возник не позже 1 в. н. э. , в 16 в. - 1920 столица Бухарского ханства, Бухарского эмирата, в 1920-24 - Бухарской советской республики. Бухара - город-музей с цитаделью "Арк". Ок. 140 архитектурных памятников: ансамбль Пои-Калян (12-16 вв. ), Ляби-Хауз (16-17 вв. ), Кошмедресе (16 в. ); мавзолей Исмаила Самани (кон. 9 - нач. 10 вв. ). Центр старинных художественных ремесел.
Большой Энциклопедический Словарь
-
Buxoroga borib, shu qadimiy shaharni ko’rgan kishilarning barchasi minoralarning tepalaridagi g’alati ko’rinishdagi «qalpoqlarga» e’tibor bergan bo’lsalar kerak. Bular laylak uyalaridir. Umidning timsoli bo’lgan bu oppoq qushlar shaharning ramzi, uning barqarorligi va sadoqatining ham ramzi bo’la oladi. Boy go’zal shahar juda ko’p marta turli-tuman dushmanlarning bosqinchilik hujumlarining maqsadi bo’lgan, mo’g’ul-tatarlarning bosqini eng og’ir, yer bilan yakson qiluvchi darajada bo’lgan edi. Lekin Buxoro har gal qaytadan aynan o’sha joyda tiklanib, o’z zamini-yu a’analariga sodiq bo’lib qaytadan barpo bo’lar edi.
(http://img.uz/thumbs/485671123811389.jpg) (http://img.uz/viewer.php?id=485671123811389.jpg)
Buxoroga asos solinishi qadim-qadimgi asrlar tubiga borib taqaladi. 1997 yilda YuNESKO ning qaroriga ko’ra butun madaniy dunyo uning 2500-yilligini nishonlagan edi. Afsonalar shaharning paydo bo’lishini tarixiy shaxs obrazi bilan bog’liq Zardo’shtiylik xudolaridan biri — Siyovush bilan bog’laydi. Buxoroning eng qadimiy qismi uning qal’asi — Ark hisoblanadi, bu yerda arxeologlar eramizdan avvalgi IV - III asrlarga oid bo’lgan ba’zi topilmalar borligini aniqlashdi. Bu balandligi 20 metr bo’lgan katta tepalik bo’lib, u yerda ilgari Buxoro amirining saroyi, uning harami, xazinasi, qurol-yarog’ saqlanadigan xonalari, o’ta xavfli jinoyatchilar uchun zindon bo’lgan edi. Hozirgi paytda ular tiklanmoqda.
Buxoroning eng qadimiy yodgorliklaridan biri X asrning boshida Somoniylar sulolasining asoschisi tomonidan qurilgan Ismoil Somoniy maqbarasidir. Maqbara usti yarim sfera shaklidagi gumbaz bilan yopilgan kub shaklidagi binodir. Somoniylar maqbarasi O’rta Osiyoning me’morchiligida bizgacha yetib kelgan, pishiq g’ishtdan qurilgan birinchi bino bo’lib, bunda g’ishtlar ham qurilish uchun, ham bezatish uchun ishlatilgan.
Shaharning asosiy va eng baland ko’tarilgan inshooti — 1127 yilda qurilgan Kalon minorasidir. Bu har tomonlama komil muhandislik inshooti, Buxoroning sathidan 47 metrga ko’tarilib turgan ulkan minoradir. O’zbekistonda eng baland bo’lgan ushbu minora tepaga chiqqan sari sal ingichkalashib boradi, uning dumaloq aylanasidan o’rab turgan halqalar turli rangdagi sirlangan g’ishtchalar bilan bezatilgan. Shu bilan birga minoradagi naqshlarning turli-tumanligi va takrorlanib kelishi sodda va komil me’morchilik shakllarini boyitadi.
Buxorodagi o’rta asrlar me’morchiligining alohida xususiyati — ko’cha yoki maydon bilan bir-biridan ajralib turgan va old yuzasi, darvozalari bilan bir-biriga qarab turgan ikkita ulkan inshootdan iborat bo’lgan majmualarning barpo etilishi edi. Shu asosda shaharning markaziy me’morchilik majmuasi yaratilgan — Poi Kalon («Ulkan inshoot osti») maydoni. Uning minorasi gumbazli o’tish yo’li bilan benihoya ulkan juma masjidi — Masjidi Kalon bilan bog’langan. Uning qarshisida XVI asrning boshida hatto bizning davrimizda ham ishlayotgan Mir-Arab madrasasi barpo etilgan.
Chashma-Ayub mozorining barpo etilishi ham XII asrlarga oid, deb hisoblanadi. Afsonalarga qaraganda, Injildagi payg’ambarlardan biri — Ayub (Iov) Buxoroning bu suvsiz qismidan o’tayotganda hassasi bilan yerga urgan — natijada bu yerda top-toza, shifobaxsh suvli buloq paydo bo’lgan. XIV asrda Amir Temur o’zining yurishlaridan birida olib kelgan xorazmlik ustalar buloq va quduq ustidan bino barpo etganlar hamda quduqdagi baland tortish qurilmasi ustidagi konus shaklidagi gumbazga Xorazm uchun xos bo’lgan shakl berganlar. Ularga qaraganda mashhur Chor-Minor masjidi esa yangi qurilgan bino, deb atalishi mumkin — u XIX asrda qurilgan. Bu masjidda to’rtta uncha baland bo’lmagan minoralar hamda gumbazlar zangori rangda bo’lib, masjidga o’ziga xos qiyofa bag’ishlaydi.
Sharq me’morchiligi uchun sun’iy suv havzalari bo’lgan hovuzlardan nafaqat amaliy maqsadlarda, balki shaharni yanada har tomonlama bezatish uchun ham foydalanish odatdagi holdir. Buxoroda saksontadan ortiq bunday obodonlashtirilgan hovuzlar bo’lib, shaharni ta’minlab turar edi. Ulardan eng mashhur bo’lgan hovuz Labi-hovuzdir.
Yirik poytaxt-markaz bo’lgan Buxoro shahri nafaqat o’zining masjidu madrasalari, maqbarayu-mozorlari bilan, balki saroylari, hashamatli uylar, karvon-saroylar, hammomlari va ko’p gumbazli savdo majmualari bilan ham mashhur edi. Shaharda ko’chalarning kesishuvida — guzarlarda qurilgan Toqi-Zargaron («Zargarlarning gumbazi»), Telpak-Furushon («Telpaklar sotuvchilarining gumbazi») va Toqi-Sarrofon («Pul almashtiruvchi sarroflarning gumbazi») saklangan, ular hozirgacha savdo rastalari sifatida ishlatilmoqda. Ularning birinchi qurilishi va ishlatilishidan nomlari ham dalolat bermoqda.
O’rta asrlarda Buxoro Markaziy Osiyodagi barcha musulmonlarning muqaddas shahri bo’lgan edi, bunda nafaqat diniy hurmat-e’tibor, balki estetik tuyg’ular ham ifodalanar edi. Buxoro shon-sharaf mujassam bo’lgan shahar deb hisoblanar edi, u yerda eng mashhur kishilar yig’ilar edi. Islomda Qur’ondan keyin ikkinchi o’rinda turgan diniy kitob — eng haqqoniy hadislarning to’plami bo’lgan «Al-jami as-sahih» ning muallifi Imom Al-Buxoriy edi. Abu Ali ibn Sino (Avitsenna) shaharga yaqin bo’lgan qishloqdan kelib chiqqan edi, u shaharda o’z faoliyatini boshlagan. Islomda eng muqaddas shaxslardan biri shayx Bahovaddin Naqshband, so’filar ta’limotining asoschisi, buxorolik misgar edi. Shayxning go’rini ziyorat qilish Makkaga borib bajarilgan haj marosimiga tenglashtirilar edi. Bahovaddin Naqshbandning maqbarasi hozir ham shaharning eng muqaddas joyi deb hisoblanadi.
Buxorodan dunyoga taniqli bo’lgan tarixchi olim Narshaxiy, yirik shoirlar Rudakiy va Daqiqiylar kelib chiqqan. Lekin ayni shu shaharda, odamlarning gap-so’zlariga qaraganda xalqning sevimli namoyandasi, o’tkir so’zli «tinchlikni buzuvchi» latifago’y Xo’ja Nasriddin Afandi ham yashagan. Hazilkash donishmand Afandining latifalari va teran fikrlari son-sanoqsizdir.
Musulmon allomalari, mutafakkirlarining, me’morlarning va shoirlarning ko’p asrlik ijodiyoti tufayli shahar «Islom cho’qqisi», «Buxoroi Sharif», «Muqaddas shahar» faxrli unvonlariga musharraf bo’lgan. O’ylaymizki, Buxoro shahri haqiqatan ham bu unvonlarning barchasiga loyiq.
Shu bilan birga shahar zamonaviy sanoat va madaniyat markazidir. Unda zamonaviy qurilgan aeroport, oliy o’quv yurtlari, kollejlar, litseylar. Teatrlar, sport-sog’lomlashtirish inshootlari va markazlari ham mavjud.
http://www.uzbektourism.uz/uz/section.scm?sectionId=3215&contentId=3247
-
Buxoro.
Buxoro shahri— Buxoro viloyatining markazi. Buxoro — Sharqning mashhur qadimiy shaharlaridan biri.Arxeologik ma’lumotlarga ko’ra , Buxoroga miloddan avvalgi 1- ming yillik o’rtalarida asos solingan. Uning nomi ilk o’rta asr Xitoy manbalarida turlicha ( An, Ansi, Buxo, Buku, Buxe, Buxaer, Buxala va b.) atalgan. "œBuxoro" atamasi sanskritcha "œvixora"so’zining turk-mo’g’ulcha shakli "œbuxor"- ibodatxonadan kelib chiqqan deb taxmin qilingan. Buxoroni arxeologik jihatdan o’rganish 1970-1780 yillarga to’g’ri keladi.
Shahar o’zagi 3 qism — "œOltin irmoq"ning o’ng qirg’og’ida joylashgan ask , so’l qirg’oqlaridagi qishloqlaridan iborat bo’lgan. Bu yerdan topilgan ko’plab ashyoviy dalillar , xususan sopol idish va buyumlar Buxoro tarixining turli davrlariga oid bo’lib , ulardan ikkitasi miloddan avvalgi 5 asrga taalluqli ekanligi aniqlandi.
Buxoroning Buyuk Ipak yo’li chorrahasida joylashganligi ilk davrlardan boshlab hunarmandchilik, kulolchilik,temirchilik , misgarlik, zardo’zlik , zargarlik va savdo- sotiq ishlarining rivojlanishiga turtki bo’ldi.
Hozirgi kunda Buxoroda 30 dan ortiq yirik sanoat korxonasi mavjud. Xalqaro va mahalliy turizm yo’lga qo’yilgan. Xalqaro aeroport Buxoroni Toshkent orqali respublika viloyatlari va 20 dan ortiq xorijiy davlatlar bilan o’zaro aloqalar o’rnatishda xizmat qiladi .
Buxoroda 100 dan ortiq tarixiy- me’moriy yodgorliklar: Buxoro arki, Samoniylar maqbarasi, Chashmai Ayyub maqbarasi, Poyi kalon ansambli, Minorai kalon, Masjidi kalon, Mir Arab madrasasi, Ulug’bek madrasasi, Bolahovuz masjidi va b. saqlangan.
Buxoro zaminida mashhur, donishmand allomalar voyaga etgan: Abu Hafsi Kabir Buxoriy, Imom al- Buxoriy, Ibn Sino , Narshaxiy, Daqiqiy,Rudakiy, G’ijduvoniy, Bahouddin Naqshband, Nosir Buxoriy, Ahmad Donish, Fitrat, Sadriddin Ayniy shular jumlasidandir. Manba (http://olka.edunet.uz/buxoro.htm)
-
SAMARQAND SAYQALI RO'YI ZAMINAS, BUXORO QUVVATI RO'YI ZAMINAS, ONA YURTIM BUXORO, ZAMIN ICHRA YAGONA, TANHO :))). (qofiyani qaren, qofiyani :))))))
-
iyaaaaa uzr xato ketib qolibti. SAMARQAND SAYQALI RO'YI ZAMINAS, BUXORO QUVVATI ISLOMI DINNAS :))
-
SAMARQAND SAYQALI RO'YI ZAMINAS, BUXORO QUVVATI RO'YI ZAMINAS, ONA YURTIM BUXORO, ZAMIN ICHRA YAGONA, TANHO :))). (qofiyani qaren, qofiyani :))))))
Shoiralikdan ham xabarim bor deng!!! :-)
-
SAMARQAND SAYQALI RO'YI ZAMINAS, BUXORO QUVVATI RO'YI ZAMINAS, ONA YURTIM BUXORO, ZAMIN ICHRA YAGONA, TANHO :))). (qofiyani qaren, qofiyani :))))))
Shoiralikdan ham xabarim bor deng!!! :-)
a yoq, :)) bir kelib qoldidaa ))))
-
forum ta'sir qila boshladi manimcha :)))
-
БУХОА О — Бухоро вилосшилатк шаҳар. Вилостнинг маъмурий, иқтисодий ва маданий маркази. Ўзбекистоннинг жан.ғарбида, Зарафшон дарёси қуйи оқимида. Тошкентдан 616 км. Иқлими континентал, йиллик сртача тра 15, Г, июлники 29,5°, снв.ники 0°. Майд. 0,02 минг км2. Б. 2 та шаҳар тумани (Файзулла Хсжаев ва Тсқимачилик)га бслинган. Аҳолиси 264 минг киши (2001).
Б.— Шарқнинг машҳур қад. шаҳарларидан бири. Археологик маълумотларга ксра, Б.га мил. ав. 1-минг йиллик срталарида асос солинган, Унинг номи илк срта аср Хитой манбаларида турлича (Ан, Анси, Анго, Бухо, Буку, Бухс, Бухаср, Бухуаср, Бухала, Бухуала, Фухо, Лухуала ва б.) аталган. Бу атамалардан аввалги учтаси Б.нинг хитойча номлари бслиб, қолгани «Бухоро» ссзининг хитой тилидаги талаффузидир. Ўрта аср араб манбаларида сса Б. Аумижкат, Аавмичкат, Бумичкат (Янги қсрғон), АлМадина ассуфрийс (Мис шаҳар), Мадинат аттужжор (Савдогарлар шаҳри), Фохира (Фахрли шаҳар) каби номлар б-н тилга олинган. Б. атамаси санскритча «вихора» ссзининг туркмсғулча шакли — «бухор» («ибодатхона») дан келиб чиққан деб тахмин қилинган. Кейинги тадқиқотларда бу атама суғдийча «буғ» ёки «баг» («тангри») ҳамда «оро» («жамол») ссзларидан иборат бслиб, «тангри жамоли» деган маънони англатади, деган фикр илгари сурилмоқда. Дарҳақиқат, Зарафшон дарёсининг қуйи оқимида жойлашган Б. ва унинг атрофидаги ерлар қадимда ниҳостда хушманзара — ҳайвонот ва ссимлик дунёси бетакрор, ксл ва оқар сувларга бой бслиб, тарихчи Ааршахийнинг «Бухоро тарихи» асаридаги маълумотлар буни тасдиклайди.
Б.нинг исломга қадар бслган сиёсий тарихи хусусидаги маълумотлар мил. 7— 8-а.лар б-н чегараланади. Б. 6—8-а.лар бошида Бухорхудогплар ҳокимлиги пойтахти сди. 709 й. уни Араб халифалиги фатҳ стган, 9—10-а.ларда сса усомонийларпойтахти бслган. 999 й. Аª.ниқорахонийлар, 1220 й. мсғуллар босиб олган. 1370 й.дан Б. Амир Темурва Темурийлар давлати, 16-а. бошидан шайбонийлар (1533 й. бу давлат пойтахти Самарқанддан Б.га ксчирилиши туфайли Бухоро хонлиги деб атала бошлаган) ва 1533 й.дан 1920 й.гача Бухоро хонлиги (амирлиги) маркази бслган, сснг Б. Бухоро босқини натижасида шсролар томонидан босиб олинган. 1920 й. 8 сент.дан Б. Бухоро Халқ Совет А еспубликаси (БХСА ) нинг пойтахти бслган. Б. 1925 й.дан
ЎзССА ва 1991 й. 1 сент.дан мустақил Ўзбекистон А еспубликаси таркибида. Б.ни археологик жиҳатдан фаол срганиш ишлари 70—80-й.ларга тсғри келади. Ўзбекистон ФА Археологис ин-тининг махсус археологик отрсди (А. А . Муҳаммаджонов, И. Аҳроров, Ж. Мирзааҳмедов, Ш. Одилов) ва Ўзбекистон Маданист вазирлигининг Меъморий ёдгорликларни таъмирлаш ва асраш ин-ти отрсди (Е. Г. Аекрасова бошчилигида) томонидан олиб борилган тадқиқотлар натижасида ҳоз. Б. вилости ҳудудида мил. ав. 4—3-минг йилликлардаёқ овчилик ва балиқчилик б-н шуғулланган, тошдан турли қурол ва буюмлар ссаш маҳоратлари юксак даражага етган неолит даврига мансуб қабилалар сшагани аниқпанди. Мил. ав. 2-минг йилликнинг 2-срмида Зарафшон дарёси сзанига сқин ерларга, айниқса унинг қад. тармоқлари (Вобкентдарё, Моҳондарё, Гужайли ва б.) ҳавзаларига чорвадордеҳқон қабилалар келиб жойлашиб, улар ботқоқ ерларда деҳқончилик қилиш б-н бирга сйловларда чорвачилик б-н ҳам машғул бслганлар. Археологлар Қораксл туманидаги Замонбобо деган жойдан мазкур қабилалар манзилгоҳларидан бирининг қолдиқларини топиб сргандилар. Шу боис бу маданист фанда Замонбобо маданисти деб аталди. Мил. ав. 1-минг йилликда Б. воҳасида астасекин сунъий суғориш тармоқлари ва мустаҳкамланган қишлоқлар вужудга кела бошлайди. Зарафшон дарёсининг кад. тармоғи — Шохруд бсйларидаги дастлабки қишлоқларнинг, жумладан ҳоз. Б. срнида бслган қишлоқнинг барпо бслиши айнан ана шу даврга тсғри келади. 70-й.ларда Б.нинг сски шаҳар қисмида олиб борилган археологик казишмалар натижасида Б.ни археологик жиҳатдан срганиш тарихида биринчи марта материк қатламга қадар етиб боришга ва маданий қатламланиш чуқурлиги 20 м дан ортиқ сканлигини аниқлашга муваффақ бслинди. Мир Араб мадрасаси сқинидаги археологик қазишма чоғида материк қатлам устида тсқ жигарранг торф қатлами (40— 70 см) борлиги, унинг ичида сса ёввойи ва хонаки ҳайвонлар сусклари қолдиклари ҳамда сопол идиш ва буюмлар парчалари ксп сканлиги маълум бслди. Торф қатлами Мадраса томон тобора қалинлашиб бориб, бино остига келганда қалинлиги 7,5 м га етган. Бу сса қадимда Б. ҳудудидан Зарафшон дарёси тармоқларидан бири — илк срта аср манбаларида қайд стилган «А уди зар» («Олтин ирмоқ») нинг стганлигини исботлайди. Археологик тадқиқотлар кейинчалик қуриб қолган мазкур тармоқнинг ҳар икки қирғоғи бсйлаб бир қанча мустаҳкамланган қишлоқларнинг вужудга келгани ва улар Б.нинг снг қад. шаҳар сзагини ташкил қилганини тасдиқлади. Шаҳар сзаги 3 қисм — «Олтин ирмоқшинг снг қирғоғида жойлашган арк, съни қалъа ҳамда унинг снг ва ссл қирғоқларидаги қишлоқлардан иборат бслган. Бу ердан топилган ксплаб ашёвий далиллар, хусусан сопол идиш ва буюмлар Б. тарихининг турли даврлари (мил. ав. 1-минг йилликнинг 3чорагидан 20-а. бошларига қадар) га оид бслиб, улардан 2 таси мил. ав. 5-а.га тааллукди сканлиги аниқланди. Бундан ташқари, Б. аркида олиб борилган археологик қазишмалар вақтида сна ксплаб снги ва нодир ашёвий далиллар топилдики, улар шаҳарнинг қад. тарихини срганишда муҳим аҳамистга сгадир. Бу ерда 13— 15,5 м, шунингдек 16,5—18,5 м чуқурликдан 2 та пахса девор қолдиғи топилди. Улар Б.нинг қад. мудофаа девори харобалари бслиб, бири (мил. 4—5-а.лар) нинг бал. 2,5—3 м, иккинчиси (мил.ав. 4—3-а.лар) ники 2—2,5 м.
Шунингдек, шаҳарнинг ёшини аниқлаш мақсадида бутун Б. воҳаси бсйлаб, чунончи йирик археологик ёдгорликлар — Лойкенд, Қсрғони Вардонзе, А омитан, Варахша, Хожа Бсстон, Қсзимонтепа, Оқсочтепа ва б. шаҳар харобаларида кенг археологик қазишмалар олиб борилди. Конимех туманида мил. ав. 6—5-а.ларга дойр ёдгорликлар (Чордара шаҳар харобаси, Қумрабод — I, Қумрабод — II, Арабон — I, Арабон — II номли мустаҳкамланган қишлоқлар, мил. ав. 6-а.га оид Шодибек ва Қалқонота қсрғонлари) топиб срганилди (1975—77). Улардан юқори даражада ривожланган ҳунармандчилик ва меъморликка доир ксплаб ашёвий далиллар топилди. Ўша даврга тааллуқли қишлоқлар қолдиқлари Жондор туманидаги Хожахотин, Лайлакхср, Боштепа, Оқтепа ва б. жойлардан ҳам топилди.
Археологик тадқиқотлар жараёнида Б. хусусидаги ёзма манбаларда келтирилган маълумотлар б-н археологик топилмалар қиёсланиб, қуйидагича хулосага келинди. Зарафшон дарёсининг қуйи оқимидаги дастлабки манзилгоҳлар жёз даври (мил. ав. 2-минг йилликнинг 2-срми) даёқ вужудга келиб, улар синчли срим ертслалардан иборат бслган (қуриб қолган Моҳондарё тармоғи минтақасида олиб борилган тадқиқотлар буни тасдиқлайди); мил. ав. 6—5-а.ларда Зарафшон дарёсининг йирик тармогилари дельталари жойлашган ерларда мустаҳкамланмаган манзилгохлар пайдо бслган. Мил. ав. 4-а.да сса Б. арки қурилажак ҳудуд баланд мудофаа девори ва кенг хандақ б-н сраб олиниб, унинг стагида учта мустаҳкамланган манзилгоҳ жойлашган (бу хил манзилгоҳлар мил. ав. 1-минг йиллик бошидан Ўрта Осиёнинг деҳқончилик қилинадиган вилостларига хосдир). Мазкур манзилгоҳлардан бири Фиробдиз, иккинчиси Аавмичкат, учинчиси Б. деб аталган. Кейинчалик бу уч манзилгоҳ сзаро бирлашиб ва тсхтовсиз тараққий стиб бориб, каттагина шаҳарга — Б. воҳасининг савдоҳунармандчилик ва маъмурий марказига айланган.
Б.нинг Букж ипак йсли чорраҳасида жойлашганлиги илк даврлардан бошлаб ҳунармандчилик тармоқлари (кулолчилик, темирчилик, мисгарлик, зардсзлик, заргарлик, шишасозлик, кандакорлик, бадиий каштачилик ва ҳ.к.) ва савдо-сотиқ ишларининг ривожланишига туртки бслди.
А оссис истилоси даврида бир неча майда қайта ишлаш корхоналари вужудга келди. 20-а. бошида Б.да 12 та маҳалла, 360 дан ортиқ гузар, 250 дан зиёд Мадраса, 390 та масжид, қарийб 150 та карвонсарой, 350 та ҳовуз бслган. Б. мадрасаларида 10 мингдан ортиқ талаба сқиган. Б.да 1920-й.лардан бошлаб саноат корхоналарининг сони ва салмоги ортиб борди. Вилост ҳудудида газ ва нефть конларининг топилиши шаҳарда снги саноат тармокларини ривожлантиришга асос бслди. Уйсозлик, маданиймаиший хизмат тармоқларини барпо стиш жадаллашди. Ободонлаштириш ва кскаламзорлаштириш ишлари тубдан схшиланди. Халқаро вамаҳаллий туризм йслга қсйилди. Ҳоз. кунда Б.да 30 дан ортиқ йирик саноат корхонаси мавжуд. Вилост саноат корхоналари слпи маҳсулотининг срмидан кспроғи Б.да ишлаб чиқарилади. Корхоналарда асосан маҳаллий хом ашё қайта ишланади. Айрим корхоналар газ ва нефть саноати ҳамда қ.х.га хизмат қилишга ихтисослашган. Бухоро тсқимачилик к-ти («Бухоротекс»), қораксл з-ди, зардсзлик, пиллакашлик фкалари, пахта, ёғскстракяис, вино, ғишт, ремонтмеханика з-длари, ун, гсшт, уйсозлик к-тлари, пойабзал, тикувчилик фкалари ҳамда ҳунармандчилик тармоқлари ишлаб турибди. Шаҳарда 10 дан ортиқ хорижий мамлакатлар б-н ҳамкорликда қурилган қсшма корхоналар фаолист ксрсатади: «БухТель» (Исроил) майонез, «ОмегаСитора» (Греяис) мсйна буюмлари, «ГуфикАвияенна» (Хиндистон) дори-дармон, «Мармар» (АҚШ) қурилиш материаллари ишлаб чиқаради. 1996 й.да Б.да Корес А еспубликасида ишлаб чиқарилган телефон ст-слари срнатилди. Б.да Ўзбекистон пахтачилик и.т. ин-тининг филиали, боғдорчилик, ниҳолчилик тажриба хужалиги ва «Соҳибкор» хужалиги жойлашган.
Б.да 20 дан ортиқ йсналишда автомобиль транспорти катнайди. 1986 й.дан троллейбус қатнови йслга қсйидди. Халкаро асропорт Б.ни Тошкент орқали республика вилостлари ва 20 дан ортиқ хорижий давлатлар б-н сзаро алоқалар срнатишда хизмат қилади. Б.да 100 дан ортиқ йирик тарихий меъморий ёдгорликлар: Бухоро арки, Сомонийлар мақбараси, Чашмаи Айюб мақбараси, Матки Аттори масжиди, Аамозгоҳ масжиди, Лойи калон ансамбли, Қалъадевор қолдиқлари, Минораи калон, Масжиди калон, Мир Араб мадрасася, Тим ва тоқилар, Лабиҳовуз ансамбли, Улутбек мадрасаси, Чор минор, Болоҳовуз масжиди, Ситораи Моҳи Хоса ансамбли ва б. сақланган. Булар шахарнинг снги кисмидаги замонавий ксп қаватли бинолар (ҳокимист уйи, «Бухоро», «Зарафшон», «Варахша», «Гулистон» меҳмонхоналари) б-н уйғунлашиб кетган.
Б. йирик илммаънавист, маърифат марказларидан. 1996 й. мартдан Ўзбекистон ФА Самарқанд бслимининг Бухоро минтақавий маркази фаолист ксрсатмоқда. 1997 й.да 3 олий сқув юрти (давлат унти, озиқ-овқат ва енгил саноат технологисси инти, тиббиёт инти), 5 коллеж, 3 академик лияей, тарих фанига ихтисослашган мактаб, 47 умумий таълим мактаби, 89 мактабгача тарбис муассасалари, 28 оммавий кутубхона, Бухоро давлат меъморийбадиий музей ксрикхонаси, 2 театр мавжуд. «Бухоро ҳафтаномаси» газ. чиқади (адади 2000).
Бухоро заминида машҳур, донишманд алломалар восга етган, сқиб ижод стган. Абу Ҳафси Кабир Бухорий (767— 832), Имом алБухорий, Ибн Сино, Ааршахий, Дақиқий, А удакий, Балъамий, Абдухолик Ғиждувоний, Баҳоуддин Аақшбанд, Сайфиддин Бохарзий, Аосир Бухорий, Шамсиддин Бухорий, Убайдуллоҳ Бухорий, Мушфиқий, Ҳофиз Таниш Бухорий, Турди Фароғий, Аҳмад Дониш, Фитрат, Садриддин Айний, Файзулла Хсжаев, Иброҳим Мсминов, Жалол Икромий шулар жумласидандир. 1997 й.нинг окт.да Б.нинг 2500 йиллиги Ўзбекистонда кенг нишонланди. 50 дан ортиқ тарихиймеъморий обидалар таъмирланди, снги истироҳат боғлари, хиёбонлар барпо қилинди.
Манбалар ва ад.: Ааршахий, Бухоро тарихи, Т., 1966; Историс атТабари, Т., 1987;Ҳофиз Таниш Бухори й, Абдулланома [1 —2ж.лар], Т., 1999—2000; Ҳасанхожа Аисорий, Музаккири аҳбоб, Т., 1993; Мир Мухаммад Амин Бухарий, Убайдулланаме, Т., 1957; Абдурахмони Тали, Историс Абулфейзхана, Т., 1959; Фазлеллах ибн А уз бихан Исфахани, Мехманнамейи Бухаpa, M., 1976; Ахмад Даниш, Историс Мангитской династии,
Бухоро шаҳри. «Узбектуризм» миллий компаниссининг «Бухоро» меҳмонхонаси.
Душанбе, 1967; Мирза Абдал Азии Сами, Тарихи салатини мангитиййа, М., 1962; Инсонистнинг илмий ва маданий мероси — учинчи минг йилликка (1997 й. 18— 20 окт., БухороХива), Т., 1997.
Абдулаҳад Муҳаммаджонов, Исроил Аазаров.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О АА КИ — Бухородаги қад. шаҳарсозлик ёдгорлиги. Дастлаб мил. ав. 1-а.да қурилган. Шаҳарнинг қад. қалъаси. Араблар истилосига қадар аркда шаҳар ҳокимлари — бухорхудотлар сшаган. Сомоиийлар даврида (9— 10-а.лар) қайта қурилиб девор ва буржлар б-н мустаҳкамланган. Кррахонийлар даврида (11—12-а.лар) ва мсғуллар босқинчилиги вақтида (13-а.) арк бир неча бор вайрон қилинган. Ҳоз. қиёфаси асосан Шайбонийлар сулоласи даври (16-а.)да шаклланган.
Бал. 20 м ча бслган тепалик устига қурилган аркнинг майд. 4 га, тарҳи кспбурчакли. Турли даврларда деворлари тош, пишиқ ва хом ғишт, пахсалар б-н мустаҳкамланган. Ўпирилиб тушган жойлари дастлаб хом гиштдан, кейин пишиқ ғиштдан таъмир стилган. Кстарила борувчи йсл орқали ғарбдаги улкан дарвозадан (16-а.) ичкарига кирилади (шарқ томонида ҳам илгари дарвоза бслган). Дарвозахона пештоқининг икки ён томонидаги «гулдаста» ва улар оралиғидаги 3 қаватли бино схши сақланган. Арк ичкарисига олиб кирадиган узун далонйслакнинг чап деворида 12 ва снг деворида 13 тахмонтокча қилинган. Чап томонидаги токчаларнинг баъзиларида обхонага кириладиган сшиклар бор. Гулдаста (бурж)лар тагида зах ва дим ертслалар бслган. Далоннинг снг томонидаги срта токчасида афсонавий қаҳрамон Сиёвуш руҳига Ааврсз байрамида чироқлар ёқилган. Амир сайисхона (отхона)сига ҳам шу ердаги зинадан кирилган. Далондан чиқаверишда тспчи боши (сарой қсриқчилари бошлиғи)нинг маҳкамаси, шу ердаги айвон тагида ертсла бслган (бу бинолар бузилиб кетган). Ундан сал нарида (ғарбий девор бурчагида) пешайвонли жоме масжид (сарой масжиди) қурилган (18-а. охири). Масжид деразалари панжарали, деворларининг ички томонидаги нақшлар орасига Қуръон остлари битилган. Лешайвон шипи мураккаб гириҳдар б-н безатилган.
Аркнинг шим.ғарбий бурчагида тспчи бошин.инг уйи ва таъмир ишлари устидан назорат қилувчи киши турадиган хона бслган. Масжиднинг шарқ томонида ошхона, орқа тарафида зарбхона (олтин, кумуш ва чақа тангалар зарб қилинадиган жой) бор. Зарбхонанинг шим.шарқида заргархона, жан.да девонбегининг маҳкамаси ва қушбегига қарашли бинолар бслган (баъзилари ҳозир ҳам бор). Жоме масжиддан бошланган тор йслак қушбеги ҳовлиси орқали чорсуга туташган. Чорсунинг чап томонида тош ётқизилган катта ҳовли — ксринишхона срнашган. Унда слчилар қабул қилинган ва амирларнинг тахтга стириш маросимлари стказилган. Ҳовлига кираверишда накшли пештоқбслган (1605). Ҳовлининг 3 томони айвон б-н сралган. Олдинги пешайвонда икки қатор нақшли устунлар бслиб, уларнинг тепаси калла муқарнаслар б-н безатилган. Аурота мармаридан қилинган тахт шу айвондаги тахтиравон тагида турган. Ҳовлининг жан. томонида «А аҳимхон меҳмонхонаси» ва қорихона қурилган (18-а.). Бу бинолар тагида ертслалар бслиб, уларда хазина сакданган. Б. а.нинг шим.шарқидаги Бухоро зиндони манғитлар салтанати даврида қурилган.
Аркнинг ғарб томонидаги ҳовлида мирзалар ва б. хизматчилар учун икки қаватли бинолар қурилган. Сал нарида — саломхона, ундан шарқ томонда меҳмонхоналар, амир ҳамда олий мансабдорларга қарашли бошқа бинолар жойлашган (миён ҳовли). Жан.да ҳаммом, ҳаммомнинг шарқ томонидаги кичкина масжид ҳозиргача сақланган. Аркнинг марказида срда (амир хотинлари турадиган уйлар), шим.да қушбеги хотинлари турадиган уйлар, ҳаммомнинг шарқида амир ҳарамидаги қизларнинг уйлари, шарқида зодагонлар сшайдиган уйлар бор. Шим.шарқий бурчакда Чилдухтарон масжиди ва Баттол Ғозий мозори бслган. Аркнинг шарқий девори бсйлаб ғуломбачча (соқчилар казармаси), жан.шарқий бурчагида дорихона (сқдорилар омбори) жойлашган (аркнинг ғарбий деворига тақалган биноларнинг бир қисмигина сакданган). Аркдаги қарийб 80 фоиз иморат сақланмаган. Аркнинг марказида (пойдевор қолдиклари ва харобалари орасида) ер тагидан стган мсрилар арк ичига қараб кетган катта сопол қувурлар ксриниб туради. Булар оқова сув қувурларининг қолдиқлари. Аркнинг ғарбий деворидан бошқа ҳамма деворлари, бурчаклардаги миноралар бузилиб кетган. Б. а. дарвозаси олдидаги А егистон майдонида кспгина иморатлар бслган. Унинг ғарбий деворига қараган пешайвонга замбараклар қсйилган. Арк дарвозасининг чап томонида лашкарбоши меҳмонхонаси, шим.да сса қуролсроғлар тузатиладиган устахона ва аслаҳахона (қсрхона) бслган.
Б. а.нинг шим.шарқидаги «Чилдухтарон» мақбараси, жан.ғарбда «Баттол Ғозий хонақоҳи», хос ҳаммом қолдиқлари сақланган. 1990 й.да археологлар томонидан олиб борилган қазиш ишлари натижасида Амир меҳмонхонаси ҳисобланган хонақоҳ ва унинг атрофидаги ҳужраларнинг пойдеворлари, ҳовли ичкарисидаги супа, тошнов, тазар, сандал ва сххоналар очилди. Ҳаммом тузилиш жиҳатдан мураккаблиги [ер ости тазарлари умумий бир тармоққа бсйсундирилганлиги, шаҳар ташқарисидаги заҳкашга қадар чсзилганлиги, тсрт томонидаги гулах (стхона)лари доимий равишда бир хил иссиқлик бериб туриши, сххонада музни то кеч кузгача сақлай билишганлиги] аниқланди.
Бухоронинг 2500 йиллиги муносабати б-н арк ичкарисидаги тахт жойлашган ҳовли таъмирланиб, сз ҳолига келтирилди. Арк деворлари снгиланди. «Гсриён» дарвозаси қайта тикланди ва б. ободонлаштириш ишлари олиб борилди. Ер сатҳидан 2,5—3 м чуқурликда гумбазсимон ер ости йсли борлиги аниқланди. Аркда Бухоро давлат меъморийбадиий музейқсриқхонаси жойлашган.
Лслат Зоҳидов, Умар А ашидов.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«БУХОА О АХБОА И» — БХСА ҳукумати газетаси. 1920 й. 9 сент.дан 1923 й. июлгача сзбек тилида чиққан. Адади 3000. Газ. Бухоро жадидларининг минбари бслиб, миллий мустақилликка сришиш, мамлакатда буржуадемократик сзгаришларни амалга оширишни тарғиб қилган. «Б.а.» да Бухорода виждон сркинлигини таъминлаш, миллий ҳукумат ва миллий қуролли кучларга тасниш, рус қизил қсшинларини Бухоро ҳудудидан олиб чиқиб кетиш ва б. сиёсий ҳамда иқтисодий масалалар кстарилган. Газ. 1923 й. июлда Шсро ҳокимисти томонидан тақикланган. Газ.га Фитрат, Чслпон, Саид Аҳрорий, Зиё Усмоний, Қори Йслдош ва б. муҳаррирлик қилган. 1923 й. сент.дан «Озод Бухоро» номи б-н чиқа бошлаган (сна қ. «Бухоронома»).
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О ДАВЛАТ МЕАªМОА ИЙ-БАДИИЙ МУЗЕЙ ҚЎА ИҚХОААСИ — Бухоро ш.даги музейқсриқхона; Бухоронинг қад. тарихини, унинг моддий ва маънавий бойликларини, авлоддан авлодга стиб келаётган сзига хос анъаналарини сақлаш, срганиш ва тарғиб қилиш б-н шуғулланувчи муассаса. 1922 й.да Бухоро давлат музейи сифатида ташкил топган. Кейинчалик турли номлар б-н аталган: Бухоро вилост слкашунослик музейи (1940—45; 1969—83), Бухоро тарихий слкашунослик музей и (1945—69), Бухоро тарихиймеъморий музейи (1983—84), 1985 й.дан музейқсрикхона, 1988 й.дан ҳоз. номда.
Музейқсриқхона жамғармаси 63 мингдан ортиқ. Умумий майд. 8320 кв. м. Унинг 6 та филиали бор: Вилост слкашунослик музейи (Аркда), халқ амалий безак санъати музейи (Ситораи Моҳи Хосада), Камолиддин Беҳзод номидаги санъат музейи (собиқ Азов банки биносида), Файзулла Хсжаев уймузейи (19-а.даги тарихий бинода), Абу Али ибн Сино мемориал музейи (Лешку туманидаги Афшона қишлоғида), А омитан слкашунослик музейи (А омитан ш.да).
Музейқсриқхонанинг 94 залида 28 та мустақил скспозияис Бухоронинг ривожланиш босқичларини, жаҳон яивилизаяисси, маънавий маданисти ва диний қадристларига қсшган ҳиссаси ва ҳоз. кунда сришилган муваффақистларидан ҳикос қилади. Археологик тспламлари орасида мил. ав. 4—3-а.лар неолит даврига оид пичоқсимон тош бслаклари (Дарвозаи Қир манзилгоҳи), жез даври маданистига доир материаллар (Замонбобо маданисти), сак қабилаларининг қабрларидан топилган буюмлар, фаснсдан ишланган ҳайкалчалар (арслон ва тошбақа), буюмлар (саклар қозони, исирикдон ва б.), шунингдек мил. ав. 5-а.дан мил. 16-а.гача дахлдор манзилгох/iap ва шаҳристонлардан қазиб олинган қадаҳ, коса ва ксзалар, заргарлик буюмлари, сускдан ишланган игна, тсғноғич ва б. буюмлар бор. Аумизматика тсплами ҳам бой: юнонбактрис тангалари (мил. ав. 3—2-а.лар), кушон тангалари (1—3-а.лар), сосонийлар тангалари (5-а.), бухорхудотлар тангалари (7—8-а.лар), сомонийлар (9— 10-а.лар), қорахонийлар (12-а.), темурийлар (14—15-а.лар), шайбонийлар (16-а.), аштархонийлар (17-а.), манғитлар сулоласи даври (18—20-а. боши) га оид олтин тангалардан иборат. Бухоро кашталари, ссзаналари ва зардсзлик буюмлари, Ғиждувон кулолчилиги (10—20-а.лар), ёғоч сймакорлиги буюмлари (14—20-а.лар), 16—20-а.ларга оид хитой ва спон чинниларидан иборат тспламлар, ноёб китоб ва қслёзмалар (1391—92 йларга доир «Зикр.асар аннаби») срами, 1930—2000 й.ларда ишланган тасвирий санъат асарлари, слка тарихига оид 100 мингдан ортиқ скспонатлар сақланади.
А оберт Альмеев.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О ДАА ВОЗАЛАА И — Бухоро ш.даги тарихий дарвозалар. Бухоро срта аср шаҳар қурилиши анъаналари асосида бунёд стилган бслиб, 3 қисм: арк, шаҳристон ва рабоддан иборат бслган. Бухоро аркияс 2 дарвоза бор сди. Ғарбий дарвоза — А егистон, Алаффурушон ёки Сомонфурушон, Шарқий дарвоза — Гсриён деб юритилган. Шаҳристонда сса 7 дарвоза бслиб, улар шаҳарнинг 4 томонида жойлашган. Шаҳристон шим.да Ҳақ А оҳ(Хуфра), жан.да Атторон (Боб улМадина) ва Оҳаниён (Темирчилар), шарқида Аав (Hyp), ғарбида сса Куҳандиз, Муҳра (Бани Асад) ва Бани Саъд дарвозалари бслган. Атгорондан Хуросонга, Ҳақ А оҳдан Самарқандга, Hyp (Аав) орқали сса Аасаф (Қарши) томонга йсллар кетган. Қолган 4 та дарвоза орқали подшоҳ қароргоҳи — аркка борилган. А абод атрофида дастлаб ички девор, 849—850 й.ларда ташқи девор бино қилиниб, унинг 11 дарвозаси бор сди. Ички деворнинг дарвозалари шим.да Бобул Ҳадид, Самарқанд ва Муғон, жан.да Лули Сувайк, Абдуҳошим Каноний, А ухба, Моҳ, ғарбида Дарвозача, Форжак, шарқида Лули Абдулҳасан ва Моҳ дарвозалари жойлашган. А абод ташқи девори битганидан сснг унинг шим.да Аавбаҳор, Самарқанд ва А ив, шарқида Мардикушон, Калобод ҳамда ғарбида А омитан, Форжак, Қсшанж номли дарвозалари бслган.
Бухоро узоқ тарихи давомида бир неча бор урушлар натижасида вайрон қилинган. Айниқса, қорахонийлар б-н сомонийлар сртасидаги курашлар даврида, Чингизхон ҳужуми оқибатида шаҳар девор ва дарвозалари бузиб ташланди. 16-а.да шайбонийлардан Абдуллахон II даврида Бухоро атрофи снги девор б-н сраб олинди ва дарвозалар қурилди. Тарихий даврлар стиши б-н Бухоро дарвозаларини номлаш ҳам сзгариб борди. 19-а. срталарига келиб Бухоро дарвозалари: Саллахона, Қавола Маҳмуд, Қарши, Баҳовуддин, Файзобод, Самарқанд, Имом, Ўғлон, Талипоч, Ширгирон, Қораксл номлари б-н юритилган. 20-а. бошларида Бухоро ш.нинг дарвозалари қуйидагича номланган: шаҳарнинг шим.да Имом ва Самарқанд, жан.да Шайх Жалол, Аамозгоҳ ва Саллахона; шаркида Мозор ва Қарши; ғарбида Ўғлон, Талипоч, Ширгирон ва Қоракул. 1920 й. кузида шсро мустабидларининг Бухоро босқинида, снлаб обидалар қатори Бухоро дарвозалари ҳам катта шикает ксрди, ксплари бузиб ташланди, ёндирилди ва йсқотилди. Ҳоз. кунда Қораксл ва Талипоч дарвозалари стмиш ёдгорлиги сифатида бир қадар сақланиб колинган.
Ад.: Ааршахий, Бухоро тарихи, Т., 1966.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О ЗИАДОАИ — Бухоро амирининг қамоқхонаси. Б. з. 18-а. 2-срмида, манғитлар даврида қурилган бслиб, қад. шаҳристоннинг шим.ғарбий бурчагида, срта асрларга оид Хсжа Аизомиддин боло гузарида жойлашган. Б. з. атрофи пишиқ ғишт териб қурилган ва юқориси ҳам баланд гаштин девор б-н сралган тепалик устидаги иморатлар мажмуасидан иборат. Зиндонга кичик пештоқли ва 2 табақали қад. ёғоч сшиги бслган дарвозахонадан кирилади. Ҳовлисида турли даврларга оид пастак ғиштин бинолар бор. Булар зиндонбон хонаси, солиқ тсламаганлар, қарздорлар ва сиёсий маҳбуслар ҳамда слимга маҳкум стилганлар учун қурилган хоналардир. Зиндонбон (соқчилар) хонаси саҳнида пастга, чукурликка олиб бориладиган кенг туйнук бор. Бу йслак орқали чоҳга тушилади, унинг диаметри 5 м, чуқ. 6,5 м. Шу чуқурликда маҳбуслар сақланган.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«БУХОА О» МЕҲМОАХОААСИ — Бухоро ш.даги 4 юлдузли меҳмонхона. 1987—96 й.лар «Ларсен снд тумбо лимитед» ҳинд компанисси (М. X. Воҳидов лойиҳаси асосида) томонидан қурилган. «Ўзбектуризм» миллий компаниссига қарашли. Меҳмонхона 12 қаватли бслиб, 223 хонаси (жами 440 сринли) бор, шундан 2 сринли хона 204 та, 2 хоналик люкс хоналар 13 та ва 1 сринли хона 6 та. Бош вестибюли ва қаватларида дам оладиган жой (холл), 2 та банкет зали, 300 сринли мажлислар зали, олий тоифали ресторан, европа таомлари тайёрланадиган 370 сринли, миллий таомлар тайёрланадиган 380 сринли заллари, бар (кундузги ва тунги), буфет, чойхона, теннис корти, фаввора, магазин, 2 сауна, киноконяерт зали (300 сринли), бассейн (майд. 252 м2) мавжуд. Бинони қуришда замонавий меъморий слементлардан фойдаланилган. Безакларида мармар, гранит, шиша, алюминий, металл ва б. қслланилган.
Бухоро ш.да «Б.» номли 3 юлдузли меҳмонхона ҳам бор (1974 й. ишга туширилган).
Камол Махмудов.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О МИАИАТЮА А МАКТАБИ — Ўзбекистон миниатюра санъатидаги сзига хос йсналиш. Ўрта асрлар (16— 17-а.лар)да Бухорода шаклланган. Б.м.м.нинг ривожланиш даври Бухорода Шайбонийхонлар (16-а.), Аштархонийлар (17-а.) ҳукмронлиги даврига тсғри келади. Ҳирот миниатюра мактаби таъсирида ривожланган Б.м.м. дастлаб Бухорога келган Ҳирот миниатюра мактаби вакилларининг ижоди б-н боғлиқ бслган ва маҳаллий бадиий анъаналар таъсирида шаклланаётган мустақил услубни акс сттирган оқимлар ксринишида бслиб, 1550-й.лар срталаридан мустақил ривожланган. Умумлаштириш, шаклнинг ихчамлиги, кийим ва безакларнинг аниқ ҳамда йирик ишланиши, бсшлиқнинг бир текис тузилиши, меъморий тасвир ва заминнинг соддалаштирилиши каби хусусистларга сга бслган. Умумий ранглар ёрқин, тиниқ (тсқ сариқ ва қора ранглар устунлиги сезилади), расмлар учун сратувчанлик, тантанаворлик руҳи хос бслган. А асмларда қабул саҳналари, табиат оғушидаги учрашувлар, маиший манзаралар, сарой ҳаётидан олинган ахлоқий лавҳалар ва б. мавзулар кенг срин олган; ксчманчи ҳаёт ксринишлари, маҳаллий стник турлар ҳам учрайди. 16-а. охиридан тасвирий санъатда мавжуд анъанавий, расмий дабдабали йсналиш б-н бир қаторда демократик мавзулар шаклланди ва мустаҳкамланди, шаҳар ҳаётидан олинган жанрли лавҳалар, ҳунармандлик мавзуларининг сони кспайди. Б.м.м.нинг йирик вакиллари: Маҳмуд Музаҳҳиб, Шайхзода, Абдулла Мусаввир (16-а.); Муҳаммад Шариф, Муҳаммад Муқим, Аваз Муҳаммад, Муҳаммадамин, Фарҳод, Мулла Беҳзод, Хсжа Гадой (17-а.) ва б. 16-а. охири ва 17-а. бошларида Мовароуннаҳрнинг қсшни мамлакатлар б-н алоқаларининг кучайиши туфайли Б.м.м. вакиллари асарларида Ҳиндистон ва Арон тасвирий санъатининг таъсири сз ифодасини топган. Бу мактаб вакиллари томонидзн Саъдийнинг «Бсстон» (157576), Жомийснинг «Туҳфат улаҳрор» (16-а.нинг 70-й.лари), Деҳлавийнинт «Тарихи Хизрхон» (1579), Аизомийнинг «Хамса» (1648, ҳаммаси СанктЛетербургдаги СалтиковШчедрин номидаги кутубхонада), Фирдавсийнинг «Шоҳнома» (1664, ЎзА ФА Шарқшунослик ин-тида) асарлари, шунингдек тарихий, диний асарлар бадиий безатилган. Китобларни бу тарзда безаш кейинги даврларда ҳам давом стди, мас, Аҳмад Дониш, Абдулхолиқ Махдум ва б. 20-а. 20-й.ларида Б.м.м. анъаналари уста Ааби Ҳафизов (плакатлар ишлаган), С. Лочаев ижодида давом сттирилди.
Ад.: Лугаченкова Г. А., А емпель Л. И., Вс‹даюс‰иесс памстники изобразительного искусства Узбекистана, Т., 1960; Среднеазиатские миниатюрс‹ 16—18 вв., М., 1964; Лугаченкова Г. А., А емпель Л. И., Очерки искусства Средней Азии, М., 1982.
Алъмира Исмоилова.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О МУДОФААСИ (1220 й. фев.) — шаҳар аҳолисининг мсғул босқинчиларига қарши қаҳрамонона кураши. Хоразмшоҳ Муҳаммад Мовароуннаҳрга Чингизхон бошчилигидаги мсғул истилочилари босиб келаётганидан хабар топгач, мамлакат мудофааси учун нотсғри стратегик усулни қсллаган. У сз қсшинини Мовароуннаҳрнинг барча шаҳарларига тақсимлаб, ҳар бир шаҳар мудофаасини сз ҳолига ташлаб ксйган. Хусусан, Б. м. учун амирохур Ихтиёриддин Кушлу ва Инончхон (Ўғул Ҳожиб) раҳбарлиги остида 30 минг кишилик қсшин ажратилган. Бухорода булардан ташқари амирлардан Хам ид Лур, Севинчхон ва Кскхонлар бор сди. Чингизхон ва унинг кичик сғли Тулихон мсғулларнинг асосий кучлари б-н Бухорони 1220 й. фев.да қамал қилишган. Бухоро амирлари уч минг киши б-н тунда шаҳар қалъасидан чиқиб мсғуллар қароргоҳига шабихун (тунги ҳужум) уюштирдилар, бироқ енгилиб, ксп талафот ксриб сна шаҳарга қайтишга мажбур бслганлар. Бухоро амирлари уч кунлик қамалдан сснг мсгуллар ҳалқасини ёриб стиб, Хуросонга кетишга қарор қилишган. Бироқ мсгуллар бухоро қсшинини пистирмага тушириб, тормор келтирдилар, фақат Инончхон озгина қсшин б-н қамални ёриб стишга муваффақ бслган. Ҳимосчиларсиз қолгач, шаҳар аҳолисининг бир қисми таслим бслишга қарор қилиб Чингизхон ҳузурига қози Бадриддин Қозихон бошчилигидаги вакилларини жснатган. Бироқ шаҳарликларнинг ва қсшиннинг бир қисми (400 жангчи) сна 12 кун давомида аркка сшириниб босқинчиларга қарши қаҳрамонона курашни давом сттирди. Шаҳар буткул вайрон қилиниб, ёндириб юборилгач, аҳолининг бир қисми қириб ташланган, қолганини бошқа шаҳарларни олишда қамал ишларида фойдаланиш учун ҳайдаб кетишган. Чингизхон Товуш босқоқни Бухоро ҳокими стиб тайинлаган.
Лд..А ашид аддин, Сборник летописей, т. 1, кн. 2, М.Л., 1952; Шихаб аддин Мухаммад анАасави, Жизнеописание султана Джалал аддина Манкбурнс‹, Баку, 1973; Мирзо Улуғбек, Тсрт улус тарихи, Т., 1994.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О ААМОЗГОҲИ — Бухородаги меъморий ёдгорлик. Шаҳарнинг жан. чеккасида, қорахонийлар сулоласининг ёзги қароргоҳи срнида барпо стилган (1119). Масжид пишиқ ғиштдан оддий қилиб қурилган, атрофи баланд девор б-н сралган. 16-а.даги таъмир даврида масжид биносига туташтириб 3 тоқили ва устунли пешайвон қурилган. Тарҳи тсғри тсртбурчак бслиб, 3 асосий хонадан иборат. Ўртадаги мурабба тархли хона ссси гумбаз б-н, ёнларидаги хоналар балхи гумбаз б-н ёпилган. Асосий хонага пештоқ, ёнидаги хоналарга далонйслакдан кирилган. Лештоққа гириҳ нақш ишланган, Қуръондан ксчирилган остлар битилган. Б. н. меъморлигида меҳроб ва унинг атрофига ишланган кошинкори безаклар алоҳида ажралиб туради. Унда Бухоро меъморлиги ва безак санъатининг анъаналари сз ифодасини топган.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА ЕАГИЛ СААОАТ ТЕХАОЛОГИЯСИ ИАСТИТУТИ — инженертехнологлар тайёрлайдиган олий сқув юрти. 1977 й.да Бухоро ш.да Тошкент политехника ин-тининг Бухоро филиали (1972) негизида ташкил стилган. Инт таркибида 6 кундузги ва сиртқи ф-т, 31 кафедра, минтақавий бизнес мактаби, ихтисослашган лияейинтернат фаолист ксрсатади. Инт ташкил топганидан бери 12 мингдан ортиқ мутахассис тайёрлади (2000 й.да 15 ихтисослик бсйича 477 мутахассис интни тамомлади). Интда 282 проф.сқитувчи, жумладан 20 фан д-ри, проф., 178 фан номзоди, дояентлар ишлайди (2001). Интда аспирантура, магистратура, илмий кутубхона (198 мингдан ортиқ асар), инт тарихи музейи бор. Инт фаолисти М. А. А аҳматов, А. А. Ларпиев ва б. олимларнинг номлари б-н боғлик.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О ТЕАТА И, Садриддин Айний номидаги давлат мусиқали драма ва комедис театр и — тснғич узбек профессионал театрларидан. 1921 й. Ф.Хужаев ташаббуси б-н ҳаваскорлар гуруҳи асосида ташкил қилиниб, 1922 й. «Туҳматчилар жазоси» (Ҳамза) спектакли б-н очилган. Иккинчи спектакли «Туркистон табиби» (М. Уйғур, 1923). Ташкилотчиси ва бадиий раҳбари — Маннон Уйгур. ҳ.Латипов, Л. Аазруллаев, А. А аҳмонов, Л. Латипов, С. Табибуллаев, А. Ғаниев ва б. театрнинг илк ижодкорлари бслиб, театр тараққиётига катта ҳисса қсшдилар. 1924 й.да театрнинг бир гуруҳ актёрлари Москвадаги узбек драма студиссига сқишга юборидди. 1930 й.нинг охиригача кичик пьеса ва коняерт дастурлари б-н кифосланди. Драма студиссини тугатган актёрлар (Б. Хсжаев, С. Абдуллаев, А. Олимова, Б.Жамолов, М. Мусаев ва б.) қайтгач (1930), театр том маънода профессионал театр мақомига сга бслди. Улар саҳналаштирган «Исён» (Д. Фурманов ва С. Лоливанов), «Зсраки табиб» (Ж. Мольер), «Қон ва сув» (Л. Сайфуллина) спектакллари театрнинг профессионаллик даражасини снада мустаҳкамлади. 1931 й. Я. Бобожонов бадиий раҳбар, Ш. Шораҳимов сса бош рассом стиб тайинландилар. 30-й.ларнинг срталари театр ижодий фаолистида бурилиш даври бслди. А еализм услубини чуқур сгаллаш, сришилган ижодий муваффақистларни мустаҳкамлаш борасида жиддий иш олиб борилди. Шу ижодий жараён давомида узбек драматургасси, рус ва чет сл мумтоз асарлари актёрларнинг ижро маҳоратини ошишида, театр жамоасининг сз ижодий йсналишига сга бслишида муҳим роль сйнади. 1936 й.дан театр «мусиқали драма театри»га айлантирилди. Шу йиллари театр жамоаси А. Хсжаева, С. Ярашев, А. Охунов, А. Аеъматова, А. Атоев, 3. Солиева каби ижодкорлар б-н бойиди. Уруш йиллари сзбек халқининг мардонавор кураши акс сттирилган асарлар саҳналаштирилган бслса, тинч қурилиш даврида репертуар мавзу жиҳатдан бойиди. Асосий сътибор даврнинг долзарб муаммоларига қаратилди, халқимизнинг фидокорона меҳнати, ахлоқий ва маънавий гсзаллиги, тинчлик, инсонпарварлик ғосларига интилиш спектаклларда сз ифодасини топди. «Лайли ва Мажнун» (Хуршид; Т. Содиқов, А . Глиср мусикаси), «А авшан ва Зулхумор» (К. Яшин; Т. Содиқов мусиқаси), «Курбон Умаров» (С. Абдулла, Чустий; Т. Жалилов мусиқаси), «Олтин ксл» (Уйғун, М. Левиев мусиқаси); «Шоҳи сузана», «Оғриқтишлар» (А. Қаҳҳор), «Юрак сирлари» (Б. А аҳмонов), «Офтобхон» (К. Яшин; X. Тсхтасинов мусиқаси), «Бой ила хизматчи» (Ҳамза), «Алишер Аавоий» (Уйғун, И. Султон), «Имон» (И. Султон) ва б. спектакллар сахналаштирилди. 1958 й. театрга Садриддин Айний номи берилди.
60—70-й.лар театрнинг мустақил репертуар сратиш борасидаги ижодий изланишлари сз самарасини берди ва театр уз ижодий чуққисига кутарилди. Саҳнада реалистик ижро асосларини урнатишда, ижрочилик санъатини юксак профессионал даражага кстаришда М. Мусаев, Б. Жамолов, А. Акобиров, А . Ботиров каби реж.ларнинг хизматлари катта будяи. Бухоронинг утмиши мавзуида спектакллар саҳнага қсйидди. Шунингдек, айрим кишилар онги ва хулқатворидаги иллатларни фош стиш, шу йул б-н жамистга муносиб фазилатли кишиларни тарбислаш театр репертуарининг асосий йуналишига айланди. Бир қатор мусиқали драма ва комедис асарлари саҳналаштирилиб, узининг ижодий дадиллигини, ижтимоийпсихологик асарлар сратишга қодирлигини ксрсатди. «А евизор», «Уйланиш» (А. Гоголь), «Ҳамлет» (У. Шекспир), «Хушчақчақ гадолар» (К. Гояяи), «Мирза Иззат Ҳиндистонда» (Б. Гарги; М. Ашрафий мусикаси), «Гули сиёҳ» (С. Жамол; Д. Соатқулов мусикаси), «Қаламқошлигим» (М. Каримов; С. Жалил мусиқаси), «Зебизебона» (Т. Тула; И. Акбаров), «Лақма» (Уйғун; С. Жалил мусикаси) ва б. шулар жумласидан. 1980й лардан бошлаб юксак сависли, бадиий пишиқ ва госвий мукаммал спекталлар («Ўз аризасига кура», «Абулфайзхон», «Бир кам дунё», «Жаноза уқилмасин», «Ибн Сино» ва б.) саҳналаштирилди. 90-й.лардан театрга снги кучлар (М. Содиқова, С. Зоҳидова, Б. Болтаев, Ф. Абдуллаев ва б.) келиб қсшилди ва узлари б-н театрга снги ҳаёт нафасини олиб кирдилар. «Уруш» (Ш. Аурматов), «Юрагимни сотаман», «Соҳибқирон Темур» (С. Сирожиддинов), «Чимиддиқ» (А. Хушвактов), «Тентакфаришталар» (Ш. Бошбеков), «Давлат болалари» (А . Мухаммаджонов), «Ҳақрост» (Й. Муқимов) каби спектакллар б-н театр сз мавқеини тиклади. Театрда Ҳ. Ааймов, А. Аеъматова, А. Файзиев каби Ўзбекистон халқ артистлари турли йилларда ижод қилганлар.
Театрнинг етакчи актёрлари: 3. Каримов, А. Мавлонов, А. Муминова, Б. Бақоев, А . Аргашев, С. Ғуломова, Ш. Йуллиев ва б. Бош реж.— Убайдулла Бақоев.
Жсра Махмудов, Исомитдин Жумаев.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О ТИББИАТ ИАСТИТУТИ, Абу Али Ибн Сино номидаги Бухоро тиббиёт институти — Бухоро ш.даги олий малакали мутахассис врачлар тайёрлайдиган олий сқув юрти. 1990 й. ташкил стилган. Даволаш, стоматологис ва олий маълумотли ҳамширалар тайёрлаш ф-тлари бор, 39 кафедра, лияей, аспирантура, докторантура, клиник ординатура, марказий и.т. ва клиник лаб., / инт музейи ва 2 уқув музейи, тест маркази, кутубхона (65 мингдан ортиқ асарга сга), сқув зал и, виварий мавжуд. Интда 196 уқитувчи (жумладан 18 фан д-ри ва проф., 80 фан номзоди ва дояент) хизмат қилади; 1500 талаба таълим олади (2001). Б.т.и. узининг даволаш клиникасига сга. Бухоро ш. касалхонаси, вилост стоматологис поликлиникаси, умуман Бухородаги барча даволашпрофилактика муассасалари интнинг клиник базаси ҳисобланади. Бухоро вилост касалхонаси инт клиникасига айлантирилган. Инт қошида стоматологис сқувдаволаш илмий маркази ташкил қилинган (1997). Инт дарслик, илмий туплам ва методик қслланмалар нашр стади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О УАИВЕА СИТЕТИ, Файзулла Хсжаев номидаги Бухоро давлат университети — илмий ва педагог кадрлар тайёрлайдиган олий сқув юрти. ЎзА Лрезиденти фармонига асосан 1992 й. 15 мартда Бухоро пед. ин-ти (1930) негизида ташкил стилган. Унтда 9 ф-т (физикамат., иктисод, кимёбиол., қ. х., бадиий графика ва халқ амалий безаги санъати, тарихгеог., хорижий филол., пед. ва жисмоний маданист, узбек филол.си), бир ижтимоий сқув маркази, 50 ихтисослаштирилган кафедра, минтақавий тил маркази, ихтисослаштирилган академик лияей, гимназис, тайёрлов курслари, кутубхона (нодир қслёзмалар ва тошбосма асарлар бслими б-н), ботаника боғи, планетарий, ҳисоблаш маркази, тест маркази, унт тарихи, слка зоол.си, археологисстн. музейлари, сқувспорт, спортҳарбий тайёрлов, спортсоғломлаштириш мажмуалари, маърифиймаданий ишлар клуби бор (2001). Унтда 23 ихтисослик бсйича мутахассислар тайёрланилади.
Унда аспирантура, магистратура, докторантура мавжуд. 2000/2001 сқув йили унтда 5 мингдан ортиқ талаба таълим олди, 341 сқитувчи, жумладан 1 Ўзбекистон ФАнинг акад., 28 фан д-ри ва проф., 272 фан номзоди ва дояент ишлади. Унтда турли йсналишларда и. т. ишлари олиб борилади. А Ф, Италис, Ирландис, Франяис, MAP, Лольша, Германис, АҚШ илмий муассасалари б-н илмий ҳамкорлик қилади. Ташкил бслгандан бери унт 25 мингдан ортиқ мутахассис тайёрлади (2001).
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О ЯҲУДИЙЛАА И, Ўрта Осиё сҳудийлари (сзларини «исросл», «бане иеросл», «сҳудий-тожик» деб аташади) — Ўрта Осиёнйнг турли шаҳарларида сшайдиган стник гуруҳ. Б. с. атамаси биринчи бслиб 16-а.да пайдо бслган. Б. с.нинг стмишдаги у мумий сони ҳақида аниқ маълумот йсқ. Инглиз миссионери Вольф амир Аасруллахон ҳукмронлиги даври (1826—60)да Бухорода 10 минг сҳудий сшаганлигини ксрсатиб стган. Аҳолини рсйхатга олиш маълумотларига ксра, 1926 й.да Ўзбекистонда 18172, 1989 й.да сса 28369, шу жумладан Бухорода 4200 Б. с. сшаган. Ўзбекистонда Б. с., асосан, Бухоро, Самарқанд, Қсқон, Хатирчи, Шаҳрисабз, Андижон, Марғилон, Тошкент ш. лари да сшайдилар. Б. с. тили сҳудий-тожик тили бслиб, тожик тилининг жан. гуруҳига киради.
Б. с.нинг Ўрта Осиёда қачон пайдо бслганлари мунозарали. Баъзи олимлар (М. Занд)нинг фикрича, сҳудийлар Ўрта Осиёда мил. ав. 6-а.да пайдо бслганлар. Яҳудийлар сняиклопедиссида Бухоро ҳудуди Библисдаги Хабар б-н, иероилликларнинг сн пушти сургун қилинган жойлардан бири сифатида тенглаштирилган (мил. ав. 722). Археологах тадқиқотларга ксра, сҳудийлар Ўрта Осиё (Марв, Самарқанд)га 2—4—5-а. ва 8-а.ларда келганлар. Азма манбаларга ксра сса мил. ав. 1-а.—мил. 1-а.да Марвга, 6— 80а.ларда Хоразмга келганлар. В. В. Бартольднинг ёзишича, 10-а.да Мовароуннаҳрда сҳудийлар христианларга нисбатан купчиликни ташкил қилган. Туделлик сайёҳ Вениамин (12-а.)нинг маълумотича, Самарқанд ш.да 30 минг сҳудий сшаган. Яҳудийларнинг Бухорода бслишлари тсғрисида илк маълумот 13-а.га тсғри келади. Б. с.нинг оилавий афсоналарига ксра, 14-а. охири — 15-а. бошларида сҳудий тсқувчилар Амир Темур томонидан Сабзавор, Шероз ва Бағдодяан Мовароуннахрга олиб келинган. Улар кейинчалик маҳаллий сҳудий жамоалари б-н аралашиб кетишган. 16-а.да Бухоро сҳудийларнинг бош марказига айланган, шу аерда шаҳарда сҳудийлар маҳалласи — «Маҳаллаи ксҳна» ташкил топган. Б. с. иудаизм динига сътиқод килишади. Барча шаҳарларда, сҳудийлар ғуж бслиб сшаган маҳаллаларда синагогалар бслган.
20-а.нинг 30-й.лари бошларидаги сталинча қатагон даврида 1000 га сқин Б. с. ҳибсга олинган, синагогалар, сҳудий мактаблари, театр, музей ва газ.лар ёпилган. Б. с.дан адабий ссдаликларнинг машҳур муаллифларидан бири Соломон бен Самусл бслган. У 1338 й. Урганчда сҳудий тили луғатини тузган, Моше бен Довуд форсийда посмалар битган. 17-а. охири — 18-а. 1-срмида шоир Юсуф Ягуди (Моллах Иосиф бен Исаак)нинг «Етти акаука» асари Бухорода машҳур бслган. Б. с.нинг асосий машгулотлари савдо, мусиқашунослик, артистлик, хунармандчилик бслиб, кейинчалик маиший хизмат, педагоглик соҳалари, муҳандис, врачлик касбларини сгаллашган. Б. с. орасидан фан ва маданистнинг йирик арбоблари етишиб чиққан: фан докторлари — проф. Ю. И. Исҳоқов, И. А. Калантаров, Б. И. Линхасов, А. М. Маллаев; композиторлар — М. Левиев, С. Юдаков; рассомлар — Ю. М. Елизаров; Ўзбекистон халқ артистлари — Л. Бобохонов, Б. Давидова, И. Оқилов, М. Ақубова, М. Шамаева шулар жумласидандир.
Ўзбекистон мустақилликка сришган (1991)дан кейин Ўзбекистон А еспубликаси Конституяисси барча миллат ва слат вакилларининг тили, урфодати, анъаналарига ҳурмат б-н муносабатда бслишни, уларнинг ривожланиши учун шароит сратишни кафолатлади. Бухорода 2 синагога, сҳудий тилида сқитиладиган мактаб ва болалар богчаси фаолист ксрсатади. Самарқандда «Шофар» газ. нашр қилинади (1998). Турли диний маросимлар сркин стказилади.
Ад.: Альмеев А ., Бухарские евреи, Бухоро, 1998.
А оберт Альмеев.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА О ҚАЛАªАСИ — шаҳарни ташқи ҳужумлардан сақлаш мақсадида қурилган мудофаа деворлари (мил. 6-а.нинг 2-срми — 16-а.). Бухоронинг илк қалъа девори 6-а. 2-срмида Шери Кишвар томонидан бунёд стилган Арк девори бслган. Кейинчалик, 8—13-а. бошларида шаҳар кенгайиши натижасида қалъа деворлари бир неча бор қайта қурилган. 1220 й. Чингизхон Бухорони забт стган пайтида унинг мудофаа деворларини бузиб ташлаган. Абдуллахон Ядаврига келиб шаҳар деворларининг ҳоз. шакли пайдо бслган.
19-а.да шаҳар қалъаси деворининг умумий уз. 12 км, бал. 10 м, асосининг қалинлиги 5 м ни ташкил стган. Деворнинг юқори қисмида кенглиги 2 м га тенг стиш жойлари бслиб, улардан девор орқали мудофаа қуроллари олиб стиш учун фойдаланганлар. 116 та кичик минорачалар ва 11 та 2 минорали дарвозадан иборат қалъа деворининг айрим ерларида сқ отиш учун мслжалланган жойлар мавжуд бслиб, деворнинг юқори қисми сткир учлар (дандона) дан иборат қилиб ссалган. 1920 й. сент.да қизил қсшинларнинг Бухорога босқини (қ. Бухоро босқини) оқибатида қалъа деворларига зарар етказилган. Кейинги даврда шаҳарнинг кенгайиши натижасида қалъа деворлари шаҳарнинг бир қисмида сақланиб қолган. Аски қалъа деворлари бузилиб, унинг срнига снги иншоотлар барпо стилган. Ҳоз. кунда қалъа деворининг сақланиб қолган қисми шаҳарнинг қад. тарихидан далолат бериб туради.
Ад.: Историс Бухарс‹, Т., 1976; А емпель Л. И., Далекое и близкое, Т., 1982; Ааршахий, Бухоро тарихи, Т., 1966.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА ОДА 1910 ЙИЛ ЯАВАА А¬ ВОҚЕАЛАА И — Бухородаги қонли фожиа (9—11 снв.). Шаҳарнинг шиа мазҳабидаги аҳолиси 9 снв. куни Ўғлон дарвозаси сқинидаги сарбозхонада сзларининг мотам маросимлари — «шахсейвахсей» (қ. Ашуро) стказаётганликларида сунний мазҳабидаги муллаваччалар уларнинг бу ҳолидан куладилар. Бундан ғазабланган шиалар бир муллаваччани слдирадилар ва учтасини қаматтирадилар. Суннийларнинг вакиллари амирнинг Аркига келиб қушбеги Остонақулдан гуноҳкорларни жазолаш ва қамалганларни озод қилишни талаб қиладилар. Қушбеги йиғилганларни ҳайдаб юборади. Шундан сснг аҳоли А егистон майдонига тспланиб сна сз талабларини қссди. Ўзи шиалардан бслган қушбеги йиғилганларга қарши сарбозларни юборади ва икки сртада жанг бошланади. Бозорда ҳам суннийлар б-н шиалар сртасида жанжал кстарилади. Суннийлар қслга тушган нарсалар б-н қуролланган сди. Хиёбон мадрасаси атрофида шиаларнинг ҳужуми тсғрисида хабар келади, йиғилган оломон сша томон йсл олади. Сарбозлар оломоннинг йслини тссади. Содир бслган жангда суннийлардан 240 киши слдирилган. Шундан сснг суннийлар бутун шаҳарга тарқалиб, дуч келган шиаларни қира бошлаганлар. Бу хунрезлик 10 ва 11 снв. кунлари давом стади. Қушбеги А оссиснинг сиёсий агентлигига ёрдам ссраб мурожаат қилади. 11 снв. да Самарқанд ва Каттақсрғондан полковник Ланов раҳбарлигида сқчи рота, казаклар сотнсси 4 пулемёт б-н келади. Фожиа ҳақидаги хабар А оссис пойтахтигача боради, Л. А. Столипиннинг буйруғи б-н хунрезликни олдини олиш учун I Туркистон армисси корпуси штабининг бошлиғи генералмайор Лилиенталь етиб келади. Карманада сшаётган амир Абдулаҳад Бухорога сзи келишга журъат қилолмай сғли (тахт вориси) Саид Олимхонни жснатади. Сунний халқ қушбеги Остонақулни, Саид Олим ва Мироб Олим тсқсобаларни ҳамда халққа жабрзулм стказган бир қатор шиа амалдорларини вазифасидан четлаштириш, бундан сснг уларни давлат ишларига аралаштирмасликни талаб қилади. Бу талаблар қондирилади.
Шаҳарда осойишталик ҳукм сура бошлайди, 15 снв.да сунний ва шиа мазҳаблари вакилларининг срашиш учрашуви ташкил стилади, шундан сснг рус қсшинлари шаҳардан олиб чиқилади.
Бу хунрезликда шаҳар ҳунармандлари, ишчилар, майда савдогарлар, муллаваччалар, руҳонийлар ва б. қатнашади. Хунрезлик ҳақидаги хабар амирлик туманларидаги аҳолини ҳам жунбишга солади. Янв. фожиаларида умумий ҳисобларга қараганда мингдан ортиқ киши ҳалок бслган. Бу хунрезлик амирлик ва мустамлакачи А оссис маъмурларини ваҳимага солиб қсйган.
Ад.: Айний С, Бухоро инқилоби тарихи учун материаллар, М., 1926; Тухтаметов Т. Г., А усскоБухарские отношенис в коняе 19 начале 20 в.. Т., 1966.
Тошпслат А аҳмонов.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА ОДА 1917 ЙИЛ АЛА ЕЛА¬ ААМОЙИШИ — амир Олимхонниж ислоҳотлар стказиш тсғрисидаги фармони (манифеста) сълон қилинган куннинг сртасига — 8 апр.да уюштирилган тадбир. Аш бухороликлар, аҳолининг кспчилик қисми мамлакатда демократик ислоҳотлар стказишни талаб қилган. А оссисдаги муваққат ҳукумат, унинг Бухородаги вакили (резиденти) ҳам А оссисдаги 1917 й. Фев. ревссидан кейин Бухорода ислоҳотлар стказиш фурсати етганини тушунган сдилар. Амирнинг юқори мансабдорлари, ислом дини руҳонийларининг мутаассиб қисми ислоҳотга қарши сди. Амир манифестининг сълон қилиниши демократик ҳамда консерватив кайфистдаги намойишчиларнинг ксчага чиқишига сабаб бслди. Демократик доиралар амир манифести мамлакатда тинч йсл б-н ижобий сзгаришларни амалга ошириш учун дастлабки қадам, деб карадилар. Шукрона намойиши стказишга қарор қилинди. «Яшасин ислоҳот!», «Яшасин амир!» — деган слов (шиор) лар кстарилди. Бир неча юз киши шаҳар маркази — пассаждан Гавкушон ва Хиёбон орқали А егистонга юриш бошлашди. Аамойишчилар бошида Ф. Хсжаев, Абдулвоҳид Бурҳонов, Отахсжаев, Мирбобо, Юсуфзода ва б. фаоллар бордилар. Бир неча жойда қисқа митинглар бслди, намойишчиларга снгиснги гуруҳ одамлар келиб қсшилди. Аамойишчиларда кстаринки кайфист мавжуд сди. Шу куни консерваторлар ва мутаассиб гуруҳлар А егистонда тспланиб ислоҳотга, снгиликларга қарши жангарилик ва муросасизлик кайфистларини ксрсатдилар. Баъзи амалдорларга нисбатан, ислоҳот тарафдорларига қарата душманона дағдағалар, ҳайқириқлар қилинди. Уларнинг жазаваси соат сайин кучайиб борди. Бундай мураккаб вазистда икки лагернинг тсқнашуви нохуш оқибатларга олиб келиши мумкин сди. Демократик намойишчилар бошлиқдари А егистонга бориш нистидан қайтдилар, намойишчиларни тарқалиб кетишга даъват қилдилар. Тадбир охиригача етказилмаган бслсада, у Бухоро амирлиги демократик сзгаришлар, ислоҳотлар учун етилганлигини сққол ксрсатди. 8 апр. воқеаларининг скуни шу бслдики, ҳукуматда консерватив кучлар сна устунликка сришдилар. Довдираб калган амир қозикалон Шарифжон Маҳдумни лавозимидан бсшатди, ғазабланган мутаассиблар раис Абдусамадхсжани оломон қилиб слдирдилар, қушбеги Аасруллобек буйруғи б-н шоир С. Айний, ёш бухороликлар Мирбобо, Мирзо Аазрулло 75—150 калтак уриб жазоландилар. Ислоҳотчилик ҳаракатининг бу босқичи шундай нохуш скунланди.
Ад.: Файзулла Хсжаев, Танланган асарлар, 1ж., Т., 1976.; Ишанов А. И., Бухарскас Аароднас Советскас А еспублика, Т., 1969.
А аҳмон Каримов.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
БУХОА ОЙИ ШАА ИФ (Шарофатли Бухоро) — қад. Бухоронинг кенг тарқалган номларидан бири. Ўрта асрларда жаҳондаги 7 шаҳар: Макка, Мадина, Қуддус, Бухоро, Бағдод, Дамашқ, Мозори Шарифга линий марказ сифатида шуҳрат қозонганликлари учун «Шариф» унвони берилган сди. Бухоро қадимдан турли номлар б-н аталиб келган (к, Бухоро). Айниқса, Араб халифалиги ва сомонишар даврида шаҳар юксалган. Бухоронинг номларидан «Фохира» («Фахрли шаҳар») атамаси Ааршахийнинт таърифи бсйича, ислом динининг барқарорлиги йслида қон тсккан шаҳидлар шарафига нисбат қилиб берилган. Шаҳар исломни тарғиб қилиш ва қарор топтириш йслида ҳам муҳим роль сйнаган. Бухородан исломист ва ҳадис илмларининг йирик тарғиботчилари ва таснифчилари (Имом Бухорий ва б.) етишиб чиқди. И слом ҳуқуқшунослигининг Бухоро мактаби ташкил топди. Бухоронинг ислом дини, мусулмон ахлоқи, маданисти ва ҳукуқшунослигининг Шаркдаги кучли марказларидан бирига айланиши туфайли унга 9-а. бошларидаёқ «Қуббат улислом» — «Ислом динининг гумбази» деган сифат ҳам берилади. Ааршахийнинг гувоҳлик беришича, машҳур фиқҳшунос (ҳуқуқшунос) олим Хожа имом Абу Хафси Кабир Бухорий туфайли Бухоро «Қуббат улислом» деб аталган.
Ўрта асрларда Бухоро фақат исломистдагина смас, балки илму маърифат ва маданист тарқатишда ҳам Мовароуннаҳрда йирик марказ сифатида шуҳрат топди. Бухорода турли асрларда бино қилинган 200 га сқин мадрасаларда сз даврида минглаб толиби илмлар диний ва дунёвий билимларни олиб, бутун Ўрта Осиё бсйлаб зиё тарқатганлар. Шайх Сайфиддин Боҳарзий фаолисти туфайли Бухоронинг шухрати ислом оламида сна ҳам кспроқ тарқалди. Шу сабабли 13-а.дан бошлаб унга сна бир сифат — «шариф» ссзи қсйилиб, у Бухоройи шариф, съни Шарофатли Бухоро номи б-н юритиладиган булди. Бухоро ҳукмдорлари томонидан «Зарби Бухоройи шариф», съни »Бухоройи шарифда зарб стилган» деб битилган тамғалар б-н олтин ва кумуш тангалар ҳамда мис чақалар ишлаб чиқарилган.
Мирзо Улугбек томонидан Бухорода Чорсу майдонида қурдирилган мадраса дарвозасида ҳатто арабча «Илм олмакка интилиш ҳар бир муслим ва муслима учун қарзу фарздир» деган ссзларнинг сйиб ёзилиши, срта асрларда, айниқса темурийлар даврида илм ва маърифатга бслган ижобий муносабатнинг ёрқин далилидир.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«БУХОА ОЙИ ШАА ИФ» — жадидлар газ. Когон ш.да 1912 й. 11 мартдан 1913 й. 2 снв.гача тожик тилида чиққан. Газ. дастлаб ҳафтасига 6 марта, кейин 3 марта нашр стилган. Жами 153 сони чиққан. «Б. ш.» 1913 й. 12 снв.да А оссис бош сиёсий бошқармаси томонидан тақиқланган. Газ. сахифаларидан исломий аҳкомлар, илмфан, тижорат ҳамда иктисодиёт снгиликлари, маърифатни тарғиб стувчи мақолалар срин олган. «Б. ш.»да маҳаллий шоир ва ёзувчилар асарларидан парчалар, жаҳон адабиёти намуналари сълон қилинган. «Б. ш.» га озарбайжон ёзувчиси ва журнал и сти Мирзо Жалол муҳаррирлик, Мирзо Ғаффор бош котиблик қилган.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«БУХОА ОАОМА» — Бухоро вилости ҳокимлигининг ижтимоийсиёсий газ. Бухоро ш.да узбек тилида ҳафтада 2 марта чиқади. Дастлаб «Учқун» номи б-н Самарқандда нашр стилиб (1920 й. июнь—сент.), Бухорода сширин тарқатилган, БХСА ташкил стилгач (1920 й. сент.), Бухоро ш.да «Бухоро ахбори» номи б-н нашр стила бошланган. Кейинчалик «Озод Бухоро» (1923—30), «Бухоро пролетари» (193038), «Бухоро ҳақиқати» (1938— 99) номлари б-н чикди. 1999 й. дек.дан ҳоз. номда. Газ.га турли даврларда Файзулла Хсжаев, Фитрат, Чслпон, Сайд Ахрорий, Остонқул Абдуқаюм сғли, Косим Сорокин, Фотиҳ Сулаймон, Абдусалом Аиёзий, Аббос Алиев, Аҳмаджон Ақубов, А устам Абдураҳмонов, Ашур Бозоров, Турғун Акубов, Отахон Тошхсжаев, Йслдош Муқимов, Абдураҳим Аурмуҳамедов, Тошпслат Ҳамид ва б. муҳаррирлик қилган. Газ. саҳифаларида Абдурауф Фитрат, Абдулҳамид Чслпон, Садриддин Айний, Иброҳим Мсминов, Абдулҳамид Мажидов, Атоулла Хсжаев, Усмонхсжа Лслатхсжаев, Муинжон Аминов, Аеъмат Аминов, Омон Мухторов каби таниқди давлат арбоблари ва зиёлилар долзарб мавзулардаги мақолалари б-н қатнашишган. Газ.нинг дастлабки сонларидан бошлаб миллим мустақиллик ғосси ундаги мақолаларнинг бош мавзуи бслган. 20-й.ларда газ .да БХСА ҳудудидан шсро қсшинларини олиб чиқиб кетиш, демократисни ривожлантириш, давлат идораларини руслаштиришга чек қсйиш, ёшларни тараққий стган хорижий мамлакатлардаги олий сқув юртларида сқитиш каби долзарб масалалар ёритилган. Шу боис газ. таҳриристи жамоаси ва муаллифлари шсро тузумидан ксп жафо ксришган. Газ.нинг собиқ муҳаррирлари ва етакчи муаллифларидан Файзулла Хсжаев, Абдурауф Фитрат, Сайд Аҳрорий, Абдулҳамид Чслпон, Маҳмуд Бадайлий, Зиё Усмоний, Остонақул Абдуқаюм 30-й.лардаги қатағонда ҳибсга олиниб, қатл стилган. Аббос Алиев, Абдусалом Аиёзов, Абдулҳамид Мажидов, Аъло Камолов, Ашур Бозоров узоқ муддатга қамалган.
Ўзбекистон А еспубликаси мустақилликка сришгандан кейинги даврда «Б.» шаклан ва мазмунан тубдан сзгариб, Бухоро вилости ҳаётини ҳар вақтдагидан схшироқ ёритишга ҳаракат қилмоқда. Газ. истиқлол мафкурасини шакллантириш, ёш авлодни иймонсътиқодли, Ватанга садоқатли қилиб тарбислаш, бозор муносабатларини ривожлантириш, қ.х.да ислоҳотларни амалга ошириш. тадбиркорликни қсллаб-қувватлаш, Бухоро ш.ни ободонлаштириш ва ундаги асориатиқаларни асрабавайлаш мавзуларига доимий сътибор бермоқда.
Газ. мустақиллик даврининг гигант корхонаси бслган Бухоро нефтни қайта ишлаш з-ди қурилишида мухбирлар постини ташкил қилиб, 2 йил мобайнида қурилишнинг боришини мунтазам ёритиб турди. Бухоро ш.нинг 2500 йиллик юбилейи (1997 й.) олдидан туркум мақолалар берди. Таҳриристда иқгисодиёт, ижтимоий масалалар, ҳуқуқ ҳамда хатлар ва оммавий ишлар бслимлари ишлаб турибди. Турли йилларда таҳриристда меҳнат қилган Бақо Саидов, Ҳабиб Абдуллаев, Тошпслат Ҳамид, Бахшулло Саидов, Ҳалил Қодиров, Аҳмаджон Аиёзмуродов А еспубликада хизмат ксрсатган маданист ходими, А еспубликада хизмат ксрсатган журналист унвонларига сазовор бслишган. 1996 й.дан газ. компьютер усулида нашр стилади. Таҳририст «Интернет» орқали жаҳон ахборот тармоғига чиқмоқда. «Бухоро снгиликлари», «Бухоро футболи» иловалари бор. Газ. адади 6000 (2001).
Аусратилло Ааимов.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
Улуғ вилостиким, Самарқанд қаринасидур, Бухородур . Самарқанднинг ғарбий тарафи йигирма беш йиғоч йслдур. Бухоронинг ҳам неча тумоноти бор. Тавр шаҳре воқе бслубтур. Меваси ксп бслур ва хсб бслур, қовуни бисёр схши бслур. Мовароуннаҳрда Бухоро қовунича ксп ва хуб қовун бслмас, Агарчи Фарғона вилостидин Ахсининг бир навъ қовуниким, мир темурий дерлар, мунинг қовунидин чучукроқ ва нозукроқ бслур, вале Бухорода ҳар жинс қовундин ксп бслур ва схши бслур. Яна «олуйи бухорий» машҳурдур. Бухоро олусидек ҳеч ерда бслмас, терисини ссюб қурутуб табарруклук била вилосттин вилостқа слтарлар. Талйин учун бисёр схши тадовидур. Ларвори товуғи ва қози бисёр бслур, Мовароуннаҳрда Бухоро чоғирларидин гундроқ чоғир бслмас. Мен Самарқандта аввал ичганда Бухоро чоғирларини ичар сдим.
«Бобурнома»дан